Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли у случају када запослени на основу решења послодавца искористи први део годишњег одмора у трајању од 15 дана, послодавац мора да донесе ново решење за други део годишњег одмора, односно уколико преостали део годишњег одмора запослени користи из више делова, за сваки део годишњег одмора?
Чланом 68. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запослени има право на годишњи одмор у складу са овим законом. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом. Даље је чланом 73. истог закона предвиђено да се годишњи одмор користи једнократно или у два или више делова, у складу са овим законом. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова. Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета - има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.
У складу са чланом 28. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021) службеник има право на одморе и одсуства према општим прописима о раду и колективном уговору. Службеник има право на годишњи одмор од најмање 20, а највише 35 радних дана, према мерилима одређеним општим актом послодавца.
Дакле, код годишњег одмора постоје две радње од стране послодавца: утврђивање права на годишњи одмор и одобрење за коришћење годишњег одмора, из чега проистиче да су то различита решења. На пример, једним решењем се може утврдити дужина трајања годишњег одмора и одобрити коришћење „првог дела“ годишњег одмора, док се другим решењем одобрава коришћење „преосталог“ годишњег одмора.
Да ли директор установе културе, који је претходно био директор гимназије, има право на обрачун минулог рада на целокупан стаж?
У складу са чланом 25. Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач република србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Службени гласник РС”, број 3/22) запослени има право на додатак на плату по основу:
1) прековременог рада - 26% од основице;
2) рада на дан празника који је нерадни дан - 110% од основице;
3) рада ноћу - 26% од основице, у складу са законом;
4) времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада, оствареног у радном односу код послодавца - 0,4% од основице.
Послодавац у смислу става 1. тачка 4) овог члана је установа културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, под условима прописаним законом.
Ако се истовремено стекну услови за додатак на плату по више основа, плата се увећава процентом добијеним сабирањем процената увећања по свим основама.
С обзиром на наведене одредбе и с обзиром да гимназија није установа културе, лицу у конкретном случају се не могу признати године проведене у радном односу у гимназији у минули рад.
Да ли и на који начин службеник Општинске управе може постати намештеник?
Чланом 94. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. Гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон, 114/2021) предвиђено је да се јавни конкурс спроводи ради попуњавања радних места службеника и намештеника, као и за пријем приправника.
Поступак јавног конкурса уређен је истим законом и то члановима од 101. до 111.
Дакле, службеник може постати намештеник уколико се јави на јавни конкурс расписан за попуњавање намештеничког радног места и буде изабран по том конкурсу.
На шта се односи исплата солидарне помоћи запосленима у складу са чланом 51. став 1. тачка 6) "за помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице“, кад је чланом 53. Посебног колективног уговора регулисано право на накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, ако то право није остварено по другом основу (а чланом уже породице у смислу члана 53. се сматрају брачни или ванбрачни партнер и деца запосленог)? У ком случају се исплаћује солидарна помоћ за помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице?
Солидарна помоћ није исто што и накнада трошкова, односно право запосленог (или његове породице) да му послодавац рефундира одређени новчани износ, еквивалентан трошку који је запослени/члан породице био дужан да сноси у одређеној животној ситуацији. Управо је та разлика видљива у цитираним одредбама чланова од 51. до 53. Посебног колективног уговора за запослене у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022). Јасно је да се у случају чл. 52. и 53. ради о праву на накнаду трошка везаног за погребне услуге, у складу са ценовником погребног предузећа, односно у износу који је утврђен тим ценовником.
Поводом истог догађаја (смрт запосленог) исти колективни уговор прописује и право породице на "помоћ за случај смрти запосленог", највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Овде се ради о помоћи породици запосленог по основу солидарности, а износ ове помоћи није везан за било какав конкретан трошак, нити је за остваривање права неопходно да чланови породице достављају доказе о трошковима које су сносили. Односно, поводом истог догађаја, ради остваривања права на накнаду трошка неопходно је доставити и рачун јавног комуналног предузећа из кога произилази да је трошкове погребних услуга сносио члан породице (уколико би трошкове сносило друго лице, право на накнаду трошка не би постојало). Са друге стране, за остваривање права на солидарну помоћ, поред чињенице смрти запосленог потребан је само доказ да право остварује лице које се сматра чланом породице запосленог (значење израза "члан породице" утврђује сâм колективни уговор).
У смислу наведеног, јасно је да се ради о остваривању различитих права, под условима који су прописани колективним уговором.
Да ли је код поновног додељивање мандата одборника (чл. 74. Закона о локалним изборима, када је ступањем на функцију престао мандат тог одборника) обавезно полагање заклетве, обзиром да се ради о старом сазиву Скупстине? Шта се дешава у случају да је исти оправдано спречен да се појави на верификацији таквог мандата?
Ни Закон о локалним изборима ни Закон о локалној самоуправи не прописују обавезу полагања заклетве одборника.
Ако и постоји таква обавеза, она је најчешће прописана статутом општине односно града.
Закон о локалним изборима, у члану 64. став 1. прописује да мандат одборника почиње да тече оног дана када је потврђен. То значи да полагање заклетве није конститутивни елемент потврђивања нити почетка трајања мандата одборника, па ни одборника коме је у складу са чланом 74. Закона о локалним изборима поново додељен мандат у истом сазиву скупштине.
Самим тим, недолазак одборника на седницу скупштине на којој треба да му се потврди мандат није од утицаја односно правног значаја за доношење те одлуке па ни за почетак трајања поновно додељеног мандата.
Како припремити извештај о оцењивању за 2022. годину за службеника који је од јула до децембра 2022. године у радно време радио само послове везане за попис становништва и у том периоду није обављао послове радног места на које је распоређен у градској управи?
Чланом 4. Уредбе о оцењивању службеника ("Сл. гласник РС", бр. 2/2019) предвиђени су изузеци од оцењивања, односно да се не оцењује службеник који је у периоду за оцењивање радио мање од шест месеци без обзира на разлог, ни службеник који је засновао радни однос на одређено време. У период од шест месеци из става 1. овог члана не улази време у којем је службеник био одсутан са рада због коришћења права на годишњи одмор. У овом конкретном случају се нису стекли услови да службеник буде изузет од оцењивања за 2022. годину јер је службеник радио током целог циклуса за оцењивање.
Треба споменути и да је сходно члану 25. исте уредбе предвиђено да ако се у периоду за оцењивање, из било којег разлога, промени оцењивач, претходни оцењивач је дужан да припреми привремени извештај о оцењивању за време док је био оцењивач, према одредбама ове уредбе које уређују извештај о оцењивању. Контролор претходног оцењивача ставља контролни потпис на привремени извештај о оцењивању и доставља га јединици за управљање људским ресурсима, а она новом оцењивачу. Извештај о оцењивању, по истеку периода за оцењивање, припрема нови оцењивач, при чему обавезно разматра и привремени извештај о оцењивању. Привремено оцењивање се најчешће јавља када се службеник премести или распореди на ново радно место, што се у овом конкретном случају није десило.
Дакле, имајући све наведено у виду, сматрамо да лице треба да буде оцењено за 2022. годину, без обзира што прописи који уређују оцењивање не предвиђају ситуацију описану у конкретном случају. Што се извештаја о оцењивању тиче, оцењивач ће га попунити у складу са подацима значајним за рад службеника у 2022. години који су му доступни, а који се односе на примере стварног радног понашања, односно остварених резултата.
Да ли се лицу које је било запослено у Националној служби за запошљавање време проведено у радном односу може признати у минули рад?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје. Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.
Имајући у виду да Национална служба за запошљавање нема статус државних органа, органа аутономне покрајине, односно органа локалне самоуправе, године проведене у радном односу у овом субјекте се не узима у обзир приликом одређивања права на минули по одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.
Да ли распоређивање на радно место са високом стручном спремом врши руководилац (начелник управе) или је обавезан конкурс уз сагласност министарства?
Чланом 4. став 8. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон, 114/2021) утврђено је да за службенике и намештенике у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши начелник градске или општинске управе ако је образована као јединствен орган, односно начелник управе за поједине области, или начелник управе градске општине, односно руководилац који руководи службом или организацијом из члана 1. овог закона, или орган надлежан за његово постављење.
Чланом 63. став 2. истог закона прописано је да за рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.
Према томе, на послове у звању млађи саветник може да се запосли лице које поред услова у погледу образовања испуњава и услов да има завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код тог послодавца.
На основу члана 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.
Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".
Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".
Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.
Стога, службеник који је накнадно стекао одговарајуће високо образовање (240 ЕСПБ) и има најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст.1. и 2. Закона може бити премештен, односно распоређен на радно место у звању млађег саветника уколико испуњава прописане услове за рад на том радном месту као и услове за напредовање из члана 133е Закона и под условом да је то радно место непосредно више извршилачко радно место у односу на радно место на ком је службеник радио до премештаја, односно распоређивања.
С тим у вези, у конкретном случају, имајући у виду да се ради о запосленом који ради на радном месту са средњом школском спремом, а који је накнадно стекао одговарајуће високо образовање (240 ЕСПБ) и има најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. Закона, исти може да настави рад на радном месту на коме се обављају послови у звању млађег саветника, ако по основу јавног конкурса буде примљен на радно место на ком се обављају послови у том звању.
Да ли је Скупштина ЈЛС дужна да именује нов стални састав Градске изборне комисије у року од шест месеци од дана конституисања?
Чланом 18. став 5. Закона о локалним изборима прописано је да „нов сазив скупштине дужан је да именује нов стални састав изборне комисије у року од шест месеци од дана конституисања скупштине.“.
У складу са наведеним, а поводом Вашег питања, несумњиво је да је Скупштина града дужна да именује нов стални састав Градске изборне комисије у року од шест месеци од конституисања новог сазива Скупштине града након одржаних локалних избора.
Да ли након пријема Решења о престанку радног односа службеник има право на жалбу Жалбеној комисији која је формирана у складу са законским одредбама и да тек након доношења одлуке од стране Жалбене комисије Решење о престанку радног односа постаје коначно?
Чланом 146. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021) предвиђено је да службенику коме је изречена дисциплинска казна престанка радног односа престаје радни однос даном коначности решења којим је дисциплинска казна изречена.
Чланом 171. истог закона предвиђено је да се жалба изјављује у року од осам дана од дана достављања решења, ако овим законом није одређен краћи рок. Жалба не одлаже извршење решења само кад је то овим законом изричито одређено.
Како поменутим чланом 146. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе није изричито наведено да жалба не одлаже извршење решења, решење ће постати коначно даном обавештења запосленог о одлуци жалбене комисије о одбацивању или одбијању жалбе.
Која инспекција врси надзор о стању и функционалности склоништа?
Према члану 61. Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама - изградњу, одржавање, техничку контролу и мирнодопско коришћење јавних и блоковских склоништа врши јавно предузеће задужено за склоништа. Самостална служба за техничку контролу склоништа у оквиру ЈП "Склоништа" је акредитована за контролисање склоништа у употреби и то буке у просторијама за боравак, конструкције склоништа, електричних инсталација, средстава за затварање отвора за кретање, опреме за боравак и инсталација за проветравање.
У случају када се за склоништа користе објекти стамбених зграда или неки објекти јавне намене који нису регистровани као склоништа од стране ЈП "Склоништа", онда су за инспекцијски надзор задужене локална грађевинска и комунална инспекција.
Да ли градска општина може да обавља комуналну делатност, према Закону о комуналним делатностиома?
Чланом 4. став 6. Закона о комуналним делатностима прописано је да јединица локалне самоуправе може својом одлуком, у складу са статутом, предвидети да градска општина, месна заједница или други облик месне самоуправе обавља одређене послове у вези са обезбеђивањем услова за обављање комуналних делатности.
Чланом 5. истог закона предвиђено је ко све може да буде вршилац обављања комуналних делатности, те је у том смислу, прописано да комуналну делатност могу обављати јавно предузеће, привредно друштво, предузетник или други привредни субјект.
На основу горе поменутих одредби Закона о комуналним делатностима, градска општина не може да обавља комуналну делатност.