Питања и одговори

Избор и престанак функције одборника и избор на функцију заменика председника скупштине јединице локалне самоуправе су два одвојена правна института регулисана засебним законима.

Наиме, избор одборника регулисан је Законом о локалним изборима („Службени гласник РС“, број 14/22). Истим законом су уређена и питања у вези са престанком те функције.

С друге стране, избор заменика председника локалне скупштине регулисан је Законом о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон).

Из чињенице да ове две функције уређују различити закони проистиче и чињеница да је престанак ових функција различито регулисан наведеним законима.

Тако је чланом 67. став 1. тачка 2) Закона о локалним изборима прописано да одборнику престаје мандат ако умре, чланом 69. став 1. истог закона прописано да скупштина доноси одлуку којом констатује да је одборнику престао мандат одмах након што прими обавештење о разлозима за престанак његовог мандата, на седници која је у току, односно на првој наредној седници, док су одредбама члана 70. став 1. и члана 71. ст. 1. и 2. Закона о локалним изборима прописана правна средства против одлука скупштине којом се констатује престанак мандата, односно због пропуштања да се донесе та одлука.

С друге стране, на избор и престанак функције заменика председника скупштине јединице локалне самоуправе сходно се примењују одредбе члана 38. ст. 3. и 4. Закона о локалној самоуправи о избору и разрешењу председника скупштине, како је то прописано чланом 39. став 2. истог закона, при чему тим законом није уређена правна заштита против одлука донетих поводом избора или престанка функција како председника скупштине, тако и заменика председника скупштине. 

Осим тога, треба указати на то да из одредаба члана 38. ст. 3. и 4. Закона о локалној самоуправи проистиче да функције председника скупштине и заменика председника скупштине престају искључиво разрешењем, на предлог једне трећине одборника, чиме питање престанка функције председника скупштине, односно заменика председника скупштине услед смрти па и у случају подношења оставке, остаје потпуно правно неуређено.

Имајући наведено у виду, мишљења смо да би Скупштина општине Лебане требало да, прво, донесе одлуку којом ће, у складу са чланом 67. став 1. тачка 2) и чланом 69. став 1. Закона о локалним изборима донети одлуку којом ће констатовати да је одборнику (који је био на функцији заменика председника Скупштине општине) престао одборнички мандат наступањем смрти. Потом би, иако то законом није дефинисано, Скупштина општине требало да, у складу са Законом о локалној самоуправи, донесе и одлуку којом констатује да је заменику председника Скупштине општине престала та функција такође наступањем смрти.

Чланом 187. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом се у том случају рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава до истека коришћења права на одсуство. Решење о отказу уговора о раду ништаво је ако је на дан доношења решења о отказу уговора о раду послодавцу било познато постојање околности из става 1. овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа обавести послодавца о постојању околности из става 1. овог члана и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа.

У складу са чланом 68. истог закона запослени има право на годишњи одмор у складу са овим законом. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом.

Чланом 73. истог закона је даље прописано да се годишњи одмор користи једнократно или у два или више делова, у складу са овим законом. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова. Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета - има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.

Влада Републике Србије донела је Закључак 05 број 131-2240/2022 који је препоручила послодавцима на територији Републике Србије да запосленима који, због природе посла у ванредним околностима услед епидемије заразне болести COVID-19 или због привремене спречености за рад услед обољења од заразне болести COVID-19 или због одређивања изолације/кућне изолације у складу са законом, нису искористили припадајући годишњи одмор за 2021. годину омогуће да тај одмор започну и искористе у 2022. години или да први део, у трајању од најмање две радне недеље непрекидно, искористе закључно са 31. децембром 2022. године, а преостали део закључно са 30. јуном 2023. године.

Породиљско одсуство и одсуство ради неге детета нису случајеви одсуства обухваћени наведеним Закључком Владе РС да би се могло омогућити запосленој (која се враћа са породиљског одсуства или одсуства ради неге детета након 30. јуна) да користи одмор за 2021. годину закључно са 31. децембром 2022. године, те сматрамо да у овом конкретном случају запосленој припада само одмор за 2022. годину, у складу са чланом 73. став 4. Закона о раду.

Чланом 74. Закона о локалним изборима прописано је да одборник којем је мандат престао пошто је изабран на функцију председника општине, заменика председника општине или члана општинског већа може по престанку те функције поднети захтев да му се поново додели мандат у истом сазиву скупштине ако постоји упражњено одборничко место које припада његовој изборној листи.

У конкретном случају, председници Скупштине општине је избором на функцију заменика председника општине престао мандат одборника у Скупштини општине, како је то прописано чланом 43. став 5. Закона о локалној самоуправи, што значи да је њено одборничко место постало упражњено и сада је на општинској изборној комисији да то место попуни.

Пошто је навдено да постоји захтев бившег заменика председника општине да му се поново додели одборнички мандат у истом сазиву скупштине, општинска изборна комисија треба да, применом члана 74. Закона о локалним изборима, подносиоцу захтева додели мандат који је престао новоизабраном заменику председника општине, наравно под условом да су и подносилац тог захтева и новоизабрани заменик председника општине изабрани за одборнике са исте изборне листе, како је то прописано чланом 74. Закона о локалним изборима.

У складу са чланом 27к Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 и 118/2021) између осталог је предвиђено да у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено је да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Изузетно од става 1. овог члана, тело Владе из става 1. овог члана може једним актом дати сагласност новооснованом кориснику јавних средстава на број лица који тај корисник може примити у радни однос на неодређено време и одређено време у својству приправника у календарској години у којој је основан. Запошљавање из ст. 1. и 2. овог члана може се реализовати уколико корисник јавних средстава има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, као и под условима и у складу са процедурама предвиђеним посебним прописима.

У овом конкретном случају, с обзиром да је једном лицу престао радни однос у 2021. години, корисник јавних средстава ће имати могућност да запосли једно лице у 2022. године, ако није било ниједног новозапосленог на неодређено време у 2021. години. У том случају од једног престанка радног односа нема умањења за новозапослене и 70% у односу на то је 0,7, што се заокружује на 1.

Информације о именима адвоката која су заступали особе којима су исплаћене одштете за уједе паса луталица (нпр. за неки одређени период, уколико је то тражено) у судским и вансудски поравнањима, као и висини наканде која им је исплаћена, треба да буду доступне јавности.  Ово из разлога што се тражене информације односе на адвокате и у вези су са обављањем адвокатске службе, односно са бављењем адвокатуром, која је независна и самостална служба пружања правне помоћи физичким и правним лицима.  Такође се ради о накнадама исплаћеним на име пружене правне помоћи која средства су исплаћена из јавних средстава тј. из буџета општине, па тражене информације треба да буду доступне јавности, а испуњен је услов из одредбе члана 14. тачка 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја за изузетак од права на приватност. 

Међутим, информације о лицима којима су исплаћене одштете за уједе паса луталица у судским и вансудским поравнањима треба ускратити. 

Наиме, чланом 2. став 1. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја  прописано је да је информација од јавног значаја, у смислу овог закона, инфромација којим располаже орган јавне валсти, настала у раду или у вези са радом органа јавне власти, садржана у одређено документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна. 

Одредбом члана 5. Закона прописано је да свако има право да му се инфромација од јавног значаја учини доступном тако што ће му се омогућити увид у документ који садржи информацију од јавног значаја, право на копију тог документа, као и право да му се, на захтев, копија документа упути поштом, факсом, електронском поштом или на други начин. 

Чланом 8. став 1. наведеног закона прописано је да се права из овог закона могу изузетно подврћи ограничењима прописаним овим законом ако је то неопходно у демократском друштву ради заштите од озбиљне повреде претежнијег интереса заснованог на уставу и закону, док је ставом 2. истог члана прописано да се ниједна одредба овог закона не сме тумачити на начин који би довео до укидања неког права које овај закон признаје или до његовог ограничења у већој мери од оне која је прописана у ставу 1. овог члана. 

Одредбом члана 14. истог закона предвиђено је да орган власти неће тражиоцу омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја ако би тиме повредио право на приватност, право на углед или које друго право неког лица, осим у случајевима из тач. 1, 2. и 3. наведеног члана, односно ако се ради о случају да је лице у односу на које се тражи инфромација на то пристало; ако се ради о личности, појави и догађају од интереса за јавност, а нарочито ако се ради о носиоцу државне или политичке функције и ако је информација важна с обзиром на функцију  које то лице врши; или ако се ради о лицу које је својим понашањем, нарочито у вези с приватним животом, дало повода за тражење информације.  

Дакле, на основу свих ових одредби закона, можемо закључити да, није неопходно штитити имена адвоката имајући у виду да је обим приватности тих лица ужи у односу на „обичне грађане“. Доступност осталих података о овим лицима (нпр. приватне адресе, ЈМБГ и сл.) би било противно Закону о заштити података о личности, због чега ти подаци треба претходно да се заштите пре него што се имена учине доступним. Такође, доступност информација о лицима којима су исплаћене одштете за уједе паса, не може бити општег карактера, јер би њихова доступност у својству информације од јавног значаја, на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, могла озбиљно угрозити право на приватност, односно заштиту личних података тих лица, на које се односи, при чему нису испуњени услови за примену изузетака прописани чланом 14. истог закона.

Ставом 4. Закона о трговини („Сл. гласник РС”, број 52/19), прописано је да “Лице које обавља послове тржишног инспектора мора да има стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године, односно друге услове одређене законом који уређује права и дужности државних службеника, другим прописом и актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству, као и положен испит за инспектора, у складу са законом којим се уређује инспекцијски надзор и посебан стручни испит за тржишног инспектора”.

Ставом 6. Закона о трговини прописано је да комунални инспектор који обавља послове поверене тим законом, мора да има положен испит за инспектора, у складу са законом којим се уређује инспекцијски надзор и посебан стручни испит за тржишног инспектора.

Степен стручне спреме комуналног инспектора наведеним законом није децидно прописан, што ствара недоумице с обзиром на услове које у погледу степена стручне спреме за комуналног инспектора општине прописује Закон о комуналним делатностима.

Полазећи од тога да комунални инспектор у вршењу надзора над применом Закона о трговини у оквиру повереног делокруга има иста овлашћења и дужности као тржишни инспектор, према нашем мишљењу, може се закључити да и комунални инспектор мора испуњавати услове у погледу степена стручне спреме, прописане за тржишног инспектора, тачније, за лице које обавља послове тржишног инспектора.

Будући да се питање односи на “тумачење” појединих одредаба Закона о трговини, напомињемо да меродавно мишљење о примени ових одредаба може дати министарство надлежно за послове трговине у складу са чланом 80. Закона о државној управи. 

Питање које се односи на доношење решења о полагању испита уређено је Правилником о програму и начину полагања посебног стручног испита за тржишног инспектора („Сл. гласник РС“, број 59/11) који се примењује до доношења подзаконских аката на основу овлашћења из Закона о трговини („Сл.гласник РС“, број 52/19).

Чланом 8. наведеног правилника, о захтеву за полагање посебног стручног испита за тржишног инспектора одлучује министар решењем које се доставља подносиоцу захтева. Према нашем мишљењу та одредба и даље важи с обзиром да није у супротности са одредбама сада важећег Закона о трговини.

Што се тиче првог дела  питања, одредбе чл. 72. и 73. новог Закона о локалним изборима, које регулишу попуњавање упражњених одборничких места у скупштини општине/града, више не прописују обавезу прибављања сагласности кандидата за одборника пре доделе одборничког мандата.

То значи да изборна комисија доноси решење којим се мандат додељује првом следећем кандидату на изборној листи, водећи, при томе, једино рачуна о томе да ли је одборник коме је престао мандат изабран са коалиционе изборне листе или са изборне листе политичке странке односно групе грађана.

Изборна комисија, дакле, не мора да тражи сагласност кандидата коме треба да се додели мандат, већ то ради аутоматски, и то у року од два дана од дана када је скупштина општине/града донела одлуку којом је констатован престанак мандата претходном одборнику, како је то прописано чланом 72. став 1. Закона о локалним изборима. Воља кандидата, дакле, у случају попуне упражњеног одборничког места је ирелевантна и он, у случају да не жели да буде одборник, на располагању има могућност подношења оставке након што му се мандат потврди од стране скупштине општине/града.

Очигледно је да је новим Законом о локалним изборима поступак попуне мандата предвиђен као хитан, ради што бржег успостављања услова за рад скупштине у пуном капацитету и без прибављања сагласности новог одборника.

Овакво решење олакшава рад локалних изборних комисија, јер је претходно законско решење, које је прописивало обавезу прибављања сагласности, остајало недоречено у ситуацији у којој кандидат не би доставио потребну сагласност или би доставио негативну изјаву о недавању те сагласности.

Поводом другог дела  питања, који се односи на члан 74. Закона о локалним изборима и поновно додељивање мандата одборнику којем је мандат престао пошто је изабран на функцију градоначелника/председника општине, заменика градоначелника/заменика председника општине или члана градског већа/члана општинског већа, мандат се додељује под два услова прописана законом, а то је да, прво, постоји захтев лица којем је престала нека од наведених функција да му се поново додели одборнички мандат у истом сазиву скупштине и, друго, да постоји упражњено одборничко место које припада изборној листи са које је изабрано то лице. Дакле, никакве друге сагласности било ког лица, па ни кандидата којем би мандат био додељен да није поднет захтев за поновно додељивање мандата, нису законом предвиђене, тако да нису ни потребне да би изборна комисија поново доделила одборнички мандат на основу члана 74. Закона о локалним изборима под наведеним условима.

Чланом 63. став 2.  Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) прописано је да за рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.

Према томе, на послове у звању млађи саветник може да се запосли лице које поред услова у погледу образовања испуњава и услов да има завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код тог послодавца.

Члан 126. истог закона каже да својство приправника може стећи лице које није било у радном односу, односно на раду ван радног односа, као и лице које је провело на раду време краће од времена утврђеног за приправнички стаж с тим степеном образовања. Време проведено у радном односу код другог послодавца не урачунава се у приправнички стаж уколико послови које је то лице обављало не одговарају степену и врсти стручне спреме за који се приправнички стаж спроводи. Приправник заснива радни однос на одређено време, после спроведеног јавног конкурса. Изузетно од става 3. овог члана, ако је након спроведеног јавног конкурса за обављање приправничког стажа примљено лице које је службеник у радном односу на неодређено време код послодавца, службеник се распоређује на радно место на којем се обавља приправнички стаж у статусу приправника, до окончања трајања приправничког стажа. Службенику из става 4. овог члана, за време обављања приправничког стажа мирују права и обавезе из радног односа у органу, служби или организацији у којем је засновао радни однос на неодређено време.

Члан 127. истог закона даље каже да приправнички стаж за приправнике са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, траје једну годину. Приправнички стаж за приправника са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године, траје девет месеци.  Приправнички стаж за приправнике са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању, траје шест месеци. Приправнику који из оправданих разлога одсуствује с рада дуже од једног месеца продужава се приправнички стаж онолико колико је трајало одсуство. За време трајања приправничког стажа приправник остварује права, обавезе и одговорности из радног односа у складу са законом.

Дакле, уколико је лице провело најмање годину дана у радном односу на пословима који одговарају степену и врсти стручне спреме за који се приправнички стаж спроводи, њему се не може утврдити својство приправника, те с тога се може сматрати да има завршен приправнички стаж и испуњава услове предвиђене за звање “млађи саветник”.

Чланом 170. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да се акт, којим се одлучује о правима, обавезама и одговорностима службеника из радног односа, доноси у форми решења, сагласно закону којим се уређује општи управни поступак, и има карактер управног акта, ако овим законом није друкчије одређено. Уколико неки елемент постојећег решења о одређивању коефицијента није у сагласности са новим решењем о распоређивању, потребно је донети ново решење о одређивању коефицијента, с обзиром на њихову формалну повезаност. У овој случају би могла да се размотри и варијанта у којој би се једним решењем вршило распоређивање или премештај, утврђивање звања и одређивање коефицијента.

Чланом 70. став 1 тачка 2) Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да се радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године. Претпоставка је, у овом случају, да се ради о ситуацији у којој се лице прима у радни однос на одређено време на радно место које је попуњено, а на ком се повећао обим посла, јер и сама одредба закона каже да постојећи број запослених не може да изврши тај посао. У случају упражњеног радног места, требало би ући у процедуру за трајно попуњавање радног места, из разлога што закон у члану 69. каже да се радни однос у јединици локалне самоуправе заснива, по правилу, на неодређено време.   

Чланом 63. став 2.  Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) прописано је да за рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.

Према томе, на послове у звању млађи саветник може да се запосли лице које поред услова у погледу образовања испуњава и услов да има завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код тог послодавца.

На основу члана 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.

Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".

Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".

Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.

Стога, службеник који је накнадно стекао одговарајуће високо образовање (240 ЕСПБ) и има најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст.1. и 2. Закона може бити премештен, односно распоређен на радно место у звању млађег саветника уколико испуњава прописане услове за рад на том радном месту као и услове за напредовање из члана 133е Закона и под условом да је то радно место непосредно више извршилачко радно место у односу на радно место на ком је службеник радио до премештаја, односно распоређивања.  

С тим у вези, у конкретном случају, имајући у виду да се ради о запосленом који ради на радном месту са средњом школском спремом, а који је накнадно стекао одговарајуће високо образовање (240 ЕСПБ) и има најмање  пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. Закона, исти може да настави рад на радном месту на коме се обављају послови у звању млађег саветника, ако по основу јавног конкурса буде примљен на радно место на ком се обављају послови у том звању.

У складу са чланом 14. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021) функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције. Право из става 1. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију. Право из ст. 1. и 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Функционер право из ст. 1. и 2. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу радног односа у тренутку престанка функције. Право из ст. 1. и 2. овог члана, по захтеву функционера, утврђује надлежни орган, односно радно тело из члана 4. овог закона.

Захтев из става 5. овог члана функционер може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције, с тим што право из става 3. овог члана остварује почев од наредног дана од дана престанка функције. Функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока из ст. 1–3. овог члана, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције.

Члан 19. Закона о пензијском и инвалидском осигурању (“Сл. гласник РС”, бр. 34/2003, 64/2004 - одлука УСРС, 84/2004 - др. закон, 85/2005, 101/2005 - др. закон, 63/2006 - одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - одлука УС, 86/2019, 62/2021 и 125/2022) каже да осигураник стиче право на старосну пензију: 1) кад наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања или 2) кад наврши 45 година стажа осигурања.

Чланом 82. истог закона предвиђено је да се права из пензијског и инвалидског осигурања остварују код фонда, док је чланом 82а предвиђено да се право на старосну пензију, превремену старосну пензију остварује после престанка осигурања. Престанком осигурања у смислу става 1. овог члана сматра се и ранији престанак осигурања, ако се лице у тренутку подношења захтева за остваривање права на старосну или превремену старосну пензију налази у осигурању, под условом да је тај захтев поднет пре истека рока од шест месеци од дана поновног ступања у осигурање. Престанком осигурања у смислу става 1. овог члана за осигураника који истовремено испуњава услове за осигурање по више основа сматра се престанак осигурања по основу кога је приоритетно осигуран у складу са чланом 10. овог закона. Изузетно од става 1. овог члана, осигураници из члана 12. став 1. тачка 1) овог закона који обављају делатност у складу са законом којим се уређује рад приватних предузетника, осигураници из члана 14. став 5. овог закона и осигураници који су изабрана, именована или постављена лица, као и лица која су хранитељи у складу са законом, право на старосну пензију или превремену старосну пензију могу остварити испуњењем услова за стицање права на старосну пензију или превремену старосну пензију.

У овом конкретном случају, имајући све наведено у виду, сматрамо да лице имати право на накнаду плате у трајању од три месеца по престанку функције, с тим што ће му то право престати уколико пре истека рока од три месеца оствари право на пензију.