Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли треба тражити сагласност од лица која имају уписано право државине на парцели а не право својине, имајући у виду с једне стране одредбу закона која спомиње само право својине а с друге стране чињеницу да лице које озакоњује објекат у таквом случају нема искључиво право својине или коришћења на катастарској парцели?
Законом о основама својинскоправних односа ("Сл. лист СФРЈ", бр. 6/80 и 36/90, "Сл. лист СРЈ", бр. 29/96 и "Сл. гласник РС", бр. 115/2005 - др. закон) дефинисани су појмови својине и државине. То нису исти појмови. Својина је право, а државина фактичко стање. Такође, овим законом су дефинисани и појмови сувласник и судржалац, који, такође, нису исти појмови.
Суивласништво постоји када на неподељеној ствари више лица има право својине, односно право сусвојине, што их чини сувласницима.
Судржавина постоји када више лица има државину ствари, што их чини судржаоцима.
Због тога, ако је посебним законом изричито наведено да се као доказ о одговарајућем праву доставља и писмена сагласнот svihh сувласника, онда се то односи само на сувласнике, а не и на судржаоце.
У поступку издавања дозволе за управљање отпадом, оператер нам је уз захтев приложио решење о озакоњењу. Да ли је неопходно да достави и употребну дозволу, обзиром да је прилозио решење о озакоњењу објекта?
У складу са чланом 36. Закона о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“, бр. 96/2005, 83/2018 и 81/2020), даном правноснажности решења о озакоњењу стичу се услови за упис права својине у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, односно за одговарајући упис у катастар водова.
Такође, сагласно члану 158. ст. 11-12. Закона о планирању и изградњи, у року од пет радних дана по правноснажности издате употребне дозволе, надлежни орган по службеној дужности доставља органу надлежном за послове државног премера и катастра употребну дозволу, елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта, као и елаборат геодетских радова за подземне инсталације. Орган надлежан за послове државног премера и катастра доноси решење о кућном броју и врши упис прва својине на објекту, односно посебним деловима објекта, и о томе обавештава инвеститора и надлежни орган управе у року од седам дана од достављања употребне дозволе, а у року од 30 дана врши одговарајући упис у катастар водова.
Из цитираних одредби Закона о озакоњењу објеката и Закона о планирању и изградњи произилази да се на основу решења о озакоњењу објекта, као и на основу употребне дозволе, врши упис права својине у јавној књизи о евиденцији непокретности и правима на њима, односно одговарајући упис у катастар водова. Сходно томе, не постоји потреба да се по издавању решења о озакоњењу објекта подноси захтев за издавање употребне дозволе за исти објекат.
Решењем о грађевинској дозволи издате 2002. године одобрено је инвеститору изградња викенд објекта. Да ли је уз захтев за издавање употребне дозволе инвеститор сада у обавези да поред остале документације прописане Законом и Правилником приложи и сертификат о енергетским својствима објекта односно енергетски пасош?
Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон и 9/2020), чланом 4. прописано је да Сертификат о енергетским својствима зграда чини саставни део техничке документације која се прилаже уз захтев за издавање употребне дозволе, а чланом 158. да се уз захтев за издавање употребне дозволе прилаже и сертификат о енергетским својствима објекта, ако је за објекат прописана обавеза прибављања сертификата о енергетским својствима.
Правилником о условима, садржини и начину издавања сертификата о енергетским својствима зграда („Сл. гласник РС“, бр. 69/2012 и 44/2018), члан 6. прописано је да Енергетски пасош морају имати све нове зграде, као и постојеће зграде које се реконструишу, адаптирају, санирају или енергетски санирају, осим зграда које су овим Правилником изузете од обавезе енергетске сертификације, што је уређено чланом 7. овог правилника.
Закон о планирању и изградњи ни у основним, као ни у прелазним или самосталним одредбама не предвиђа изузеће од обавезе енергетске сертификације за објекте за које је грађевинска дозвола издата у складу са ранијим прописима.
С обзиром да викенд објекат не спада у зграде за које је чланом 7. наведеног Правилника предвиђено изузеће од обавезе енергетске сертификације, као и да је поступак за издавање употребне дозволе започет и да се води према важећем Закону, у конкретном случају потребно је да Инвеститор уз захтев за издавање употребне дозволе поред остале документације прописане Законом приложи и сертификат о енергетским својствима објекта односно енергетски пасош.
Према Мишљењу о примени појединих одредаба Закона о озакоњењу објеката број 011-00-00345/2020-09 од 07.07.2020. године орган надлежан за послове озакоњења у случају када је предмет озакоњења објекат изграђен на грађевинском земљишту на коме постоји право сусвојине, у фази прибављања доказа о одговарајућем праву на земљишту, власнику незаконито изграђеног објекта наложити достављање писмене сагласности свих сувласника. Да ли у овом случају треба тражити сугласност сувласника који је уписан на земљишту или треба тражити и сагласност свих уписаних имаоца права на објекту, односно и сувласника на објекту?
Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 – испр., 64/2010 – одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – одлука УС, 50/2013 – одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – др. закон и 9/2020) је чланом 105. став 1. прописано да власник објекта, односно посебног физичког дела објекта који није уписан као носилац права коришћења на грађевинском земљишту на коме је тај објекат, односно део објекта изграђен, стиче право својине на катастарској парцели на коме је тај објекат изграђен, у циљу успостављања јединства непокретности из члана 106. овог закона, због чега смо мишљења да сте у обавези да тражите сугласност од свих уписаних имаоца права на објекту, односно посебним деловима објекта.
Овакав закључак може се извести и на основу одредаба члана 135. став 8. истог закона, којим је прописано да се за изградњу или извођење радова на грађевинском земљишту или објекту који је у власништву више лица, као доказ о одговарајућем праву прилаже и оверена сугласност тих лица.
Да ли се у случају покренутог поступка озакоњења, прекида поступак реституције?
Чланом 45. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу („Сл. гласник РС“, бр. 72/11, 108/13, 142/14, 88/15-Одлука УС, 95/18 и 153/20) прописано је да ће Агенција за реституцију прекинути поступак до окончања поступка легализације, рехабилитације, или када се као претходно појави питање које спада у искључиву надлежност суда, као и случају прописаном у члану 23. ст. 4. и 5. овог закона.
Чланом 22. став 6. прописано је да се: "Не враћа грађевинско земљиште на коме је изграђен објекат без грађевинске дозволе, које у поступку легализације буде одређено као земљиште за редовну употребу објекта, у складу са законом којим се уређује просторно планирање, изградња и грађевинско земљиште.
Такође, Законом о реституцији прописано је да се под неизграђеним грађевинским земљиштем сматра земљиште на коме нису изграђени објекти, на коме су изграђени објекти супротно закону и земљиште на коме су изграђени само објекти привременог карактера, док је у члану 4. Закона о реституцији прописано да се имовина враћа у натуралном облику или се даје обештећење у виду државних обвезница Републике Србије и у новцу, у складу са овим законом.
Сагласно свему горе наведеном, а имајући у виду да се поступак озакоњења односи на све објекте за које је у смислу ранијих прописа поднет захтев за легализацију, мишљења смо да сте као поступајући првостепени орган у обавези да о поднетом захтеву за озакоњење (наставку раније легализације) обавестите писаним путем Агенцију за реституцију (надлежну подручну јединицу) која је у обавези да према одредбама Закона о реституцији прекине поступак реституције до окончања поступка озакоњења.
Напомена:
Одговор је дат без појашњења конкретне ситуације где је могуће применити одредбу члана 45. Закона о реституцији, уколико је предмет одузимања била парцела грађевинског неизграђеног земљишта која је данас заправо изграђено грађевинско земљиште са објектом у поступку озакоњења.
Одлуку о томе да ли ће се поступак реституције прекинути или не донеће Агенција за реституцију.
Уколико Агенција за реституцију поступак прекине, и ако се објекат озакони у складу са Законом о озакоњењу потребно је да као надлежни просвостепени орган доставите Агенцији за реституцију правоснажно решење о озакоњењу како би Агенција у даљем поступку утврдила адекватно обештећење за странке у поступку, јер у том случају не би било места за натуралну реституцију.
Додатна појашњења могу се затражити од Министарства правде које је надлежно за давање мишљења на одредбе Закона о враћању одузете имовине и обештећење.
Потребно је тумачење члана 3. став 2. тачка 16) Закона о становању и одржавању зграда, где стоји да се димњаци сматрају за заједнички део зграде. Шта се дешава у ситуацији где постоји стамбена зграда која је приземна, има пет станова и један од тих станова има свој димњак, који користи само тај стан. Да ли се и тада димњак сматра за заједнички део зграде или се сматра да је саставни део посебног дела зграде? Када је димњак који користи само један стан предмет инспекцијског надзора, да ли је у том случају, странка у поступку пред грађевинском инспекцијом, власник стана, односно посебног дела зграде или је странка у поступку стамбена заједница, односно управник зграде, тј. коме се доноси решење о забрани коришћења тог димњака и извођење неопходних радова?
Грађевински инспектор у вршењу инспекцијског надзора има право и обавезу да проверава да ли се зграда и њени делови користе у складу са својом наменом (члан 126. став 1. Закона о становању и одржавању зграда).
У згради се налазе посебни, заједнички и самостални делови зграде. Посебан део зграде је посебна функционална целина у згради која може да представља стан, пословни простор, гаражу, гаражно место или гаражни бокс (члан 3. став 2. тачка 8 Закона о становању и одржавању зграда).
Заједнички делови зграде су делови зграде који не представљају посебан или самостални део зграде, који служе за коришћење посебних или самосталних делова зграде, односно згради као целини, као што су: заједнички простори (степениште, улазни простори и ветробрани, заједнички ходник и галерија, тавански простор, подрум, бицикларница, сушионица за веш, заједничка тераса и друге просторије намењене заједничкој употреби власника посебних или самосталних делова зграде и др.), заједнички грађевински елементи (темељи, носећи зидови и стубови, међуспратне и друге конструкције, конструктивни део зида или зидна испуна, изолација и завршна обрада зида према спољашњем простору или према заједничком делу зграде, стрехе, фасаде, кров, димњаци, канали за проветравање, светларници, конструкција и простори за лифт и друге посебне конструкције и др.), као и заједничке инсталације, опрема и уређаји (унутрашње електричне, водоводне и канализационе, гасоводне и топловодне инсталације, лифт, громобрани, апарати за гашење, откривање и јављање пожара, безбедносна расвета, телефонске инсталације и сви комунални прикључци који су намењени заједничком коришћењу и др.), ако не представљају саставни део самосталног дела зграде и не чине саставни део посебног дела зграде, односно не представљају део инсталација, опреме и уређаја који искључиво служи једном посебном делу, у смислу овог закона (члан 3. став 2. тачка 16).
Уколико грађевински инспектор у вршењу инспекцијског надзора утврди да се зграда и њени делови не користе у складу са својом наменом, најпре ће надзираном субјекту оставити рок за предузимање мера за отклањање неправилности, а потом, уколико надзирани субјект у остављеном року није предузео мере за отклањање неправилности које су му наложене, грађевински инспектор је дужан да забрани решењем стамбеној заједници, односно другом одговорном лицу из члана 15. овог закона, коришћење зграде, односно дела зграде уколико се она не користи у складу са својом наменом до прибављања одговарајућег решења надлежног органа (члан 127. став 1. тачка 1).
Како Законом о становању и одржавању зграда није прописан начин спровођења решења о забрани коришћења, оно се извршава по одредбама члана 41. Закона о инспекцијском надзору.
Уколико физичко лице као власник посебног дела, односно власник зграде настави са коришћењем зграде, односно дела зграде након донетог решења, казниће се за прекршај новчаном казном од 5.000 до 150.000 динара (члан 132. став 1. Тачка 8). За исти прекршај казниће се правно лице као власник посебног дела новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара (члан 132. став 2).
Законом о планирању и изградњи је прописано да грађевински инспектор има права и дужности у вршењу инспекцијског надзора да проверава да ли се објекат користи за намену за коју је издата грађевинска, односно употребна дозвола (члан 175. став 1. тачка 13), те да, ако у вршењу инспекцијског надзора утврди да се објекат за који је издата грађевинска и употребна дозвола користи за намену која није утврђена решењем којим је одобрено извођење радова, грађевинском односно употребном дозволом, наложи прибављање грађевинске дозволе, односно решења из члана 145. овог закона у року од 30 дана, а ако инвеститор не прибави грађевинску дозволу, односно решење из члана 145. овог закона у остављеном року, донесе решење о забрани коришћења објекта (члан 178. став 1. тачка 4).
Разлика између онога што је прописано Законом о становању и одржавању зграда и онога што је прописано Законом о планирању и изградњи је у томе коме се издаје налог. Грађевински инспектор на основу Закона о становању и одржавању зграда налог издаје стамбеној заједници, односно другом одговорном лицу које врши послове управљања, а на основу Закона о планирању и изградњи инвеститору. Из овога се може закључити да грађевински инспектор на основу Закона о становању одржавању зграда врши надзор само над деловима зграде које сви станари употребљавају и за чију употребу су одговорни, а то су заједнички делови зграде.
Дакле, у конкретном случају, уколико димњак служи искључиво једном стану, сматраће се саставним делом посебног дела зграде а не заједничким делом зграде.
Покренут је поступак озакоњења помоћног објекта који се мањим делом налази на површини јавне намене-улици. Предложено је решавање имовинско-правних односа на земљишту путем исправке границе. Проблем се јавља како власник објекта да купи део земљишта које је улица, и које не може бити у промету. Како решити имовинско-правне односе на том земљишту?
Законом о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“ бр.96/15, 83/18 и 81/20-одлука УС), у члану 5, став 1, тачка 3 експлицитно се наводи да предмет озакоњења не може бити објекат изграђен на површинама јавне намене, односно на земљишту планираном за уређење или изградњу објеката јавне намене.
Сходно чињеници да се у вашем питању наводи да објекат једним својим мањим делом излази на јавну површину, може се констатовати да исти у наведеном обухвату није могуће озаконити.
Озакоњење је могуће изузимањем дела јавне површине из коридора улице, а наведени поступак се уређује кроз поступак измене и допуне важећег планског документа за конкретан простор. Исправка границе парцеле није институт којим се може кориговати површина јавне намене пошто је иста дефинисана одговарајућим планским документом који има своју процедуру доношења.
Тек након усвојених измена предметног планског документа (уколико је измена могућа у складу са експлоатационим карактеристикама јавне саобраћајнице и другим урбанистичким параметрима којима се дефинише предметна јавна површина), могуће је приступити решавању имовинских односа кроз отуђење дела парцеле који је био на јавној површини (његовим издвајањем у посебну парцелу са одговарајућим под бројем) и последично озакоњењу објекта.
Законом о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“ бр. 96/15, 83/18 и 81/20-одлука УС), у члану 5, став 3 наводи се да изузетно надлежни орган може издати решење о озакоњењу, ако у поступку буде прибављена сагласност управљача јавног добра (у конкретном случају управљача улице). Напомињемо да се у овом случају озакоњење односи само на објекат, док је власништво над делом парцеле испод објекта и даље непромењена.
Законом о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“ бр. 96/15, 83/18 и 81/20-одлука УС), у члану 11, став 6 наводи се да када је предмет озакоњења објекат који је саграђен у заштитној зони објекта јавне намене, пре доношења решења о озакоњењу, власник незаконито изграђеног објекта неопходно је да достави и изјаву да се одриче права на покретање судског спора за накнаду штете по било ком основу у вези са утицајем тог јавног објекта на коришћење озакоњеног објекта, што не искључује могућност заштите права по другим правним основима.''
Према свему горе наведеном, поступајући првостепени орган по службеној дужности прибавља сагласност управљача јавног пута, и уколико се сагласност добије доноси решење о озакоњењу, у супротном одбија захтев за озакоњење. Правоснажно решење о озакоњењу је основ за упис права својине на објекту, док својина на делу земљишта које је јавне намене остаје непромењена.
Дакле, нема отуђења тог дела земљишта без измене планског акта, јер добра у општој употреби (улице, путеви) не могу бити предмет отуђења из јавне својине.
Влада Републике Србије усвојила је нове мере за сузбијање епидемије изазване болешћу COVID-19, чија је примена отпочела 24. новембра 2020. године, између осталих и меру која се тиче забране свих јавних окупљања с присуством више од 5 особа у затвореном и на отвореном простору, где се набрајају изузеци (радне организације, школске установе, продавнице, тржни центри и слични објекти, за које важи прописано ограничење броја присутних особа у сваком тренутку у односу на квадратуру објекта). У недоумици смо, у којим случајевима је могуће организовати јавно окупљање са присуством више од 5 особа у затвореном простору, односно који су изузеци од забране (повод или сврха организовања)?
Наредбом министра здравља о забрани окупљања у Републици Србији на јавним местима у затвореном и отвореном простору („Службени гласник РС“, бр. 100/2020, 111/2020, 133/2020) чланом 1. прописана је забрана јавног окупљања на јавним местима у затвореном и отвореном простору, када се истовремено окупља више од 5 лица, с тим што растојање између присутних лица мора бити најмање 1,5 м, односно на свака 4 м² може бити присутно једно лице.
Уредбом о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести COVID-19 („Службени гласник РС“, бр. 66 од 7. маја 2020, 93 од 1. јула 2020, 94 од 3. јула 2020, 100 од 16. јула 2020, 109 од 21. августа 2020, 111 од 28. августа 2020, 120 од 2. октобра 2020, 122 од 9. октобра 2020, 126 од 23. октобра 2020, 138 од 15. новембра 2020, 141 од 21. новембра 2020, 144 од 27. новембра 2020, 145 од 3. децембра 2020. члан 7а* дефинисано је (додатно) могућност окупљања, односно, присуства посетилаца и то на следећи начин:
Приликом одржавања јавних културно-уметничких догађаја у затвореном простору дозвољено је присуство највише 500 посетилаца истовремено, и то тако да свако друго место за седење буде слободно и уз обавезно ношење заштитних маски посетилаца, као и запослених који учествују у организацији догађаја.
Дакле, осим радних организација, окупљање више од 5 особа дозвољено је и у складу с Уредбом Владе РС, приликом организације културно-уметничких догађаја, уз услове и придржавање осталих мера (прописана дистанца, заштитне маске за лице, распоред посетилаца - седење итд.).
Скупштина општине је донела Одлуку о називима улица и других делова насељених места на територији општине коју је затим доставила РГЗ -у. Да ли општинска управа врши и финансира постављање табли са називима улица и кућним бројевима само на основу те одлуке или је за то потребна претходна израда неког документа од стране РГЗ-а?
У складу са Законом о адресном регистру ("Сл. гласник РС", бр. 9/2020), ЈЛС је у обавези да изврши означавање назива улице у року од 15 дана од дана доношења одлуке о именовању или промени назива улице. Трошкове означавања улица сноси ЈЛС.
Табле са називима улица израђују се у складу са Књигом графичких стандарда коју доноси директор РГЗ или у складу са одлуком ЈЛС за територију те локалне самоуправе.
Дакле, ЈЛС може самостално да наручи и постави табле са називима улица. Означавање назива улица и означавање кућних бројева врши се према подацима из адресног регистра. Називи улица исписују се у складу са законом којим се уређује службена употреба језика и писма и законом којим се уређују заштита права и слобода националних мањина, у делу којим се уређује службена употреба језика и писма.
Напомена: Имајући у виду да је Влада РС у сарадњи са Министарством државне управе и локалне самоуправе и Републичким геодетским заводом, спроводила пројекат ажурирања адресног регистра у претходном периоду, предлажемо вам да контактирате једну од ових институција (најбоље контактирати Весну Протулипац или Сању Сабљић из РГЗ) ради добијања актуелних информација у вези пројекта, јер је у једном периоду постојала могућност суфинансирања пројекта из републичког буџета. Према информацијама које имамо, за вашу општину је у току израда Елабората кућних бројева. У складу са Законом, ово је надлежност РГЗ-а. Након што РГЗ заврши овај део посла, о чему ћете бити обавештени, Адресни регистар за вашу општину биће ажуран.
Питање је у вези утврђивања земљишта за редовну употребу објекта у поступку озакоњења: Објекат је изграђен делом на суседној катастарској парцели, уз сагласност власника извршена је парцелација и формирана нова катастарска парцела која је незнатно већа од земљишта под тим делом објекта (у питању си физичка лица). Парцелација је спроведена и уписана у катастру непокретности. Да ли орган надлежан за имовинско-правне послове уопште може донети решење о утврђивању земљишта за редовну употребу објекта, јер се ради о приватној својини? Какву би сврху имало то решење, јер је инвеститор прибавио предметну катастарску парцелу и самим тим има одговарајуће право на земљишту у смислу члана 10. Закона о озакоњењу.
У конкретној ситуацији, мишљења смо да није потребно водити поступак утврђивања земљишта за редовну употребу објекта, јер су имовински односи решени споразумно између власника земљишта и власника објекта. Након спровођења парцелације и потписивања купопродајног уговора, власник објекта оствариће јединство непокретности и постојаће правни основ за озакоњење.
У поступку озакоњења објекта у јавној својини општине извршена је парцелација кат. парцеле у приватној својини на којој је делом изграђен предметни објекат. Утврђена је нова кат.парцела у приватној својини и уписана у катастар непокретности. Општина жели да прибави ту, новоутврђену кат.парцелу (одговарајуће право) ради окончања поступка озакоњења. Према одредбама члана 70. као и члана 105. Закона о планирању и изградњи, земљиште за редовну употребу објекта, у поступку озакоњења, може се прибавити непосредном погодбом, док члан 29. Закона о јавној својини уређује да се може прибавити непосредном погодбом, али не преко процењене вредности од стране надлежног органа. Ако власник предметног земљишта не жели да га прода по процењеној вредности, тада следи доношење решења о одбијању захтева за озакоњење (због непостојања одговарајућег права на земљишту) и по правноснажности истог, следи спровођење решења о рушењу објекта, у складу са чланом 38. Закона о озакоњењу објеката. Да ли је потребно да имовинско-правни орган изда решење о утврђивању земљишта за редовну употребу објекта, имајући у виду да се ради о земљишту у приватној својини? Како поступити у случају да власник предметног земљишта не жели да га прода по процењеној вредности?
Уколико новоформирана катастарска парцела представља искључиво земљиште под објектом, надлежни орган не мора да спроводи поступак одређивања земљишта за редовну употребу објекта, јер је парцела са посебним бројем већ формирана од стране РГЗ. Наиме, у поступку озакоњења, може се одредити земљиште под објектом као земљиште за редовну употребу објекта, и овај поступак води орган управе надлежан за послове озакоњења (чл. 70 ст. 2 и 7).
Што се тиче поступка прибављања земљишта у јавну својину, Закон о јавној својини (члан 29. став 4.) прописује један законски изузетак од правила да се непокретности прибављају у јавну својину у поступку јавног надметања или прикупљања писаних понуда.
Наиме, у поменутом ставу Закон даје могућност да се непокретност прибави и непосредном погодбом, али уз једно законско ограничење „не изнад процењене вредности“, уколико је такво прибављање једино могуће. Акт о оваквом располагању мора да има одговарајуће образложење.
Поступак прибављања непосредном погодбом регулисан је и Уредбом о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом и давање у закуп ствари у јавној својини, односно прибављања и уступања и искоришћавања других имовинских права, као и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда („Сл. гласник РС“, број 16/18).
Овај конкретан пример отвара могућност да се размишља о непосредној погодби као начину прибављања (члан 3. став 1. тачка 1. Уредбе), јер то и јесте једино могуће решење, ако посматрамо потребу локалне самоуправе за озакоњењем неког објекта, али се прибављање мора спровести на начин како је прописано у Закону о јавној својини, дакле не изнад „процењене вредности непокретности“.
Друго је питање ко може вршити процену вредности непокретности, те с тим у вези, Закон прописује да то може бити:
- Орган ПУ
- Други надлежни орган (мисли се на надлежни орган ЛПА)
- Лиценцирани проценитељ
ЈЛС има могућност да се определи за начин утврђивања тржишне вредности непокретности и да касније према надлежностима прописаним Статутом, Одлуком о прибављању (уколико исту поседује) спроведе поступак прибављања у свему у складу са Законом и Уредбом.
На који начин може да се изврши провера код правних лица и предузетника који су доставили пријаву за ЕКО таксу, у којој су назначили да обављају делатност на више територија ЈЛС? На сајту АПР-а код података о адреси стоји само адреса на којој је регистрована радња, док у пријави за таксу је назначено да предузетник обавља делатност на већи број ЈЛС.
Надлежни орган јединице локалне самоуправе може на основу регистра правних лица и предузетника, шифре регистроване делатности и шифара делатности које су наведене у Прилогу Уредбе о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности и износима накнада („Сл. гласник РС“, бр. 86/19 и 89/19), да формира базу података, обвезника накнаде. Поред тога, податке о обвезницима који послују на територији ЈЛС, ЛПА могу преузети из података за утврђивање таксе за истицање фирме на пословном простору.