Питања и одговори

Чланом 79. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због: 1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока; 2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва; 3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона; 4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца; 5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци. Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца. Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.

У складу са чланом 14. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције. Право из става 1. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију. Право из ст. 1. и 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Функционер право из ст. 1. и 2. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу радног односа у тренутку престанка функције. Право из ст. 1. и 2. овог члана, по захтеву функционера, утврђује надлежни орган, односно радно тело из члана 4. овог закона. Захтев из става 5. овог члана функционер може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције, с тим што право из става 3. овог члана остварује почев од наредног дана од дана престанка функције. Функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока из ст. 1-3. овог члана, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције.

Даље се у члану 15. истог закона каже да функционер не може остварити право из члана 14. овог закона, уколико је разрешен функције по основу одговорности за кривично дело за које му је правноснажном пресудом изречена безусловна казна затвора у трајању дужем од шест месеци, уколико му је утврђено мировање радног односа или услед спровођења иницијативе за разрешење на основу мере јавног објављивања препоруке за разрешење коју изрекне Агенција за борбу против корупције или градски, односно општински заштитник права грађана.

Дакле, Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе изричито предвиђа да функционер нема право на накнаду плате у трајању од три месеца уколико има утврђено мировање радног односа. Међутим, нема сметњи да у току вршења функције функционер поднесе захтев послодавцу код кога му мирује радни однос да му престане радни однос. Доказ - акт о престанку радног односа - функционер би требало да поднесе уз захтев за накнаду плате након престанка функције.

Координатор комуналне милиције не доноси обавезно упутство о начину обављања послова комуналне милиције већ је то искључиво право и овлашћење начелника комуналне милиције у складу са одредбом члана 11. став 3. Закона о комуналној милицији. Овом одредбом је прописано да у складу са законом  и другим прописима, начелник комуналне милиције даје обавезна упутства комуналним милиционарима за обављање послова комуналне милиције.

Координатор комуналне милиције није члан комисије за решавање притужби у скалду са одредбама Закона о комуналној милицији, јер је чланом 32. став 5. овог закона прописано да комисију за решавање притужби образује скупштина јединице локалне самоуправе и да се у комисију, која се састоји од председника и четири члана, обавезно се именују три одборника скупштине јединице локалне самоуправе, начелник комуналне милиције и представник полиције.

Напомињемо, на основу члана 3. став 1. Закона о комуналној милицији, комуналном милицијом руководи начелник комуналне милиције, а за рад на пословима начелника комуналне милиције службеник мора да има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање пет година радног искуства у струци и мора да испуњава услове за заснивање радног односа утврђене законом који уређује права и дужности из радног односа запослених у јединицама локалне самоуправе и услове за заснивање радног односа комуналног милиционара (члан 16. став 1).

На основу члана 17. ст. 1 и 2. овог закона начелника комуналне милиције распоређује начелник јединственог органа општинске, односно градске управе, односно управе образоване за поједину област у чијем је саставу комунална милиција, као и да службеник може да буде распоређен, односно премештен на радно место начелника комуналне милиције на основу решења начелника јединственог органа општинске, односно градске управе или управе образоване за поједину област у чијем је саставу комунална милиција.

Од доношења новог Закона о избору народних посланика почетком фебруара 2022. године, односно од избора за народне посланике одржаних 2022. године у складу са одредбама наведеног закона, Републичка изборна комисија више не образује радна тела, која су раније била предвиђена упутствима које је Републичка изборна комисија доносила за сваке изборе.

Ово стога што су новим Законом о избору народних посланика, уместо тих радних тела званично уведене општинске и градске изборне комисије као органи за спровођење и парламентарних избора, одосно међуоргани између Републичке изборне комисије и бирачких одбора.

Чланом 86. став 4. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон) прописано је да „до конституисања скупштине и избора извршних органа јединице локалне самоуправе, текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе, обавља привремени орган јединице локалне самоуправе који чине председник и четири члана.

Чланом 42. Закона о локалној самоуправи прописано је да су извршни органи општине председник општине и општинско веће, док је чланом 66. ст. 3. до 5. истог закона прописано да се одредбе тог закона које се односе на скупштину општине, председника општине и општинско веће примењују и на градску скупштину, градоначелника и градско веће.

Општинске и градске изборне комисије имају своје изворне надлежности утврђене Законом о избору народних посланика („Службени гласник РС“, број 14/22) и Законом о локалним изборима („Службени гласник РС“, број 14/22) и њихово вршење не зависи од распуштања локалне скупштине која је именовала њихов састав.

Имајући у виду и одредбу члана 86. став 4. Закона о локалној самоуправи, на привремени орган прелази вршење само текућих и неодложних послова и то само из надлежности скупштине, председника општине и општинског већа.

Надлежности општинске изборне комисије, дакле, не прелазе на привремени орган, тако да општинска изборна комисија спроводи локалне изборе у пуном мандату.

Што се тиче промена у одборничким групама у локалној скупштини, ни оне не утичу на мандат изборне комисије, с обзиром на то да Закон о локалним скупштинама не прописује обавезу да састав изборне комисије одражава пропорционални састав одборничких група у скупштини општине у сваком тренутку, већ само приликом именовања нове изборне комисије у року од шест месеци од конституисања новог сазива скупштине.

Поводом другог Вашег питања „Да ли престаје надлезност и свих других скупстинских комисија?“, дужни смо да укажемо на то да општинска изборна комисија није „скупштинска комисија“, с обзиром на то да је чланом 36. став 1. Закона о локалној самоуправи прописано да „скупштина општине оснива стална или повремена радна тела за разматрање питања из њене надлежности“. С обзиром на то да, како је већ наведено, надлежности општинске односно градске изборне комисије не спадају у скупштинске надлежности, то се и именовање чланова и заменика чланова изборне комисије не може сматрати именовањем у скупштинско радно тело, односно комисију.

Друго, „скупштинске комисије“, односно „стална или повремена радна тела“, како их генерички дефинише закон, немају своје надлежности, већ се баве питањима из надлежности скупштине, односно „дају мишљење на предлоге прописа и одлука које доноси скупштина општине и обављају друге послове утврђене статутом општине“, како је то прописано чланом 36. став 2. Закона о локалној самоуправи.

Треба указати и на то да је чланом 36. став 3. Закона о локалној самоуправи прописано да се број радних тела, избор, права и дужности председника и чланова радних тела утврђују пословником о раду скупштине општине.

Имајући све наведене законске одредбе у виду, као и чињеницу да распуштеној скупштини престаје мандат, самим тим престаје мандат и свих скупштинских радних тела, образованих пословником скупштине ради обављања послова за потребе скупштине која их је образовала.

Чланом 85. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон) предвиђено је да се Скупштина јединице локалне самоуправе може распустити ако: 1) скупштина не заседа дуже од три месеца; 2) не изабере председника општине и општинско веће у року од месец дана од дана конституисања скупштине јединице локалне самоуправе или од дана њиховог разрешења, односно подношења оставке; 3) не донесе статут или буџет у року утврђеном законом.

Даље је чланом 86. истог закона предвиђено да одлуку о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове локалне самоуправе, односно надлежног органа територијалне аутономије. Председник Народне скупштине расписује изборе за одборнике у року од два месеца од ступања на снагу одлуке о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе. Мандат одборника изабраних на изборима из става 2. овог члана, траје четири године. До конституисања скупштине и избора извршних органа јединице локалне самоуправе, текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе, обавља привремени орган јединице локалне самоуправе који чине председник и четири члана. Привремени орган јединице локалне самоуправе образује Влада. Влада доноси посебно решење о именовању председника и чланова привременог органа, водећи рачуна о политичком и националном саставу распуштене скупштине јединице локалне самоуправе.

Дакле, из одредби Закона о локалној самоуправи закључујемо да Влада нема ограничења у погледу лица које може именовати у привремени орган, те с тога то може бити и бивши председник општине.

Члан 86. став 4. Закона о локалној самоуправи прописује да „до конституисања скупштине и избора извршних органа јединице локалне самоуправе, текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе, обавља привремени орган јединице локалне самоуправе који чине председник и четири члана.

Ставом 6. истог члана прописано је да „Влада доноси посебно решење о именовању председника и чланова привременог органа, водећи рачуна о политичком и националном саставу распуштене скупштине јединице локалне самоуправе“.

Оваква формулација поставља два логична питања: шта подразумева „вођење рачуна“ и „политички састав“.

Може се само претпоставити да су ове синтагме свесно формулисане тако да оставе довољно маневарског простора Влади да именује састав петочланог привременог органа у условима „шареног“ састава локалне скупштине. Под „шареним“ се овде мисли на потенцијално велики број одборничких група и политичких странака, укључујући и политичке странке националних мањина.

С обзиром на то да цитирана законска одредба члана 86. став 6. Закона о локалној самоуправи не препознаје одборничке групе, мишљења смо да се под политичким саставом мисли на однос скупштинске већине и скупштинске опозиције тој већини, те да би састав привременог органа требало да, колико год је то објективно могуће, осликава, прво, однос локалне власти и опозиције, али и однос између локалних странака које чине локалну власт, као и однос између локалних странака које су у опозицији.

Наравно, овакво тумачење, ма колико било основано, остаје релативизовано тиме што Влада треба само да „води рачуна“ о таквом политичким саставу, што је формулација која не даје одговор на питање на који начин се то „вођење рачуна“ мора осликати у саставу привременог органа.

У складу са свим наведеним, сматрамо да законска формулација даје простор да се, осим одборничке, узима у обзир и страначка структура локалне скупштине приликом именовања председника и чланова привременог органа у јединици локалне самоуправе.

Чланом 79. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због: 1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока; 2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва; 3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона; 4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца; 5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци. Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца. Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.

Чланом 12. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) предвиђено је да даном избора, именовања, односно постављења, функционеру мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада код послодавца код кога је био у радном односу до избора, именовања, односно постављења на функцију. Функционер коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана, има право да се у року од 15 дана од дана престанка функције, врати на рад код послодавца. Уколико је функционеру пре избора, именовања, односно постављења, послодавац била аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, права и обавезе из става 1. овог члана, мирују у органу, служби или организацији у којој је био распоређен на извршилачком радном месту, до избора, именовања, односно постављења на функцију. Уколико функционер није у могућности да се врати на рад код послодавца због укидања органа, службе или организације, функционер из става 3. овог члана, има право да се врати на рад код послодавца у орган, службу, односно организацију која је преузела послове укинутог органа, службе, односно организације.

Дакле, наведеним прописима није предвиђено никакво ограничење по питању распоређивања запосленог након престанка функције у органу или служби у којој му је мировао радни однос, тако да то може бити било које радно место за које запослени испуњава услове.

У складу са чланом 4. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) послодавац функционера, службеника и намештеника у аутономној покрајини је аутономна покрајина. Послодавац функционера, службеника и намештеника у јединицама локалне самоуправе је јединица локалне самоуправе. За функционере у аутономним покрајинама, права и дужности у име послодавца, врши скупштина аутономне покрајине, односно радно тело скупштине утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине или извршни орган аутономне покрајине, односно стручна служба извршног органа утврђена покрајинским прописом. За функционере у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши скупштина града, општине или градске општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине. За службенике на положају у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца врши орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе надлежан за постављење службеника на положају. Изузетно, за службенике на положају који не руководе органом, службом или организацијом из члана 1. овог закона, права и дужности у име послодавца врши руководилац органа, службе или организације, осим ако овим законом није другачије одређено. За службенике и намештенике у аутономним покрајинама, права и дужности у име послодавца врши руководилац органа, службе или организације аутономне покрајине из члана 1. овог закона. За службенике и намештенике у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши начелник градске или општинске управе ако је образована као јединствен орган, односно начелник управе за поједине области, или начелник управе градске општине (у даљем тексту: начелник управе), односно руководилац који руководи службом или организацијом из члана 1. овог закона, или орган надлежан за његово постављење.

Чланом 76. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да је послодавац дужан да у случају престанка радног односа запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Накнада из става 1. овог члана има карактер накнаде штете.

У овом конкретном случају, с обзиром да се ради о истом послодавцу – јединици локалне самоуправе, руковоидоци два органа (скупштине и управе) могу се договорити о наставку коришћења годишњег одмора у органу ЈЛС у коме је функционеру мировао радни однос, али нема основа за исплату накнаде за неискоришћени годишњи одмор, јер је лице у оба случаја у радном односу код истог послодавца.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.”.

Како је школа установа, а Национална служба за запошљавање има статус организације за обавезно социјално осигурање, те нису државни орган, нити орган аутономне покрајини ни јединице локалне самоуправе, то се радно искуство код тих послодаваца неће рачунати у стаж за јубиларну награду.

Чланом 133ђ Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) предвиђено је да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.

Даље је чланом 133е предвиђен начин како службеник напредује и каже да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Такође, руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.

Чланом 133а истог закона предвиђено је да се службеник оцењује једном у календарској години, најкасније до краја фебруара текуће године за претходну годину. Не оцењује се службеник који је у календарској години радио мање од шест месеци без обзира на разлог, ни службеник који је засновао радни однос на одређено време. У период од шест месеци из става 2. овог члана не улази време у којем је службеник био одсутан са рада због коришћења права на годишњи одмор.

Дакле, из наведених одредби закључујемо да се лице које је засновало радни однос на одређено време због повећаног обима посла не оцењује, па самим тим не може ни да напредује, а до промене коефицијената може доћи распоређивањем или премештајем службеника на радно место чији се послови раде у вишем или у нижем звајну или у истом звању али на руководећем радном месту.

Члан 22. став 3. Закона о локалним изборима прописује да „за секретара и заменика секретара изборне комисије могу да буду именовани секретар скупштине, заменик секретара скупштине, начелник општинске, односно градске управе, заменик начелника општинске, односно градске управе или лице из реда запослених у општинској, односно градској управи које има високо образовање у области правних наука“.

На овај начин је директно решено вишегодишње и често постављано питање да ли секретари локалних скупштина и начелници управа и њихови заменици могу да буду и секретари и заменици секретара локалних изборних комисија. Осим тога, овакво законско решење подразумева да наведени локални функционери више не морају да траже сагласност Агенције за спречавање корупције за именовање за секретаре/заменике секретара изборних комисија.

Међутим, наведени закон не дефинише ко може да буде именован за председника изборне комисије, прописујући само да, уз испуњење општих услова прописаних чланом 15. Закона о локалним изборима, председник и заменик председника изборне комисије морају да буду лица са високим образовањем у области правних наука (члан 19. Закона).

Из наведеног проистиче да се на именовање локалних функционера у локалну изборну комисију примењују одредбе Закона о спречавању корупције које подразумевају добијање сагласности Агенције за спречавање корупције за обављање друге јавне функције, у конкретном случају функције председника локалне изборне комисије у истој јединици локалне самоуправе.

Из досадашње праксе ове агенције, као и мишљења које је доступно на њеној веб-презентацији 

https://www.acas.rs/storage/opinion_files/%C4%8Clan%20izborne%20komisije%20i%20funkcije%20u%20organima%20skup%C5%A1tine%20gradske%20op%C5%A1tine%20i%20organima%20javnih%20preduze%C4%87a.pdf, проистиче да секретар скупштине општине/града не може да буде именован у орган за спровођење избора те општине/града.

Чланом 85. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон) предвиђено је да се Скупштина јединице локалне самоуправе може распустити ако: 1) скупштина не заседа дуже од три месеца; 2) не изабере председника општине и општинско веће у року од месец дана од дана конституисања скупштине јединице локалне самоуправе или од дана њиховог разрешења, односно подношења оставке; 3) не донесе статут или буџет у року утврђеном законом.

Даље је чланом 86. истог закона предвиђено да одлуку о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе доноси Влада, на предлог министарства надлежног за послове локалне самоуправе, односно надлежног органа територијалне аутономије. Председник Народне скупштине расписује изборе за одборнике у року од два месеца од ступања на снагу одлуке о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе. Мандат одборника изабраних на изборима из става 2. овог члана, траје четири године. До конституисања скупштине и избора извршних органа јединице локалне самоуправе, текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе, обавља привремени орган јединице локалне самоуправе који чине председник и четири члана. Привремени орган јединице локалне самоуправе образује Влада. Влада доноси посебно решење о именовању председника и чланова привременог органа, водећи рачуна о политичком и националном саставу распуштене скупштине јединице локалне самоуправе.

Из наведених одредби Закона о локалној самоуправи произилази да председник и чланови привременог органа имају статус именованих лица, те ће се у складу са тим и применити коефицијенти за обрачун и исплату плате за именована лица.