Питања и одговори

Пословник Скупштине општине представља интерни акт представничког тела којим се уређују организација и начин рада Скупштине општине, одборника, председника Скупштине и радних тела Скупштине. Сагласно правној природи овог акта и систему поделе надлежности органа локалне самоуправе, предлог Пословника не спада у акте које утврђује Општинско веће као извршни орган.

У складу са Законом о локалној самоуправи и Статутом општине Кладово, право подношења предлога Пословника Скупштине општине имају одборници, група одборника, председник Скупштине општине, односно надлежно радно тело Скупштине (најчешће одбор надлежан за прописе или нормативна питања), у складу са одредбама Статута.

Општинско веће нема обавезу нити овлашћење да утврђује предлог Пословника Скупштине општине, нити је његово претходно разматрање или сагласност услов за упућивање предлога на разматрање и одлучивање Скупштини општине.

Извод из мишљења Министарства финансија број: 011-00-00059/2021-03 од 27. јануара 2021. године:

Полазећи од тога да је простор од 70% опредељен на нивоу појединачног корисника јавних средстава, сматрамо да се у исти рачунају сва лица која заснивају радни однос, односно настављају да раде на неодређено време код другог корисника јавних средстава, без обзира на начин попуњавања радног места. То практично значи да се у смислу цитираног члана Закона о буџетском систему новозапосленим код одређеног корисника сматрају и државни службеници који су премештени из другог државног органа по спроведеном интерном конкурсу. С друге стране, код корисника јавних средстава, у конкретном случају код државног органа из којег је државни службеник премештен, ова ситуација ће се третирати као одлив и узимаће се у обзир приликом опредељивања простора од 70% на нивоу тог корисника у наредној календарској години.

Исто важи и када је у питању премештај по основу споразума о преузимању и премештај из другог државног органа по спроведеном јавном конкурсу.

Из наведеног мишљења се закључује да је у смислу Закона о буџетском систему прилив и одлив рачуна на нивоу корисника буџетских средстава, што значи да у случају више управа које имају различите јединствене бројеве корисника буџетских средстава се прилив и одлив посматрају у случају када службеник пређе из једне управе у другу.

Старосни пензионер може поново бити ангажован и радити после престанка радног односа због одласка у старосну пензију, али то се не третира као исти радни однос у коме је претходно био запослен и важе специфична правила која треба поштовати. Старосни пензионер може бити поново ангажован код послодавца (општинска управа) и може истовремено примати зараду без губитка права на пензију. Ангажовање се може остварити путем: уговора о раду (на одређено или неодређено време), уговора о делу, привремених и повремених послова, друге форме уговора предвиђене Законом о раду. Послодавац је дужан да уплаћује доприносе за пензијско и инвалидско осигурање као да се ради о стандардном запосленом. Ако након ангажовања пензионер ради бар годину дана и то је пријављено, он може имати право на прерачунавање пензије по том додатном стажу ако то затражи након престанка ангажовања (ово се посебно односи на кориснике старосне и превремене старосне пензије). Ово важи само за старосне пензионере — односно оне који су отишли у пензију јер су испунили године и стаж. Инвалидски или породични пензионери имају другачија правила (нпр. већим ограничењима или губитком права на пензију у неким случајевима).

У конкретном случају, када службеник коме престаје радни однос јер иде у старосну пензију, можете га касније поново ангажовати (нпр. на исти посао грађевинског инспектора или друге послове које је радио), под условом да му понудите нови ангажман по неком од важећих правних основа (уговор о раду, уговор о делу, привремени/повремени послови итд.). Старосном пензионеру то не угрожава право на пензију. Уз то, препоручујемо да увек претходно проверите специфичне интерне акте ваше општине и консултујте правну службу јер могу постојати додатне процедуре или ограничења (нпр. начин ангажовања, систематизација, буџетска средства).

Чланом 102. став 3. Устава Републике Србије прописано је да народни посланик не може бити посланик у скупштини аутономне покрајине, нити функционер у органима извршне власти и правосуђа, нити може обављати друге функције, послове и дужности за које је законом утврђено да представљају сукоб интереса. Ово значи да посланик не може бити у извршној власти (Влада, министарства, државна управа, управни окрузи).

Чланом 38. став 1. Закона о државној управи прописано је да се управни округ образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе, док је чланом 40. став 3. прописано да је начелник управног округа функционер кога на четири године поставља и разрешава Влада на предлог министра надлежног за послове управе. С обзиром да га именује Влада и да врши послове државне управе, начелник управног округа је представник извршне власти у управном округу и то га чини јавним функционером извршне власти.

Ћланом 39. Закона о Народној скупштини прописано је да народни посланик не може истовремено да обавља другу јавну функцију или професионалну делатност неспојиву са посланичком функцијом, у складу са Уставом и законом, као и да народном посланику престаје функција која је неспојива са посланичком функцијом на дан потврђивања посланичког мандата.

 Дакле, имајући у виду одредбе Устава Републике Србије, Закона о државној управи и Закона о Народној скупштини, мишљење Стручне службе СКГО је да посланик у Народној скупштини Републике Србије не може у исто време да буде начелник управног округа, јер функције које припадају различитим гранама власти: законодавна (Народна скупштина) и извршна (Влада + управа) не могу бити спојене. Начелник управног округа је део извршне структуре, дакле није изузетак. То значи да би истовремено обављање ове две функције било противно начелу поделе власти и аутоматски је сукоб интереса

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде,

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.“

С обзиром да установа културе није орган јединице локалне самоуправе, запослени неће остварити право на јубиларну награду за године рада проведене у тој установи.

Чланом 100. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да један од родитеља, усвојилац, хранитељ, односно старатељ има право да одсуствује са рада док дете не наврши три године живота. За време одсуствовања са рада из става 1. овог члана права и обавезе по основу рада мирују, ако за поједина права законом, општим актом и уговором о раду није друкчије одређено.

У складу са чланом 11. став 1 тачка 8 Закона о здравственом осигурању ("Сл. гласник РС", бр. 25/2019 и 92/2023) осигураници су између осталих запослени родитељ, усвојитељ, хранитељ, односно старатељ који одсуствује са рада док дете не наврши три године живота, док му мирују права и обавезе по основу рада, у складу са прописима којима се уређује рад.

Чланом 6. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) предвиђено је да се на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом, примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор за јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: посебан колективни уговор), као и колективни уговор код послодавца.

Дакле, из свега наведеног закључујемо да службеник у органима јединица локалне самоуправе има право да одсуствује са рада док дете не наврши три године живота у складу са Законом о раду.

Чланом 84. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) предвиђено је да на интерном конкурсу могу да учествују службеници запослени на неодређено време у свим органима, службама и организацијама из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона код послодавца који оглашава интерни конкурс. Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава.

Даље је чланом 133ђ истог закона предвиђено да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице. Такође, за напредовање су релевантне и одредбе члана 133е истог закона које говоре о услову у погледу оцена, па се каже да може напредовати службеник коме је најмање два пута узастопно одређена оцена „истиче се”, ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно , службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена „истиче се” може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена „истиче се”. Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена „добар”. Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.

Дакле, у овом конкретном случају наведено лице може да учествује у интерном конкурсу зато што испуњава услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава.

Чланом 211. Став 1 Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да се колективним уговором или споразумом између послодавца и синдиката код послодавца може утврдити право на плаћено одсуство представнику синдиката, ради обављања синдикалне функције, сразмерно броју чланова синдиката.

Чланом 70. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) предвиђено је да је послодавац дужан да овлашћеном представнику репрезентативног синдиката у који је учлањено најмање 50% запослених код послодавца, за обављање његове функције, обезбеди најмање 40 плаћених часова месечно у складу са законом. Овлашћени представници репрезентативног синдиката у који је учлањено мање од 50% запослених код послодавца имају право на сразмерно мање плаћених часова месечно.

Чланом 170. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) предвиђено је да се акт којим се одлучује о правима, обавезама и одговорностима службеника из радног односа доноси у форми решења, сагласно закону којим се уређује општи управни поступак, и има карактер управног акта, ако овим законом није друкчије одређено.

Дакле, из свега наведеног закључујемо да ће о плаћеним часовима овлашћеног представника репрезентативног синдиката одлучивати послодавац решењем сваког месеца.

године, на основу спроведеног јавног конкурса и да може бити именовано лице које испуњава и услов да има најмање три године радног искуства на пословима који су повезани са пословима јавног предузећа.

Такође је неспорно, да су одредбе члана 59 Статута града усклађене са чланом 46. Закона о локалној самоуправи предузећима („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон) којим је прописана надлежност општинског/градског већа.

Члан Градског већа може испунити услов ако поседује најмање три године радног искуства на пословима који су повезани са пословима јавног предузећа.

Међутим, само чланство у Градском већу није аутоматски доказ да је то искуство повезано са пословима јавног предузећа. Потребно је да се докаже да је обављао послове који су по природи повезани са делатношћу јавног предузећа (нпр. управљање комуналним системима, надзор над реализацијом програма пословања ЈП, доношење одлука које се директно односе на рад ЈП).

Дакле, члан Градског већа може конкурисати за директора ЈКП али је потребно да докаже да је кроз функцију обављао послове повезане са пословима ЈП (надзор, координација, доношење одлука у вези са ЈП). Само формално чланство није довољно, потребни су докази (опис функције, одлуке, извештаји).

Дакле, поменуте надлежности могу се сматрати повезаним пословима, али коначну оцену даје Комисија за избор директора на основу документације и доказа о обављању тих послова.

У циљу правилног спровођења јавног конкурса за именовање директора јавног предузећа предлажемо Вам да се обратите Министарству привреде за давање мишљења о примени члана 25. став 1. тачка 4. Закона о јавним предузећима, које је и обрађивач овог закона.

Одговор на прво питање: Министар не може бити одброник у скупштини општине/града. Чланом 126. Устава Републике Србије прописано је да члан Владе, односно министар, не може бити народни посланик у Народној скупштини, посланик у скупштини аутономне покрајине и одборник у скупштини јединице локалне самоуправе, нити члан извршног већа аутономне покрајине или извршног органа јединице локалне самоуправе.

Према члану 11. Закона о Влади („Службени гласник РС“, бр. 55/05, 71/05 - исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – одлука УС, 72/12, 7/14 – Одлука УС, 44/14 и 30/18 – др. закон), члан Владе (односно министар) не може бити на другој јавној функцији у државном органу, органу аутономне покрајине, општине, града, града Београда, нити вршити делатност која је по закону неспојива с дужношћу члана Владе, нити створити могућност сукоба јавног и приватног интереса (став 1), те је члан Владе дужан да се у свему повинује прописима којима се уређује сукоб интереса при вршењу јавних функција (став 2).

Такође, Закон о спречавању корупције забрањује истовремено вршење функција које могу довести до сукоба интереса. Наиме, чланом 56. став 1. наведеног закона прописано је да јавни функционер може да врши само једну јавну функцију, осим ако је Уставом, законом и другим прописом обавезан да врши више јавних функција. Такође, према члану 40. став 1. прописано је да је јавни функционер дужан да јавни интерес не подреди приватном, да се придржава прописа који уређују његова права и обавезе и ствара и одржава поверење грађана у савесно и одговорно обављање јавне функције. У супротном постојао би сукоб интереса, наиме министар би као одборник предлагао одлуке, усвајао буџет, вршио контролу локалне власти, док истовремено врши функцију у извршној власти – те би у тој ситуацији постојао вертикиални и хоризонтални сукоб инетереса.

Одговор на друго питање: Уколико постоји ситуација у којој министар у Влади истовремено обавља и функцију одборника у скупштини општине, Законом о спречавању корупције („Службени гласник РС“, бр. 35/19, 88/19, 11/21 – аутентично тумачење, 94/21 и 14/22) предвиђена је могућност подношења пријаве Агенцији за спречавање корупције о повреди Закона о спречавању корупције, у складу са чл. 77. и 78. овог закона, у случају сумње у постојање кумулације јавних функција која је уређена чланом 56. истог закона.

Да би мандат био додељен следећем одборнику у скупштини општине у складу са поступком уређеним Законом о локалним изборима („Службени гласник РС“, бр. 14/22 и 35/24), прво мора скупштина општине да донесе одлуку о престанку мандата одборнику којем мандат треба да престане у неком од случајева прописаних чланом 67. Закона о локалним изборима.

Наведеним чланом је прописано да пре истека времена на које је изабран одборнику престаје мандат:

1) када скупштина на конститутивној седници потврди мандате одборника из наредног сазива;

2) ако умре;

3) ако је правноснажном судском одлуком потпуно лишен пословне способности, односно ако је правноснажном судском одлуком којом је делимично лишен пословне способности утврђено да је неспособан да врши изборно право;

4) ако је изгубио држављанство Републике Србије;

5) ако му престане пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе;

6) ако је правноснажном судском одлуком осуђен на казну затвора у трајању од најмање шест месеци;

7) доношењем одлуке о распуштању скупштине;

8) ако је преузео функцију која је по Уставу и закону неспојива с функцијом одборника;

9) ако поднесе оставку.

Одговор на треће и четврто питање: Што се тиче Ваших питања о могућности да одборник у скупштини општине буде директор основне/средње школе или директор Спортског савеза, указујемо на то да је чланом 30. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон) прописано следеће:

- да одборник не може бити запослени у општинској управи и лице које именује, односно поставља скупштина општине (став 1);

- да, ако запослени у општинској управи буде изабран за одборника, права и обавезе по основу рада мирују му док траје његов одборнички мандат (став 2);

- да даном потврђивања одборничког мандата лицима које је именовала, односно поставила скупштина јединице локалне самоуправе, престаје функција на коју су именовани, односно постављени (став 3) и

- да прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција, не искључују примену одредаба овог закона о пословима који су одређени као неспојиви са функцијом одборника скупштине општине (став 4).

На остале функционере, који не спадају у категорију запослених у општинској управи и лица именованих, односно постављених од стране скупштине општине, примењују се одредбе Закона о спречавању корупције.

Тако је чланом 56. став 4. Закона о спречавању корупције прописано да је јавни функционер који је изабран, постављен или именован на другу јавну функцију и који намерава да више јавних функција врши истовремено дужан да у року од осам дана од дана избора, постављења или именовања затражи сагласност Агенције за спречавање корупције.

То, дакле, значи да се у сваком конкретном случају, када се жели преузети друга јавна функција, јавни функционер мора обратити Агенцији за спречавање корупције која ће у сваком конкретном случају одлучити да ли ће јавном функционеру одобрити преузимање још једне јавне функције.

Ово се односи на јавне функционере који су чланом 2. тачка 3) Закона о спречавању корупције дефинисани као „свако изабрано, постављено или именовано лице у органу јавне власти, осим лица која су представници приватног капитала у органу управљања привредног друштва које је орган јавне власти“.

Чланом 2. тачка 2) истог закона је дефинисано да је орган јавне власти „орган Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, установа, јавно предузеће и друго правно лице чији је оснивач или члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или градска општина“.

Директори основних и средњих школа као и директори спортских савеза могу се сматрати јавним функционерима једино у случају основних и средњих школа, односно спортских савеза чији оснивач је Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или градска општина.

Свакако, Стручна служба СКГО препоручује да се за мишљење поводом овог питања обратите Агенцији за спречавање корупције.

Чланом 27к. став 4 Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 - др. закон, 92/2023 и 94/2024) прописано је да почев од 1. јануара 2021. године укупан број запослених на одређено време (изузев у својству приправника), лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених на неодређено време, осим изузетно, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.

Ставом 6. истог члана Закона речено је да изузетно од става 4. овог члана, корисник јавних средстава који има мање од 50 запослених на неодређено време може да има највише до седам запослених, односно ангажованих лица у смислу става 4. овог члана.

Што се тиче запослених у кабинету изабраног лица, цитираним одредбама таксативно су набројани случајеви који представљају изузетак од рачунања укупног броја запослених на одређено време у смислу ограничења од 10% и како запослени на одређено време у кабинету изабраног лица нису изузети, потребно их је рачунати у укупан број запослених на одређено време. Што се тиче помоћника председника општине/градоначелника они су функционери који се постављају у складу са Законом о локалној самоуправи и они не улазе у наведено ограничење од 10%.

144/2022, 26/2023, 83/2023, 118/2023, 105/2024 и 12/2025), произилази да се расходи за накнаде члановима управних, надзорних одбора и комисија исплаћују са синтетичког конта 416100, а не са конта 423000, без обзира са ког раздела се исплаћују накнаде. У наставку одговора цитирамо дефиниције ових синтетичких конта у Правилнику који подупиру ово наше мишљење:

• Синтетички конто 416100 - Награде запосленима и остали посебни расходи - садржи аналитичка конта на којима се књиже награде запосленима, бонуси и накнаде члановима управних, надзорних одбора и комисија. Расходи по овом основу могу настати само ако су прописани услови за стицање права запосленог и ако су обезбеђена средства. Књижење ових расхода се спроводи задужењем одговарајућих субаналитичких конта у оквиру овог синтетичког конта и субаналитичких конта групе 412000 - Социјални доприноси на терет послодавца, за износе доприноса на терет послодавца, уз одобрење одговарајућих субаналитичких конта обавеза у групи 233000 - Обавезе за награде и остале посебне расходе и групи 234000 - Обавезе по основу социјалних доприноса на терет послодавца.
• Група 423000 - Услуге по уговору садржи синтетичка конта, на којима се књиже расходи за услуге за чије се обављање ангажују стручна лица по уговору (уговор о делу, уговор о привременим и повременим пословима, уговор о ауторском праву) или други субјекти, задужењем одговарајућих субаналитичких конта у овој групи, уз одобрење одговарајућих субаналитичких конта групе 237000 - Службена путовања и услуге по уговору.

Додатно, став СКГО је да запослени у ЈЛС не треба да примају накнаде за рад у комисијама чији су послови или задаци у вези са пословима које обавља тај запослени у органима, службама или организацијама ЈЛС, док је оправдано и могуће предвидети накнаду за рад службеника у радном телу у случају када рад није обухваћен описом посла његовог радног места, те његова знања и експертиза невезано за послове радног места представља разлог за именовање за члана комисије, радна група или радно тело. Као што је наведено, потребно је навести разлоге за оснивање и конкретне послове/задатке (мерљиве) које треба да испуни та комисија, радна група или радно тело. Када је даље реч о ангажовању службеника у радним телима, можемо констатовати да је то донекле регулисано чл. 52 Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон) којим је посао управе да „обавља стручне и административно-техничке послове за потребе рада скупштине општине, председника општине и општинског већа“, те да су службеници, у складу са својим описом посла дефинисаним правилником о систематизацији задужени за рад тих тела и у обавези су да им пруже подршку у оквиру свог редовног посла. Међутим, потребно је разликовати поједина радна тела чије је оснивање предвиђено законом и у том случају је неспорно да чланови тела примају за свој рад одређену накнаду (или је самим законом дефинисана накнада члановима тих тела, нпр. комисија за планове, комисија за комасацију земљишта, изборна комисија и др.)

Када је реч о месту трошка, односно разделу директног буџетског корисника код којег се трошак планира и приказује, СКГО је на становишту да планирање и извршавање расхода за исплату накнаде комисијама, сталним радним телима СО и другим стручним саветодавним телима треба да буде реализовано на терет раздела органа – директног корисника буџета – који их је именовао. За послове који су систематизовани и за које запослени већ примају зараду, односно за седнице комисија, радних тела које се одржавају у току радног времена, за које су изабрана, постављена и запослена лица већ примили плату, није могуће исплатити додатну накнаду која је предвиђена посебним појединачним актом органа јавне управе.

Наведено проистиче и из ставова Министарства финансија и Државне ревизорске институције који иду у правцу смањења броја радних тела као и накнада за њихов рад, а које потврђује и члан 19. Закона о буџету Републике Србије за 2026. годину (http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/14_saziv/2209-25.pdfkoji) који прописује да се накнаде за рад председника и чланова комисија и других сталних и привремених радних тела у јавном сектору не могу повећавати у 2026. години и да се задужују надлежни органи и корисници јавних средстава да преиспитају потребу постојања и висину таквих накнада, ради смањења издатака по овом основу и у том циљу иницирају измене закона, других прописа, општих и других аката којима је уређено плаћање ових накнада.