Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Занима ме да ли локална самоуправа може да плати мастер студије запосленом као вид додатног усавршавања и образовања. Члан 123. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописује да се запосленом може омогућити додатно образовање ако је оно значајно за рад код послодавца, па је моје питање да ли се наведена одредба може применити и на мастер студије.
Чланом 123. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023) предвиђено је да се службенику може омогућити додатно образовање значајно за рад код послодавца. Службеник који ће се додатно образовати бира се на интерном конкурсу, а предност има службеник са вишим просеком оцене у претходне три године. Трошкове додатног образовања сноси послодавац.
Даље се у члану 124. истог закона каже да се права и обавезе службеника који се додатно образује уређују уговором. Службеник има право на мировање радног односа ако додатно образовање захтева привремено одсуство с рада. По завршеном додатном образовању, службеник се премешта на непопуњено радно место разврстано у најниже звање за степен образовања који је стекао додатним образовањем. Службеник из става 3. овог члана дужан је да у року од шест месеци положи државни стручни испит према плану и програму за степен образовања који је стекао додатним образовањем. После додатног образовања службеник је обавезан да остане на раду код послодавца најмање двоструко дуже од трајања додатног образовања, иначе је дужан да једнократно надокнади послодавцу све трошкове додатног образовања.
Уредбом која уређује критеријуме за разврставање радних места и мерила за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да радна места могу бити разврстана у звањима са високом школском спремом (млађи саветник, саветник, самостални саветник и виши саветник) ако, између осталог, испуњавају мерило по питању квалификације – стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету.
Дакле, уколико је процена послодавца да је за одређено радно место потребно да запослени има диплому са мастер студија одређеног профила и уколико постоје средства у буџету, службеницима се на интерном конкурсу може понудити додатно образовање у складу са законом.
Запослени је систематизован на радно место у звању намештеника 4.врсте на којем ради више од 5 година. У међувремену је завршио факултет И стекао 240 ЕСПБ бодова. Које је следеће звање које може да добије? Који би следећи корак у правном смилсу био потребан за даље напредовање,премештај или конкурс?
Чланом 187. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да се одредбе овог закона о премештају и распоређивању службеника сходно примењују на намештенике. Решење о премештају, односно распоређивању намештеника замењује по сили закона одговарајуће одредбе уговора о раду. Ако намештеник одбије премештај, односно распоређивање, отказује му се уговор о раду. Намештенику се отказује уговор о раду када услед промене унутрашњег уређења код послодавца више не постоји ниједно радно место на које може бити премештен, односно распоређен у складу са његовом стручном спремом. Намештеник не може да буде распоређен, односно премештен на радно место службеника, осим ако није изабрани кандидат на јавном конкурсу за радна места службеника.
Чланом 114. истог закона предвиђено је да службеник може бити трајно премештен на друго одговарајуће радно место, ако то налажу организација или рационализација послова или други оправдани разлози, ако испуњава услове за рад на том радном месту и поседује потребне компетенције. Ако се службеник премешта из једног у други орган, службу или организацију у јединици локалне самоуправе, руководиоци тих органа, служби или организација закључују писани споразум. Након закљученог писаног споразума из става 2. овог члана руководилац органа, службе или организације у који се службеник премешта доноси решење о премештају. Жалба не одлаже извршење решења.
Дакле, уколико организација или рационализација послова или други оправдани разлози налажу и уколико је то радно место предвиђено кадровским планом и постоје обезбеђена средства у маси зарада, намештеник се може трајно преместити на радно место за које испуњава услове.
Службеница градске општине је систематизована на радном месту у звању млађи сарадник са 180 ЕСПБ бодова и са укупно 3 године искуства у поменутом звању ,са највишом оценом приликом оцењивања.У међувремену је завршила факултет и стекла диплому са 240 ЕСПБ бодова. Управи је упућен захтев од стране ове службенице у којем тражи да се сагледа новонастала ситуација и да јој се доедели звање у складу са новим степеном образовања. Које је следеће звање које може да добије наведена службеница, а за које према закону испуњава услове ?
Сходно члану 133ђ. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/16, 113/17, 113/17-др. закон, 95/18, 114/21 и 92/23) службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.
Дакле, у овом конкретном случају непосредно више извршилачко место је сарадник.
За рад на пословима у звању сарадника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и најмање три године радног искуства у струци.
Да ли за запослене у Кабинету Градоначелника постоји обавеза полагања државног стручног испита, обзиром да се ради о запосленима на одређено време?
Сходно члану 131. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС, бр. 21/16, 113/17, 113/17-др. закон, 95/18, 114/21 и 92/23), службеник који је у радном односу на неодређено време дужан је да има положен државни стручни испит.
С тим у вези, службеници који заснивају радни однос на одређено време немају дужност да имају положен државни стручни испит.
Постовани, Комунални инспецтор је полозио посебни испит за трзисног испектора. Моје питање је да ли он сада има све надлезности Трзисног инспектора а ту подразумевам цланове 54. и 55. Закона о трговини, односно да ли има надлезности да примени И ове цланове у свом раду
Чланом 46. Закона о трговини („Службени гласник РС“, број 52/19) прописано је, између осталог да инспекцијски надзор над спровођењем овог закона и прописа донетих на основу овог закона врше Министарство, преко тржишних инспектора; јединице локалне самоуправе, преко комуналних инспектора у делу надзора над трговином личним нуђењем, трговином из члана 14. став 1. тач. 2) и 3) овог закона, изузев киоска, као и у погледу истицања и придржавања радног времена и истицања података из члана 32. ст. 1-3. овог закона и други државни органи у складу са својим делокругом, према посебним прописима, да ове послове јединице локалне самоуправе обављају као поверене послове, као и да комунални инспектор који обавља ове послове надзора мора да има положен испит за инспектора, у складу са законом којим се уређује инспекцијски надзор и посебан стручни испит за тржишног инспектора.
У складу са овом одредбом Закона о трговини (даље у тексту: Закон), комунална инспекција, као поверен посао, врши надзор над:
- трговином у преносивим продајним објектима, изузев киоска и са покретних средстава и опреме (члан 14. став 1. тач. 2) и 3) Закона),
- трговином личним нуђењем (члан 15. Закона) и
- истицањем пословног имена и других података прописаних законом и истицањем и поштовањем радног времена (члан 32. ст. 1-3. и члан 33. Закона).
Чланом 51. Закона утврђена су овлашћења и дужности комуналног инспектора тако што је прописано да у обављању послова из члана 46. став 1. тачка 2) овог закона, комунални инспектор има иста овлашћења и дужности као тржишни инспектор, у складу са овим законом.
Из цитираних одредби Закона, може се закључити да комунални инспектор који је положио посебан стручни испит за тржишног инспектора има иста овлашћења и дужности као тржишни инспектор, подразумевајући одговарајућа овлашћења и дужности прописане чл. 54. и 55. Закона о трговини, али само у вршењу надзора, тј. обављању поверених послова у складу са наведеним одредбама члана 14. став 1. тач. 2) и 3), члана 15, члана 32. ст. 1-3. и члана 33. Закона. Примера ради, комунални инспектор не може изрећи меру привременог затварања продајног објекта из члана 55. овог закона јер не врши надзор у продајном објекту, а продајни објекат је у складу са чланом 3. став 1. тачка 3. Закона, простор који чини јединствену физичку, функционалну и техничко-технолошку целину, трајног или привременог грађевинског карактера, опремљен на прописани начин, који је намењен за обављање трговине
Лице је од 2022. године до маја 2025. године било на положају-заменик начелника Општинске управе. Након тог периодаа, а по спроведеном јавном конкурсу исто лице је у мају 2025. постављено за начелника ОПштинске управе. Да ли ово лице има обавезу да похађа програм обуке утврђен за руководиоце/лица на положају, имајући у виду да је први пут постављено на пложај 2022. године?
Чланом 99. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне смоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) између осталог је предвиђено и да службеник на положају може после протека времена на које је постављен, бити поново постављен на исти положај без јавног конкурса ако је похађао програм обуке утврђен за службенике који се први пут постављају на положај. Ако конкурсни поступак за попуњавање положаја није покренут у року из члана 95. став 3. овог закона, службеник се после протека времена на који је постављен, поставља на исти положај без јавног конкурса.
У члану 42. Закона о изменама и допунама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр 92/2023) предвиђено је да се услов у погледу похађања обуке из члана 20. овог закона за поновно постављење на положај не односи на службенике који су постављени на положаје пре почетка примене овог закона.
Имајући у виду горе наведено, у овом случају службеник на положају није дужан да похађа програм обуке утврђен за службенике који се први пут постављају на положај.
Јединица локалне самоуправе издаје одобрења за обављање делатности такси превоза путника у складу са Законом о превозу путника у друмском саобраћају. Град Краљево, односно јединица локалне самоуправе, у складу са поменутим законом и Одлуком о такси превозу путника на територији града Краљева, утврђује испуњеност услова за обављање наведене делатности и издаје одобрење, односно такси дозволе за возача и возило, са периодом важења до две године. Службена лица нашег Одељења суочавају се са проблемом у вези са тренутним статусом активности, односно пре свега са радом привредних субјеката и друштава којима је претежна делатност такси превоз. Наиме, у периоду важења одобрења поједини привредни субјекти се налазе у стању мировања. Када у АПР-у пријаве мировање наведене делатности, у прегледном статусу су означени као активни. Такви субјекти подносе захтеве овом Одељењу за издавање одобрења, односно за утврђивање испуњености услова за обављање делатности такси превоза путника, и то у време када се налазе у стању мировања. Молимо Вас да нам дате тумачење и упутство за даље конкретно поступање у оваквим случајевима. У прилогу Вам достављамо извод из АПР-а, из којег се види да је предузетник у стању мировања, а да је пред овим надлежним органом поднео захтев за издавање одобрења за обављање такси превоза.
Закон о превозу путника у друмском превозу дефинише појмове:
- такси превозник је привредно друштво или предузетник коме је у складу са одредбама овог закона одобрено обављање такси превоза;
- такси возач је физичко лице које управља такси возилом и обавља такси превоз као предузетник или као запослени код предузетника или привредног друштва.
Такси превоз обавља се на основу решења о одобравању такси превоза које издаје општинска, односно градска управа, односно управа надлежна за послове саобраћаја. Одобрење се издаје привредном друштву или предузетнику који у регистру привредних субјеката има регистровану претежну делатност "такси превоз" и који испуњава услове у погледу седишта, возача, возила и пословног угледа. На основу мишљења и искуству колега из других ЈЛС, привредном друштву или предузетнику који нема активан статус у АПР-у не може се издати одобрење о такси превозу.
Поштовани, какво решење се доноси за запосленог на одређено време до повратка одсутног радника, у случају када је запослени на одређено време постављен на функцију? Да ли се доноси решење о мировању радног односа или решење о престанку радног односа на одређено време?
Чланом 79. Законом о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због: 1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока; 2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва; 3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона; 4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца; 5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци. Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца. Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.
Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 141/2021) predviđenno је да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време): 1) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка; 2) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године; 3) на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица; 4) на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица; 5) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету); 6) ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта; 7) ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа; 8) ради замене службеника који је постављен за вршиоца дужности, док траје његова дужност; 9) ради замене службеника коме мирује радни однос због обављања приправничког стажа. Радни однос на одређено време заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса, изузев радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са овим законом и ако је потреба запошљавања приказана у кадровском плану. Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит.
Имајући у виду све наведено и с обзиром да је трајање рада на одређено време унапред одређено са разлогом запошљавања лица на одређено време, сматрамо да нема основа да се таквом лицу утврди право на мировање радног односа, нарочито имајући у виду да је период на који се лице бира, именује или поставља на функцију најчешће дужи од периода на који је заснован радни однос на одређено време.
Потребна нам је инструкција у вези одређивања коефицијента запосленом са В степеном стручне спреме (висококвалификовани радник), који је распоређен на радно место: „возач“, звање: намештеник ИВ врсте, у складу са Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима.
Члан 12. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места намештеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 88 /2016 ) наводи шта је неопходно да радно место буде разврстано у четврту врсту као и да на следећи начин испуњава мерила:
- сложеност послова – рутински, занатски и други пратећи послови у којима се примењују утврђене методе рада и стручне технике и који углавном подразумевају коришћење техничких средстава, попут машина, алата и слично;
- самосталност у раду – самосталност у раду ограничена је редовним надзором руководиоца и његовим општим и појединачним упутствима за решавање сложенијих методолошких и техничких проблема;
- одговорност – одговорност за правилну примену утврђених метода рада и стручних техника, што може да укључи и одговорност за руковођење;
- пословна комуникација – контакти претежно унутар органа да би се примала и давала упутства за рад;
- компетентност – стечено средње образовање у трогодишњем или четворогодишњем трајању, односно III или ИВ степен стручне спреме или стечено специјалистичко образовање.
Члан 4. Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним орагнима ("Сл. гласник РС", бр. 44/2008 - пречишћен текст, 2/2012, 113/2017 - др. закон, 23/2018, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон, 19/2025 - др. закон и 39/2025) између осталог наводи и да за обрачун и исплату плата запослених у државним органима примењују се следећи коефицијенти:
- 8.74 за референта и дактилографа.
Коефицијенти из става 1. овог члана користе се искључиво ради одређивања коефицијената за обрачун и исплату плата запослених у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, и то тако што се коефицијент за дактилографа примењује за послове намештеника четврте врсте.
Члан 5. исте Уредбе између осталог прописује да коефицијент из чл. 2 . и 4. ове уредбе, за именована и постављена лица и запослене у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе увећава, по основу сложености и одговорности послова, за додатни коефицијент и то:
у органима општина– 3,15 – за намештеника четврте врсте.
Дакле, за намештенике четврте врсте у у органима, службама и организацијама општина и градова примењује се основни коефицијент 8,74 који се увећава за додатни коефицијент у висини 3,15.
Постовани! Уцествовао сам на јавном конкурсу за попуњавање изврсилацког радног места Саобрацајни инспектор. По спроведеном јавном конкурсу утврђена је ранг листа где смо ја и јос један кандидат имали исти број бодова. Нацелник управе је ипак одаврао кандидата који нема полозен струцни испит за рад у дрзавним органима као ни испит за инспектора, за разлику од мене јоји имам оба полозена испита и тренутно сам запослен у републицкој инспекцији. Познато ми је да оба поменута испита не дају предност за запосљавање али у поређењу нас два кандидата са истим бројем бодова сматрам да је предност ипак припадала мено, други кандидат је цлан партије којој припада и нацелник управе. Молим за васе мисљење у вези описаног слуцаја.
Чланом 11. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС, бр. 21 /16 , 113/17, 113/17-др. закон , 95/18, 114/21 и 92/23, у даљем тексту: Закон) прописано је да оглас о јавном конкурсу за попуњавање извршилачког радног места, поред података из става 1. овог члана, садржи и податак о томе да положен државни стручни испит није услов, нити предност за заснивање радног односа и да је пробни рад обавезан за лица која раније нису заснивала радни однос у органу, служби или организацији, односно државном органу.
Члан 106. Закона дефинисано је да је руководилац дужан да у року од 15 дана од дана пријема листе кандидата донесе решење о пријему у радни однос кандидата који је са најбољим резултатом испунио мерила прописана за избор.
У Члану 70. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС” број 107/23) прописано је да ако по основу постигнутих резултата два или више кандидата имају исти број бодова, рангирање се обавља према додатним критеријумима. У случају да је у огласу о конкурсу наведено да постоји потреба за запошљавањем припадника националних мањина који су недовољно заступљени међу запосленима или су се на конкурс пријавила лица која имају предност приликом запошљавања у складу са посебним законом, први додатни критеријум за рангирање кандидата који имају исти број бодова је припадност националној мањини и предност приликом запошљавања у складу са посебним прописима. Кандидат који се добровољно изјаснио о припадности националној мањини у пријави или је лице које има предност приликом запошљавања у складу са посебним прописима, рангира се први у односу на друге кандидате који имају исти број бодова. Ако више кандидата који имају исти број бодова припада националној мањини или има предност у складу са посебним законом, предност на ранг листи у односу на друге једнако вредноване кандидате, има кандидат коме су са више бодова вредноване понашајне компетенције (други додатни критеријум), у случају једнаког бодовања понашајних компетенција предност има кандидат који је са више бодова вреднован на посебним функционалним компетенцијама (трећи додатни критеријум), а у случају једнаког претходног бодовања предност има кандидат који је са више бодова вреднован на процени мотивације (четврти додатни критеријум). У осталим случајевима у којима има више кандидата који имају исти број бодова, за предност на листи кандидата у односу на друге кандидате са једнаким најбољим резултатом, примењује се други, трећи и четврти додатни критеријум.
На основу наведеног јасно је да положен државни стручни испит није услов, нити предност за заснивање радног односа, али да је неопходно узети у обзир примену наведених додатних критеријума за предност на листи кандидата у односу на друге кандидате са једнаким најбољим резултатом.
Да ли члан опстинског веца треба бити примљен у радни однос уколико је поднео захтев за пријем у радни однос, и да ли је по закону да се на исти захтев не одговори и подносилац захтева остане као цлан веца на хонорарном раду, док су сви други цланови опстинског веца примљени у радни однос?
Чланом 45. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон) и то ставом 9. је прописано да чланови општинског већа могу бити на сталном раду у општини. Дакле, овим је дата могућност, али не и обавеза. Одлука руководства је да ли ће члан већа бити у радном односу или не и не постоји законска обавеза да се то и реализује.
Одбор за административно-мандатна питања Скупштине општине донео је решење којим признаје право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције, функционеру који је разрешен подношењем неопозиве оставке и који је старосни пензионер у моменту разрешења и у моменту подношења захтева (члан 14. Закона о запосленима у ап и јлс). Ову одлуку сматрамо незаконитом, јер су чланови Одбора имали све релевантне информације о предметбом случају и упозорени су да се мора одбити захтев. На који законит начин можемо да поништимо ово незаконито решење о признавању права?
Пре давања одговора на ово питање пожељно је да знамо какво је упутство о правном средству. У случају да је реч о решењу против кога се може покренути управни спор постоје две могућности, али уз испуњавање законом предвиђених услова. То су понављање поступка сходно чл. 176-182. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 18/2016, 95/2018 - аутентично тумачење и 2/2023 - одлука УС), односно поништавање коначног решења сходно чл. 183. истог закона. Овим одредбама је наведено у којим случајевима може доћи до једног односно до другог исхода.