Питања и одговори

Чланом 30. став 3. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон) прописано је да „даном потврђивања одборничког мандата лицима које је именовала, односно поставила скупштина јединице локалне самоуправе, престаје функција на коју су именовани, односно постављени“.

Оставка одборника представља један од начина за престанак претходно потврђеног мандата одборника пре истека времена на које је одборник изабран, прописан чланом 67. став 1. Закона о локалним изборима („Службени гласник РС“, број 14/22).

Из наведеног проистиче да доношењем одлуке од стране скупштине јединице локалне самоуправе о потврђивању одборничких мандата наступају правне последице из члана 30. став 3. Закона о локалној самоуправи, те накнадни престанак потврђеног мандата, па макар био и истог дана, подношењем усмене оставке на седници скупштине јединице локалне самоуправе у складу са чланом 68. став 4. Закона о локалним изборима, нема никаквог утицаја на наступање наведене правне последице.

Указујемо на то да из формулације члана 30. став 3. Закона о локалној самоуправи, да функција престаје даном потврђивања одборничког мандата, проистиче да правна последица има дејство на цео дан када је донета одлука о потврђивању мандата, а не само од тренутка доношења одлуке о потврђивању мандата.

Члан 69. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење) каже да у свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду. Посебним колективним уговором за запослене у ЈЛС („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022) су чланом 17. прописана мерила за утврђивање дужине годишњег одмора.

Чланом 72. Закона о раду предвиђено је да запослени има право на дванаестину годишњег одмора из члана 69. овог закона (сразмерни део) за сваки месец дана рада у календарској години у којој је засновао радни однос или у којој му престаје радни однос.

Дакле, сразмерни годишњи одмор се утврђује у календарској години сразмерно времену проведеном у радном односу, у овом случају у 2023. години, док ће му се за 2024. годину утврдити пун одмор за ту годину.

Чланом 47. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) предвиђено је да се радна места службеника деле на положаје и извршилачка радна места, у зависности од сложености послова, овлашћења и одговорности.

Чланом 48. став 3. истог закона предвиђено је да су у јединици локалне самоуправе и градској општини, положаји у смислу одредаба овог закона, радна места начелника градске, општинске, односно управе градске општине и њихових заменика.

Чланом 158. став 1. тачка 1) истог закона предвиђено је да службенику престаје радни однос по сили закона даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања. Дакле, корисници пензије старији од 65 година не могу бити распоређени на службеничка радна места, као ни постављени на положај начелника управе.

Члан 14. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) гласи:

“Функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције.

Право из става 1. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију.

Право из ст. 1. и 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Функционер право из ст. 1. и 2. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу радног односа у тренутку престанка функције.

Право из ст. 1. и 2. овог члана, по захтеву функционера, утврђује надлежни орган, односно радно тело из члана 4. овог закона.

Захтев из става 5. овог члана функционер може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције, с тим што право из става 3. овог члана остварује почев од наредног дана од дана престанка функције.

Функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока из ст. 1-3. овог члана, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције.”

Чланом 76. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да је у случају престанка радног односа, послодавац дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора и да та накнада има карактер накнаде штете.

Дакле, у овом конкретном случају функционер ће имати право на накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор по престанку радног односа, што је у овом случају престанак права на накнаду плате по престанку функције.

Поступање првостепеног и другостепеног органа у поступку по жалби дефинисано је одредбама из чланова 151. до 174. Закона о општем управном поступку.

Према одредбама из чл. 162. овог Закона дата је могућност да првостепени орган решењем одбаци жалбу из процесних разлога, односно разлога неблаговремености, недозвољености, уколико је жалбу поднело неовлашћено лице, као и уколико није уређена у року који је орган одредио.

Против решења првостепеног органа којим је жалба одбачена може се изјавити жалба у року од 8 дана од обавештења о решењу. Жалба се предаје другостепеном органу, који уколико утврди да је жалба основана истовремено одлучује и о жалби која је била одбачена.

С тим у вези, орган надлежан за одлучивање о решењу о одбацивању жалбе које је донео првостепени  орган је другостепени орган.

Првостепени орган би у одговору на жалбу могао указати на чињеницу која је погрешно утврђена приликом доношења решења о одбацивању жалбе.      

Чланом 77. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) предвиђено је да се нацрт кадровског плана припрема у складу са буџетским календаром, истовремено са нацртом буџета аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, тако да буде усаглашен са средствима обезбеђеним буџетом. Кадровски план за аутономну покрајину усваја надлежни орган аутономне покрајине истовремено са одлуком о буџету. Кадровски план у јединици локалне самоуправе усваја скупштина града, општине, односно градске општине истовремено са одлуком о буџету јединице локалне самоуправе, односно градске општине.

Чланом 46. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 - др. закон и 92/2023) предвиђено је између осталог да у случају да Народна скупштина, односно скупштина локалне власти, не донесе буџет у року утврђеном буџетским календаром, врши се привремено финансирање у времену од најдуже прва три месеца фискалне године. Привремено финансирање, у смислу наведеног, врши се највише до једне четвртине износа планираних расхода и издатака у акту о буџету претходне фискалне године, с тим што распоређени расходи и издаци у претходној години по врстама и наменама не представљају ограничење, изузев за исплату права из пензијског и инвалидског осигурања, које се врши до нивоа извршених расхода у задњем кварталу претходне године. Надлежни извршни орган локалне власти доноси одлуку о привременом финансирању.

Дакле, у смислу Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе Кадровски план ће се донети истовремено када се буде усвајао буџет општине. Међутим, уколико Кадровски план из 2023. године није у потпуности извршен и постоји могућност за запошљавање нових лица у смислу прописа о контролисаном запшљавању у јавном сектору и обезбеђена су средства за ново запошљавање, могло би се размотрити доношење привременог кадровског плана како би се омогућило попуњавање ових радних места.

Чланом 35. Закона о комуналној милицији ("Сл. гласник РС", бр. 49/2019) предвиђено је да комунални милиционар, поред услова предвиђених за запослење у органима јединица локалне самоуправе, мора да испуњава и посебне услове, и то да: 1) има психофизичку способност потребну за обављање послова комуналне милиције; 2) не постоје безбедносне сметње за обављање послова комуналних милиционара; 3) има положен испит за комуналног милиционара (у даљем тексту: испит); 4) има стечено најмање средње образовање у четворогодишњем трајању и најмање једну годину радног искуства у струци. Психофизичку способност из става 1. тачка 1) овог члана утврђује Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова и издаје лекарско уверење о томе на начин предвиђен за проверу психофизичке способности полицијских службеника. Изузетно, у радни однос за обављање послова комуналног милиционара може се примити полицијски службеник у статусу овлашћеног службеног лица, преузимањем из Министарства унутрашњих послова, под условом да испуњава и остале услове предвиђене овим законом. На попуњавање радних места комуналних милиционара путем преузимања на основу става 3. овог члана, сходно се примењују прописи који се односе на преузимање службеника.

Чланом 39. истог закона предвиђено је да испит за комуналног милиционара полаже кандидат за комуналног милиционара који је успешно завршио програм стручног оспособљавања из члана 37. став 5. овог закона. Испит за комуналног милиционара полажу и лица из члана 35. став 3. овог закона у року од шест месеци од дана заснивања радног односа. Испит за комуналног милиционара спроводи комисија, коју образује министар надлежан за систем локалне самоуправе. Програм и начин полагања испита за комуналног милиционара, састав и начин рада комисије за спровођење испита за комуналног милиционара, трошкове спровођења испита за комуналног милиционара, изглед и садржину обрасца уверења о положеном испиту за комуналног милиционара, начин издавања уверења о положеном испиту за комуналног милиционара и облик, начин уписа и вођења евиденције о положеном испиту за комуналног милиционара, ближе уређује министар надлежан за систем локалне самоуправе. Висина таксе за полагање испита из става 1. овог члана, утврђује се законом којим се уређују републичке административне таксе. Министарство надлежно за систем локалне самоуправе води евиденцију о положеном испиту за комуналног милиционара, у коју се уписује: име и презиме кандидата; јединствени матични број грађана; назив високошколске установе, ниво и врста стеченог образовања и стручни назив, односно назив завршене средње школе и образовни профил; орган општине, односно града са којим је кандидат закључио уговор о стручном оспособљавању, односно код кога је запослен; број и датум решења којим је одобрено полагање испита за комуналног милиционара; датум полагања испита; подаци о општем успеху на испиту и број и датум издатог уверења о положеном испиту за комуналног милиционара. Министарство надлежно за систем локалне самоуправе издаје уверење о положеном испиту за комуналног милиционара. Уверење из става 7. овог члана садржи следеће податке: име и презиме кандидата који је положио испит за комуналног милиционара; датум и место рођења; јединствени матични број грађана; назив високошколске установе, ниво и врста стеченог образовања и стручни назив, односно назив завршене средње школе и образовни профил и датум полагања испита за комуналног милиционара.

Министар државне управе и локалне самоуправе донео је Правилник о испиту за комуналног милиционара („Службени гласник РС”, број 148/20), чији је саставни део и Програм испита за комуналног милиционара, у оквиру којих се не прави разлика између испита за комуналног милиционара и руководиоца организационе јединице комуналне милиције – начелника комуналне милиције, тако да се ради о јединственом испиту за све комуналне милиционаре.

С обзиром да се посебни услови за рад у комуналној милицији односе на све у тој организационој јединици, и начелник комуналне милиције је дужан да полаже испит за комуналне милиционере, нарочито што руководи том организационом јединицом.

Из одредби Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021, 92/2023) не произилази да распуштањем скупштине јединице локалне самоуправе и именовањем привременог органа престаје са радом Жалбена комисија. Евентуална разлика у раду Жалбене комисије за време привременог органа је што ће све одлуке у смислу именовања, престанка дужности, разрешења или изузећа члана Жалбене комисије уколико су неодложне доносити привремени орган.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

• За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
• За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
• За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
• За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
• За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.“

С обзиром да је суд правосудни државни орган, године рада код овог послодавца рачунаће се за јубиларну награду.

Чланом 14. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон, 92/2023) предвиђено је да функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције. Право из става 1. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију. Право из ст. 1. и 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Функционер право из ст. 1. и 2. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу радног односа у тренутку престанка функције. Право из ст. 1. и 2. овог члана, по захтеву функционера, утврђује надлежни орган, односно радно тело из члана 4. овог закона. Захтев из става 5. овог члана функционер може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције, с тим што право из става 3. овог члана остварује почев од наредног дана од дана престанка функције. Функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока из ст. 1-3. овог члана, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције.

Даље је чланом 15. истог закона предвиђено да функционер не може остварити право из члана 14. закона, уколико је разрешен функције по основу одговорности за кривично дело за које му је правноснажном пресудом изречена безусловна казна затвора у трајању дужем од шест месеци, уколико му је утврђено мировање радног односа или услед спровођења иницијативе за разрешење на основу мере јавног објављивања препоруке за разрешење коју изрекне Агенција за борбу против корупције или градски, односно општински заштитник права грађана.

Дакле, лице може остварити право на накнаду плате по престанку функције ако му нигде не мирује радни однос и када није на сталном раду, јер то није услов за остваривање овог права.

Чланом 133а Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. Закон, 123/2021 - др. Закон и 92/2023) предвиђено је да се службеник оцењује једном у календарској години, најкасније до краја фебруара текуће године за претходну годину. Не оцењује се службеник који је у календарској години радио мање од шест месеци без обзира на разлог, ни службеник који је засновао радни однос на одређено време. У период од шест месеци из става 2. овог члана не улази време у којем је службеник био одсутан са рада због коришћења права на годишњи одмор.

Исту одредбу о изузецима о оцењивања садржи и Уредба о оцењивању службеника ("Сл. гласник РС", бр. 2/2019).

С обзиром да је у конкретном случају службеник запослен на одређено време у кабинету градоначелника биће изузет од оцењивања.

Чланом 51. Посебног колективном уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе предвиђено је следеће:

“Запослени има право на солидарну помоћ за случај:

• дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог или обављања специјалистичких лекарских прегледа у оквиру лечења дуже и теже болести запосленог који се не финансирају из обавезног здравственог осигурања или за које би запослени на основу заказаног термина прегледа чекао дуже од годину дана,
• набавке медицинско техничких помагала запосленог или члана његове уже породице,
• здравствене рехабилитације запосленог,
• настанка теже инвалидности запосленог,
• набавке лекова за запосленог или члана уже породице,
• помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице,
• месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења - до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи.
• помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја - до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,
• рођења детета запосленог - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,
• помоћ запосленој за вантелесну оплодњу - највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,
• другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник, штићеник и старатељ запосленог.

У случају да је више чланова уже породице запослено код послодавца, право на солидарну помоћ за члана уже породице из става 1. тач. 1), 2), 5), 8) и 9) остварује један запослени.

Дужа или тежа болест односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно због спречености за рад услед болести, односно повреде.

Право из става 1. тач. 1), 2) и 5) овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који су право на помоћ остварили код послодавца код кога раде, који обављају самосталну делатност или примају пензију која је већа од висине просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике у тренутку подношења захтева.

Солидарна помоћ у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. 1)-5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Солидарна помоћ у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се породици и остварује се, по захтеву члана породице који се подноси у року од 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Породицу у смислу става 7. овог члана чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на медицинско техничка помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.”

С обзиром да наведене одредбе предвиђају да право на солидарну помоћ остварује запослени, а да у конкретном случају у тренутку рођења детета отац детета није био запослен у органима општине већ је био ангажован ван радног односа, то лице неће моћи да оствари право на солидарну помоћ без обзира што је након рођења детета засновао радни однос у органима општине.