Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Одељење за грађевинске и инспекцијске послове доставља служби за катастар непокретности решења о озакоњењу објеката на упис у евиденцију о непокретностима и правима на њима. Служба за катастар непокретности тражи да се у решењу о озакоњењу објеката (нпр. помоћног објекта типа гаража) наведе податак о томе ко је власник односно сувласник нелегалног објекта и у којем делу. Да ли решење о озакоњењу незаконито саграђеног објекта треба да садржи овај податак и да ли је основан захтев Службе за катастар непокретности?
Законом о озакоњењу објеката (“Службени гласник РС, 96/15, 83/18 и 81/20-одлука УС”), чланом 10. прописано је да предмет озакоњења може бити објекат за који власник достави доказ о одговарајућем праву на грађевинском земљишту или објекту, притом се под одговарајућим правом сматра право својине на објекту, односно право коришћења или право закупа на грађевинском земљишту у јавној својини.
На основу утврђеног права власника нелегално изграђеног објекта поступајући првостепени орган спроводи поступак озакоњења.
Дакле, битан елеменат за поступак озакоњења је поседовање одговарајућег права власника објекта.
Чланом 34. став 7. Закона о озакоњењу прописано је шта решење о озакоњењу обавезно садржи:
- констатацију да се тим решењем врши озакоњење незаконито изграђеног објекта, дела објекта, односно незаконито изведених радова;
- назив, односно име и презиме власника објекта коме се издаје решење о озакоњењу, са назнаком седишта, односно адресе;
- податке о објекту који је предмет озакоњења, са основним подацима о његовој намени, врсти, габариту, спратности, нето и БРГП и ознаку локације на којој се налази (катастарска парцела, катастарска општина, улица и кућни број ако је одређен, општина, односно град);
- име, презиме и број лиценце предузетника или назив привредног друштва, односно другог правног лица, које је израдило извештај о затеченом стању објекта и име, презиме и број лиценце одговорног пројектанта, односно одговорног извођача радова;
- констатацију да је извештај о затеченом стању објекта са елаборатом геодетских радова саставни део решења о озакоњењу;
- доказ о плаћеној такси за озакоњење.
Чланом 141. Закона о општем управном поступку између осталог прописано је да решење у управном поступку обавезно садржи назив и адресу органа који доноси решење и пропис о његовој надлежности, број и датум решења, лично име или назив странке и њених заступника и њихово пребивалиште или седиште и кратко назначење предмета поступка.
Стога, основан је захтев надлежног катастра у погледу садржине самог решења о озакоњењу, јер да би се неко решење могло спровести у катастру неопходно је да су у решењу наведени подаци о власнику нелегално изграђеног објекта.
Само решење које поседује све податке може бити исправа подобна за укњижбу права својине на тако озакоњеном објекту у корист лица власника нелегално изграђеног објекта.
Исправка граница суседних катастарских парцела је уређена чланом 68. Закона о планирању и изградњи. Ставом 1. и 2. уређено је да се исправка врши на основу елабората геодетских радова. Ставом 3. је уређено да власник катастарске парцеле решава имовинско правне односе пре израде елабората геодетских радова. Имајући у виду да пре израде елабората власник нема утврђен ниједан елемент исправке граница, а самим тим ни предмет решавања имовинско правних односа, на који начин ће их решити пре израде елабората? Тако исто, везано за став 4. давање сагласности од стране правобраниоца, који такође нема предмет за давање сагласности.
Члан 68. Закону о планирању и изградњи гласи: "Исправка граница суседних катастарских парцела, спајање суседних катастарских парцела истог власника, спајање суседних парцела на којима је исто лице власник или дугорочни закупац на основу ранијих прописа, као и образовање већег броја грађевинских парцела према планираној или постојећој изграђености односно планираној или постојећој намени грађевинске парцеле, врши се на основу елабората геодетских радова".
Такође, Законом је предвиђено да пре израде елабората власник парцеле решава имовинско-правне односе, што у преводу значи да је у обавези да део суседне парцеле купи од власника било да је реч о јавној или приватној својини.
Сагласност правобраниоца, као заступника града/општине потребна је само ако је власник суседне парцеле јединица локалне самоуправе.
У ситуацији када не posttoji ни један елеменат исправке границе парцеле јер још увек није израђен елаборат, може се путем скице планиране парцелације (или исправке границе парцеле) око које би се сложиле све странке у поступку, утврдити у одговарајућим мерама и границама тачна површина суседне парцеле која је потребна како би се успоставила исправка границе.
Геореференцирана скица је основ за почетак решавања имовинско-правних односа између подносиоца захтева за исправку границе парцеле и власника суседне парцеле а свако евентуално одступање до којег може доћи касније би се решавало изменом (анексом) основног уговора између странака у поступку.
Грађевински инспектор је донео решење о рушењу објекта у складу са чланом 7. став 7. Закона о озакоњењу (“Сл. гласник РС”, бр. 96/15) и доставио исто надлежном Одељењу за озакоњење. У складу са чланом 7. став 8. истог закона у диспозитиву решења је наведено да се решење неће извршавати до правоснажно окончаног поступка озакоњења. Надлежни орган за озакоњење је донео решење којим се одбија захтев за озакоњење као неоснован, јер се предметни објекат налази на саобраћајници, према ПГР-у и решење уручио странци. У законском року, странка је уложила жалбу и навела да јој решење грађевинског инспектора о рушењу објекта није уручено, те да се рушење не може спровести. Одредбом члана 7. став 9. Закона о озакоњењу, прописано је да по добијању решења из става 7. овог члана надлежни орган по службеној дужности покреће поступак озакоњења у складу са овим законом. Сагласно наведеном, надлежно Одељење је покренуло поступак озакоњења и донело напред наведено решење без упуштања утврђивања чињенице да ли је странци решење грађевинског инспектора достављено. Да ли је надлежни орган за озакоњење правилно поступио када је донео решење којим је одбио захтев за озакоњење, без обзира што странка није примила решење грађевинског инспектора о рушењу истог, а решење се неће извршавати до правноснажног окончања поступка озакоњења?
Законом о озакоњењу објеката (Сл. гласник РС", бр. 96/2015) је чланом 7. став. 6. било прописано да, по завршетку пописа незаконито изграђених објеката из једне зоне, односно целине, надлежни грађевински инспектор доноси појединачна решења о рушењу објекта, за све незаконито изграђене објекте који су на попису; чланом 7. став 7. да решење о рушењу објекта из става 6. овог члана доноси грађевински инспектор у року од седам дана од дана евидентирања у складу са овим законом и у року од три дана га доставља органу надлежном за издавање решења о озакоњењу (у даљем тексту: надлежни орган); чланом 7. став 8. да се решење из става 7. овог члана неће извршавати до правноснажног окончања поступка озакоњења; а чланом 7. став 9. да по добијању решења из става 7. овог члана надлежни орган по службеној дужности покреће поступак озакоњења у складу са овим законом.
Као орган надлежан за издавање решења о озакоњењу правилно сте поступили када сте по добијању решења о рушењу објекта које је донео грађевински инспектор по службеној дужности покренули поступак озакоњења, без упуштања у оцену исправности решења грађевинског инспектора, јер овим законом нисте одређени као орган који врши надзор над радом грађевинске инспекције.
Уколико странка сматра да постоје разлози за побијање решења грађевинског инспектора, може га побијати редовним и ванредним правним лековима изјављеним против решења грађевинског инспектора.
Жалбу на решење грађевинског инспектора странка не може изјављивати кроз жалбу на решење о озакоњењу.
Изменама и допунама Закона о озакоњењу ("Сл. гласник РС", бр. 96/15, 83/18 и 81/2020 - Одлука УС РС) прописано је да се поступак озакоњења може покренути и уколико грађевински инспектор није донео решење о рушењу, тако што је чланом 6. став 4. прописано да у случају да грађевински инспектор није донео решење о рушењу из става 3. овог члана, а предметни објекат је видљив на сателитском снимку из 2015. године, такав објекат може бити предмет озакоњења, у складу са одредбама овог закона.
Што се тиче поступка управног извршења решења грађевинског инспектора, он није у надлежности органа надлежног за издавање решења о озакоњењу, већ првостепеног органа који је донео решење које се принудно спроводи, а то је орган надлежан за послове грађевинске инспекције.
Да ли је могуће озакоњење гараже на општинском змељишту? Као доказ о праву својине на објекту постоји пресуда на основу признања, а у другом идентичном случају постоји купопродајни уговор. Ако постоји, шта је потребно претходно урадити, пре самог процеса озакоњења? Да ли се даје земљиште у закуп или је овде могуће одређивање земљишта за редовну употребу сходно Закону о планирању и изградњи?
У конкретном случају, прво је потребно проверити постоји ли плански основ за озакоњење, у складу са чланом 8. Закона о озакоњењу:
Предмет озакоњења може бити објекат који се може ускладити са важећим планским документом у погледу намене и спратности објекта.
Предмет озакоњења може бити објекат за који се, поред намене утврђене планским документом, утврди да је намене која је у оквиру планом дефинисаних компатибилности.
Након тога, потребно је приступити одређивању земљишта за редовну употребу објекта у складу са чл. 70. и 105. Закона о планирању и изградњи.
Наиме, чланом 10. Закона о озакоњењу прописано је да предмет озакоњења може бити објекат за који власник достави доказ о одговарајућем праву на грађевинском земљишту или објекту, зависно од тога која врста радова, односно врста објекта је предмет озакоњења. Како у конкретном случају може да се претпостави да постоји доказ о праву својине на објекту (Купопродајни уговор, односно пресуда), тада је неопходно да подносилац захтева прибави односно докаже одговарајуће право на земљишту.
Као одговарајуће право на грађевинском земљишту у поступку озакоњења сматра се и право својине или закупа на земљишту испод објекта, стечено у складу са чл. 70. и 105. Закона о планирању и изградњи, у делу који се односи на легализацију објеката и објеката на које је примењиван Закон о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе.
Земљиште за редовну употребу објекта биће у овом случају највероватније одређено као земљиште под објектом, а на основу елабората геодетског обележавања које израђује овлашћено лице на захтев подносиоца.
У питању је истицање фирме на издвојеном месту пословања. Законом о привредним друштвима (''Sl.glasnik РС''мбр.36/2011, 99/2011, 83/2014 – др закон, 5/2015, 44/2018, 95/2018 и 91/2019), чланом 87. став 5. регулисано је да "Предузетник је дужан да истакне своје пословно име у свом седишту, као и на сваком издвојеном месту пословања, осим у случају из става 4. овог члана", међутим кад се ради о пословном имену привредног друштва, чланом 22. и 23. истог Закона прописано је шта је обавезно да пословно име садржи, а не и обавеза привредног друштва да истакне своје пословно име у свом седишту, као и на сваком издвојеном месту пословања, као што је у случају код предузетника. Да ли може локална самоуправа, преко својих инспекција, да покрене поступак истицања пословног имена од стране Телекома Србије ад Београд на свом издвојеном месту пословања? Какве су надлежности комуналног инспектора у оваквом случају (ако их има, по ком закону их има)?
На основу члана 46. Закона о трговини (“Сл. гласник РС”, бр. 52/19), комунални инспектор јединице локалне самоуправе врши, као поверен посао, надзор над истицањем пословног имена и других података сагласно члану 32. тог закона.
Видно истицање пословног имена, матичног броја и адресе седишта на продајном месту јесте обавеза трговца и пружаоца услуге и, пре свега, посебан услов за обављање трговине на мало и пружање услуга потрошачима.
Продајно место чини продајни објекат или друго место ван продајног објекта на којем је предвиђено и одобрено обављање трговине, у складу са законом и другим прописима.
Продајни објекат је простор који чини јединствену физичку, функционалну и техничко-технолошку целину, трајног или привременог грађевинског карактера, опремљен на прописан начин, који је намењен за обављање трговине.
Према томе, ако привредни субјект на издвојеном месту обавља делатност која није трговина на мало, комунални инспектор није овлашћен да налаже инспекцијске мере у циљу истицања пословног имена на таквом објекту.
У вези са чланом 4. став 3. Закона о озакоњењу објеката, на који начин се, у поступку озакоњења објеката, утврђује да за неки објекат није могуће издати решење о измени решења о грађевинској дозволи?
Законом о општем управном поступку (“Сл. Гласник РС”, бр. 18/2016 и 95/2018 – аутентично тумачење) је прописано да је орган дужан да правилно, истинито и потпуно утврди све чињенице и околности које су од значаја за законито и правилно поступање у управној ствари (члан 10).
Чињенице које су од значаја за поступање у управној ствари утврђују се доказима (члан 116. став 1. ЗУП-а).
Чланом 4. став 3. Закона о озакоњењу објеката (“Сл. Гласник РС”, бр. 96/2015 и 83/2018), прописано је да је, изузетно од става 2. овог члана предмет озакоњења и објекат изграђен на основу грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта, на ком је приликом извођења радова одступљено од издате грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта а за који није могуће издати решење о измени решења о грађевинској дозволи, у складу са одредбама закона којим се уређује изградња објеката.
Чињеница да није могуће издати решење о измени решења о грађевинској дозволи, у складу са одредбама закона којим се уређује изградња објеката, утврђује се на основу исправе коју је издао орган надлежан за издавање решења о измени решења о грађевинској дозволи, а то значи управног акта којим је одбијен захтев инвеститора за измену грађевинске дозволе.
Полазећи од обавеза јавног предузећа да у складу са чланом 22. Закона о јавним предузећима доставља, надзорни одбор: „3) усваја извештај о степену реализације годишњег, односно трогодишњег програма пословања; 4) усваја тромесечни извештај о степену усклађености планираних и реализованих активности; б) праћење реализације годишњег, односно трогодишњег програма пословања. Члан 63. прописује да је јавно предузеће чији је оснивач РС дужно да министарству доставља тромесечне извештаје о реализацији годишњег, односно трогодишњег програма пословања. Јавно предузеће чији је оснивач АП или ЈЛС извештај из става 1. овог члана доставља надлежном органу АП, односно ЈЛС. На основу извештаја из члана 63. став 2. овог закона, надлежни орган АП и ЈЛС сачињава и доставља министарству информацију о степену усклађености планираних и реализованих активности. Поред информације из става 2. овог члана, надлежни орган АП и ЈЛС једном годишње доставља министарству анализу пословања јавних предузећа, са предузетим мерама за отклањање поремећаја у пословању јавног предузећа. Анализа се доставља у року од 60 дана од завршетка календарске године. У складу са изнетим, на који начин се поступа по сваком од ових извештаја које доставља комунално предузеће: кроз прецизирање надлежног органа да ли је то у свим случајевима Скупштина града или Градско веће сходно члану 46. став 1. тачке 5а и 5б? Какве су обавезе надлежног Одељења градске управе за комуналне послове (да ли је то припрема Информације о степену усклађености и да ли се Информација доставља Министарству привреде тромесечно или на крају године)? Да ли се сви документи на скупштини обрађују тромесечно? Да ли се Анализа припрема годишње, увек или само ако има мера за отклањање неправилности у пословању? Да ли је доноси Градско веће или Скупштина града и доставља Министарству привреде?
Што се тиче питања у вези са надлежним органом, мишљења смо да то превасходно зависи од начина на који су дефинисане надлежности органа статутом или другим актом. Важно је истаћи да је Закон о локалној самоуправи дефинисао скупштину града/општине као надлежни орган за давање сагласности на програм пословања (и надзор над радом ЈП), односно градско/општинско веће као надлежни орган за подношење тромесечних извештаја о раду ЈП, односно, праћење реализације програма пословања.
Када је реч о праћењу реализације програма пословања можемо констатовати да је уобичајена пракса да квартални извештај припрема ЈКП и доставља га већу као органу надлежном за праћење реализације програма пословања, да би даље надлежна организациона јединица у управи (по правилу Одељење за комуналне послове) припремила информацију о степену усклађености планираних и реализованих активности, које веће потом прослеђује скупштини. У пракси најчешће скупштина даље прослеђује министарству информацију о степену усклађености планираних и реализованих активности али сматрам да то може да проследи и други орган обзиром да је надлежном министарству најважније да добије податке у одређеној форми и према упутству које је званично објављено.
Дакле, Информација о степену усклађености планираних и реализованих активности се ради квартално и шаље скупштини и министарству, док Анализа пословања јавних предузећа, са предузетим мерама за отклањање поремећаја у пословању јавног предузећа се ради једном годишње и она представља фактички годишњи извештај састављен од кварталних извештаја (информација). Такође, уколико је дошло до поремећаја у пословању јавног предузећа, конкретни разлози за настанак поремећаја се морају навести у Анализи (нпр. основни разлози губитка, итд.).
Потребно је мишљење о примени члана 70. и 105. Закона о планирању и изградњи. Наиме, ради се о легалном објекту преузетом из земљишне књиге, саграђен на парцели која је формирана до 11. септембра 2009. године. Да ли је у овом случају нормирана надлежност надлежне службе катастра непокретности за стицање права својине од стране власника објекта, у смислу члана 70. став 21. и 22. Закона о планирању и изградњи? Такође, чланом 105. ст. 1. и 4. Закона о планирању и изградњи, прописано је да власник објекта који није уписан као носилац права коришћења на грађевинском земљишту на којем је тај објекат саграђен, стиче право својине на катастарској парцели на којој је тај објекат изграђен, у циљу успостављања јединства непокретности. Захтев за упис права својине, у смислу става 4. наведеног члана, подноси се органу надлежном за послове државног премера и катастра. Дакле, у наведеној ситуацији нема основа за доношење управног акта од стране органа локалне самоуправе надлежног за имовинско-правне послове, по основу члана 70. став 9. тач. 1), 2) и 3) Закона о планирању и изградњи. Уколико у наведеној ситуацији постоји надлежност органа локалне самоуправе надлежног за имовинско-правне послове, који је законски основ вођења управног поступка?
Чланом 70. став 21. Закона о планирању и изградњи, прописано је да: "Ако је грађевинска парцела формирана до 11. септембра 2009. године у складу за законом, надлежни орган ту чињеницу прихвата као стечено право у поступку одређивања земљишта за редовну употребу објекта, односно таква катастарска парцела се сматра парцелом која у утврђеној површини служи за редовну употребу објекта, а право својине на тој парцели биће уписано у складу са законом.
Даље се у Закону наводи да: „Поступак из става 21. овог члана спроводи орган надлежан за послове државног премера и катастра, на основу доказа да је грађевинска парцела формирана, односно обележена пре 11. септембра 2009. године (став 22. истог члана Закона).
Дакле, у овом конкретном случају, а на основу података (да је на земљишту уписана РС са правом коришћења јавног предузећа; да је породична стамбена зграда у власништву физичких лица; да је породична стамбена зграда преузета из земљишних књига - у смислу Закона реч је о легалном објекту, као и да је парцела формирана до ступања на снагу Закона о планирању и изградњи - до 11.09.2009.), мишљења смо да су испуњени услови из члана 70. став 21. и став 22. Закона о планирању и изградњи, односно да се наведена парцела сматра земљиштем за редовну употребу објекта који је у приватном власништву, и да није потребно спроводити поступак утврђивања површине за редовну употребу објекта у складу са чланом 70. Закона, пред првостепеним органом.
Поступак уписа права својине на земљишту је у надлежности катастра који је у обавези да на основу доказа да је парцела формирана до 11. септембра 2009. године изврши промену уписа у јавној књизи у складу са Законом.
Да ли приликом доношења општинских Одлука о комуналним делатностима поред закона као основа за доношење истих у правном основу треба да стоји и одредба уредбе која се односи на ту материју (донете су одлуке о комуналним делатностима које садрже и одредбе уредбе која регулише комуналну делатност, али није садржана у правном основу)?
По правилу Преамбула треба да садржи правни основ за доношење прописа, назив органа који пропис доноси и датум одржавања седнице на којој је пропис донет. Она најпре садржи материјално правни основ тј. одредбу вишег прописа који садржи уређивање одређене материје, а затим формални правни основ за доношење прописа односно пропис који одређује надлежност органа за доношење конкретног прописа. Уколико се наводи више прописа, они се наводе према правној снази, дакле најпре одредбе закона, а затим статута.
У конкретном случају, треба навести прво одредбу Закона о комуналним делатностима, затим Закона о локалној самоуправи и на крају одредбу Статута.
Мишљења смо да одредбе Уредбе не треба наводити у Преамбули. Одредбе Уредбе се стављају у Преамбулу само ако има неко ближе овлашћење за прописивање, док је у свим другим случајевима сувишно.
Како одлучити по захтеву странке када општинска Одлука није усклађена са Законом и Правилником министра донет на основу тог закона? Који пропис применити?
Када је реч о усаглашености локалних општих правних аката из изворног делокруга, због самог појма локалне самоуправе, неусаглашеност са законом не доводи аутоматски до дерогирања општег правног акта ЈЛС. Неусаглашеност такве одлуке са законом и подзаконским актом, ствара обавезу ЈЛС за њеним усклађивањем са законским и подзаконским прописима. Имајући у виду да је поступајући орган је у обавези да примени локални пропис који је на снази, потребно је у најкраћем року иницирати поступак за усклађивање локалног акта са законом, како не би дошло до повреде неког права странке у поступку.
Уколико је појединачни акт, којим се одлучује о неком праву странке, дакле, решење или закључак, донет на основу неусклађеног опстег акта ЈЛС, он може бити предмет оцене законитости кроз уставну жалбу, као што и сам локални пропис може бити предмет нормативне контроле Уставног суда тј. поступка оцењивања уставности и законитости општег акта ЈЛС, који може иницирати физичко или правно лице.
Инвеститор је поднео захтев за добијање употребне дозволе. Доставио је све неопходне доказе за добијање употребне дозволе, а у складу са чланом 69. Закона о планирању и изградње решио је имовинско-правне односе осим за једну парцелу нема доказа о власништву или закупу, већ има сагласност. Ради се о парцели власниства Републике Србије, а корисник је Железница Србије. Да ли се сагласност може прихватити као валидан документ како би се издала употребну дозвола?
У складу са чланом 69. став 9. “За изградњу, доградњу или реконструкцију комуналне инфраструктуре и линијских инфраструктурних и електроенергетских објеката, као доказ о решеним имовинско-правним односима на земљишту, може се, уместо прописаних доказа из овог члана и других доказа прописаних овим законом доставити и попис катастарских парцела са приложеним сагласностима власника, односно корисника земљишта”. У конкретном случају би валидан доказ о решеним имовинским односима био сагласност Железница Србије као корисника земљишта чији је власник РС.
У истом ставу 9. се наводи и да "Када се као доказ о решеним имовинско-правним односима на земљишту прилаже уговор о установљавању права службености, уговор о закупу земљишта или сагласност власника или корисника земљишта, односно решење о успостављању права службености експропријацијом или правноснажно решење ванпарничног суда о успостављању права службености, орган надлежан за послове државног премера и катастра уписује право својине само на објекту, а уговор, односно сагласност власника, односно решење којим је службеност успостављена, уписује се у евиденцију катастра непокретности”.
Осим наведеног, у складу са чланом 69. став 11. у случају да се предментна парцела налази на земљишту изнад подземних делова поменутих објеката или на земљишту испод надземних електроенергетских водова и елиса ветротурбина (што није прецизирано у питању), инвеститор има право пролаза испод или прелета изнад земљишта, уз обавезу сопственика, односно држаоца тог земљишта да не омета изградњу, одржавање и употребу тог објекта, а такође се у том случају, у складу са ставом 12. овог члана, не доставља се доказ о решеним имовинско-правним односима у смислу става 9. овог члана, нити се формира грађевинска парцела за предметно земљиште, без обзира на намену земљишта.
Можете ли објавити форму уверења за правна лица која озакоњују објекат, као и кратко објашњење.
Модел уверења за правна лица - ozakonjenje.docx
Садржај уверења свакако треба прилагодити свакој појединачној ситуацији.
Чланом 11. Закона о озакоњењу прописано је да по утврђивању испуњености услова за озакоњење објекта, пре доношења решења о озакоњењу у складу са овим законом, власник незаконито изграђеног објекта доставља и доказ да је за свој незаконито изграђени објекат поднео пријаву за утврђивање пореза на имовину, ако се о томе не води службена евиденција. Подаци наведени у пореској пријави морају одговарати садржини техничког документа и подацима из елабората геодетских радова који се достављају у поступку озакоњења.
За правна лица обвезник не може доставити копију пријаве као доказ, јер се за пријаве из ранијих година пријемним печатом није оверавао сваки лист пореске пријаве, Прилога и Подприлога, а од 2019, када се пријаве подносе електронским путем, нема могућности штампе поднете пореске пријаве са доказом да је пријављена предметна непокретност која се озакоњује.
С обзиром да код правних лица, копија пријаве нити потврда о пријему електронске пријаве, није валидан доказ да је податак за озакоњење садржан у поднетој пореској пријави, ЛПА може по захтеву обвезника да изда уверење које треба да садржи све податке које обвезник захтева, а односе се на чињенице о којима се води службена евиденција и потребне су за озакоњење.
Такође, узимајући у обзир да се о поднетим пореским пријавама води службена евиденција, по писаном захтеву службе која ради озакоњење, не издаје се уверење, већ се у форми дописа даје обавештење – информација и наводе тражени подаци.
У сваком случају, са надлежном службом која ради озакоњење може се договорити један од два начина поступања, или по потреби и оба.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.