Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли је кабинет градоначелника, као посебна организациона једница, систематизован у управу?
Да ли је буџетски контролор систематизован у управу?
Да ли се по Закону о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе послодавац – Градска управа доноси посебан Правилник о организацији и систематизацији радних места за службенике и посебан за намештенике, или се доноси јединствен Правилник са посебним делом за службенике и посебним делом за намештенике?
У складу са чланом 58. Закона о запосленима радна места и њихово разврставање по звањима уређују се Правилником. Правилником се утврђују описи радних места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број извршилаца за свако радно место, врста и степен образовања, радно искуство и други услови за рад на сваком радном месту.
Сходно члану 59. истог закона извршилачка радна места разврставају се по звањима, у зависности од сложености и одговорности послова, потребних знања и способности и услова за рад.
Радно место руководиоца унутрашње организационе јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.
Звања су: самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, виши референт, референт и млађи референт.
Дакле, не доносе се посебни правилници за службенике и намештенике, већ организација правилника прати организацију градске/општинке управе, у скаладу са одлуком о градској/општинској управи.
Ко је другостепени орган у радноправним односима намештеника? Да ли се примењује члан 195. Закона о раду?
У случају да послодавац образује дисциплинску комисију, да ли у сваком случају дисциплинска комисија води дисциплински поступак, одлучује о дисциплинској одговорности и изриче дисциплинске мере у име послодавца?
Послодавац може да образује дисциплинску комисију од три члана да у његово име води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности уколико је реч о случајевима лакше повреде дужности из радног односа. С друге стране, дужан је да образује дисциплинску комисију да у његово име води дисциплински поступак у случајевима теже повреде дужности из радног односа.
Дакле, уколико је дисциплинска комисија образована било зато што је то обавезно, у случају теже повреде дужности из радног односа или уколико се послодавац одлучио на то услед лакше повреде дужности из радног односа тада дисциплинска комисија свакако води дисциплински поступак.
Послодавац отказом раскида радни однос службенику у више случајева. Радни однос престаје кад решење о престанку радног односа постане коначно. На који начин послодавац констатује да је решење постало коначно и којим даном запосленом престаје радни однос. Да ли се ставлја службена забелешка или се доноси неки посебан акт?
Послодавац отказом раскида радни однос службенику ако:
1) одбије премештај или распоређивање када за њих није потребна сагласност службеника или неоправдано не ступи на радно место на које је премештен или распоређен;
2) не задоволји на пробном раду;
3) после престанка разлога за мировање радног односа не ступи на рад у року од 15 дана;
4) не положи државни или посебан стручни испит;
5) учини тежу повреду радне дужности за коју му је изречена мера престанка радног односа.
Радни однос престаје кад решење о престанку радног односа постане коначно.
Решење се, иначе, сматра коначним када нема далјег редовног правног средства у конкретном поступку. У тој ситуацији се не доноси посебан акт, већ се у том смислу постојеће решење оверава.
Службенику коме је изречена дисциплинска казна престанка радног односа, престаје радни однос даном коначности решења којим је казна изречена. На који начин послодавац констатује да је решење постало коначно и којим даном запосленом престаје радни однос? Да ли се ставлја службена забелешка или се доноси неки посебан акт?
Службенику коме је изречена дисциплинска казна престанка радног односа престаје радни однос даном коначности решења којим је дисциплинска казна изречена, сходно члану 146. Закона о запосленима.
Решење се, иначе, сматра коначним када нема далјег редовног правног средства у конкретном поступку. У тој ситуацији се не доноси посебан акт, већ се у том смислу постојеће решење оверава.
Изабрани кандидат на јавном конкурсу ступа на рад у року од 15 дана од дана коначности решења о пријему у радни однос – на који начин послодавац констатује да је решење постало коначно и кад службеник почиње да ради? Да ли се ставлја службена забелешка или се доноси неки посебан акт?
Члан 107. Закона о запосленима у АП и ЈЛС прописује да је изабрани кандидат дужан да ступи на рад у року од 15 дана од дана коначности решења о пријему у радни однос, изузев ако му послодавац из оправданих разлога не продужи рок. Ако изабрани кандидат не ступи на рад у року који му је одређен, сматра се да решење о пријему у радни однос није донето, а службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе може да изабере другог кандидата са листе за избор.
Наведени члан треба додатно посматрати у светлу чл. 34. Закона о раду, који прописује да ако запослени не ступи на рад даном утврђеним уговором о раду, сматра се да није засновао радни однос, осим ако је спречен да ступи на рад из оправданих разлога или ако се послодавац и запослени друкчије договоре.
Решење се, иначе, сматра коначним када нема далјег редовног правног средства у конкретном поступку. У тој ситуацији се не доноси посебан акт, већ се у том смислу постојеће решење оверава.
Да ли даном престанка рада на положају престаје и радни однос службеника на положају у случају да не може бити распоређен на друго радно место?
Чланом 54. Закона о запосленима у АП и ЈЛС прописано је да службеник коме је престао рад на положају због протека времена на које је поставлјен, услед подношења оставке односно укидања положаја има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове.
Уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини коју је имао у време престанка рада на положају, из разлога протека рока на који је поставлјен односно укидања положаја.
Дакле, службеник на положају коме је престао рад на положају нема право на мировање радног односа, него остварује горе описана права и престаје му радни однос код послодавца уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, али под Законом прописаним условима има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у ком случају му радни однос престаје по протеку периода (три месеца) за које је утврђено право на накнаду плате због нераспоређености.
Да ли се (у складу са Уредбом о разврставању радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС) радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица у градовима и општинама могу обавлјати у звању вишег саветника? С тим у вези, чл. 12. (ст. 1) и чл. 21. Уредбе су међусобно супротставлјени, односно члан 21. није у доволјној мери прецизиран.
Пре свега треба имати у виду одредбе самог Закона о запосленима у АП и ЈЛС. Конкретно, члан. 59. прописује да су звања: самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, виши референт, референт и млађи референт.
Изузетно од наведеног, у органима аутономне покрајине и града Београда утврђује се и звање виши саветник. Дакле, звање вишег саветника се утврђује само у орагнима аутономне покрајине и града Београда, али не и органима других јединица локалне самоуправе.
Обраћамо вам се са молбом за мишлјење да ли се у Управу Градске општине могу споразумом о преузимању преузети запослени из Јавног предузећа, чији је оснивач Градска општина и код које је Јавног предузеће индиректни буџетски корисник ?
Послодавац може преузети од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа, без конкурса, службеника који је у радном односу на неодређено време.
Преузимање службеника врши се на основу споразума о преузимању уз сагласност службеника који се преузима.Службеник може бити преузет на радно место које је разврстано у исто, непосредно ниже или непосредно више звање.
Службеник може бити преузет на радно место разврстано у непосредно више звање уколико испуњава услове за напредовање.
У наредном периоду, јединице локалне самоуправе ће бити у могућности да организују две врсте интерних конкурса са различитим процедурама, намењене различитим врстама запослених. Наиме, интерни конкурс који се спроводи у оквиру интерног тржишта рада у јединици локалне самоуправе предвиђен је за попуњавање непопуњених радних места у организационим облицима у систему локалне самоуправе, који омогућава да запослени у једном организационом облику који има вишкове запослених или престаје са радом, могу путем интерног конкурса, засновати радни однос на непопуњеном радном месту у другом организацином облику у оквиру система једнице локалне самоуправе. Ова процедура уређена је Законом о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору ("Сл.гласник РС", бр. 17/2016) и Уредбом о интерном конкурсу која из њега произилази.
Са друге стране, интерни конкурс који се спроводи на основу Закона о запосленима у аутономним покрајинама и ЈЛС је намењен само за службенике и то оне на извршилачким радним местима, који су запослени на неодређено време код оног послодавца који оглашава интерни конкурс. Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава. Ова процедура уређена је Законом о запосленима у аутономним покрајинама и ЈЛС и Уредбом о интерном конкурсу која из њега произилази.
Дакле, ради се о два потпуно различита поступка који имају различите цилјеве и односе се на различите врсте запослених.
У делу Питања и одговори у вези са применом Закона о запосленима у АП и ЈЛС дат је одговор да број помоћника градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету се урачунава у укупан број запослених. Да ли то значи да број помоћника градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету се урачунава у број запослених на одређено време из члана 10 став 1 Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору и да заједно са запосленима на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима и лица ангажованих по другим основима, не може бити већи од 10% броја запослених на неодређено време?
Радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету) и њихов број се свакако урачунава у укупан број запослених односно урачунава се у број запослених на одређено време, а тиме и у смислу одредби члана 10. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору.