Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Како применити члан 32. став 4. ПКУ за запослене у ЈЛС који се односи на додатно осигурање запослених, у смислу, да ли се Одлуком о буџету за 2020. годину могу определити средства у буџету ЈЛС за обезбеђивање додатног здравственог осигурања и за уплату пензијског доприноса у складу са Законом о добровољним пензијским фондовима, то јест да ли су се ограничења из члана 17. Закона о буџету за буџетску 2019. односила и додатно осигурање запослених?
Чланом 32. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС”, број 38/19) је прописано да послодавац може, у складу са расположивим финансијским средствима, да обезбеди додатно здравствено осигурање, за исти износ премије осигурања за лечење у здравственим установама - у државном или приватном власништву - са којима осигуравајућа кућа има уговор, као и да за своје запослене организује пензијски план у складу са Законом о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима, по основу кога би вршио уплате пензијског доприноса највише до висине неопорезивог износа у складу са Законом о порезу на доходак грађана.
Чланом 17. Закона о буџету Републике Србије за 2019. годину је прописано да у складу са чланом 2. тачка 31), чланом 54. и чланом 56. став 4. Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - исправка, 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон, 103/15, 99/16 и 113/17) у буџетској 2019. години, неће се вршити обрачун и исплата поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда и бонуса, као и других примања из члана 120. став 1. тачка 4) Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - УС и 113/17), предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, и другим актима, за директне и индиректне кориснике буџетских средстава буџета Републике Србије, локалне власти и кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање, осим јубиларних награда за запослене и новчаних честитки за децу запослених.
У 2019. години не могу се исплаћивати запосленима код корисника буџетских средстава награде и бонуси који према међународним критеријумима представљају нестандардне, односно нетранспарентне облике награда и бонуса.
Уколико јединице локалне самоуправе не обезбеде у буџету и не исплате јубиларне награде запосленима у основним и средњим школама који то право стичу у 2019. години, министар надлежан за послове финансија може, на предлог министарства надлежног за послове образовања, привремено обуставити пренос трансферних средстава из буџета Републике Србије, односно припадајућег дела пореза на зараде, у износу неисплаћених јубиларних награда запосленима у основним и средњим школама из буџета јединице локалне самоуправе.
Члан 120. Закона о раду гласи:
„Општим актом, односно уговором о раду може да се утврди право на:
1) јубиларну награду и солидарну помоћ;
Тач. 2) и 3) (престале да важе);
4) друга примања”.
Међутим, чланом 119. Закона о раду је прописано да послодавац може запосленима уплаћивати премију за добровољно додатно пензијско осигурање, колективно осигурање од последица незгода и колективно осигурање за случај тежих болести и хируршких интервенција, а у циљу спровођења квалитетне додатне социјалне заштите.
С обзиром да је чланом 17. Закона о буџету Републике Србије за 2019. годину онемогућена исплата по правима из члана 120. Закона о раду, а да то није учињено за права предвиђена чланом 119. Закона о раду, сматрамо да нема препрека да се врши уплата премије добровољног пензионог осигурања.
Одредбама члана 168. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано је да се приликом доношења новог Правилника врши распоређивање службеника на одговарајућа радна места, а да се у случају промене Правилника службеници премештају на друга одговарајућа радна места. У складу са одредбама наведеног члана, након доношења новог Правилника, извршено је распоређивање службеника на одговарајућа радна места. Изменом Правилника дошло је до промене редних бројева појединих радних места, док су називи радних места остали исти. Коју врсту решења треба донети у случају измене систематизације када није дошло до промене назива радног места, већ само до измене редних бројева радних места?
Чланом 168. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано:
“У случају доношења новог правилника, сви службеници распоређују се на одговарајућа радна места у истом звању.
Ако новим правилником нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници распоређују се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.
У случају промене правилника, ако нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.
Ако одговарајуће радно место не постоји, у случају доношења новог, односно промене правилника, прекобројни службеник може, уз своју сагласност, бити распоређен, односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно образовања, а ако такво радно место не постоји, постаје нераспоређен.
Ако се службеник из става 4. овог члана не сагласи са распоређивањем, односно премештајем руководилац доноси решење о престанку радног односа.
Службенику престаје радни однос даном коначности решења о престанку радног односа.
Жалба не одлаже извршење решења о распоређивању, односно премештају и решења којим се утврђује да је службеник нераспоређен.
У случају доношења новог, односно измене правилника, службеник може бити распоређен, односно премештен на радно место у непосредно вишем звању ако испуњава услове за напредовање из члана 133е овог закона и друге услове за рад на том радном месту.
У поступку припреме правилника, послодавац прибавља мишљење репрезентативног синдиката.
У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања или премештаја службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина”.
Уколико је дошло до промене бројева појединих радних места и уколико није суштински мењана садржина Правилника, потребно је извршити измену решења и уподобити га садржини Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.
Ради се о адресном шифарнику и називима улица. На основу чега се уноси име улице у адресни шифарник? На основу одлуке скупштине општине о додели назива улице или неког другог акта? Катастар је надлежан само за доделу кућних бројева, а не и за називе улица. Да ли ЛПА има правни основ да промени име улице у шифарнику на основу података Поште јер су њихови подаци доста ажурни? Поједини управници здрада су мењали ознаке кућних бројева и доделили нове, а МУП је мењао о трошку државе те податке у личним картама грађана. На основу ког документа се то мења?
У складу са Уредбом о адресном регистру ("Сл. гласник РС", бр. 63/2017), називи улица и тргова утврђују се одлуком јединице локалне самоуправе.
У том смислу и Пошта која има свој адресни регистар, треба да има назив улице у складу са одлуком сваке јединице локалне самоуправе.
Ажурирање пдоатака у систему ЛПА може се вршити у складу са подацима Поште ако се у апликацији користи њихов адресни регистар.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Када се странка обраца државном органу са захтевом-дописом у коме се жали на комуналну таксу, да ли се у одговору на захтев/допис потписује само обрађивач предмета или је то обавеза и руководица одсека?
Чланом 39. Закона о општем управном поступку прописано је да орган поступа у управној ствари преко овлашћеног службеног лица. Овлашћено службено лице, у смислу овог закона, јесте лице које је распоређено на радно место које чине и послови вођења поступка и одлучивања у управној ствари, или само послови вођења поступка или предузимања појединих радњи у поступку. Ако службено лице није одређено, решење у управном поступку доноси руководилац органа. Орган на погодан начин објављује која су службена лица овлашћена за одлучивање у управним стварима, а која за предузимање радњи у поступку пре доношења решења.
У сваком случају, у зависности од тога шта је наведено у захтеву, мора да се определи да ли се као одговор доставља допис/обавештење или се решава решењем (према члану 34. ZPPPA о појединачним правима и обавезама пореског дужника из порескоправног односа решава се решењем или закључком) или се то сматра жалбом на решење, па се поступа у складу са ZPPPA.
Обрађивач предмета може да потпише допис, обавештење или други акт, ако је то лице распоређено на радно место које чине послови вођења поступка или предузимања појединих радњи у поступку.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли запослени који је био на боловању и није радио у континуитету дужем од године дана, а по закључењу боловања добио решење о престанку радног односа због одласка у инвалидску пензију, има право на накнаду штете због неискоришћеног годишњег одмора?
Члан 76. Закона о раду предвиђа да „У случају престанка радног односа, послодавац је дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Накнада из става 1. овог члана има карактер накнаде штете.“
Дакле, запосленом припада накнада штете по основу неискоришћеног годишњег одмора без обзира који је основ престанка радног односа. Уколико се ради о престанку радног односа по сили закона због губитка радне способности запосленог, у овој ситуацији закон предвиђа да радни однос запосленом престаје независно од његове воље и воље послодавца, даном правоснажности решења којим је утврђен престанак радне способности. С обзиром на то, да је запослени очигледно неспорно стекао право на годишњи одмор, те да га услед непрекидног боловања није могао користити, запосленом припада новчана накнада у висини просечне зараде у претходних 12 месеци због неискоришћеног годишњег одмора.
Да ли право на солидарну помоћ према Посебном колективном уговору за запослене у јединицама локалне самоуправе могу да имају и лица радно ангажована по основу Уговора о обављању привремених и повремених послова и Уговора о делу?
Чланом 1. ПКУ за запослене у ЈЛС предвиђено је да се овим колективним уговором (у даљем тексту: Уговор), уређују права и дужности из радног односа запослених у органима јединица локалне самоуправе, градских општина, службама и организацијама које оснива надлежни орган јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном закону, међусобни односи учесника Уговора, поступак измене и допуне Уговора и друга питања од значаја за запослене и послодавца.
Даље је чланом 3. разрађено да запослени, у смислу овог уговора, јесу лица која су у складу са законом засновала радни однос у органима, службама и организацијама из члана 1. Уговора. Послодавац, у смислу овог уговора је јединица локалне самоуправе, (у даљем тексту: Послодавац). Поједина права у складу са Уговором остварују лица која обављају рад код послодавца. Поједина права из става 2. члана 3. овог колективног уговора су право на плаћено одсуство које остварује лице ангажовано по уговору у складу са чланом 21. став 8. и право на поклон за Нову годину које остварују деца лица ангажованих по основу уговора у складу са чланом 49. став 2.
Члан 51. који говори о праву запослених на солидарну помоћ односи се на запослене, тј. лица која су у складу са законом засновала радни однос у органима јединица локалне самоуправе, градских општина, службама и организацијама које оснива надлежни орган јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном закону.
Дакле, лица ангажована по основу уговора немају право на солидарну помоћ у складу са Посебним колективним уговором за запослене у ЈЛС.
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл.гласник РС“, бр. 38/2019), уређено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправне, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Став 3. истог члана, предвиђа да се право на минули рад остварује и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Да ли се након спроведеног поступка ликвидације над јавним предузећем, запосленом који је преузет из ЈП у управу за грађевинско земљиште и инвестиције, и који је после неког времена дао отказ, престао му радни однос, и након тога је поново засновао радни однос у истој управи, признаје минули рад који је остварио у ЈП пре преузимања у управу за грађевинско земљиште и инвестиције?
У складу са чланом 36. ПКУ за запослене у ЈЛС запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје. Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.
У овом конкретном случају, након поновног заснивања радног односа у наведеној управи, тумачећи одредбе актуелног колективног уговора о минулом раду, запослени остварује право на целокупан минули рад који је имао пре давања отказа.
Да ли председник, заменик председника и чланови Савета месне заједнице, као и чланова сталних и повремених радних тела месне заједнице, имају право на надокнаду (дневнице) за своје ангажовање у месној заједници?
Чланом 74. став 2. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18 ) прописано је да ангажовање председника и чланова савета, као и чланова других органа месне заједнице не подразумева стварање додатних финансијских обавеза месној заједници, те стога мишљења смо да председник, заменик председника, чланови Савета, као и чланови сталних и повремених радних тела месне заједнице немају право на надокнаду (дневнице) за своје ангажовање у месној заједници.
Чланом 172. став 5. Закона о државним службеницима, прописано је да намештеник не може да буде премештен, односно распоређен на радно место државног службеника, осим ако није изабрани кандидат на јавном конкурсу у државном органу. Имајући у виду наведено, да ли и намештеник у ЈЛС може да буде распоређен, односно премештен на радно место службеника у ЈЛС, или не, сходно Закону о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе?
Чланом 82. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) је прописан редослед радњи при попуњавању радних места, који гласи:
„При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.
Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.
Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.
Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.
Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.“
Чланом 168. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) је прописано:
У случају доношења новог правилника, сви службеници распоређују се на одговарајућа радна места у истом звању.
Ако новим правилником нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници распоређују се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.
У случају промене правилника, ако нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.
Ако одговарајуће радно место не постоји, у случају доношења новог, односно промене правилника, прекобројни службеник може, уз своју сагласност, бити распоређен, односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно образовања, а ако такво радно место не постоји, постаје нераспоређен.
Ако се службеник из става 4. овог члана не сагласи са распоређивањем, односно премештајем руководилац доноси решење о престанку радног односа.
Службенику престаје радни однос даном коначности решења о престанку радног односа.
Жалба не одлаже извршење решења о распоређивању, односно премештају и решења којим се утврђује да је службеник нераспоређен.
У случају доношења новог, односно измене правилника, службеник може бити распоређен, односно премештен на радно место у непосредно вишем звању ако испуњава услове за напредовање из члана 133е овог закона и друге услове за рад на том радном месту.
У поступку припреме правилника, послодавац прибавља мишљење репрезентативног синдиката.
У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања или премештаја службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.
Дакле, законом није прописана могућност премештаја односно распоређивања запосленог са намештеничког на радно место службеника.
Када се спроводи јавни конкурс, да ли члан комисије може бити један службеник који је руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место али је уједно и службеник који обавља послове људских ресурса?
Пре расписивања јавног конкурса за попуну извршилачких радних места и за пријем приправника, службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе, руководилац службе или организације својим решењем образује конкурсну комисију од три члана.
Конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, односно прима приправник и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима.
У сваком појединачном случају конкурсна комисија утврђује које ће се стручне оспособљености, знања и вештине проверавати у изборном поступку и начин њихове провере.
Влада уредбом ближе уређује поступак спровођења интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места, као и какве се стручне оспособљености, знања и вештине вреднују у изборном поступку, начин њихове провере и мерила за избор на радна места.
Уредбом из става 4. овог члана утврђују се мерила за избор на радна места којим ће се предвидети давање првенства једнако квалификованим кандидатима припадницима националних мањина, у циљу постизања одговарајуће заступљености припадника националних мањина и пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини.”
Наведени члан који се односи на састав комисије која спроводи изборни поступак за јавни конкурс се разликује од члана 85. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе којим се регулише питање састава комисије за интерни конкурса, а који гласи:
“Интерни конкурс спроводи конкурсна комисија од три члана.
Конкурсну комисију за спровођење интерног конкурса именује службеник на положају који руководи органом аутономне покрајине, односно начелник управе, руководилац службе или организације тако да конкурсну комисију обавезно чине непосредни руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, службеник који је стручан у области за коју се попуњава радно место и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима”.
Дакле, у случају спровођења јавног конкурса, а сходно законским одредбама, у састав комисије не улази руководилац организационе јединице у којој се попуњава радно место, па стога у конкретном случају нема никаквих препрека да члан комисије буде службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима, што је и законска обавеза.
Да ли службенику који је распоређен по члану 197. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, када стекне услове (степен образовања) и остане да ради на истом радном месту, треба радити ново решење, где се не треба позивати на члан 197. или остаје на снази старо решење до премештаја или новог распоређивања?
Чланом 197. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано следеће:
“Распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима, извршиће се до почетка примене овог закона.
Уговори о раду са намештеницима, којима се наставља њихов радни однос, биће закључени до почетка примене овог закона.
Изузетно, за рад на пословима у звању млађег саветника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање пет година проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине, са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и положен државни стручни испит.
Изузетно, за рад на пословима у звању млађег сарадника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање четири године проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању и положен државни стручни испит”.
Сама чињеница да је запослени у међувремену стекао виши степен образовања, а да је остао да ради на истом радном месту, у истом звању, не изискује израду новог решења. С друге стране, свака промена у смислу распоређивања, промене звања, радног места и слично подразумева сачињавање новог решења.
Да ли запослени у ЈЛС имају право, у складу са цланом 51. став 1. тачка 11) Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС, на другу солидарну помоц за побољшање материјалног и социјалног положаја?
Право на солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја у складу са чланом 51. став 1. тачка 11) Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС остварује се уколико су средства обезбеђена у буџету локалне самоуправе, као и ако локална самоуправа има прописане критеријуме и мерила за доделу ове помоћи.
Критеријуми и мерила уређују се општим актом. Истим актом требало би прописати, између осталог, и начин подношења захтева за солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја, као и доказе који се подносе као потпора захтеву.