Питања и одговори

Чланом 27к став 4. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 и 118/2021 - др. закон) предвиђено је да почев од 1. јануара 2021. године укупан број запослених на одређено време (изузев у својству приправника), лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених на неодређено време, осим изузетно, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.

Дакле, приправници не улазе у ограничење броја запослених на одређено време и лица ангажованих по уговорима.

Чланом 133ђ Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) предвиђено је да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.

Даље је члан 133е предвиђено да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Такође, руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.

Чланом 65. истог закона предвиђено је да се у звању млађег сарадника обављају једноставнији стручни послови као и административно-технички послови уз надзор, упутства и детаљна усмерења службеника у вишим звањима. Ови послови се састоје од ограниченог круга међусобно повезаних задатака у једној области. За рад на пословима у звању млађег сарадника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.

Дакле, иако у овом конкретном случају службеник испуњава услове за напредовање у погледу оцена, он не испуњава услов за рад на радном месту у звању млађи сарадник у погледу школске спреме, јер је за рад на радном месту у звању млађи сарадник потребно стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.

Дакле, у овом конкретном случају ће се запосленом сабрати године рада у државном органу и органу јединице локалне самоуправе и оствариће право на јубиларну награду за укупне године рада.

Намештеник једино може бити распоређен на службеничко радно место путем јавног конкурса, ако за исти испуњава све предвиђене услове и буде кандидат који је са најбољим резултатима испунио мерила за избор.

Чланом 6. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС”, број 21/16, 113/17- др.закон, 95/18 и 114/2021) предвиђено је да се на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом, примењују општи прописи о раду и Посебан колективни уговор за запослене у јединицама локалне самоуправе, као и колективни уговор код послодавца.

С тим у вези, чланом 13. Закона прописано је да функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе функција престаје у случају истека времена на које је изабран, именован или постављен, подношења оставке или разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа.

Чланом 82а Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Сл. гласник РС", бр. 34/2003, 64/2004 - одлука УСРС, 84/2004 - др. закон, 85/2005, 101/2005 - др. закон, 63/2006 - одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - одлука УС, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022 и 76/2023) предвиђено је да се право на старосну пензију, превремену старосну пензију остварује после престанка осигурања. Престанком осигурања у смислу става 1. овог члана сматра се и ранији престанак осигурања, ако се лице у тренутку подношења захтева за остваривање права на старосну или превремену старосну пензију налази у осигурању, под условом да је тај захтев поднет пре истека рока од шест месеци од дана поновног ступања у осигурање. Престанком осигурања у смислу става 1. овог члана за осигураника који истовремено испуњава услове за осигурање по више основа сматра се престанак осигурања по основу кога је приоритетно осигуран у складу са чланом 10. овог закона. Изузетно од става 1. овог члана, осигураници из члана 12. став 1. тачка 1) овог закона који обављају делатност у складу са законом којим се уређује рад приватних предузетника, осигураници из члана 14. став 5. овог закона и осигураници који су изабрана, именована или постављена лица, као и лица која су хранитељи у складу са законом, право на старосну пензију или превремену старосну пензију могу остварити испуњењем услова за стицање права на старосну пензију или превремену старосну пензију.

Дакле, изабрана, именована и постављена лица остварују право на пензију испуњењем услова за стицање права на старосну или превремену старосну пензију, што у конкретном случају значи да лице може да настави да обавља функцију до њеног престанка и да оствари право на старосну пензију.

Чланом 46. Законом о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 15/16 и 88/19) прописано је да мандат директора престаје истеком периода на који је именован, оставком и разрешењем (члан 46). Оставка се у писаној форми подноси органу надлежном за именовање директора јавног предузећа (члан 47).

Према Закону о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр.129/07, 83/14–др.закон, 101/16–др.закон, 47/18, 111/21–др.закон), скупштина општине у складу са законом, између осталог, именује и разрешава директоре јавних предузећа (члан 32. став 1. тачка 9).

Закон о јавним предузећима не садржи одредбе о поступку по поднетој оставци. Према нашем мишљењу, последица поднете оставке јесте престанак функције коју сагласно наведеним одредбама треба да утврди скупштина која је именовала директора, што се чини доношењем решења којим се утврђује престанак функције директора због оставке.

Рад скупштине и сва друга питања од значаја за рад скупштине, што укључује и поступак за доношење појединачних аката, уређују се пословником скупштине.

Наведеним актом уређује се и поступак за доношење појединачних аката по скраћеном поступку, без претходне расправе, где, по нашем мишљењу спада и решење о коме је реч.

Сагласно изнетом, доношење решења којим се утврђује престанак функције директора због оставке врши се на начин и по поступку прописаним пословником скупштине општине.

Означавање контролних листа које је републичка инспекција сачинила за поверене послове инспекцијског надзора није уређено Законом о инспекцијском надзору, а ни документима Координационе комисије (Методолошка објашњења за припрему контролних листа и Упутство KK за управљање контролним листама инспекција-измењено и допуњено издање), што има за последицу неуједначено поступање инспекција на локалном нивоу.

Према мишљењу Стручне службе СКГО, контролне листе за поверене послове треба преузети и објавити (без обзира на одредницу у Водичу за примену ЗоИН и у Методолошким објашњењењима за припрему контролних листа да их је „пожељно“ објавити).

У ЗоИН-у из 2015. године у члану 14. став 3. било је прописано да садржина контролне листе и чињенице констатоване у њој морају бити оверене потписом инспектора, па је и било логично да контролна листа за поверене послове коју примењује инспектор ЈЛС садржи назив општинске/градске управе у којој је инспектор запослен, у супротном, потписивао би листу у име министрства.

Без обзира на то што је изменама ЗоИН из 2018. године та одредба брисана, мишљења смо да преузета контролна листа треба да садрже назив органа ЈЛС, затим назив листе и њен број (шифру) како је у оригиналу наведено, са ознаком да је контролна листа преузета са интернет странице републичке инспекције или Координационе комисије уз навођење интернет адресе на којој је објављена.

Евентуално додавање новог броја на преузетој листи не би било оправдано с обзиром на то да су поменутим Упутством за управљање контролним листама (које се према тачки 1.2. односи на све инспекције) прецизно уређени елементи од којих се састоји шифра контролне листе.

Садржина контролне листе у погледу питања и рубрика, а која се односи искључиво на поврене послове, не може се мењати у инспекцији ЈЛС.

Према Закону о основама система образовања и васпитања, члан 130. став 12: „Стручни актив за развојно планирање чине представници настваника, васпитача, стручних сарадника, јединице локалне самоуправе, ученичког парламента и савета родитеља. Чланове стручног актива за развојно планирање именује орган управљања.“ Истим чланом закона, став 16. је прописано: „Тим чине представници запослених, родитеља, односно других законских заступника, ученичког парламента, јединице локалне самоуправе, односно стручњака за поједина питања.“

Актима из области образовања није ближе уређено на који начин се одређују представник општине који ће бити члан стручног актива за развојно планирање или члан неког тима у предшколској установи или школи. Ова процедура може бити уређена Статутом или другим актима ЈЛС.

Уобичајена пракса је да начелник друштвених делатности именује компетентног запсоленог за представника ЈЛС у стручном активу/тиму образовне установе.

Чланом 192. Устава Републике Србије ("Сл. гласник РС", бр. 98/2006 и 115/2021) Влада је дужна да обустави од извршења општи акт општине за који сматра да није сагласан Уставу или закону и да у року од пет дана покрене поступак за оцењивање његове уставности или законитости. Влада може, под условима одређеним законом, распустити скупштину општине. Истовремено са распуштањем скупштине општине, Влада именује привремени орган који обавља послове из надлежности скупштине, водећи рачуна о политичком и националном саставу распуштене скупштине општине.

У складу са чланом 2. Закона о управној инспекцији ("Сл. гласник РС", бр. 87/2011) управна инспекција је облик надзора над спровођењем закона и других прописа и поступањем органа државне управе, служби судова, јавних тужилаштава, Републичког јавног правобранилаштва, служби Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда и служби органа чије чланове бира Народна скупштина (у даљем тексту: државни органи), као и органа територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе у вршењу поверених послова државне управе и других ималаца јавних овлашћења, чије су садржина, границе и овлашћења утврђени овим и посебним законима. Даље је чланом 19. истог закона предвиђено да управна инспекција у обављању инспекцијског надзора над применом прописа у органима јединица локалне самоуправе надзире нарочито: 1) усклађеност унутрашње организације са законом, другим прописом и општим актом; 2) законитост распоређивања, премештаја, преузимања и напредовања запослених и друга питања везана за радне односе; 3) обезбеђење јавности рада органа и тела; 4) поступање по притужбама на рад.

Надзор над радом општинске управе врши општинско веће, што је прописано у члану 46. став 1. тачка 4) Закона о локалној самоуправи. 

У погледу контроле рада Управног суда, тј. против одлуке Управног суда (пресуде или решења) може се поднети захтев за преиспитивање судске одлуке о којем одлучује Врховни суд суд, што је прописано чланом 49. став 1. Закона о управним споровима („Сл. гласник РС“, бр. 111/2009). Врховни касациони суд је од 11. маја 2023. године, наставио са радом као Врховни суд, након конституисања Високог савета судства, у складу са Законом о уређењу судова („Сл. гласник РС“, бр. 10/23). Дакле, контролу рада Управног суда врши Врховни суд.

Законом о управним споровима ("Сл. гласник РС", бр. 111/2009) уређене су ситуације активног и пасивног непоступања по пресудама управног суда, као и овлашћења суда у овим ситуацијама. Чланом 70. наведеног закона утврђено је да ако надлежни орган после поништења управног акта донесе управни акт противно правном схватању суда или противно примедбама суда у погледу поступка, па тужилац поднесе нову тужбу, суд ће поништити оспорени акт и сам решити управну ствар пресудом, осим ако то није могуће због природе те ствари или је иначе пуна јурисдикција законом искључена. Пресуда донета у случају из става 1. овог члана у свему замењује акт надлежног органа. Ако суд сматра да због природе ствари не може да сам реши управну ствар, дужан је да то посебно образложи. О случају из става 1. овог члана суд извештава орган који врши надзор над радом органа. Док је чланом 71. истог закона предвиђено да ако надлежни орган после поништења управног акта не донесе одмах, а најкасније у року од 30 дана, нови управни акт или акт о извршењу пресуде донете на основу члана 43. овог закона, странка може посебним поднеском да тражи доношење таквог акта. Ако надлежни орган не донесе акт из става 1. овог члана ни у року од седам дана од тражења странке, странка може посебним поднеском да захтева од суда који је донео пресуду доношење таквог акта. По захтеву странке из става 2. овог члана, суд ће затражити од надлежног органа обавештење о разлозима због којих управни акт није донео. Надлежни орган је дужан да ово обавештење да одмах, а најкасније у року од седам дана. Ако он то не учини, или ако дато обавештење, по нахођењу суда, не оправдава неизвршење судске пресуде, суд ће донети решење које у свему замењује акт надлежног органа, уколико природа ствари то дозвољава. Суд ће решење из става 3. овог члана доставити органу надлежном за извршење, и о томе истовремено обавестити орган који врши надзор. Орган надлежан за извршење дужан је без одлагања да изврши овакво решење.

Чланом 6. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) предвиђено је да се на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом, примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор за јединице локалне самоуправе, као и колективни уговор код послодавца. На права и дужности из радног односа намештеника примењују се општи прописи о раду и колективни уговори из става 1. овог члана, ако овим или посебним законом није другачије одређено. Посебан колективни уговор за територију Републике Србије закључују Влада, удружење послодаваца и репрезентативни синдикати основани за територију Републике Србије. Удружење послодаваца је удружење које представља више од једне трећине јединица локалне самоуправе које запошљавају најмање 20% запослених и регистровано је у складу са законом. Испуњеност услова из става 4. овог члана утврђује министарство надлежно за локалну самоуправу. Колективни уговор код послодавца закључују у име послодавца председник општине, односно градоначелник и репрезентативни синдикат код послодавца. Овим уговором се не могу уговарати плате запослених. 

Чланом 8. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да колективни уговор и правилник о раду (у даљем тексту: општи акт) и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом. Општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није друкчије одређено.

Дакле, колективним уговором се могу утврдити већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, те у овом конкретном случају се на максималну дужину трајања годишњег одмора примењује максимум предвиђен Посебним колективним уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе.

Међуопштинска сарадња у области социјалне заштите није широко распрострањена пракса, али ипак има одређених примера. Према одредбама Закона о локалној самоуправи, ЈЛС, њени органи и службе, као и предузећа, установе и друге организације чији је оснивач, остварују сарадњу и удружују се са другим јединицама локалне самоуправе и њеним органима и службама у областима од заједничког интереса и ради њиховог остваривања могу удруживати средства и образовати заједничке органе, предузећа, установе и друге организације и установе, у складу са законом и статутом (што је прописано чланом 88. Закона о локалној самоуправи). На основу ове одредбе и сходном применом Закона о јавним набавкама, ЈЛС могу да се удруже у набавци услуга социјалне заштите. До сада није забележен овакав пример у пракси. 

Такође, ЈЛС могу заједнички да оснивају установе социјалне заштите, а најистакнутији пример овакве праксе је оснивање Центара за социјални рад које су надлежне за територију више ЈЛС. Постоји неколико оваквих организација које функционишу више деценија. 

Сарадња ЈЛС подразумева и уступање обављања појединих послова из оквира изворних надлежности другој ЈЛС или предузећу, установи и другој организацији чији је она оснивач. Није познато да је до сада нека ЈЛС уступила другој ЈЛС послове у области социјалне заштите за које је надлежна, али је честа пракса уступање пружања услуга прихватилиштима и саветовалиштима чији је оснивач друга ЈЛС.

Аналитички сервис ЈЛС направљен је са циљем пружања транспарентних информација свим нивоима власти (локални, покрајински и национални ниво), јавним институцијама, инвеститорима, приватном сектору, цивилном сектору, стручној заједници и грађанима. То је алат који јединицама локалне самоуправе помаже да ефикасно и на основу података креирају политике односно припреме своја планска документа у складу са Законом о планском систему РС.

Аналитички сервис ЈЛС намењен је претраживању и преузимању података/показатеља на нивоу јединица локалне самоуправе на основу понуђених параметара, у машински читљивом формату. Приказани подаци су поуздани и представљају званичне, релевантне и последње доступне податке. Подаци су прикупљени из следећих извора: Републички завод за статистику, Агенција за привредне регистре, Министарство финансија Републике Србије - Управа за јавни дуг, Министарство финансија Републике Србије - Управа царина, јединице локалне самоуправе, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Републички завод за социјалну заштиту, Национална служба за запошљавање, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.