Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Сходно усвојеним изменама изборних закона, омогућава се општинским управама да врше оверу потписа бирача који подржавају изборне листе за избор народних посланика и одборника применом одредби Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа односно Закона којима се уређује јавнобележнилка делатност. Да ли предметна измена закона подразумева да општинске управе имају закоснко овлашћење и да могу оверавати потписе бирача који подржавају изборну листу, без обзира на чињеницу да на својој територији имају именоване јавне бележнике? Ко је овлашћен да врши оверу и ставља клаузуле, односно да ли је руководилац органа тај који ће за овај конкретан посао овластити запослене из реда Општинске управе да врше конкретне овере?
Законом о измени и допуни Закона о избору народних посланика и Законом о измени и допуни Закона о локалним изборима, који су објављени у “Службеном гласнику Републике Србије” бр. 68 од 10. маја 2020. године, када су и ступили на снагу, дато је овлашћење општинским и градским управама да оверавају изјаве бирача да подржавају изборну листу кандидата за народне посланике или изборну листу кандидата за одборнике, без обзира на то да ли је у конкретној општини или граду именован јавни бележник. Дакле, од сада општинске управе могу да оверавају изјаве бирача паралелно и равноправно са јавним бележницима (тамо где нема јавних бележника, уз општинску/градску управу оверу изјаве бирача могу да врше и основни судови, судске јединице или пријемне јединице или пријемне канцеларије основних судова.
Треба обратити пажњу на то да је Републичка изборна комисија 11. маја 2020. године донела Одлуку о изменама и допунама Упутства за спровођење избора за народне посланике Народне скупштине, расписаних за 26. април 2020. године, која је истог дана, 11. маја 2020. године, објављена у “Службеном гласнику РС” број 69 и ступила на снагу. Чланом 15. Ове одлуке измењен је члан 43. Упутства за спровођење избора за народне посланике, расписаних за 26. април 2020. године. Чланом 15. је, између осталог, прописано да “општинска/градска управа може да врши оверу изјава бирача да подржавају изборну листу само на својој територији и то само оних бирача који имају пријављено пребивалиште на територији општине, града, односно градске општине”.
Мишљења смо да је на начелнику управе да, у складу са чланом 59. став 2. Закона о локалној самоуправи, актом о унутрашњем уређењу и систематизацији општинске управе, служби и организација, дефинише начин вршења и послова овере изјаве бирача, као и да у складу са чланом 63. истог закона одреди запослене који ће обављати предметне послове овере. Међутим, ово тумачење не треба узети за меродавно, те у том смислу препорука је да се званично мишљење поводом питања ко врши оверу и ставља клаузуле затражи од Министарства државне управе и локалне самоуправе.
Да ли може да се мења стални састав Општинске изборне комисије с обзиром да одборничка група захтева разрешење члана који је отишао у иностранство и именовање новог члана, у поступку спровођења избора?
Стални састав Општинске изборне комисије може да се мења, тачније нема препрека да скупштина општине изврши измену на предлог овлашћеног предлагача за замену члана којег је предложио. Наравно, ово важи само у време редовних избора, што је тренутно случај у већини локалних самоуправа, када скупштина општине није распуштена, односно док је још у мандату.
У прилог овоме може да послужи свеж пример у вези са Републичком изборном комисијом. Наиме, Народна скупштина је 10. маја 2020. донела Одлуку о изменама Одлуке о разрешењу и именовању чланова и заменика чланова Републичке изборне комисије (“Сл. гласник РС”, бр. 68/70), којом је, уместо једног преминулог члана, именован нов члан, на предлог посланичке групе Социјалистичке партије Србије.
Када се деси да секретар Скупштине оде на породиљско, односно одсуство ради неге детета, а постављен је заменик секретараСкупштине који би такође требало да оде на трудничко боловање, а с обзиром на то, да је ово изборна година и да и секретару/заменику секретара Скупштине истиче мандат самим конституисањем нове Скупштине, какав је њихов статус, тј. која је могућност да заменик секретара Скупштине отвори трудничко и породиљско?
У складу са чланом 40. Закона о локалној самоуправи Скупштина општине има секретара који се стара о обављању стручних послова у вези са сазивањем и одржавањем седница скупштине и њених радних тела и руководи административним пословима везаним за њихов рад. Секретар скупштине се поставља, на предлог председника скупштине, на четири године и може бити поново постављен. За секретара скупштине општине може бити постављено лице које има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са положеним стручним испитом за рад у органима управе и радним искуством од најмање три године. Скупштина општине може, на предлог председника скупштине, разрешити секретара и пре истека мандата. Секретар може имати заменика који га замењује у случају његове одсутности. Заменик секретара скупштине општине поставља се и разрешава на исти начин и под истим условима као и секретар.
У складу са чланом 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису. Чланом 13. је предвиђено да функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе функција престаје у случају:
- истека времена на које је изабран, именован или постављен;
- подношења оставке;
- разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа.
Према одредбама члана 187. Закона о раду које говоре о посебној заштити од отказа уговора о раду за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом из става 1. овог члана рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава се до истека коришћења права на одсуство. Решење о отказу уговора о раду ништаво је ако је на дан доношења решења о отказу уговора о раду послодавцу било познато постојање околности из става 1. овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа обавести послодавца о постојању околности из става 1. овог члана и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа.
Дакле, у овом конкретном случају, за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, радни однос не може престати упркос престанку функције.
Уколико запослени у ЈЛС остварује минималну зараду, да ли је минимална зарада по сату, у моменту исплате, загаранотвана и у случају обрачуна и исплате накнада запосленом по основу одсуствовања са рада на дан: - празника који је нерадан дан; - годишњег одмора; - плаћеног одсуства; - војне вежбе и одазивања на позив државног органа, или је минимална зарада по сату загарантована само за ефективне сате рада и боловања?
У складу са чланом 114. Закона о раду запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду, за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа. Послодавац има право на рефундирање исплаћене накнаде зараде из става 1. овог члана у случају одсуствовања запосленог са рада због војне вежбе или одазивања на позив државног органа, од органа на чији се позив запослени одазвао, ако законом није друкчије одређено.
Према одредбама члана 35. став 8. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС ако је основна плата запосленог обрачуната по елементима у складу са законом, нижа од минималне зараде послодавац је дужан да запосленом исплати плату у висини обрачунате минималне зараде у складу са законом.
Дакле, у овом конкретном случају ако је обрачуната плата нижа од минималне послодавац је дужан да запосленом исплати плату у висини обрачунате минималне зараде у складу са законом.
Да ли ако на територији Града постоји Окружни затвор, затвореници гласају само за избор народних посланика или смо дужни да им обезбедимо и гласање за одборнике Града?
Закон о локалним изборима не садржи одредбе о праву бирача који се на дан гласања налазе у притвору или издржавању заводске санкције да гласају на локалним изборима.
Ипак, у том закону је тешко наћи одредбе које би указивале на то да се гласање на локалним изборима не може организовати и у заводима за извршење кривичних санкција (у даљем тексту: заводи).
С друге стране, тумачењем одредбе члана 58. Закона о локалним изборима, којом је прописано да се на избор одборника сходно примењују и одредбе Закона о избору народних посланика о гласању, може се извући закључак да се за избор одборника може гласати и у заводима, па чак и у иностранству, с обзиром на то да се у оквиру одредаба Закона о избору народних посланика о гласању (чл. 67 до 73а) налазе и одредбе о гласању бирача који се на дан гласања налазе у притвору или издржавају законску санкцију (чл. 72б), па чак и гласању бирача који имају боравиште у иностранству (чл. 73а), мада се логично може претпоставити да се није хтело рећи да се на локалним изборима може гласати у инострантсву.
Помоћ у решавању изнете дилеме не пружа ни Закон о јединственом бирачком списку, који у члану 24. став 3. прописује да се одредбе тог закона сходно примењују и на изборе за органе јединице локалне самоуправе, што би укључивало и сходну примену одредаба члана 19. став 5. и 6. тог закона, о уписивању бирача који су на извршењу заводских санкција или у притвору у посебне изводе из бирачког списка, односно обавези министарства надлежног за правосуђе да министарству надлежном за послове управе достави податке потребне за припремање посебних извода из бирачког списка за гласање тих бирача.
Међути, ако закључимо да се на локалним изборима може гласати у заводима, с обзиром на то да се у законима не могу наћи одредбе које би указивале на супротно, спровођење тог гласања је скопчано са низом тешкоћа. Наиме, треба имати у виду да у заводима не би могло да се гласа на свим локалним изборима, већ само на изборима за одборнике скупштине општине/града на чијој се територији налази завод, с обзиром на то да Закон о локалним изборима не предвиђа могућност да се гласа изван територије општине/града у којој се спроводе избори. То би, даље, значило да би изборна комисија могла да одреди бирачко место у заводу само под условом да у заводу има најмање 100 бирача са пријављеним пребивалиштем у тој општини/граду (што значи да сва друга лица која бораве у заводу не би могла да гласају за избор одборника скупштине општине/града где им је пријављено пребивалиште). Питање је да ли би се у овом случају могле примењивати одредбе упутстава Републичке изборне комисије за парламентарне изборе које, изузетно, дозвољавају одређивање бирачких места и са мање од 100 бирача. Наиме, према упутсвима РИК-а, бирачка места могу да имају и мање од 100 бирача само ако би, због просторне удаљености или неповољног географског положаја, становницима тог места гласање на другом бирачком месту било знатно отежано. Дакле, та одредба је уведена да би се, пре свега, изашло у сусрет становницима малих, удаљених села, са превасходно сатријим становништвом, који нису у могућности да путују до најближег, а вероватно прилично удаљеног бирачког места у неком суседном селу. Међутим, чињеница је и да је Републичка изборна комисија на ранијим изборима одређивала бирачка места и у заводима са мање од 100 бирача.
У сваком случају, локална изборна комисија би, прво, требало да утврди колико се лица са пребивалиштем, односно правом гласа у тој јединици локалне самоуправе налази у заводу, па да према том броју процени да ли има објективних разлога да се у том заводу одреди бирачко место. Све ово би се морало радити у консултацијама са Министарством правде, односно Управом за извршење кривичних санкција. Потом би се морало консултовати и Министарство државне управе и локалне самоуправе, које, према члану 19. став 5. и 6. Закона о јединственом бирачком списку, треба да припреми посебан извод из бирачког списка за гласање бирача у заводу, а на основу података које треба да му достави Министарство правде.
У складу са свим изнетим, може се закључити да се гласање у заводима може организовати и на локалним изборима, с тим да би такав подухват изискивао координацију и консултације са ресорним министарствима, посебно имајући у виду и чињеницу да се у претходним изборним циклусима оваква могућност није практиковала.
Да ли се по расписивању локалних избора могу сазивати и одржавати седнице постојећег сазива Скупштине града/општине?
Да ли национална мањина може да поднесе листу за изборе ако та иста национална мањина има 3 или мање особа припадника те мањине, ако у чл. 18. Закона о локалним изборима стоји да предлагач мора на ибрној листи имати најмање једну трећину кандидата од укупног броја одборника који се бира?
Да би подносилац листе мога да добије положај политичке странке национане мањине, довољно је да на територији града/општине живи макар један припадник те националне мањине.
Одредба члана 40. став 8. Закона о локалним изборима не само да упућује на везу са минималним бројем кандидата на изборној листи, већ ни сам Закон о локалним изборима не прописује обавезу да кандидати на изборној листи политичке странке националне мањине буду припадници те мањине, што би значило да се о положају мањинске странке одлучује без обзира на то које су националности кандидати (Закон нигде не предвиђа могућност да изборна комисија утврђује националну пропадност кандидата), нити се приликом одлучивања о утврђивању тог положаја треба упоређивати број кандидата са бројем припадника мањине у општини/граду.
Све у свему, околност да на територији општине живи, нпр. само један припадник неке националне мањине, не може да буде препрека да нека политичка странка те националне мањине поднесе изборну листу кандидата за одборнике, нити разлог да се тој странци не призна положај политичке странке националне мањине у смислу члана 40. став 5. Закона о локалним изборима.
Да ли може службеник који је завршио пољопривредни факултет да ради послове управљање људским ресурсима?
Чланом 47. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано: "Радна места службеника, услови за рад на њима и број службеника одређују се Правилником о организацији и систематизацији радних места."
Чланом 58. истог закона је предвиђено: “Радна места и њихово разврставање по звањима уређују се Правилником.
Правилником се утврђују описи радних места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број извршилаца за свако радно место, врста и степен образовања, радно искуство и други услови за рад на сваком радном месту.
У јединици локалне самоуправе, односно градској општини, Правилник усваја Веће. Правилник обухвата радна места и њихово разврставање у органима, стручним службама и посебним организацијама из члана 1. овог закона.
Начелник управе припрема обједињен предлог Правилника из става 3. овог члана, који доставља Већу на усвајање.
У јединицама локалне самоуправе у којима је орган управе организован у више управа за поједине области, начелник управе у оквиру које се обављају општи, правни или нормативни послови, припрема обједињен предлог Правилника из става 4. овог члана, који доставља Већу на усвајање”.
Дакле, врста и степен образовања и други услови за рад за радна места, између осталих, и за радно место управљања људским ресурсима се уређују Правилником, тако да је потребно да се погледа која је утврђена врста и степен образовања за рад на наведеном радном месту у конкретном Правилнику.
Да ли запослени који је радио у једној ЈЛС од 2007. године када је прешао у другу ЈЛС у којој ради и данас и при том 2017. године није остварио право на јубиларну награду за 10 година стажа, јер му се при тадашњем тумачењу није рачунао радни стаж у првој ЈЛС, након усвајања новог колективног уговора, има право да му се ретроактивно исплати јубиларна награда коју је остварио 2017. године навршавањем укупног радног стажа у оба државна органа (запослени је преузет из једне у другу ЈЛС на основу споразума између две ЈЛС)?
Одредбе бившег Анекса Посебног колективног уговора за државне органе, који је ступио на снагу у јуну 2015. године, уређивале су права, обавезе и одговорности из радног односа у органима покрајинске аутономије и јединицама локалне самоуправе и друга питања од значаја за запослене и послодавца. У том првобитном тексту одребе о јубиларној награди нашле су се у члану 46(а) и гласиле су:
Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, с тим што се висина новчане награде увећава за 25% при сваком наредном остваривању тог права, тако да се исплаћује:
1) За 10 година рада у радном односу - у висини просечне зараде без пореза и доприноса;
2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог члана увећане за 25%;
3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог члана увећане за 25%;
4) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог члана увећане за 25%.
Јубиларном годином рада сматра се година у којој запослени навршава 10, 20, 30 и 40 година рада проведених у радном односу код послодавца, без обзира на то у ком органу покрајинске аутономије и органу јединице локалне самоуправе је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца који је престао да постоји, као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује по правилу на дан аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.
Изузетно од става 4. овог члана, запосленима који су стекли право на јубиларну награду у 2015. години до дана ступања на снагу овог уговора, исплата јубиларне награде извршиће се најкасније до краја 2015. године.
Дакле, у овом основном тексту јубиларна награда се признавала за рад проведен у радном односу код послодавца, без обзира на то у ком органу покрајинске аутономије и органу јединице локалне самоуправе је запослени остваривао права из радног односа. Овакво решење задржало се до маја 2018. године, тако да је у конкретном случају 2017. године наведено лице имало право на јубиларну награду за 10 година рада.
У сваком случају, не постоји могућност ретроактивне исплате јубиларне награде из разлога што се она исплаћује у јубиларној години рада.
Да ли лицу које је на замени до повратка именованог са функције може да се понуди анекс уговора о раду, а да именовано лице није потписало анекс уговора (јер није у могућности због мировања права и обавеза по основи именовања)?
Да ли лицу које је запослено на неодређено време у установи културе, након именовања истог на функцију председника опстине, може да док му мирују права и обавезе буде понуђен анекс уговора о раду због систематизације нове која је одређена сходно Уредби о каталогу нових радних места?
Чланом 79. став 1. тачка 4) Закона о раду предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду другачије одређено, ако одсуствује са рада због избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца.
За време мировања радни однос траје, али права и обавезе из радног односа се не остварују све док не престану разлози за мировање. У том смислу, послодавац запосленом може понудити анекс уговора тек након што се запослени врати код послодавца код кога су му мировала права из радног односа.
Што се запосленог који обавља послове на одређено време тиче, њему се може одмах понудити анекс уговора о раду.
Запосленом у Општинској управи је на основу другостепене пресуде, изречена казна кућног затвора у трајању од 1 године. Да ли запосленом, с обзиром да је изречена ова казна, престаје радни однос у ОУ, у смислу члана 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе? У Закону о извршењу ванзаводских санкција и мера стоји да именовани, на онову Одлуке директора управе може напуштати просторије у којима станује, ради одласка на посао, ако кривично дело за које је осуђен није у вези са радом, те би, у случају да радни однос не престаје по сили закона запослени могао и даље долазити на посао (под условом да добије одобрење).
Чланом 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописани су разлози за престанак радног односа по сили закона.
Дакле, службенику престаје радни однос по сили закона:
- даном навршетка 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања;
- ако правноснажно буде осуђен на безусловну казну затвора од најмање шест месеци - даном правноснажности пресуде;
- ако је нераспоређен, а не буде премештен на друго радно место - наредног дана од протека два месеца, односно протека рока из члана 54. ст. 2. и 3. овог закона за службеника на положају, откад је постао нераспоређен;
- ако не положи државни стручни испит према плану и програму за степен стручне спреме који је стекао додатним образовањем;
- ако му на ванредном оцењивању решењем буде одређена оцена "не задовољава";
- ако неоправдано изостане са рада најмање три узастопна дана - трећег дана изостанка са рада.
Поред разлога из става 1. овог члана службенику радни однос престаје и из других разлога предвиђених општим прописима о раду којима се уређује престанак радног односа независно од воље запосленог и воље послодавца.
Чланом 43. Кривичног законика ("Сл. гласник РС", бр. 85/2005, 88/2005 - испр., 107/2005 - испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019) је прописано да се учиниоцу могу изрећи следеће казне:
- доживотни затвор;
- казна затвора;
- новчана казна;
- рад у јавном интересу;
- одузимање возачке дозволе.
Чланом 45. истог закона је предвиђено следеће:
„(1) Казна затвора не може бити краћа од тридесет дана нити дужа од двадесет година.
(2) Казна затвора из става 1. овог члана изриче се на пуне године и месеце, а до шест месеци и на дане.
(3) Ако учиниоцу кривичног дела изрекне казну затвора до једне године, суд може истовремено одредити да ће се она извршити тако што ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује уколико се с обзиром на личност учиниоца, његов ранији живот, његово држање после учињеног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учинио може очекивати да ће се и на тај начин остварити сврха кажњавања.
(4) Осуђени којем је одређено извршење казне затвора на начин предвиђен у ставу 3. овог члана не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција. Уколико осуђени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора.
(5) Осуђеном за кривично дело против брака и породице који живи са оштећеним у истом породичном домаћинству не може се одредити извршење казне затвора на начин прописан у ставу 3. овог члана“.
С обзиром да је у конкретном случају и даље реч о казни затвора, у складу са одредбама Законика о кривичном поступку, имају се применити одредбе члана 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.