Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Како да општинске изборне комисије поступају у ситуацијама када је споразумом о формирању групе грађана прдвиђено да се иста оснива ради подношења потпуне изборне листе за одборнике у општинском парламенту, а приликом подношења документације поднесу изборну листу само за једну трећину или две трећине кандидата за одборнике? Да ли у том случају треба тражити допуну кандидата на предатој изборној листи или је битно да она испуњава услове из члана 19. и 20. Закона о локалним изборима?
Обавезни елементи споразума о образовању групе грађана дефинисани су чланом 32. Упутства за спровођење избора за народне посланике Народне скупштине, расписаних за 21. јун 2020. године, које сем на основу члана 15. став 2. Закона о локалним изборима, сходно примењује и на избор одборника скупштина ЈЛС.
Наведени члан гласи:
„(1) Групу грађана образује најмање десет бирача писменим споразумом који се оверава у складу са Законом о оверавању потписа, рукописа и преписа.
(2) Споразум о образовању групе грађана обавезно садржи:
1) назив групе грађана, ако је одређен;
2) навод да се група грађана образује ради подношења изборне листе ради учешћа на изборима за народне посланике Народне скупштине;
3) назив изборне листе групе грађана;
4) податке о лицу које је овлашћено за подношење изборне листе (име и презиме, ЈМБГ и пребивалиште и адреса стана, наведени према подацима из личне карте);
5) податке о лицима која су образовала групу грађана (име и презиме, ЈМБГ и пребивалиште и адреса стана, наведени према подацима из личне карте).
(3) Група грађана не мора да има назив. Ако група грађана има назив, тај назив мора да буде утврђен у складу са одредбама члана 37. овог упутства.
(4) Назив изборне листе мора да буде утврђен у складу са одредбама чл. 41. и 42. овог упутства.
(5) Споразум о образовању групе грађана мора да буде оверен пре почетка прикупљања потписа бирача за подршку изборној листи.“.
Цитиране одредбе представљају правни оквир за оцену ваљаности споразума о образовању групе грађана у смислу испуњености услова за проглашење изборне листе.
Све што је споразумом дефинисано изван овог оквира не треба да буде предмет оцене изборне комисије у погледу ваљаности самог споразума, па, самим тим, и ваљаности целе изборне листе и пратеће документације.
Из наведеног проистиче да околност да је у споразуму о образовању групе грађана наведено „да се иста оснива ради подношења потпуне изборне листе за одборнике у општинском парламенту“ не треба да буде предмет разматрања од стране изборне комисије у смислу процене да ли поднета изборна листа са кандидатима за одборнике испуњава услове да буде проглашена.
То, даље, значи да је изборна листа уредна уколико испуњава законски услов у погледу најмањег неопходног броја кандидата на изборној листи, без обзира на формулације из споразума о образовању групе грађана.
У конкретном случају, нема основа за закључак да изборна листа која не садржи онолико кандидата колико се одборника бира не испуњава услов за проглашење само зато што је у споразуму о образовању групе грађана наведено да се она оснива „ради подношења потпуне изборне листе за одборнике“. Самим тим, изборна комисија не може да подносиоцу изборне листе наложи закључком да изборну листу допуни недостајућим бројем кандидата.
На одборничкој од 14 кандидата за одборнике, колико мора бити припадника мање заступљеног пола?
Чланом 20. став. 3 Закона о локалним изборима прописано је следеће: “На изборној листи мора бити 40% мање заступљеног пола. Међу сваких пет кандидата по редоследу на листи (првих пет места, других пет места и тако до краја листе) мора бити најмање по два кандидата – припадника оног пола који је мање заступљен на листи.”
На примеру изборне листе од 14 кандидата, примена наведене одредбе подразумева да на изборној листи са 14 кандидата мора да буде најмање шест (6) кандидата мање заступљеног пола.
Ово стога што 40% од броја 14 износи 5,6, што се заокружује на 6.
Да ли ЈЛС подноси Захтев Управи за трезор за отварање подрачуна за општинску изборну комисију или ће Министарство финансија – Управа за трезор то урадити за општине? И када ће то бити?
Према члану 14. став 5. Правилника о начину утврђивања и евидентирања корисника јавних средстава и о условима и начину за отварање и укидање подрачуна консолидованог рачуна трезора код Управе за трезор (“Сл. гласник РС”, бр. 99/18 и 40/19), отварање, односно укидање динарског и девизног подрачуна који су укљулчени у консолидовани рачун трезора локалне власти врши се на основу Обрасца НО-1/НУ-1, који издаје орган управе аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе надлежан за финансије, односно лице које он овласти.
Сходно наведеном, за отварање подрачуна за општинску изборну комисију, општинска управа треба да се обрати надлежној филијали Управе за трезор у конкретној ЈЛС.
Може ли изборну лситу за локалне изборе подржати бирач са пребивалиштем ван те јединице локалне самоуправе, као што је случај код групе грађана где оснивачи могу бити ван те јединице локалне самоуправе?
Чланом 6. став 1. Закона о локалним изборима прописано је да право да бира одборника има пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије који има пребивалиште на територији ЈЛС у којој оставрује изборно право. Ово је практично дефиниција бирача на локалним изборима, чије је изборно право на локалним изборима условљено чињеницом пријављеног пребивалишта у ЈЛС у којој се спроводе избори за одборнике.
Чланом 18. став 1. Закона о локалним изборима прописано је да кандидате за одборнике могу предлагати регистроване политичке странке, коалиције регистрованих политичких странака, као и групе грађана чије изборне листе својим потписима подржи најмање 30 бирача по предлогу за сваког кандидата на изборној листи.
Међутим, чланом 18. став 2. истог закона је прописано да су у ЈЛС које имају мање од 20.000 бирача изборне листе утврђене и када их својим потписом подржи најмање 200 бирача.
Из наведених законских одредби проистиче несумњив закључак да се под бирачима који својим потписом могу да подрже неку изборну листу кандидата за одборнике мисли искључиво на бираче са пребивалиштем на територији ЈЛС у којој се спроводе избори за одборнике. У супротном, не би постојала потреба да се чланом 18. став. 2. број потписа бирача у малим општинама сведе на само 200.
Шта се може сматрати радним искуством у струци? Ако неко има ИВ степен стручне спреме, гимназија, да ли је радно искуство у струци стручна пракса, рад на привременим и повременим пословима?
У члану 68. Закона о запосленима у АП и ЈЛС се каже да се под радним искуством у струци одредаба овог закона подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља. При томе, није од утицаја да ли је радно искуство у струци стечено у току радног односа, односно у току волонтирања или обављања послова на основу уговора о обављању привремених или повремених псолова, док год испуњава услове по питању послова које је обављао по уговору и школске спреме у то време.
Имајући у виду одредбе Закона о локалним изборима којима је предвиђено да изборне листе кандидата за одборнике могу прегледати и групе грађана, а с обзиром да је Законом о финансирању политичких активности (“Сл. гласник РС”, број 43/11, 123/14 и 88/19) установљена обавеза истих да након расписивања избора а пре проглашења изборне листе морају отворити посебан рачун у сврху прикупљања средстава за финансирање изборне кампање, интересује нас да ли то значи да група грађана мора имати печат који се као такав користи и приликом подношења изборне листе уз потпис овлашћеног лица за њено подношење, као и да ли је обавеза општинске изборне комисије да контролише да ли је група грађана испунила напред наведену обавезу из члана 24. Закона о финансирању политичких активности, односно да ли то може бити разлог за допуну документације потребне за проглашење изборне листе?
Група грађана не мора да има печат, јер његово поседовање није прописано ни Законом о локалним изборима, нити актима Републичке изборне комисије о зобору народних посланика, која изборне комисије сходно примењују и на избор одборника. То значи да, када изборну листу подноси група грађана, изборна комисија треба само да утврди да ли јој изборну листу предаје лице које је у споразуму о образовању те групе грађана наведено да је овлашћено да у име групе грађана поднесе изборну листу. Ако је, уз то, споразум о образовању групе грађана садржи све податке прописане Упутством Републичке изборне комисије за спровођење избора за народне посланике и ако је уредно оверен, изборна комисија може да утврђује валидност остале документације која се подноси уз изборну листу. Печат у изборној листи није потребан, довољан је поптис лица овлашћеног за подношење изборне листе.
Што се тиче поитање о примени Закоан о финансирању политичких активнсоти од стране изборне комисије, треба имати у виду да је изборна комисија, у складу са чланом 25. став 2. Закона о локалним изборима, дужна да се стара о отме да изборна листа испуњава услове прописане само Законом о локалнимизборима и поменутим актима Републичке изборне комисије. У прилог томе, треба узети у обзир и члан 35. став 1. Закона о финансирању политичких активности у складу с којим поступком у којим се одлучује о томе да ли постоји повреда овог закона води Агенција за борбу против корупције.
Изборна комисија се, дакле, у складу са својим законским овлашћењима, може и мора старати о законитом спровођењу избора искључиво у складу са Законом о локалним изборима. Сходно свему наведеном, утврђивање мањкавости споразума о образовању групе грађана у смислу поштовања одредаба Закона о финансирању политичких активности не може бити предмет поступка пред изборном комисијом, нити недостаци споразума у погледу обавеза из Закона о финансирању политичких активности могу да буду основ за оспоравање валидности изборне листе, с обзиром да нису препознати Законом о локалним изборима као сметња за проглашење изборне листе.
Чланом 2. став 1. Колективног уговора код послодавца за запослене у органима ЈЛС, предвиђено је: "У смислу овог колективног уговора, послодавац је Општина. Права и дужности у име послодавца, за функционере врши Скупштина општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом, односно актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине." Правобранилац општине поднео је захтев за признавање права на солидарну помоћ. С обзиром да, Правобраниоца општине, у складу са Одлуком о правобранилаштву, поставља Општинско веће, да ли у овом случају о праву Правобраниоца, може одлучивати радно тело Скупштине општине - Комисија за кадровска, административна питања и радне односе? На основу Пословника Скупстине општине: "Комисија за кадровска и административна питања и радне односе одлучује у првом степену о појединачним правима изабраних, именованих и постављених лица у оквиру радно правног статуса у складу са законом, овим Статутом и одлукама органа општине, предлаже Скупштини општине доношење одлука о избору, именовању и разрешењу из надлежности Скупштине општине у свим случајевима где се избор, именовање и разрешење не врши по посебном поступку прописаном Статутом и Пословником, даје предлоге и мишљења Скупштини о испуњености услова за разрешење тих лица и о питањима накнаде трошкова одборницима, плата и накнада лицима биранима и именованим у органе скупштине и лицима ангажованим у органима скупштине и лицима која скупштина поставља у складу са законом и одлукама Скупштине. Комисију за кадровска и административна питања и радне односе чини председник и четири члана које именује Скупштина из рада одборника и грађана." Потребно је појашњење у смислу да ли о праву правобраниоца може да одлучује ово радно тело или је неопходно да се изврши измена Колективног уговора код послодавца?
Чланом 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је између осталог да је функционер изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису. Чланом 4. је даље предвиђено да за функционере у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши скупштина града, општине или градске општине, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине.
Напослетку, чланом 10. истог закона прописано је да изабрани и именовани функционери права из радног односа остварују код послодавца из члана 4. овог закона даном избора, односно именовања на функцију, на основу акта о избору, односно именовању. Постављени функционери права и дужности из радног односа код послодавца из члана 4. остварују даном постављења на функцију на основу акта о постављењу.
Решењем надлежног органа, односно радног тела из члана 4. овог закона, утврђују се права и дужности функционера из ст. 1. и 2. овог члана.
Да ли се запосленом који се прима у радни однос на одређено време, због поврећаног обима посла, на радно место за које је предвиђено звање саветник, може одредити коефицијент за вишег стручног сарадника, у складу са Уредбом о коефицијентима за обрачун плата запослених у државним органима, с обзиром да има више од 3 године радног стажа (запослени је већ остваривао плату у ЈЛС са коефицијентом предвиђеним за стручног старадника, а да је у међувремену стекао радни стаж у трајању више од 3 године)?
Може. У члану 68а. Закона о запосленима у АП и ЈЛС се каже да се под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља. При томе, није од утицаја да ли је радно искуство у струци стечено у току радног односа, односно у току волонтирања или обављања послова на основу уговора о обављању привремених или повремених послова, док год испуњава услове по питању послова које је обављао по уговору и школске спреме у то време.
Да ли се на остварену накнаду за рад чланова ОИК плаћају порези и доприноси и да ли постоји нопорезиви део? Колика је висина стопе за порезе и доприносе уколико се исти плаћају и по којим законима? Да ли се на накнаду за рад чланова ОИК у погледу плаћања пореза и доприноса примењује модел опорезивања накнада остварених по уговору о делу?
Чланом 9. став 1. тачка 29) Закона о порезу на доходак грађана прописано је да се не плаћа порез на доходак грађана на примања остварена по основу „накнада за рад чланова изборних комисија, осим чланова Републичке изборне комисије, бирачких и гласачких одбора за спровођење непосредних избора и других облика непосредног изјашњавања грађана, као и накнада за рад на попису становништва - до 5.000 динара у оквиру истог изборног циклуса, односно пописа становништва“.
Износ од 5.000 динара се, на основу члана 12а став 1. истог закона, сваке године усклађује са годишњим индексом потрошачких цена у календарској години која претходи години у којој се усклађивање врши, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.
Чланом 12а став 3. наведеног закона је прописано да усклађене динарске износе у које спада и износ из члана 9. став 1. тачка 29) објављује Влада.
Тако је Влада у „Службеном гласнику Републике Србије“ број 5/20 објавила да је од 1. фебруара 2020. године у примени усклађени динарски неопорезиви износ из члана 9. став 1. тачка 29) Закона о порезу на доходак грађана, од 5.353 динара, који се примењује до 31. јануара 2021. године.
На основу наведеног, накнаде за рад у локалним изборним комисијама у износу преко 5.353 динара представљају друге-остале приходе у складу са чланом 85. став 1. тачка 12) Закона о порезу на доходак грађана.
Чланом 85. став 13. Закона о порезу на доходак грађана прописано је да опорезиви приход који физичко лице оствари по основу примања из члана 9. овог закона изнад прописаних неопорезивих износа, чини разлика између оствареног примања и неопорезивог износа, увећана за припадајуће обавезе које се плаћају на терет примаоца прихода.
Чланом 86. став 1. Закона о порезу на доходак грађана прописано је да стопа пореза на остале приходе износи 20%.
Чланом 99. став 1. тачка 9) прописано је да се по одбитку од сваког појединачно оствареног прихода утврђују и плаћа порез на остале приходе, ако је исплатилац прихода правно лице, предузетник или предузетник паушалац.
Чланом 101. Закона о порезу на доходак грађана прописано је да порез по одбитку из члана 99. овог закона, за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход, исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода, у складу са прописима који важе на дан исплате прихода, осим ако овим законом није друкчије прописано.
Што се тиче доприноса, стање је следеће:
Чланом 6. тачка 17. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање (у даљем тексту: Закон о доприносима) прописано је да је лице које остварује уговорену накнаду - физичко лице које обавља послове по основу уговора о делу, ауторског уговора, уговора о допунском раду и другог уговора или по неком другом основу, а за извршен рад остварује уговорену накнаду, односно накнаду за рад (у даљем тексту: уговорена накнада).
Чланом 6. тачка 18. Закона о доприносима прописано је да уговорена накнада јесте накнада за рад у којој су садржани порез и доприноси који се плаћају на терет лица која остварују ту накнаду.
У складу са чланом 7. став 1. тачка 9) Закона о доприносима, лица која остварују уговорену накнаду су обвезници доприноса за пензијско и инвалидско осигурање као осигураници, у складу са законом који уређује систем обавезног пензијског и инвалидског осигурања.
Чланови локалне изборне комисије који нису осигурани по другом основу, обвезници су и доприноса за здравствено осигурање, у складу са чланом 8. став 1. тачка 16. Закона о доприносима.
Чланом 44. став 1. тач. 1) и 2) Закона о доприносима прописане су стопе по којима се обрачунавају и плаћају доприноси:
1) за обавезно пензијско и инвалидско осигурање - 25,5%;
2) за обавезно здравствено осигурање - 10,3%;
Чланом 28. Закона о доприносима прописано је да основица доприноса за лица која остварују уговорену накнаду јесте опорезиви приход од уговорене накнаде у складу са законом који уређује порез на доходак грађана.
У складу са чланом 57. Закона о доприносима, доприносе за лица која остварују уговорену накнаду исплатилац је дужан да обрачуна, обустави и уплати приликом исплате уговорене накнаде.
Посебним колективним уговором за запослене у ЈЛС (“Сл. гласник РС”, бр. 38/19) предвиђено је да запослении има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену промени назив, облик организовања или је престао да постоји. У смислу наведеног, како поступити код обрачуна минулог рада запосленом који је радио у Општинском комитету Савеза комуниста и у Заједничкој стручној служби самоуправних интересних јединица за здравство, за пензијско и инвалидско осигурање и социјалну заштиту?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС”, број 38/19) је прописано:
“Запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.
Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене.
Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.
Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године”.
С обзиром да се у конкретном случају не ради о државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, те да није реч о послодавцу од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене, већ о фонду и политичкој организацији, тиме се не остварују услови из цитраног члана 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.
Да ли је потребно извршити оцењивање за општинског правобраниоца и донети решење којим се одређује оцена и ко доноси решење?
Чланом 3. став 2. Закона о запосленима у АП и ЈЛС одређен је појам функционера. Функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису.
С обзиром да Закон о правобранилаштву каже да је државни правобранилац постављено лице, а да ће се образовање и уређење правобранилаштва аутономне покрајине и правобранилаштва јединице локалне самоуправе уредити у складу са основама за уређење и организацију правобранилаштва прописаних овим законом, закључујемо да је и општински правобранилац постављено лице.
Чланом 132а Закона о запосленима у АП и ЈЛС одређен је циљ и предмет оцењивања и за чије оцењивања се каже да је то откривање и отклањање недостатака у раду службеника, подстицање на боље резултате рада и стварање услова за правилно одлучивање о напредовању и стручном усавршавању.
Из ових одредби може се закључити да се оцењивање спроводи само за службенике у ЈЛС.
Сходно члану 56. Закона о запосленима у АП и ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 113/2017 - др. закон), код постављања вршиоца дужности, да ли се исти члан односи само на службенике у аутономним покрајинама сходно ставу 1. наведеног члана или и на службенике свих локалних управа у свим градовима? Колико месеци може најдуже да траје постављење вршиоца дужности у свим градским управама у Србији уместо службеника на положају, да ли се примењује ова одредба Закона и након колико месеци се мора расписати јавни конкурс за службеника на положају (нпр. за заменика начелника неке управе, тј. колико месеци најдуже у локалној самоуправи може трајати статус вршиоца дужности заменика начелника или помоћника начелника управе)?
Постављење вршиоца дужности начелника управе уређено је чланом 56. Закона који каже да уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса. Уколико службеник на положају није постављен, јавни конкурс за попуњавање положаја се оглашава у року од 15 дана од постављења вршиоца дужности. У случају да се јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца. По истеку ових рокова постављени службеник се распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења.
Из одредби закона може се закључити да није остављена могућност да се рок од 3 + 3 месеца за постављење вршиоца дужности може продужити након истека тог периода, како са лицем које је било постављено за вршиоца дужности, тако и са другим лицем.