Питања и одговори

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано: 

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

• За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
• За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
• За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
• За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
• За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.“

С обзиром да је Министарство унутрашњих послова државни орган, године рада код овог послодавца рачунаће се за јубиларну награду.

Чланом 13. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021, 92/2023) предвиђено је да функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе функција престаје у случају: 1. истека времена на које је изабран, именован или постављен; 2. подношења оставке; 3. разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа.

Чланом 14. истог закона предвиђено је да функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције. Ово право може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију. Такође, то право престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Функционер ово право остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу радног односа у тренутку престанка функције. Право, по поднетом захтеву функционера, утврђује надлежни орган, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине. Захтев функционер може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције. Функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рокова у којима функционер остварује право на накнаду плате по престанку функције.

Дакле, по правилу, функционеру са престанком функције престаје и радни однос. Међутим, уколико користи право на накнаду плате у трајању од три месеца, радни однос ће му престати истеком рока од три месеца, када ће се извршити и одјава са обавезног здравственог осигурања. Сматрамо такође да приликом престанка нема потребе посебно одјављивати па пријављивати то лице на обавезно социјално осигурање, већ само извршити одјаву када истекне право на накнаду плате.

Сагласно члану 32. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 113/2017 – др. закон, 95/2018, 114/2021, 92/2023) службеник је дужан да прихвати одговарајуће радно место на које је према одредбама овог закона трајно или привремено премештен. У члану 112. истог закона се, између осталог, каже да службеник у јединици локалне самоуправе може, због потребе рада, бити трајно или привремено премештен на друго одговарајуће радно место у други орган, службу или организацију код истог послодавца и да за премештај службеника због потребе рада није потребна сугласност службеника. Одговарајуће радно место јесте оно радно место чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се службеник премешта и за које службеник испуњава све услове (члан 113. закона). 

Дакле, без његове сагласности службеник може бити премештен искључиво на одговарајуће радно место, тј. на радно место у истом звању за које службеник испуњава све услове. Службеник може, у складу са потребама и организацијом рада органа, на свој захтев да буде трајно премештен на радно место чији се послови раде у нижем звању од послова радног места са којег се службеник премешта, ако испуњава услове за рад на том радном месту и поседује потребне компетенције (члан 114а закона).

Чак и у случају доношења новог или промене Правилника о организацији и систематизацији радних места, ако не постоји одговарајуће радни место на које прекобројни службеник може бити распоређен, он може, уз своју сугласност, бити распоређен, односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и нивоу образовања и за које испуњава остале услове за рад, односно поседује компетенције, а ако ни такво радно место не постоји, постаје нераспоређен (члан 168. закона). Ако се не сагласи са оваквим распоређивањем престаје му радни однос.

Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.

Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

• За 10 година рада у радном односу – у висини месечне просечне зараде,
• За 20 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
• За 30 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
• За 35 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
• За 40 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца. Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права. Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

С тим у вези, у године рада које су потребне да би се остварила ова права (право на обрачун и исплату увећане плате за време проведено у радном односу (минули рад) и права на јубиларну награду) улазе и године рада код другог послодавца само у случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца који је престао да постоји. Претходним послодавцем у смислу одредби ПКУ сматрају се послодавци (независно од организационог облика) од којих је орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе по основу закона или других општих аката могао да преузме послове и запослене, што је у сваком конкретном случају дужан да цени орган који одлучује о овим правима. У случају СИЗ за запошљавање промену послодавца требало би решавати имајући у виду који орган, организација, јавна служба је преузела послове и запослене након статусне промене и на тај начин утврдити право запосленог на минули рад. Стога, само уколико је државни орган, орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе преузео послове и запослене ове самоуправне интересне заједнице, може се сматрати да постоји континуитет, односно да запослени остварује ова права.

У складу са чланом 44. Посебног колективног уговора за запослене у установама предшколског васпитања и образовања чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 43/2017 и 97/2020) послодавац је дужан да запосленом исплати јубиларну награду и то: 1) за 10 година рада у радном односу - 50% просечне плате; 2) за 20 година рада у радном односу - једна просечна плата; 3) за 30 година рада у радном односу - једна и по просечна плата; 4) за 35 година рада у радном односу - две просечне плате; 5) за 40 година у радном односу - две и по просечне плате. Под просечном платом из става 1. овог члана подразумева се просечна плата запосленог, са припадајућим порезима и доприносима које падају на терет запосленог, остварена у претходна три месеца који претходе месецу стицања права на јубиларну награду, односно просечна зарада у Републици Србији, са припадајућим порезима и доприносима које падају на терет запосленог, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то повољније по запосленог. Време проведено на раду по основу уговора о привременим и повременим пословима, о делу, о стручном оспособљавању и усавршавању, о допунском раду, као и посебан стаж осигурања у складу са прописима ПИО, као и време обављања самосталне делатности се не сматра радом у радном односу. Јубиларна награда исплаћује се у року од 30 дана од дана стицања права.

Дакле, из наведених одредби колективног уговора проистиче да запослени у предшколској установи остварује право на јубиларну награду за све године проведене у радном односу код било ког послодавца. Тако да у овом конкретном случају није од значаја што оснивач претходног послодавца – предшколске установе - није исти као оснивач предшколске устванове у којој остварује право на јубиларну награду.

Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано је да запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то: 1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса, 2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%, 3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%, 4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%, 5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%. Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права. Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Имајући у виду да Национална служба за запошљавање нема статус државних органа, органа аутономне покрајине, односно органа локалне самоуправе већ има статус организације за обавезно социјално осигурање, године проведене у радном односу код овог послодавца се не узимају у обзир приликом утврђивања права на минули, као ни приликом утврђивања права на јубиларну награду, у складу са одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.

Чланом 133ђ Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) предвиђено је да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.

Даље је чланом 133е предвиђено да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Такође, руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.

Чланом 65. истог закона предвиђено је да се у звању млађег сарадника обављају једноставнији стручни послови као и административно-технички послови уз надзор, упутства и детаљна усмерења службеника у вишим звањима. Ови послови се састоје од ограниченог круга међусобно повезаних задатака у једној области. За рад на пословима у звању млађег сарадника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.

Дакле, иако у овом конкретном случају службеник испуњава услове за напредовање у погледу оцена, он не испуњава услов за рад на радном месту у звању млађи сарадник у погледу школске спреме, јер је за рад на радном месту у звању млађи сарадник потребно стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године.

У скалду са чланом 6. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 – др. закон, 95/2018 – др. закон, 86/2019 – др. закон, 157/2020 – др. закон и 123/2021 – др. закон) на права и дужности из радног односа намештеника примењују се општи прописи о раду и колективни уговори за јединице локалне самоуправе, ако овим или посебним законом није другачије одређено.

Чланом 163. истог закона уређен је престанак радног односа по сили закона, али за службенике у органима јединице локалне самоуправе, док се на намештенике у погелду престанка радног односа примењују општи прописи о раду, тј. одредбе Закона о раду. Конкретно, у случају када намештеник наврши 65 година живота, радни однос ће му престати ако има најмање 15 година радног стажа (ћл. 175. став 1. тачка 2), али се послодавац и намештеник могу другачије споразумети. Радни однос се у овом случају продужава за одрежени период ако постоји сагласност воља обе стране и потреба послодавца да запослени настави да ради и по испуњењу услова за престанак радног односа. Потребу да запослени настави да ради, послодавац цени у сваком конкретном случају (цитат из Мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјлна питања, Сектор за рад, бр. 011-00-143/2016-02 од 12.2.2016. године).

Правилником о заједничким критеријумима за организовање и стандардима и методолошким упутствима за поступање и извештавање интерне ревизије у јавном сектору ("Службени гласник РС", бр. 99/2011, 106/2013, 84/2023) предвиђено је да интерну ревизију код корисника јавних средстава обављају интерни ревизори са сертификатом овлашћеног интерног ревизора у јавном сектору распоређени на радно место интерног ревизора, односно овлашћени интерни ревизор са којим је закључен уговор о обављању тих послова. Изузетно, интерну ревизију могу да обављају кандидати за стицање сертификата код корисника јавних средстава код којег су запослени, у саставу ревизорског тима који води овлашћени интерни ревизор, односно у склопу обуке за практичан рад на интерној ревизији (члан 21. правилника).

Даље се каже да руководилац јединице за интерну ревизију мора да испуњава услове из члана 21. овог правилника и да има најмање седам година искуства на пословима ревизије, интерне контроле, финансијске контроле или рачуноводствено-финансијским пословима, од којих најмање једну годину на пословима ревизије. Руководилац јединице за интерну ревизију не може бити лице које је било запослено на радном месту са руководећим овлашћењима у области финансијског управљања код корисника јавних средстава претходних годину дана (члан 22. правилника).

Дакле, уколико је лице у претходном периоду обављало послове у области финансијског управљање, што у овом конкретном случају радно место руководиоца одељења за буџет и финансије јесте, годину дана по престанку обављања тих послове не може обављати послове интерне ревизије.

На основу члана 36а Закона о буџетском систему, министарство финансија доставља локалној власти упутство за израду одлуке о буџету локалне власти за текућу и наредне две године, које садржи основне економске претпоставке и смернице за припрему одлука о буџету локалне власти, као и методологију израде.

У упутству за припрему одлуке о буџету локалне власти за 2024. годину и пројекцијама за 2025. и 2026.годину, наводи се да, као и у претходним годинама, и у буџетској 2024. години не треба планирати обрачун и исплату поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда, бонуса и примања запослених ради побољшања материјалног положаја и побољшања услова рада предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, за директне и индиректне кориснике буџетских средстава локалне власти, као и друга примања из члана 120. став 1. тачка 4. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17- УС, 113/17 и 95/18-аутентично тумачење) осим јубиларних награда за запослене који су то право стекли у 2023. години и новчаних честитки за децу запослених. (Ради , информисања, додајемо да се исто прописује и за кориснике јавних средстава на централном нивоу власти – у чл. 17. годишњег Закона о буџету Републике Србије).

Што се тиче другог питања, у погледу минулог рада, потребно је на првом месту разјаснити да се не ради о финансијској помоћи и сл., у смислу претходног питања, већ о додатку за време проведено у радном односу, и то у смислу члана 108. став 1., тачка 4) Закона о раду. Ово право додатно се прецизира чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022, 44/2023) - предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.

Имајући у виду да јавно комунално предузеће није државни орган, нити орган аутономне покрајине, односно орган јединице локалне самоуправе, године проведене у радном односу код тог послодавца се не узимају у обзир приликом утврђивања права на минули рад, у складу са одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.“

С обзиром да се јубиларна награда додељује за јубиларне године рада проведене у радном односу, у овом конкретном случају ће лице имати право на јубиларну награду, без обзира што је у радном односу на одређено време.

У складу са чланом 4. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) послодавац функционера, службеника и намештеника у аутономној покрајини је аутономна покрајина. Послодавац функционера, службеника и намештеника у јединицама локалне самоуправе је јединица локалне самоуправе. За функционере у аутономним покрајинама, права и дужности у име послодавца, врши скупштина аутономне покрајине, односно радно тело скупштине утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине или извршни орган аутономне покрајине, односно стручна служба извршног органа утврђена покрајинским прописом. За функционере у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши скупштина града, општине или градске општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине. За службенике на положају у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца врши орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе надлежан за постављење службеника на положају. Изузетно, за службенике на положају који не руководе органом, службом или организацијом из члана 1. овог закона, права и дужности у име послодавца врши руководилац органа, службе или организације, осим ако овим законом није другачије одређено. За службенике и намештенике у аутономним покрајинама, права и дужности у име послодавца врши руководилац органа, службе или организације аутономне покрајине из члана 1. овог закона. За службенике и намештенике у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши начелник градске или општинске управе ако је образована као јединствен орган, односно начелник управе за поједине области, или начелник управе градске општине (у даљем тексту: начелник управе), односно руководилац који руководи службом или организацијом из члана 1. овог закона, или орган надлежан за његово постављење.

Чланом 76. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да је послодавац дужан да у случају престанка радног односа запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Накнада из става 1. овог члана има карактер накнаде штете.

У овом конкретном случају, с обзиром да се ради о истом послодавцу – јединици локалне самоуправе, руковоидоци два органа (скупштине и управе) могу се договорити о наставку коришћења годишњег одмора у органу ЈЛС у коме је функционеру мировао радни однос, али нема основа за исплату накнаде за неискоришћени годишњи одмор, јер је лице у оба случаја у радном односу код истог послодавца.