Питања и одговори

Чланом 39. Закона о систему плата запослених у јавном сектору прописано је доношење посебног закона којим ће се уредити плате и друга примања запослених у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и да до почетка примене овог посебног закона остају на снази, односно да се право на плату и друга примања из радног односа запослени на основу прописа који су на снази до почетка примене посебног закона. 

Како се решењима о разврставању и уговорима о раду не заснива радни однос, већ се наставлја радни однос који је раније заснован, то се у овим актима констатује наставак тог радног односа, па у том смислу се констатује да запослени наставлја да остварује право на плату према важећим прописима, односно констатује се да задржава затечени коефицијент, уз навођење појединачног акта којим је утврђена висина права на плату, односно висина коефицијента (решење о коефицијенту), односно наводи се који је коефицијент запослени имао у тренутку ступања на снагу Правилника.

Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места правобранилаштва предлаже општински/градски правобранилац. Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места правобранилаштва је део обједињеног Правилника, који потом усваја Веће.

Радна места и њихово разврставање по звањима уређују се Правилником.

Правилником се утврђују описи радних места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број извршилаца за свако радно место, врста и степен образовања, радно искуство и други услови за рад на сваком радном месту.

Извршилачка радна места разврставају се по звањима, у зависности од сложености и одговорности послова, потребних знања и способности и услова за рад.

Радно место руководиоца унутрашње организационе јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.

Звања су: самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, виши референт, референт и млађи референт.

Изузетно у органима аутономне покрајине и града Београда утврђује се и звање виши саветник. 

Наведене одредбе указују да су Правилником обухваћена и радна места службеника и намештеника.

Институт мировања радног односа запослених у ЈЛС није нов и не треба га везивати само за Закон о запосленима у АП и ЈЛС. Наиме, члан 79. Закона о раду прописује да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, између осталог, ако одсуствује са рада због избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца. Исти члан прописује да запослени коме мирују права и обавезе има право да се у року од 15 дана од дана престанка функције врати на рад код послодавца. Дакле, наведено право је загарантовано Законом о раду, који је lex генералис у односу на Закон о запосленима у АП и ЈЛС, као што је био и у односу на Закон о радним односима у државним органима. Најзад, члан 12. Закона о запосленима у АП и ЈЛС деталјно говори о мировању радног односа и прописује да функционеру мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада. Мировање радног односа у овом случају није ствар избора послодавца или његовог договора односно споразума са запосленим, пошто је мировање радног односа загарантовано право у законом наведеним ситуацијама.

Члан 178. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописује да најмање два члана жалбене комисије морају да имају стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са најмање пет година радног искуства у струци.

Дакле, овим се не онемогућава да изабрана, поставлјена или именована лица не могу да буду чланови жалбене комисије. 

Наравно, треба бити обазрив како се не би учестало примењивале одредбе из члана 180. Закона, а које се односе на изузеће, с обзиром да ће председник или члан жалбене комисије бити изузет од вршења дужности у појединачном жалбеном поступку уколико постоји лични интерес који он, или с њиме повезано лице, може имати у вези са одлуком у чијем доношењу учествује.

Члан 82. Закона о буџетском систему прописује:

“Корисници јавних средстава успоставлјају интерну ревизију.

За успоставлјање и обезбеђење услова за адекватно функционисање интерне ревизије одговоран је руководилац корисника јавних средстава.

Интерна ревизија је организационо независна од делатности коју ревидира, није део ни једног пословног процеса, односно организационог дела организације, а у свом раду је непосредно одговорна руководиоцу корисника јавних средстава.

Функционална независност интерне ревизије се обезбеђује самосталним одлучивањем о: подручју ревизије на основу процене ризика, начину обавлјања ревизије и извештавању о обавлјеној ревизији.

Интерна ревизија на основу објективног прегледа доказа обезбеђује уверавање о адекватности и функционисању постојећих процеса управлјања ризиком, контроле и управлјања организацијом да ли ови процеси функционишу на предвиђен начин и омогућују остварење цилјева организације.

Интерна ревизија пружа саветодавне услуге које се састоје од савета, смерница, обуке, помоћи или других услуга у цилју повећања вредности и поболјшања процеса управлјања датом организацијом, управлјања ризицима и контроле.

Интерну ревизију обавлјају интерни ревизори.

Интерни ревизори у вршењу функције, примењују међународне стандарде интерне ревизије, етички кодекс интерне ревизије и принципе објективности, компетентности и интегритета.

Интерни ревизори су обавезни да чувају тајност службених и пословних података”.

У ЈЛС је прилично чест случај да се поједине службе не могу организовати, већ да послове обавлја једно лице. То је посебно изражено у мањим и ЈЛС средње величине. Конкретан одговор на питање је да нема, у овом контексту, разлике у томе да ли се посао интерне ревизије обавлја од стране службе или само једног запосленог.

Пробни рад за радни однос заснован на неодређено време траје шест месеци.
За радни однос на одређено време, пробни рад је обавезан само ако је радни однос заснован на дуже од шест месеци, и траје два месеца.
Пробном раду не подлежу службеници на положају и лица која раде на пословима из члана 70. став 1. тач. 3) и 6) овог закона, који се односе на радна места у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, док траје дужност тог изабраног лица односно ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта.
С обзиром на припроду ангажовања приправника пробном раду не подлежу приправници.

Чланом 141. Закона о запосленима у АП И ЈЛС је прописано да један члан дисциплинске комисије мора да има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а један члан комисије је овлашћени представник репрезентативног синдиката. Сходно Закону дисциплинска комисија се састоји од три члана, али нису прописани услови односно квалификације за трећег члана комисије, па стога не постоје ни ограничења у овом погледу, већ се оставлја на слободу послодавцу да одлучи ко ће бити трећи члан дисциплинске комисије, а да није везан условима који су прописани за друге чланове.

Чланом 141. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано да послодавац може да образује дисциплинску комисију од три члана да у његово име води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности, а да је дужан да образује дисциплинску комисију да у његово име води дисциплински поступак у случајевима теже повреде дужности из радног односа. Међутим, Законом се не прописује да чланови дисциплинске комисије примају новчану надокнаду за свој рад.

Чланом 141. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је прописано да послодавац може да образује дисциплинску комисију од три члана да у његово име води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности, а да је дужан да образује дисциплинску комисију да у његово име води дисциплински поступак у случајевима теже повреде дужности из радног односа. Један члан дисциплинске комисије мора да има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а један члан комисије је овлашћени представник репрезентативног синдиката. Дакле, Законом се не прописује обавеза да друга два члана дисциплинске комисије морају да буду запослени у општинској/градској управи.

Да би се дао одговор на ово питање мора се поћи од одредаба Закона о државним службеницима. Члан 92. овог Закона прописује: „Државни службеник може да буде трајно премештен на друго одговарајуће радно место у истом државном органу, ако то налажу организација или рационализација послова или други оправдани разлози“. Дакле, реч је о готово идентичној одредби као и члан 114. Закона о засполенима у АП и ЈЛС. Стога је најболје позвати се на судску праксу. Пресуда Врховног суда Србије, У 3137/2008 од 17.7.2008.године, у свом сижеу предвиђа да трајни премештај државног службеника на друго радно место у истом органу, мора да буде образложен деталјно и прецизно. Део образложења наведене пресуде гласи: "Правилно је тужени орган одбио жалбу тужилје налазећи да је првостепено решење законито донето од стране председника суда, овлашћеног да одлучује о премештају државних службеника због потребе рада, у смислу одредбе члана 92. у вези са чланом 90. став 1. и чланом 140. став 1. Закона о државним службеницима. Наиме, одредбом члана 92. у вези члана 90. став 1. Закона о државним службеницима је прописано да се трајни премештај државног службеника због потребе рада, а на друго одговарајуће радно место у истом државном органу, може извршити ако то налажу организација или рационализација послова или други оправдани разлози. Како је у спроведеном поступку на поуздан начин утврђено да постоји потреба да се рад у парничној писарници организује премештајем државног службеника на друго радно место, због престанка радног односа два референта у тој писарници, а то радно место одговара стручној спреми и радном искуству тужилје, Врховни суд Србије је нашао да премештајем тужилје са радног места уписничар - заменик руководиоца Службе пријема, овере и ескпедиције на радно место за административно-техничке послове у Одсеку парничне писарнице, није повређен закон на њену штету." У погледу овог члана Закона очигледно се ради о дискреционој оцени. Не може се прецизно одговорити на ово питање, али је битно навести да разлози за трајњи премештај морају имати своје валјано упориште и да суд генерално неће ценити квалитет дискреционе оцене, али ће доћи до поништаја решења уколико разлози нису јасно наведени и нису објективне природе. Најзад, уколико дође до трајног премештаја мора се понајвише водити рачуна да то друго радно место буде одговарајуће.

Члан 70. Закона о запосленима у АП и ЈЛС гласи: „Радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време):

1. ради замене одсутног запосленог до његовог повратка;
2. због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године;
3. на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, док траје дужност тог изабраног лица;
4. на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, док траје дужност тих лица;
5. на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету);
6. ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта;
7. ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа.

Радни однос на одређено време из става 1. тач. 1), 2), 3), 4) и 5) овог члана заснива се без јавног конкурса.
Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит“.
Дакле, ограничење радног односа на одређено време на најдуже шест месеци у току једне календарске године важи за случај привремено повећаног обима посла. Сходно наведеном, не постоје разлози да исто лице не заснује радни однос на одређено време по неком другом од Законом прописаних основа.
Закон прописује да се радни однос може засновати на одређено време у случају привремено повећаног обима посла, у трајању од најдуже шест месеци у току календарске године. То значи да се по протеку рока од шест месеци радног односа на одређено време због привремено повећаног обима посла, за обавлјање тих послова не може поново засновати радни однос на одређено време истој у календарској години.
Међутим, у случају привремено повећаног обима друге врсте послова и на другом радном месту, нема сметњи да се у истој календарској години у којој је већ био заснован радни однос на одређено време по основу привремено повећаног обима посла, поново са истим или са другим лицем заснује радни однос на одређено време.
Сходно наведеном, не постоје разлози да исто лице поново не заснује радни однос на одређено време по неком другом од Законом прописаних основа.
Не треба заборавити на члан 76. Закона, који се односи на кадровски план, а који се састоји и од броја запослених на одређено време због повећаног обима посла. Дакле, кадровски план састоји се од приказа броја запослених према радним местима и звањима, броја запослених са радним односом на неодређено време који су потребни у години за коју се доноси Кадровски план, број приправника чији се пријем планира и број запослених чији се пријем у радни однос на одређено време планира у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине као и у кабинету градоначелника, председника општине, односно председника градске општине или због повећања обима посла. 
Наведено значи да се за наредну годину мора планирати број запослених на одређено време због повећања обима посла.