Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Која инспекција у ЈЛС може да врши инспекцијски надзор, ако нема туристичког инспектора?
Да ли лицу које је у радном односу на неодређено време са средњом стручном спремном (виши референт), а које је у међувремену стекло 240 ЕСПБ бодова, и обавило волонтерско приправнички стаж са високом стручном спремом у трајању од једне године код другог послодавца може да се распореди на радно место за које се захтева висока стручна спрема у звање млађег саветника у истом органу?
За одговор на ово питање битне су одредбе Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) које уређују напредовање службеника. Члан 133. поменутог закона каже да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.
Од важности је споменути и одредбе члана 133е. истог закона, који каже да руководилац може преместити, односно распоредити на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.
Дакле, без обзира да ли испуњава услове за напредовање, службеник у звању виши референт не може напредовати у звање млађи саветник у оквиру једног напредовања јер се не ради о напредовању у непосредно више звање. Међутим, службеник може учествовати у јавном конкурсу за радно место у звању млађег саветника (уколико испуњава и друге услове прописане конкурсом), те по спроведеном јавном конкурсу, уколико буде кандидат који са најбољим резултатом испуни мерила прописана за избор, бити премештен на то радно место.
У Градској општини се покреће поступак ликвидације Јавног предузећа "Пословни простор". Све запослене преузима Управа градске општуне . Јос увек се не зна да ли ће бити у радном односу на одређено или неодређено време. Уколико буду засновали радни однос на неодређено време, да ли може да се распише интерни конкурс или мора бити јавни конкурс?
Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) уредио је редослед радњи приликом попуњавања извршилачког радног места и у члану 82. каже да при попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега. Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс. Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа. Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс. Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.
Чланом 84. истог закона уређено је да на интерном конкурсу могу учествовати службеници запослени на неодређено време у свим органима, службама и организацијама код послодавца који оглашава интерни конкурс. Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава.
Дакле, на интерном конкурсу у органу јединице локалне самоуправе или градске општине могу учествовати само службеници запослени на неодређено време у свим органима, службама и организацијама те локалне самоуправе или градске општине, не и запослени у јавним предузећима чији је оснивач та локална самоуправа.
Закон о запосленима у АП и ЈЛС прокламовао је једнаку доступност радних места у органима јединице локалне самоуправе и у члану 19. каже да су при запошљавању свим кандидатима под једнаким условима доступна сва радна места. Избор кандидата заснива се на стручној оспособљености, знању и вештинама, односно провери компетенција. При запошљавању води се рачуна о томе да национални састав, заступљеност полова и број особа са инвалидитетом, одражава међу запосленима, у највећој могућој мери, структуру становништва. Из ових одредби произилази да су и запосленима у јавним предузећима под једнаким условима доступна радна места у органима локалне самоуправе, тако да они могу учествовати у јавном конкурсу уколико испуњавају услове за оглашена радна места.
Предуслови за попуњавање радних у органима јединица локалне самоуправе је да је то радно место предвиђено Правилником о организацији и систематизацији радних места и да је његово попуњавање предвиђено Кадровским планом., Такође, треба напоменути и да су Законом о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 и 118/2021 - др. закон), чланом 27к, предвиђени механизми за контролу новог запошљавања и додатног радног ангажовања код корисника буџетских средстава, то јест процедуру за добијање дозвола и сагласности за ново запошљавање.
Да ли се запослени у Општинкој управи на неодређено време може поставити на положај вршиоца дужности начелника Општинске управе без сагласности, односно против воље запосленог, односно да ли је запослени у обавези да прихвати рад на положајт?
Чланом 56. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано је да уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника у радном односу на неодређено време који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса. Уколико службеник на положају није постављен, јавни конкурс за попуњавање положаја се оглашава у року од 15 дана од постављења вршиоца дужности.
У случају да се јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца. Изузетно, вршилац дужности може бити постављен и ради замене службеника на положају који одсуствује са рада дуже од 30 дана, а најдуже до његовог повратка на рад. Службенику који је постављен за вршиоца дужности мирују права и обавезе из радног односа на радном месту на које је био распоређен пре постављења. По истеку рока из ст. 1, 2, 4. и 5. овог члана постављени службеник се распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења и наставља да остварује право на плату коју је имао на том радном месту.
Дакле, за постављење вршиоца дужности начелника управе није предвиђено да се службеник сагласи са тим постављењем. Против решења Већа о постављењу вршиоца дужности начелника управе није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор.
Да ли представке (пријаве, иницијативе и сл.) инспекцији треба да се на писарници општинске управе заводе као вануправни предмети, а да инспектор након што утврди да је пријава основана покрене поступак по службеној дужности (формира се управни предмет по службеној дужности) или се таква представка одмах заводи као управни предмет по службеној дужности или захтеву странке?
Управни поступак и поступак инспекцијског надзора као посебан управни поступак покрећу се: захтевом странке или по службеној дужности, у складу са чланом 90. став 1. Закона о општем управном поступку поступку („Службени гласник РС“, бр. 18/2016, 95/2018 - аутентично тумачење и 2/23) и чланом 18. став 1. Закона о инспекцијском надзору ("Службени гласник РС", бр. 36/2015, 44/2018 - др. закон и 95/2018).
Представке имају дејство иницијативе за покретање поступка, а подносилац представке нема својство странке у поступку инспекцијског надзора који се покреће по службеној дужности, односно који се може покренути на основу те иницијативе, у складу са чланом 18. ст. 2. и 3. ЗоИН у вези са чланом 90. став 4. ЗУП, осим ако му се на његов захтев призна својство странке, у складу са чланом 93. ЗУП. Како представка није исто што и захтев, то се на њу не примењује управни законски режим који важи за захтев, и не може се у Писарници органа завести као захтев.
Такође је, у досадашњој инспекцијској пракси, неспорно да када инспекција разматра представку ради доношења одлуке о томе да ли ће покренути поступак инспекцијског надзора по службеној дужности или ће поступити на други начин, тада управни поступак (поступак инспекцијског надзора) није покренут, јер је правило да поступак инспекцијског надзора започиње, односно да се покреће уручењем, достављањем, односно предочавањем налога за инспекцијски надзор, предузимањем прве радње ако налог није издат односно обавештавањем о акту о покретању поступка, у складу са чланом 18. ст. 8. и 9. ЗоИН и чланом 91. став 3. ЗУП. Дакле, по пријему представке инспектор или покреће поступак или предузима друге радње (позива подносиоца представке да уреди представку; обвештава подносиоца да неће покренути поступак због незнатног ризика, уступа представку надлежном органу и о томе обавештава подносиоца представке и др). Ове радње, према нашем мишљењу, представљају управне радње у смислу члана 27. ЗУП-а и чине управну ствар према члану 2. наведеног закона, те има основа да се представка заведе као управни предмет – управно поступање.
Да ли службеници који су засновали радни однос на неодређено време у мају текуће године могу да буду оцењени за 2023. годину, с обзиром да је Уредбом прописан период оцењивања (1. јануар до 31. децембра 2023. ) и да се радни циљеви одређују пре почетка периода за оцењивање, а најкасније 15 дана после почетка периода за оцењивање?
Чланом 133а. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) предвиђено је да се службеник оцењује једном у календарској години, најкасније до краја фебруара текуће године за претходну годину. Не оцењује се службеник који је у календарској години радио мање од шест месеци без обзира на разлог, ни службеник који је засновао радни однос на одређено време. У периоду од шест месеци из става 2. овог члана не улази време у којем је службеник био одсутан са рада због коришћења права на годишњи одмор.
Чланом 7. Уредбе о оцењивању службеника ("Сл. гласник РС", бр. 2/2019) предвиђено је да се службенику који подлеже оцењивању утврђује највише пет радних циљева за сваки период за оцењивање. Радни циљеви морају да произлазе из планских и других докумената који се односе на рад органа, организације или службе, као и описа и сврхе радног места, да буду остварљиви и мерљиви и да имају реалне рокове. Даље се у члану 8. исте уредбе каже да радне циљеве утврђује оцењивач после разговора са службеником, пре почетка сваког периода за оцењивање, а најкасније 15 дана после почетка периода за оцењивање. Постављени радни циљеви уносе се, према редоследу њиховог значаја, у посебан акт који потписују оцењивач и службеник, чиме службеник потврђује да је упознат са годишњим циљевима. Примерак акта са постављеним радним циљевима оцењивач доставља унутрашњој јединици у органу, служби и организацији која је задужена за управљање људским ресурсима (у даљем тексту: јединица за управљање људским ресурсима) да би га приложила у персонални досије службеника, док по један примерак акта задржавају оцењивач и службеник.
Дакле, службенику који заснује радни однос у органу јединице локалне самоуправе ће по ступању на рад оцењивач утврдити радне циљеве, а биће оцењен за ту годину уколико је радио дуже од шест месеци, што у овој конкретној ситуацији јесте случај.
Да ли конкурсна комисија приликом састављања задатака за тестирање кандидата у интерном и јавном конкурсу, задатке саставља произвољно или је у обавези да испоштује методологију Министарства за државну управу и локалну самоуправу и задатке које је предложила Служба за управљања кадровима?
У складу са чланом 18. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у органима АП и ЈЛС ("Службени гласник РС", бр. 95/16 и 12/22) у изборном поступку конкурсна комисија може да оцењује само оне стручне оспособљености, знања и вештине кандидата које су наведене у огласу о конкурсу и на начин који је наведен у огласу о конкурсу. У изборном поступку за пријем приправника не може да се проверава стручна оспособљеност. Изборни поступак спроводи се писаном и/или усменом провером стручне оспособљености, знања и вештина и разговором са кандидатом. Облици писане провере могу бити: есеј и писана симулација, практичан рад и test знања. Облик усмене провере је усмена симулација.
Даље се у члану 20. исте уредбе каже да конкурсна комисија саставља три различита задатка за сваку усмену и писану проверу стручних оспособљености, знања и вештина најраније 24 сата пре почетка провере. Ако организациони облик нема одговарајуће стручњаке за област из које се писмено проверавају оспособљеност, знање и вештине, састављање задатка, као и њихова провера може да се повери стручњацима изван органа или одговарајућој организацији. Сваки задатак се израђује у онолико примерака колико има кандидата и чува у одвојеним запечаћеним ковертама.
Дакле, закључујемо да је конкурсна комисија приликом саставља задатке условљена једино одредбама Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у органима АП и ЈЛС.
Уколико секретар скупштине конкурише на Јавни конкурс за пријем радника у Општинској управи, то је неопходно да поднесе оставку на место секретара. Међутим долази до ситуације да је потребно поновно постављење истог лица на место секретара скупштине. Који је најбољи начин да се наведена процедура спроведе?
У складу са чланом 40. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон) скупштина општине има секретара који се стара о обављању стручних послова у вези са сазивањем и одржавањем седница скупштине и њених радних тела и руководи административним пословима везаним за њихов рад. Секретар скупштине се поставља, на предлог председника скупштине, на четири године и може бити поново постављен. За секретара скупштине општине може бити постављено лице које има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са положеним стручним испитом за рад у органима управе и радним искуством од најмање три године. Скупштина општине може, на предлог председника скупштине, разрешити секретара и пре истека мандата. Секретар може имати заменика који га замењује у случају његове одсутности. Заменик секретара скупштине општине поставља се и разрешава на исти начин и под истим условима као и секретар.
Јавни конкурс за попуњавање радног места у органима јединице локалне самоуправе уређен је члановима од 101. до 111. Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон), као и одредбама Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 95/2016 и 12/2022).
Ако је у јавном конкурсу учествовао кандидат који је постављен за секретара скупштине у тој јединици локалне самоуправе и уколико је са најбољим резултатом испунио мерила за избор те га након спроведеног јавног конкурса руководилац органа изабере са листе за избор, то лице ће морати да поднесе оставку на функцију секретара скупштине пре ступања на рад. Овде би требало посебно навести одредбе о ступању на рад (члан 107. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе) у којима се каже да је изабрани кандидат дужан да ступи на рад у року од 15 дана од дана коначности решења о пријему у радни однос, изузев ако му послодавац из оправданих разлога не продужи рок. Ако изабрани кандидат не ступи на рад у року који му је одређен, сматра се да решење о пријему у радни однос није донето, а руководилац може да изабере другог кандидата са листе за избор. Дакле, ступање запосленог на рад је тренутак када се стичу права и преузимају обавезе и одговорности из радног односа.
Напослетку, уколико то исто лице буде предложено од стране председника скупштине за секретара скупштине, скупштина га може поставити на једној од наредних седница.
Да ли шеф Одељења у општинској управи може остати у радном односу после 65 године?
Чланом 158. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 113 2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021) предвиђено је да службенику престаје радни однос: 1) протеком времена на које је заснован; 2) споразумом; 3) отказом; 4) по сили закона; 5) на други начин одређен овим или посебним законом. Службенику на положају, по спроведеној иницијативи за разрешење на основу мере јавног објављивања препоруке за разрешење коју изрекне Агенција за борбу против корупције, радни однос престаје даном коначности решења којим се утврђује престанак рада на положају.
Даље, говорећи о престанку радног односа по сили закона, у члану 163. истог закона се каже да службенику престаје радни однос по сили закона: 1) даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања; 2) ако правноснажно буде осуђен на безусловну казну затвора од најмање шест месеци – даном правноснажности пресуде; 3) ако је нераспоређен, а не буде премештен на друго радно место – наредног дана од протека два месеца, односно протека рока из члана 54. ст. 2. и 3. овог закона за службеника на положају, откад је постао нераспоређен; 4) ако не положи државни стручни испит према плану и програму за степен стручне спреме који је стекао додатним образовањем; 5) ако му на ванредном оцењивању решењем буде одређена оцена „не задовољава”; 6) ако неоправдано изостане са рада најмање три узастопна дана – трећег дана изостанка са рада. Поред разлога из става 1. овог члана службенику радни однос престаје и из других разлога предвиђених општим прописима о раду којима се уређује престанак радног односа независно од воље запосленог и воље послодавца.
Дакле, даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања службенику престаје радни однос по сили закона и нема могућности да он настави радни однос као службеник у органима јединице локалне самоуправе.
С обзиром да је у притању функција (чланица општинског већа), надлежно скупштинско радно тело утврдило је породиљи право на породиљско одсуство у трајању од две године. Какав ће бити статус након избора, односно када престане мандат, и на који начин може наставити са коришћењем породиљског?
Чланом 13. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) предвиђено је да функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе функција престаје у случају: 1) истека времена на које је изабран, именован или постављен; 2) подношења оставке; 3) разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа.
Чланом 187. став 1-2 Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом из става 1. овог члана рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава се до истека коришћења права на одсуство.
У овом конкретном случају треба одвојити два појма: вршење функције и радни однос. С тим у вези, чланици општинског већа ће престати функција након истека времена на које је изабрана, док ће и даље бити у радном односу у општини до истека коришћења права на породиљско одсуство и одсуство ради неге детета, односно до истека одсуства ради посебне неге детета, у складу са чланом 187. Закона о раду.
Да ли је изборни поступак на интерном конкурсу јаван, тј. да ли могу присуствовати само чланови Комисије и кандидати који су ушли у изборни поступак, или и остала заинтересована лица?
Из одредаба Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) и Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне ("Сл. гласник РС", бр. 95/2016 и 12/2022) произилази да фазама поступка интерног и јавног конкурса учествују искључиво чланови конкурсне комисије и кандидати међу којима се спроводи изборни поступак.
Напомињемо да у складу са чланом 109. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе кандидат који је учествовао у поступку јавног конкурса има право на приступ информацијама садржаним у документацији јавног конкурса, у складу са законом којим се уређује остваривање права на слободан приступ информацијама од јавног значаја. Обавеза је послодавца да при остваривању права из става 1. овог члана води рачуна о заштити података о личности, у складу са законом. У складу са чланом 86. истог закона на интерни конкурс примењују се одредбе овог закона о јавном конкурсу, осим одредаба о начину оглашавања и о року за подношење пријава.
Да ли Начелник управе може да одбије пријем уколико лице положи компетенције и Кадровска комисија процени да задовољава све услове?
Према одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе "Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу, а то је оно место чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице (члан 133ђ закона).
Чланом 133е истог закона предвиђено је да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.
Што се интерног конкурса тиче, он се спроводи као један од корака у поступку попуњавања упражњеног радног места. На интерном конкурсу могу учестовати службеници запослени на неодређено време у свим органима, службама и организацијама у јединици локалне самоуправе и то службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава. Сви учесници интерног конкурса у њему равноправно учествују, а руководилац органа ће изабрати кандидата са листе кандидата која су с најбољим резултатом испунила мерила прописана за избор. Међутим, интерни конкурс неће успети: 1) ако није било пријава на интерном конкурсу; 2) ако ниједан кандидат није испунио услове интерног конкурса, односно није доставио све потребне доказе или су пријаве неблаговремене или недопуштене; 3) ако конкурсна комисија утврди да ниједан од пријављених кандидата није учествовао у изборном поступку; 4) ако конкурсна комисија утврди да ниједан од кандидата који су учествовали у изборном поступку није испунио мерила прописана за избор. О неуспеху интерног конкурса послодавац доноси решење које доставља свим кандидатима из тачака 3) и 4). Хипотетички, ако је у интерном конкурсу учествовао један кандидат који испуњава услове интерног конкурса и испунио је мерила за избор, требало би да буде премештен на оглашено радно место које се попуњавало путем интерног конкурса.
У сваком случају, о распоређивању, премештају, као и напредовању одлучује руководилац органа (у овом случају начелник управе) самостално, у складу са потребама и могућностима тог органа.