Питања и одговори

Чланом 115а Закона о запосленима у аутномним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) предвиђено је да се у случају премештаја, односно преузимања, обавезно спроводи провера понашајних и посебних функционалних компетенција потребних за обављање послова на радном месту на које се службеник премешта, односно преузима ако те компетенције нису одређене као захтев за обављање послова радног места које је службеник обављао пре премештаја, односно преузимања. Изузетно од тога, руководилац може донети одлуку да се спроведе провера и других компетенција које су потребне за обављање послова радног места. Провера наведених компетенција врши се у поступку који одреди руководилац применом начина провере компетенција у изборном поступку. Службеник, односно државни службеник може се преместити, односно преузети на друго радно место ако се утврди да поседује компетенције потребне за обављање послова на које се премешта, односно преузима. Руководилац органа у који се службеник премешта или преузима, односно државни службеник преузима, има право увида у извештај о његовом оцењивању, односно извештај о вредновању његове радне успешности.

Дакле, у случају преузимања то ће изгледати тако што ће се пре самог преузимања извршити увид у образац компетенција радног места са кога се службеник преузима и образац компетенција радног места на које се преузима и након тога извршити проверу недосајућих компетенција (понашајних и посебних функционалних компетенција). Уколико су, на пример, у оба обрасца компетенција утврђене исте посебне функционалне компетенције у одређеној области рада и посебне функционалне компетенције за одређено радно место, у том случају неће бити потребе да се врши провера. Уколико су утврђене различите посебне функционалне компетенције, проверу може да спроведе, на пример, руководилац организационе јединице у коју се службеник преузима у сарадњи са службеником за управљање људским ресурсима, применом метода које су предвиђене за проверу посебних функционалних компетенција. Посебне функционалне компетенције могу се проверавати писаним и усменим путем; облици писане провере могу бити есеј и писана симулација, док је облик усмене провере усмена симулација (члан 44. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе). Најефикаснији начин провере би био да се службенику зада један задатак кроз који ће му се проверити све недостајуће посебне функционалне компетенције. Уколико је неко радио на извршилачком радном месту, а преузима се на радно место руководиоца организаионе јединице, потребно је проверири и понашајну компетенцију „Управљање људским ресурсима“ путем интервјуа на бази компетенција. Ову проверу може спровести лице које је похађало програм обуке за спровођење интервјуа базираног на компетенцијама или да се професионално бави проценом понашајних компетенција.

 Посебно истичемо неколико ствари у вези са споразумом. До почетка примене измена и допуна Закона о запосленима у АП и ЈЛС, тј. до 1. јануара 2024. године, није се вршила никаква провера знања, вештина, способности или компетенција службеника који се преузима. С обзиром да је сада предвиђено неколико претходних радњи пре самог преузимања – провера посебних функционалних компетенција и евентуално провера понашајне компетенције „Управљање људским ресусима“ уколико се преузима на руководеће радно место – сматрамо да је потребно то и уредити споразумом. Споразумом би, на првом месту, требало предвидети да ће орган из кога се преузима службеник уступити образац компетенција радног места са кога се преузима како би се анализирала разлика у компетенцијама. Даље би споразумом требало дати правни основ да орган у који се службеник преузима врше неопходне провере компетенција. На крају, сматрамо да би споразумом требало уредити и ситуацију у случају да службеник незадовољи на провери компетенција

Чланом 9. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да се извршилачка радна места разврставају тако што се на опис свих послова радног места примене мерила за процену радног места и потом одреди звање које најбоље одговара радном месту. Звања у која се разврставају радна места су: виши саветник, самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, виши референт, референт и млађи референт.

Чланом 10. исте уредбе предвиђено је да су мерила за процену радног места: сложеност послова, самосталност у раду, одговорност, пословна комуникација и квалификације.

Имајући у виду све наведено, а нарочито мерила која су утврђена наведеном уредбом, радна места разврстана у различита звања би требало да имају различите описе послова, на првом месту у погледу мерила за процену радног места.

По питању права на коришћење годишњег одмора у случају мировања радног односа, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања дало је мишљење бр. 011-00-52/2016-02 од 29.2.2016. године, у коме се између осталог каже:

"Одредбом члана 68. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да запослени има право на годишњи одмор у складу са овим законом. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства с рада уз накнаду зараде.

Одредбом члана 79. Закона о раду утврђени су случајеви када запослени има право на мировање радног односа. Током трајања мировања радног односа запослени одсуствује с рада, а сва права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада мирују, те запослени има право на годишњи одмор сразмерно броју месеци које је провео на раду, пре или након мировања радног односа. Током обављања функције код другог послодавца, запослени остварује сразмеран годишњи одмор код послодавца код којег обавља функцију.

Имајући у виду наведено, запосленом који одсуствује с рада по основу мировања радног односа у складу са чланом 79. Закона о раду мирује и право на годишњи одмор, осим ако је законом, општим актом, односно уговором о раду другачије одређено.

Одредбом члана 76. Закона о раду прописано је да је у случају престанка радног односа послодавац дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора.

Имајући у виду да приликом примене института мировања радног односа, запосленом не престаје радни однос већ му права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада мирују, мишљења смо да нису испуњени услови за примену члана 76. Закона о раду, односно да запослени нема право на накнаду за неискоришћени годишњи одмор."

Чланом 1. став 1. Закона о запосленима у АП и ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) предвиђено је да се овим законом уређују права и дужности из радног односа запослених у органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе.

Чланом 2. Закона о правобранилаштву ("Сл. гласник РС", бр. 55/2014) предвиђено је да је правобранилаштво орган који обавља послове правне заштите имовинских права и интереса Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Дакле, с обзиром да је правобранилаштво орган јединице локалне самоуправе, радни стаж остварен у органу правобранилаштва рачунаће се као радно искуство у струци за обављање послове у одређеном звању.

Чланом 187. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета. Запосленом се продужава рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време до истека коришћења права на одсуство. Решење о отказу уговора о раду ништаво је ако је на дан доношења решења о отказу уговора о раду послодавцу било познато постојање околности из става 1. овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа обавести послодавца о постојању околности из става 1. овог члана и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа.

Дакле, у овом конкретном случају привремена спреченост за рад због болести детета није основ по коме би требало запосленом даље продужавати рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде,

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.“

Дакле, у овом конкретном случају, запослени ће, поред година рада проведених у органу ЈЛС, остварити право на јубиларну награду и за године рада у Министарству одбране јер се ради о државном органу, међутим у године рада за јубиларну награду му се неће рачунати године рада у Народној банци Србије јер се не ради о државном органу већ о централној банци Републике Србије.

Закон о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон) не прописује обавезу органа јединице локалне самоуправе да Владу односно министарство надлежно за систем локалне самоуправе обавесте о томе да је наступио неки од случаја из члана 85. тог закона који представља основ за распуштање скупштине јединице локалне самоуправе.

Чланом 78. став 2. Закона о локалној самоуправи је прописано да органи Републике и територијалне аутономије врше надзор над законитошћу рада и аката органа јединице локалне самоуправе, у складу с Уставом и законом, док је ставом 3. истог члана прописано да је надлежан орган јединице локалне самоуправе дужан да органу Републике, односно аутономне покрајине, који врши надзор над законитошћу рада и аката јединице локалне самоуправе, благовремено достави тражене податке, списе и исправе. Из наведеног проистиче да давање података надлежном органу Републике, односно аутономне покрајине подразумева претходни захтев надлежног органа.

Међутим, мишљења смо да, без обзира на то што не постоји формална обавеза, скупштина јединице локалне самоуправе треба да обавести Министарство државне управе и локалне самоуправе, у чијем је делокругу, на основу члана 11. Закона о министарствима („Службени гласник РС“, бр. 128/20, 116/22, 62/23 и 92/23 - др. закон), обављање послова државне управе који се односе на систем локалне самоуправе, да је наступио случај из члана 85. Закона о локалној самоуправи, како би ово министарство могло да поступи у складу са својим овлашћењем из члана 86. став 1. Закона о локалној самоуправи, да Влади предложи распуштање скупштине јединице локалне самоуправе.

Чланом 118. став 1 тачка 3) Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) прописано је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, за време проведено на службеном путу у иностранству. У складу са ставом 2. овог члана, висина ових трошкова мора бити изражена у новцу.

Чланом 20. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника ("Сл. гласник РС", бр. 98/2007 - пречишћен текст, 84/2014, 84/2015, 74/2021 И 119/2023), прописано је да се државном службенику и намештенику накнађују трошкови исхране и градског превоза у месту боравка у иностранству у износу од 15 евра на свака 24 часа проведена у иностранству.

Када се службени пут у иностранству запослених у јединицама локалне самоуправе реализује и финансира из међународних средстава, односно донација, произилази такође да је обрачун и исплату дневница (трошкови исхране и градског превоза у месту боравка у иностранству) потребно вршити у складу са одредбама Закона о раду и Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника. Стручној служби СКГО нису познате одредбе било из наведених прописа или из прописа и других докумената који се односе на буџетски систем, укључујући и Упутство Министарства финансија за припрему буџета, а које на другачији начин уређују утврђивање висине и исплату дневница за службена путовања у иностранству запослених у ЈЛС. Ипак, било би пожељно сагледати и конкретан уговорни аранжман у оквиру којег се пројекат спроводи и хијерархију применљивих правних аката (Финансијски споразум у оквиру којег је пројекат одобрен, Оквирни споразум за инструмент претприступне помоћи ЕУ – одговарајућа ИПА, уколико је то извор финансирања пројекта, итд.) да би се са сигурношћу испитале опције у погледу предметног третмана дневница. У зависности од модалитета имплементације (директни или индиректни) и надлежног уговарачког тела (Делегација ЕУ, или МФИН/ЦФЦУ), као и надлежне националне институције за пројекат (Министарство за европске интеграције или друга ресорна институција), било би пожељно да се и од њих затражи интерпретација у овом погледу.

Плате чланова пројектног тима треба да одговарају стварном обиму њиховог ангажовања у реализацији пројекта уважавајући проценте ангажовања и износе одређене буџетом пројекта. Потребно је да јединица локалне самоуправе донесе одговарајући акт (решење/закључак) о потреби ангажовања запослених у јединици локалне самоуправе на активностима пројекта. Овај акт треба да садржи имена службеника који учествују на реализацији пројекта, опис активности као и временски период у коме ће запослени обављати активности на реализацији пројекта.  

Уколико запослени поред својих редовних послова, обавља и послове на реализацији пројекта, он има право на додатак за додатно оптерећење. Чланом 41. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) прописана је могућност да ако по писменом налогу непосредног руководиоца запослени ради и послове који нису у опису његовог радног места због привремено повећаног обима посла или послове одсутног запосленог, има право на додатак за додатно оптерећење на раду. У писменом налогу се наводи и назив радног места чије послове ће запослени обављати услед привременог повећања обима послова и разлози који су довели до привременог повећања обима посла, односно име запосленог који је одсутан. Додатак за прековремени рад искључује додатак за додатно оптерећење на раду. Додатак за додатно оптерећење од најмање 10 радних дана месечно износи 4% основне плате, односно 5% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице. Додатак за додатно оптерећење од најмање 20 радних дана месечно износи 8% основне плате, односно 10% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице. Дакле, услов за исплату додатног оптерећења у складу са одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе јесте да послови које запослени обавља као пројектне задатке нису послови који су му већ у опису радног места.

По питању ангажовања нових лица за рад на пројектима, чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) предвиђено је да се радни однос у органу ЈЛС може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) између осталог и ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта. Радни однос на одређено време у овом случају заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса и не може прерасти у радни однос на неодређено време.

Лица ангажована ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора, изузета су од ограничења укупног броја запослених на одређено време успостављеног чланом 27к став 4. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 и 118/2021 – др. закон, 138/2022 и 92/2023).

Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.

Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу – у висини месечне просечне зараде ,

2) За 20 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца. Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права. Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

С обзиром да ни здравствени центар ни школа нису државни орган, орган аутономне покрајине, нити орган јединице локалне самоуправе, запослени у органу јединице локалне самоуправе не могу остваривати право на минули рад за године проведене у тим установама, као ни право на јубиларну награду, јер се исти органи узимају у обзир.

Административни поступак је управни и други поступак који спроводе државни органи и организације, органи и организације аутономних покрајина и органи и организације јединица локалне самоуправе, установе, јавна предузећа, посебни органи преко којих се остварује регулаторна функција, као и правна и физичка лица којима су поверена јавна овлашћења и који се покрећу по захтеву привредних субјеката и грађана ради остваривања одређеног права или испуњавања прописане обавезе. Административни поступак се односи на остваривање права, обавеза и правних интереса привредних субјеката и грађана у којима органи издају лиценце, дозволе, одобрења, сагласности, решења, уверења, потврде, сертификате, извештај, мишлјење, обавештење, сведочанство, услове, декларацију, записник, личне и друге документе, изводе из службених евиденција или уносе доставлјене податке и документе у одређене јавне евиденције у складу са законом. Административним поступком се у смислу Закона о регистру аадминистративних поступака не сматрају судски поступци и поступци које спроводе имаоци јавних овлашћења поверених од стране суда, поступци који проистичу из радног односа у органу, као и поступци који се покрећу на захтев органа, а које спроводи други орган. Јединице локалне самоуправе дужне су да упишу поступке из своје изворне надлежности. 

Администратори регистра су корисници налога који омогућава креирање поступка по захтеву администратор органа, креирање корисничких налога у Регистру, као и координацију свих активности у поступку уписа, брисања и ажурирање података о поступцима. Имајући у виду да је ово лице задужено за координацију свих активности у процесу пописа поступака, није препоручљиво да више лица обавља ове послове. Евентуално се може одредити два администратора регистра, како би се процес уписа одвијао несметано у случају да је један одсутан. 

Администратор органа има могућност сам да уноси податке у електронски образац када је поступак код њега на одобрењу и носи статус „Чека одобрење од администратора К2”. На администратору органа је да процени да ли ће сам уносити корекције или ће поступак вратити овлашћеном лицу и упутити шта треба да исправи у обрасцу наводећи јасне инструкције у поље Коментар које се налази изнад сваке секције.