Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Ко одлучује у другостепеном поступку по жалби на решење Јавног комуналног предузећа, чији је оснивач општина?
Јавно комунално предузеће послује у складу са општим прописима која се односе на сва привредна друштва, а пре свега у складу са Законом о привредним друштвима, Законом о облигационим односима, Законом о рачуноводству и Законом о раду. Ту је и читав низ других прописа које су у обавези да примењују сва привредна друштва (нпр. порески прописи, безбедност и здравље на раду…). Такође, на јавна комунална предузећа се односи и специфична регулатива из Закона о комуналним делатностима, Закона о јавним предузећима, појединих секторских прописа из области управљања отпадом, водопривреде, енергетике, саобраћаја и животне средине, па и Закона о буџетском систему који јавна комунална предузећа препознаје као кориснике јавних средстава.
Све најважније одлуке везане за статус, располагање са имовином, именовање директора и чланова надзорних одбора, планирање пословања и цене комуналних услуга, доносе се уз сагласност надлежне јединице локалне самоуправе, а питања надлежности јавног комуналног предузећа и његових органа, у складу са Законом о јавним предузећима уређују се актом о оснивању и статутом тог предузећа.
Из претходних општих напомена, јасно проистиче да јавно комунално предузећа, без обзира на то што му је оснивач јединица локалне самоуправе, ни по једном основу није и не може да буде орган управе, тако да у односима са трећим лицима нема право да издаје било какав управни акт попут обавезујућег решења на који би странка могла да изјави жалбу другостепеном органу. Корисницима услуга ЈКП испоставља само рачуне за извршену комуналну услугу, које незадовољне странке могу да оспоравају на начин предвиђен прописима којима се уређују облигациони односи и заштита права потрошача.
Већина јавних комуналних предузећа у поступку прибављања дозвола за градњу издаје услове за прикључење на мрежу и издаје сагласности на делове пројекта, али ни ова акта немају карактер управног акта. По прописима из области планирања и градње инвеститор је у обавези да пре почетка градње прибави сагласности о условима за прикључење, али то има карактер услуге које комунално предузеће врши заинтересованом инвеститору, а за коју ЈКП издаје рачун за извршену услугу.
Једина акта која ЈКП издаје у форми решења су у области радних односа. Као и свако друго привредно друштво, ЈКП запосленима са којима склапа или има склопљене уговоре о раду, издаје решења попут решења о заснивању радног односа, решења о распоређивању на одређено систематизовано радно место, решења о коришћењу годишњег одмора или решења о престанку потребе за радом. Ова интерна акта, у складу са одредбама Закона о раду морају да садрже и правну поуку оним запосленима који против тих решења желе да изјаве приговор.
Може ли се на основу уговора о закупу извршити озакоњење објекта тако да гласи на физичко и правно лице, или само правно лице? Или је најисправније озаконити на физичко лице које је власник земљишта и такође на њега гласе грађевинске дозволе заједно са правним лицем, уз сагласност правног лица?
Законом о озакоњењу објекта („Сл. гласник РС“, бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 – одлука УС и 1/2023 – одлука УС) је чланом 10. став 1. и 2. прописано да предмет озакоњења може бити објекат за који власник достави доказ о одговарајућем праву на грађевинском земљишту или објекту, зависно од тога која врста радова, односно врста објекта је предмет озакоњења, а да се као одговарајуће право сматра право својине на објекту, односно право својине, право коришћења или право закупа на грађевинском земљишту у јавној својини, као и друга права прописана Законом о планирању и изградњи, као одговарајућа права на грађевинском земљишту.
Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/09, 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20 и 25/21) је чланом 135. став 2. прописано да се као одговарајуће право на земљишту сматра право својине, право закупа на грађевинском земљишту у јавној својини, као и друга права прописана овим законом.
Закон о планирању и изградњи право закупа на грађевинском земљишту у приватној својини, као одговарајуће право на земљишту на основу кога би се издало решење о грађевинској дозволи, помиње само када су у питању објекти из члана 69. став 1. и 2, тако што у члану 69. став 9. наводи да се као доказ о решеним имовинско-правним односима на земљишту, за објекте из става 1. и 2. овог члана, осим доказа прописаних чланом 135. овог закона, може се поднети и уговор о закупу земљишта у приватној својини са власником земљишта, закључен у складу са посебним прописима.
Чланом 135. став 4. Закона о планирању и изградњи је прописано да се за изградњу линијских инфраструктурних објеката, као доказ о одговарајућем праву сматра и закључен уговор о закупу на земљишту у приватној својини, као и други докази прописано чланом 69. овог закона.
Како стамбени објекат који је предмет вашег поступка озакоњења не спада у ову врсту објеката за које је Законом о планирању и изградњи прописана могућност да се као одговарајуће право на земљишту сматра и закључен уговор о закупу на земљишту у приватној својини, мишљење Стручне службе СКГО је да га у поступку озакоњења који водите, не можете узети у обзир.
Одлуком о главном урбанисти општине (као и законом) прописано је да је Главни урбаниста по функцији председник Комисије за планове. Председник и чланови Комисије за планове према посебној одлуци имају право на накнаду за рад. Да ли право на накнаду за рад у Комисији за планове може остварити и Главни урбаниста, с обзиом да је на сталном раду односно прима плату? Уколико има право на накнаду за рад, где би требало планирати позицију за накнаду за рад у оквиру Скупштине општине или Општинске управе у Програму 1?
Став Стручне службе СКГО по овом питању је да запослени не треба да примају наканде за рад у комисијама чији су послови или задаци у вези са пословима које обавља тај запослени у органима, службама или организацијама ЈЛС, док је оправдано и могуће предвидети накнаду за рад службеника у радном телу у случају када рад није обухваћен описом посла његовог радног места, те његова знања и експертиза невезано за послове радног места, представља разлог за именовање за члана радне групе. Као што је наведено, потребно је навести разлоге за оснивање и конкретне послове/задатке (мерљиве) које треба да испуни радно тело. Када је даље реч о ангажовању службеника у радним телима, можемо констатовати да је то донекле регулисано чланом 52. Законо о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014 – др. закон, 101/2016 – др. закон, 47/2018 и 111/2021 – др. закон) којим је посао управе да „обавља стручне и административно-техничке послове за потребе рада скупштине општине, председника општине и општинског већа“, те да су службеници, у складу са својим описом посла дефинисаним правилником о систематизацији задужени за рад тих тела и у обавези да им пруже подршку у оквиру свог редовног посла.
Наведен став проистиче и из ставова Министарства финансија и Државне ревизорске институције које иде у правцу смањења броја радних тела, као и накнада за њихов рад, а које можемо наћи у члану 18. Закона о буџету Републике Србије за 2023. годину, који каже да се накнаде за рад председника и чланова комисија у других сталних и привремених радних тела у јавном сектору не могу повећати и у 2023. години и да се задужују надлежни органи и корисници јавних средстава да преиспитају потребу постојања и висину накнада из става 1. овог члана, ради смањења издатака по овом основу и у том циљу иницирају измене закона, других прописа, општих и других аката којима је уређено плаћање ових накнада.
Међутим, потребно је разликовати поједина радна тела чије је оснивање предвиђено законом, и у том случају је неспорно да чланови тела примају за свој рад одређену накнаду (или је самим законом дефинисана накнада члановима тих тела, нпр. управо Комисија за планове). У овом конкретном случају, Правилником о начину и поступку избора чланова комисије за стручну контролу планских докумената, комисије за контролу усклађености планских докумената, комисије за планове јединице локалне самоуправе и комисије за стручну контролу урбанистичког пројекта („Сл. гласник РС“, бр. 32/19) предвиђа у члану 4. да предсатвнику и члановима комисија из члана 1. овог правилника за рад у комисији припада право на накнаду. Висина накнаде председнику и члановима комисије из члана 1. овог правилника утврђује се актом о образовању комисије из члана 1. овог правилника. Дакле, с обзиром на то да, посебан пропис предвиђа накнаду председнику и члановима комисије, овде је оправдано утврдити право на накнаду председнику Комисије за планове. С обзиром на то, да као главни урбаниста то лице већ прима плату за посао који ради на том радном месту, препорука је да се као накнада за седнице Комисије за планове утврди накнада по одржаној седници, што је и пракса у одређеном броју одлука у ЈЛС.
Инвеститор је добио грађевинску дозволу, локацијске услове на основу потврђеног урбанистичког пројекта. Сада би инвеститор поднео захтев за употребну дозволу, а исти је одступио од пројекта за грађевинску дозволу у делу повећања површине као и положаја објекта/одстојања од међа. Инвеститор је добио позитиван одговор за пријаву темеља, иако је позиција објекта промењена од првобитне позиције која је планирана у идејном решењу као и урабистичком пројекту. Ако инвеститор поднесе захтев за измену грађевинске дозволе, а орган упути на измену локацијских услова јер су настале промене у току грађења. Новонастала позиција није у складу са претходно издатим локацијским условима а ни урбанистичким пројектом. Како даље поступити са предметом?
Без потврде о завршетку објекта у конструктивном смислу не може се поднети захтев за издавање употребне дозволе.
Ако јесте поднета пријава завршетка објекта у конструктинвом смилсу, и поред тога што је раније, супротно идејном решењу и ПГД, извршена потврда темеља, надлежни орган не треба да изда потврду о завршетку објекта у конструктивном смислу уколико се геодетски снимак објекта не слаже са идејним решењем на основу којег је потврђен Урбанистички пројекат и идејним решењем које је саставни део Локацијских услова.
Осим тога, уколико би се и поднео захтев за употребну дозволу такав захтев треба одбити јер све околности указују да није изграђен објекат за чију изградњу је израђен и потврђен Урбанистички пројекат, за чију изградњу су прибављени Локацијски услови, израђен ПГД и прибављена правноснажна грађевинска дозвола.
Уколико инвеститор поднесе захтев за измену грађевинске дозволе, у том случају тај захтев треба одбацити и упутити инвеститора да поново изради Урбанистички пројекат и прибави нове Локацијске услове са новим идејним решењем који ће се поклапати са садашњом диспозицијом и габаритом објекта.
Саставни део потврђеног Урбанистичког пројекта је увек Идејно решење у којем је приказана ситуација: диспозиција и габарит објекта који планира да се гради. Идејно решење које је саставни део Локацијских услова је увек идентично са Идејним решењем на основу којег је потврђен урбанистички пројекат.
У току поступка издавања Локацијских услова према предложеном Идејном решењу прибављају се UPP ималаца јавних овлашћења у складу са свим дефинисаним капацитетима. Уколико у току изградње објекта дође до повећања волумена објекта (што је овде случај) онда се повећавају и капацитети објекта па у складу са тим и потребе тог објекта за прикључењем на одређену инфрастурктуру.
То значи да је у овом конкретном случају није довољно да инвеститор само измени раније издате Локацијске услове већ и да уради нови Урбанистички пројекат са новим идејним решењем које ће се поклапати са тренутно изведеним стањем, потом да прибави нове Локацијске услове са идејним решењем идентичним са новим потврђеним Урбанистичким пројектом а потом и да прибави нову грађевинску дозволу, изврши нову пријаву темеља и све тако даље до Употребне дозволе.
Како поступати када је предмет озакоњења објекат за који постоји грађевинска дозвола од које је одступљено у смислу да је површина објекта мања од оне која је предвиђена дозволом? И шта са наплатом таксе у том случају?
Закон о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“, бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - одлука УС и 1/2023 - одлука УС) је прописао који објекти могу, а који не могу бити предмет озакоњења, у смислу одредаба овог закона, прописујући, између осталог, чланом 4. став 3. да је предмет озакоњења и објекат изграђен на основу грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта, на ком је приликом извођења радова одступљено од издате грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта а за који није могуће издати решење о измени решења о грађевинској дозволи, у складу са одредбама закона којим се уређује изградња објеката.
Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020 и 52/2021) је чланом 142. став 1. и 2. прописано да је, ако у току изградње, односно извођења радова, настану измене у односу на издату грађевинску дозволу, пројекат за грађевинску дозволу, инвеститор дужан да обустави градњу и поднесе захтев за измену грађевинске дозволе, а да се изменом сматра свако одступање од положаја, димензија, намене и облика објекта, као и других параметара и услова утврђених у грађевинској дозволи, односно изводу из пројекта.
Ни Закон о озакоњењу објеката, ни Закон о планирању и изградњи није направио разлику према томе на који начин је одступљено од издате грађевинске дозволе, у габаритима објекта, тј. да ли је изведен објекат мањих или већих димензија, у односу на решењем о грађевинској дозволи одобрене димензије.
Свако ово одступање представља измену у току изградње, односно извођења радова, у односу на издату грађевинску дозволу, која обавезује инвеститора да обустави градњу и поднесе захтев за измену грађевинске дозволе, на основу одредаба Закона о планирању и изградњи.
Уколико за ове радове није могуће издати решење о измени решења о грађевинској дозволи, у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи, а радови изведени пре ступања на снагу Закон о озакоњењу објеката и су видљиви на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, могу бити предмет озакоњења.
Што се тиче наплате таксе, Законом о озакоњењу објеката је чланом 46. став 9. и 10. прописано лица која су у поступку легализације објеката или у редовном поступку издавања грађевинске дозволе закључила уговоре о плаћању накнаде, односно доприноса за уређивање грађевинског земљишта у складу са одредбама тада важећих закона, настављају са плаћањем до коначне исплате, у складу са одредбама закљученог уговора, а да се за објекте из става 9. овог члана, на којима је приликом извођења радова одступљено од издате грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта, у поступку озакоњења плаћа такса у складу са овим законом само за површину дела објекта која представља разлику између одобрене и одступљене површине.
Другостепени орган је поништио решење о уклањању објекта и вратио га на поновни поступак. Странка преко адвоката потражује исплату трошкова таксе на име жалбе, трошкове адвоката због састављања жалбе и трошкове вештачења. Како је предмет враћен на поновни поступак, да ли се морају признати ти трошкови док се не оконча поступак?
Законом о општем управном поступку ("Сл. гласник РС", бр. 18/2016, 95/2018 - аутентично тумачење и 2/2023 - одлука УС) одређен је појам трошкова поступка, тако што је у члану 84. прописано да су трошкови поступка издаци за таксе, лични трошкови странке (трошкови доласка и губитка времена и зараде), неопходни и оправдани трошкови заступања странке и трошкови усмене расправе и извођења доказа (стварни трошкови сведока и стварни трошкови и награде вештака, тумача, преводилаца и привремених заступника, трошкови увиђаја и сл.), као и посебни издаци у готовом новцу органа који води поступак (путни трошкови службених лица, огласи и сл.).
Закон прави разлику између редовних трошкова и посебних трошкова и прописује да редовне трошкове поступка сноси орган, а обавеза сношења посебних трошкова зависи од тога по чијем захтеву је поступак покренут и како је окончан. Закон, између осталог, прописује да орган сноси трошкове поступка који је покренут по службеној дужности и повољно окончан по странку, ако законом није друкчије предвиђено, као и да ако жалба буде одбачена или одбијена или жалилац одустане од жалбе, трошкове другостепеног поступка сноси жалилац, а да ако жалба буде усвојена, трошкове другостепеног поступка сноси орган који је одлучивао у првом степену.
Да би странка остварила своје право на накнаду трошкова поступка, мора прво благовремено поднети захтев за накнаду трошкова, у ком тачно наводи на које трошкове се захтев односи и који је износ учињених трошкова.
Странка захтев за накнаду трошкова може да поднесе до окончања поступка, а то значи до доношења првостепеног решења, против кога није изјављена жалба, или до доношења другостепеног решења. Уколико је другостепеним решењем поништено првостепено решење и предмет враћен првостепеном органу на поновни поступак, тј. другостепени орган није сам решио управну ствар, све се сматра једним поступком и странка опет може поднети захтев за накнаду трошкова до доношења првостепеног решења, против кога није изјављена жалба, или до доношења другостепеног решења, а укупни трошкови се обрачунавају у односу на цео поступак, до доношења решења којим се окончава поступак.
О трошковима поступка одлучује првостепени орган решењем којим одлучује о управној ствари, другостепени орган, ако сам реши управну ствар, у ком случају одлучује и о трошковима првостепеног и другостепеног поступка, а уколико првостепено решење буде поништено и предмет враћен првостепеном органу на поновни поступак, одлуку о трошковима целог поступка, решењем којим одлучује о управној ствари, доноси првостепени орган.
Орган који одлучује о поднетом захтеву није дужан да призна све трошкове. У сваком конкретном случају се цени да ли су учињени трошкови били стварни, оправдани и неоходни и у зависности од тога доноси одлуку о њиховом признавању.
Изузетно, одлука о трошковима поступка се може донети и допунским решењем, у складу са одредбама члана 139. став 2. Закон о општем управном поступку, којим је прописано да кад решењем није одлучено о свим питањима орган може, на захтев странке или по службеној дужности, донети решење о питањима о којима није одлучено (допунско решење). У том случају је важно да у диспозитиву решења којим се одлучује о главној ствари буде напоменуто да питање трошкова поступка није сазрело да о њему буде одлучено у том тренутку, те да ће се о њима одлучити допунским решењем. Ово, наравно, мора бити и посебно образложено.
Инвеститор има Решење о измени грађевинске дозволе због промена насталих у току грађења објекта (промене су у вези услова имаоца јавног овлашћења ЕПС-а). Да ли је потребно да инвеститиор поднесе пријаву радова после измене грађевинске дозволе, као и пријаву темеља и пријаву конструкције или може да одмах после измене грађевинске дозволе да поднесе захтев за издавање употребне дозволе?
После решења о измени грађевинске дозволе због промена насталих у току изградње инвеститор је у обавези да поднесе нову пријаву радова. Нова пријава радова је нужна због евентуално новог обрачуна доприноса за уређивање грађевинског земљишта али важна је и због законом прописаног рока важења грађевинске дозволе.
Нову пријаву темеља и нову пријаву конструкције инвеститор мора након измене грађевинске дозволе увек да поднесе уколико настале измене у току градње доводе до промене у погледу темеља, односно конструкције или архитектуре. Уколико промене у конкретном случају не доводе до промене коснтрукције или архитектуре осим нове пријаве радова није потребно подносити нову пријаву темеља и нову пријаву конструкције.
Крајем 2022. године инвеститор је поднео захтев за измену грађевинске дозволе ради смањења инсталисане снаге на 480 kW и смањења димензија цевовода, чији се пречник смањује. За те измене достављен је и нови пројекат са извршеном техничком конртролом. Да ли је, због ових измена, потребно упутити инвеститора на нове локацијске услове и на прибављање нове енергетске дозволе или се може сматрати да је измена у инсталисаној снази од 960 kW на 480 kW у складу са приложеном енергетском дозволом приликом издавања грађевинске дозволе (која је у међувремену истекла) и да нису потребни нови локацијски услови/измена, пошто се у техничкој контроли каже да је измењена пројектно-техничка документација у складу са издатим локацијском условима?
Вршилац техничке контроле није по закону надлежан да утврђује да ли је или није у конкретном случају потребно изменити раније издате локацијске услове или није. За утврђивање потребе вођења одређеног поступка у оквиру обједињене процедуре у зависности од свих околности случаја, искључиво је надлежан орган општинске управе надлежан за издавање аката којима се одобрава изградња објекта.
Грађевинска дозвола престаје да важи уколико се не поднесе пријава радова у року од 3 године од правноснажности решења о грађевинској дозволи. Уколико је важност издате грађевинске дозволе у конкретном случају истекла, у том случају се не може водити поступак за измену те грађевинске дозволе и надлеђни орган треба да донесе решење о одбијању захтева за измену грађевинске дозволе. Тада инвеститор мора да покрене нови поступак за издавање локацијских услова, да прибави нову енергетску дозволу и да поднесе нови захтев за грађевинску дозволу.
Уколико предметна грађевинска дозвола није истекла (пријава радова је поднета пре истека рока од 3 године од дана правноснажности решења о грађевинској дозволи), уколико се ради о изменама које су наведене у питању а тичу се смањења капацитета планиране МХЕ, у том случају се не може доносити решење о измени грађевинске дозволе већ захтев треба одбацити и упутити инвеститора да прибави нове локацијске услове и нову енергетску дозволу.
Уредба о локацијским условима прописује да се у току поступка издавања локацијских услова прибављају услови за пројектовање и прикључење ималаца јавних овлашћења у којима су обавезно, између осталог, садржани и подаци из члана 3. став 2. тачка 8) Уредбе, те како инвеститор планира смањење капацитета МХЕ чија је изградња раније одобрена што представља битну измену у току изградње, у том случају је потребно да сви имаоци јавних овлашћења по новом идејном решењу у којем су садржани подаци о новом капацитету МХЕ у новом поступку издавања локацијских услова издају нове услове за пројектовање и прикључење (UPP) и да инвеститор обавезно прибави нову енергетску дозволу, изради нови пројекат за грађевинску дозволу (ПГД) и поднесе нови захтев за издавање грађевинске дозволе.
Обзиром на то, да се озакоњење покреће на основу обавештење из Катастра да је објекат видљив, на који начин се може покренути озакоњење ових објеката који нису видљиви од шумског растиња, односно шта може да се прихвати као доказ о постојању објекта на парцели пре сателитског снимка из 2015. године?
Закон о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - одлука УС и 1/2023 - одлука УС) је изричито прописао који објекти и под којим условима могу бити предмет озакоњења, као и који орган води рачуна о испуњености законом пописаних услова за покретање и спровођење поступка озакоњења.
Поступак озакоњења, како је то пописано одредбама члана 6. и 23. овог закона, може бити покренут:
- за објекат за који је поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, до 29. јануара 2014. године и који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, тако што се захтеви и пријаве за легализацију објеката поднети до 29. јануара 2014. године, сматрају захтевима у смислу овог закона,
- за објекат за који је поднет захтев у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе ("Службени гласник РС", бр. 25/13, 145/14 и 96/15), за који поступак није правноснажно окончан,
- за објекат за који није поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, а који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, за који је надлежни грађевински инспектор донео решење о рушењу, у складу са одредбама Закона о озакоњењу објеката ("Службени гласник РС", број 96/15),
- за објекат за који надлежни грађевински инспектор није донео решење о рушењу, а видљив је на сателитском снимку из 2015. године, тако што орган надлежан за послове државног премера и катастра достави обавештење о видљивости објекта на сателитском снимку органу надлежном за вођење поступка озакоњења, у складу са одредбама овог закона.
Закон о озакоњењу објеката не само да је у сваком ставу којим је прописао који објекти могу бити предмет озакоњења, нагласио да мора бити видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, већ је у члану 6. став 5. поново изричито навео да је провера видљивости на сателитском снимку обавезна за све објекте који су предмет озакоњења у складу са овим законом, а потом у члану 9. прописао да испуњење услова прописаних у чл. 3, 5, 6. и 8. овог закона представља услов за наставак поступка озакоњења.
Проверу постојања објеката на сателитском снимку спроводи орган надлежан за послове озакоњења објеката.
Чланом 35. став 2. Закона о озакоњењу објеката прописано је да надлежни орган у поступку озакоњења користи и евиденцију објеката који нису уписани у катастар непокретности у циљу вођења графичке базе објеката у поступку озакоњења, вршења надзора и плаћања реализације радова и учествује у одржавању те евиденције.
Уколико орган надлежан за послове озакоњења не може да утврди видљивост објекта услед високе вегетације, облака, сенки, може тражити од органа надлежног за послове државног премера и катастра издавање обавештења о видљивости објекта на сателитском снимку и у зависност од добијеног одговора донети одлуку о даљем току поступка озакоњења, али Закон о озакоњењу објеката није прописао да се у поступку озакоњења, чињеница постојања објекта, осим увидом у сателитски снимак територије Републике Србије из 2015. године и евиденцију објеката, може доказати на друге начине.
Чланом 43. став 1. тачка 2. Закона о озакоњењу прописано је да ће се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казнити за прекршај одговорно лице у надлежном органу управе ако изда решење о озакоњењу супротно овом закону.
Погледај/преузми Инструкцију за поступање служби приликом решавања предмета који се тичу издавања обавештења о видљивости објекта на сателитском снимку.пдф
Како надлежни орган треба да поступа у случају да сви услови имаоца јавних овлашћења морају бити испоштовани, а ЕПС у својим условима није навео преко којих парцела прелази електроенергетска мрежа, као ни катастарску парцелу где се налази место прикључење? Да ли надлежни орган гледа и тражи од стране да достави доказе да су решени имовинско-правни односи, везани за услове ЕПС-а који су наведени у пројекту? Да ли се траже докази пре издавања грађевинске дозволе или када се поднесе захтев за прикључење на инфраструктуру? Да ли се може позвати на члан 69. став 11. Закона о планирању и изградњи и да ли се исти члан може односити и на кат. парцелу где се налази место прикључења ако је друго лице власник и на кат. парцеле преко којих прелази електроенергетска мрежа?
Услове за пројектовање и прикључење имаоци јавних овлашћења издају у поступку издавања локацијских услова за изградњу планираног објекта инвеститора на кат. парцели која испуњава услове за грађевинску парцелу.
После издавања локацијских услова, а пре подношења захтева за издавање грађевинске дозволе за свој објекат, инвеститор је дужан да закључи уговор са имаоцима јавних овлашћења ради реализације услова за прикључење које прикључење ће се десисти тек након завршетка изградње планираног објекта инвеститора.
Уз захтев за издавање грађевинске дозволе планираног објекта који треба да буде прикључен у будућности на комуналну инфраструктуру или електроенергетску мрежу, инвеститор уз свој захтев поред друге прописане документације, доставља само уговор који је на основу издатих услова за пројектовање и прикључење закључио са имаоцем јавних овлашћења и то је једини услов о којем надлежни орган који одлучује о издавању грађевинске дозволе планираног објекта инвеститора треба да води рачуна у том поступку.
Паралелно са изградњом свог објекта, инвеститор треба да предузима радње на реализацији утврђених услова за будуће прикључење тог објекта: да се обрати имаоцу јавних овлашћења за израду Елабората којим се детаљно разрађује будуће извођење планираног прикључка и евентуалног подземних или надземних водова: траса којом иде и кат. парцеле које захвата вод, тачно место прикључења новоизграђеног објекта и дефинише се обавеза инвеститора да реши имовинске односе са власницима парцела кроз које пролази вод, да испуни одређене техничке услове за извођење вода, да изради техничку документацију и да прибави решење у смислу члана 145. ЗПИ све на име ЕПС/Града/Општине (у зависности од тога да ли се ради о електроводу или комуналној инфрастуктури), решење о упторебној дозволи и да на крају финансира у целости извођење радова на том воду неопходном за прикључење новог објекта инвеститора.
ЕПС увек обавезује инвеститора да се пре извођења радова на електроводовима са прикључком, обрати ЕПС са захтевом за израду Пројектног задатка којим се детаљно утврђују обавезе инвеститора у вези изградње електровода са прикључком: да изради KTTP – ситуацију, да достави пројектну документацију на сагласност ЕПС, да реши имовинске односе на одређени начин, да угради материјале који испуњавају одређене стандарде и сл.
Потом инвеститор у посебном поступку, дакле не у оном поступку у којем је поднео захтев за издавање грађевинске дозволе за свој објекат, кроз ЦЕОП у корист ЕПС подноси захтев за прибављање решења из члана 145. ЗПИ у којем треба да достави пројектну – техничку документацију на којој је овлашћено лице ЕПС потврдило да је сагласно са пројектном документацијом, као и доказ да је решио имовинскоправне односе на кат. парцелама преко којих пролази вод у смислу члана 69. ЗПИ. У отм поступку надлежни орган треба да утврђује да ли су испуењени услови из члана 69. ЗПИ за издавање решења о одбрењу извођења радова у смислу члана 145. ЗПИ за изградњу вода.
Након прибављања решења по члану 145. ЗПИ инвеститор у име ЕПС кроз ЦЕОП подноси пријаву радова и по потврђивању пријаве радова започиње извођење грађевинских радова на изградњи електровода.
Надзор над извођењем тих радова обавезно врши овлашћено лице ЕПС и након завршетка радова на изградњи вода, по извршеном техничком прегледу, кроз ЦЕОП инвеститор подноси захтев на име ЕПС за издавање решења о употребној дозволи након чијег прибављања се врши примопредаја у складу са прописима ЕПС и у којој се проверава да ли је инвеститор испунио све обавезе из закљученог уговора, Елабората ЕПС и Пројектног задатка.
Након тога или паралелно са тим, инвеститор врши припрему за технички преглед свог објекта, уграђује мерне уређаје, испитује електроинсталације, прибавља потврду од извођача радова за изведене електрорадове на његовом објекту, врши потребна плаћања за прикључење и подноси захтев кроз ЦЕОП на своје име за прикључење свог објекта на електромрежу, а пре тога мора да закључи и уговор о гарантованом снабдевању са ЕПС.
У овом поступку прикључење новоизграђеног објекта инвеститора, уколико су све радње напред наведене, ЕПС на терену врши физичко прикључење објекта и потом издаје потврду инвеститору да је његов објекат прикључен на електромрежу.
Да ли служба за обрачун доприноса за уређење грађевинског земљишта приликом новог обрачуна доприноса примењује важеће износе за обрачун доприноса за уређење грађевинског земљишта или се примењују износи који су важили приликом издавања првобитне грађевинске дозволе (поднет је захтев за измену решења у току градње)?
Приликом подношења захтева за издавање/измену грађевинске дозволе служба надлежна за обрачун доприноса мора, обзиром да се ради о јавном приходу ЈЛС, да примењује улазне параметре за обрачун који важе на дан подношења тог захтева. То значи да у конкретном случају мора да се примени просечна цена новоградње према последњем званично објављеном податку органа надлежног за статистику, осим уколико у одлуци ЈЛС којом су регулисана сва питања доприноса за уређивање грађевинског земљишта нису у смислу члана 97. став 7. Закона о планирању и изградњи предвиђени случајеви у којима се може поступити другачије.
У последње две године дошло је до знатног повећања цене грађевинског материјала и радне снаге што је довело и до повећања цене 1м² новоградње. Постоји могућност да је утврђена већа цена по 1м² новоградње у односу на претходну 2022. када је издата првобитна грађевинска дозвола, тако да то може бити непосредан разлог утврђивања већег износа обрачуна.
Уколико одлуком ЈЛС нису предвиђени случајеви и начин обрачуна за враћање примљеног доприноса или за враћање редуцираног износа доприноса за уређивање грађевинског земљишта због поништаја грађевинске дозволе или због измене грађевинске дозволе у случају смањења површине објекта чија се изградња планира, имајући у виду да се ради о јавном приходу којим ЈЛС не може располагати без претходно утврђене надлежности и поступка, у том случају не постоји правни основ да се примене неки други улазни параметри осим оних који су утврђени у члану 97. став 2. Закона о планирању и изградњи.
Да ли је неопходно извршити препарцелацију земљишта/промену намене земљишта односно како поступити у случају издавања решења о одобрењу за извођење радова за изградњу мале соларне електране на две катастарске парцеле различитих власника. Са сваким од власника закључен је и приложен уговор о дугорочном закупу.
Члан 69. Закона о планирању и изградњи (ЗПИ) регулише одступања од општих правила прописаних Законом о планирању и изградњи који се тичу:
- доказа о праву на земљишту за изградњу објеката из члана 2. тач. 20г), 26), 26б), 27) и 44) ЗПИ
- потребе формирања/неформирања грађевинске парцеле на којој се планира изградња објеката из члана 69. став 1. ЗПИ и алтернативних могућности решавања приступа тим објектима (није неопходан услов да грађевинска парцела на којима се граде објекти из члана 69 ст. 1. ЗПИ има приступ јавној саобраћајној површини, већ се приступ објектима може решити и путем службености пролаза).
Соларна електрана спада у категорију објеката дефинисаних у члану 2. тач. 44) ЗПИ.
Члан 69. став 2. и став 4. одређује да се не формира посебна грађевинска парцела само за објекте набројане у тим одредбама члана 69. ЗПИ али не и за објекте из члана 2. тач. 44) ЗПИ, дакле не и за соларне електране.
За све друге објекте, међу којима су и објекти из члана 2. тачка 44) ЗПИ, постоји обавеза формирања грађевинске парцеле али та грађевинска парцела може одступати од општих правила за парцелацију утврђених ЗПИ (члан 65. став 1. ЗПИ) и то одступање може бити у погледу површине или положаја парцеле који је прописан важећим планским документом само под условом да постоји приступ планираном објекту односно уређајима на други начин а не директним приступом на јавну саобраћајну површину: уговор о службености, решење о непотпуној експропријацији или решење суда о установљавању службености пролаза.
Дакле, у конкретном случају, ради изградње соларне електране од две постојеће кат. парцеле у власништву различитих лица треба формирати грађевинску парцелу, с тим што је потребно, уколико та грађевинска парцела нема директан приступ јавној саобраћајној површини, да се приступ планираним објектима обезбеди путем службености пролаза.
Истовремено, уколико уговор о закупу закључен са власницима кат. парцела у приватној својини не садржи изричиту сагласност власника за формирање грађевинске парцеле на основу пројекта препарцелације нити сагласност за издавање решења о одобрењу извођења радова закупцу, онда нису испуњени услови у смислу члана 66. став 2. ЗПИ за спровођење пројекта препарцелације нити су испуњени услови из члана 135. ЗПИ за издавање одобрења за изградњу објекта. Наравно, ова сагласност може бити дата и у форми посебне изјаве на којој су потписи власника две кат. парцеле оверени од стране јавног бележника.
Поред напред наведених услова, пре издавања решења о одобрењу извођења радова на изградњи соларне електране потребно је да инвеститор у смислу члана 135. став 10. ЗПИ прибави енергетску дозволу у складу са Законом о енергетици.