Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Код промене намене обрадивог пољопривредног земљиста у грађевинско, да ли се промена намене може вршити само на делу парцеле или се мора спровести на целој парцели?
Институт промене намене обрадивог пољопривредног земљишта је дефинисан са два закона - Законом о пољопривредном земљишту ("Сл. гласник РС", бр. 62/06, 65/08 / др. закон, 41/09, 112/15, 80/17, 95/18 / др. закон) и Законом о накнадама за коришћење јавних добара ("Сл. гласник РС", бр. 95/18 и 49/19).
Промена намене се углавном врши на целој парцели, али се може вршити на делу парцеле у следећим случајевима:
- изградње или реконструкције породичне стамбене зграде пољопривредног домаћинства у циљу побољшања услова становања чланова тог домаћинства или у случају природног раздвајања пољопривредног домаћинства највише до 200 м2 стамбеног простора;
- изградње економских објеката који се користе за примарну пољопривредну производњу, односно који су у функцији примарне пољопривредне производње, а власнику је пољопривреда основна делатност;
- изградње објеката који служе за одбрану од поплава, за одводњавање и наводњавање земљишта или за уређење бујица;
- регулација водотока у функцији уређења пољопривредног земљишта;
- изградње и проширења пољских путева који доприносе рационалном коришћењу пољопривредног земљишта и ако не поседује друго одговарајуће пољопривредно земљиште;
- подизање пољозаштитиних појасева.
Наиме, за ове као и друге случајеве који се могу ослободити плаћања накнаде за промену намене пољопривредног земљишта, прописано је, између осталог, чланом 47. Закона о накнадама за коришћење јавних добара да уз захтев, обвезник накнаде подноси следећу документацију:
- доказ о власништву или коришћење пољопривредног земљишта;
- копију плана катастарске парцеле;
- извод из одговарајућег планског документа о намени катастарске парцеле;
- сагласност министарства у чијој су надлежности послови пољопривреде за промену намене пољопривредног земљишта;
- податак о површини за коју се врши промена намене и идејни пројекат објекта у случају изградње објекта;
- податке о условима становања и члановима породичног домаћинства у случају изградње породичног стамбеног објекта из става 1. тачка 1) овог члана;
- копију планског документа или одлуке надлежног органа у случају када је промена намене извршена до дана ступања на снагу Закона о пољопривредном земљишту ("Сл. гласник РС", бр. 49/92);
- доказ надлежног органа о идентификацији парцеле у случају из тачке 7) овог става;
- доказ о плаћеној републичкој административној такси.
Да ли надлежни орган који спроводи обједињену процедуру, правоснажну употребну дозволу која је издата у поступку спровођења обједињене процедуре електронским путем, исту доставља надлежном органу за послове државног премера и катастра преко е-шалтера или преко ЦЕОП-а?
Достава употребне дозволе органу надлежном за послове државног премера и катастра прописана је чланом 48. Правилника о поступку спровођења обједињене процедуре електронским путем (“Службени гласник РС” бр. 113/15, 96/16 и 120/17).
Према члану 48. Правилника, у року од пет радних дана од дана правноснажности употребне дозволе, надлежни орган по службеној дужности доставља органу надлежном за послове државног премера и катастра:
- употребну дозволу
- елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта
- елаборат геодетских радова за подземне инсталације.
Овим Правилником, као што је наведено у члану 1. ближе се прописује предмет и поступак спровођења обједињене процедуре кроз Централни информациони систем за електронско поступање у оквиру обједињене процедуре у поступцима за издавање аката у остваривању права на изградњу и употребу објеката (у даљем тексту: ЦИС), а посебно начин размене докумената и поднесака у обједињеној процедури електронским путем, односно овим правилником је прописано да се достава врши кроз ЦИС (Централни информациони систем), у циљу евидентирања у јавној електронској бази података ЦЕОП-у (Централна евиденција обједињених процедура).
Према томе, надлежни органи документацију из члана 48. Правилника достављају кроз покретање захтева кроз апликативни систем ЦЕОП.
Да ли као надлежни орган можемо издати употребну дозволу по захтеву инвеститора за објекат који је изграђен на основу правноснажне грађевинске дозволе ако је покренут управни спор који за предмет има зконитост решења Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре?
Питање правноснажности решења о грађевинској дозволи је услов за издавање употребне дозволе.
Стога, решење о грађевинској дозволи обзиром да је потврђено решењем другостепеног органа стекло је својство коначности, али обзиром да је против одлуке другостепеног органа поднета тужба, исто није постало правноснажно.
Тек након одлуке Управног суда исто ће бити и коначно и правоснажно.
Стога, није могуће издати решење о употребној дозволи пре правноснажности решења о грађевинској дозволи.
Да би се извршио технички преглед завршеног објекта, а потом и издала употребна дозвола потребно је да инвеститор:
- има потврђену пријаву радова - за коју је први услов да решење о грађевинској дозволи буде правноснажно и други услов је да је поднет доказ о плаћеном доприносу за уређивање грађевинског земљишта;
- потврду о изграђеним темељима и о завршетку објекта у конструктивном смислу - обе ове пријаве се раде само на основу правноснажног решења о грађевинској дозволи и техничке документације на основу које је издата грађевинска дозвола.
О свему овоме, поступајући орган је обавези да се брине током читавог поступка.
Да ли странка у поступку који се води код грађевинске инспекције може иницирати подношење прекршајне пријаве надлежном органу управе, у складу са одредбом члана 209. ст. 1. тач 5. Закона о планирању и изградњи и коју врсту одлуке орган управе може донети у тој ситуацији? Да ли се у конкретном случају мисли на грађевинског инспектора (сходно чл. 171. Закона)?
Законом о прекршајима ("Сл. гласник РС", бр. 65/2013, 13/2016 и 98/2016 - одлука УС) је чланом 167. прописано да се прекршајни поступак покреће решењем суда на основу захтева за покретање прекршајног поступка или издатог прекршајног налога поводом кога је поднет захтев за судско одлучивање.
Према одредбама члана 179. Закона о прекршајима, захтев за покретање прекршајног поступка подноси овлашћени орган или оштећени, при чему су овлашћени органи органи управе, овлашћени инспектори, јавни тужилац и други органи и организације, које врше јавна овлашћења у чију надлежност спада непосредно извршење или надзор над извршењем прописа у којима су прекршаји предвиђени.
Чланом 180. став 1. Закона о прекршајима прописано је да је оштећени овлашћен да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка увек осим ако законом није одређено да је за покретање прекршајног поступка искључиво овлашћен орган из члана 179. став 2. овог закона.
Законом о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 и 37/2019 - др. закон), као посебним законом, којим је чланом 209. став 1. тачка 5. прописана прекршајна одговорност за одговорно службено лице у надлежном органу управе ако не сачини програм и не спроведе извршење уклањања објекта (члан 171), одређено је да захтев за покретање прекршајног поступка из члана 209. става 1. тачка 5) подноси орган надлежан за издавање грађевинске дозволе за ту врсту објекта (члан 209. став 3).
Чланом 181. став 1. тачка 4. Закона о прекршајима прописано је да захтев за покретање прекршајног поступка садржи и чињенични опис радње из које произлази правно обележје прекршаја, време и место извршења прекршаја и друге околности потребне да се прекршај што тачније одреди. Дакле, орган надлежан за подношење захтева за покретање прекршајног поступка ће захтев поднети уколико га може образложити чињеницама, у ком случају, према одредбама члана 209. став 3. Закона о планирању и изградњи има обавезу да поднесе захтев, а не дискреционо овлашћење да одлучи да ли ће и поред чињеница које указују на повреду закона одучити да захтев за покретање прекршајног поступка поднесе или не.
Уколико се странка надлежном ограну обрати са захтевом да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, надлежни орган ће странку дописом обавестити о мерама предузетим у поступку.
Да ли постоји могућност да се помогне странци у поступку када дође до одступања у одстојању грађевинске линије од регулационе линије? Наиме, ширина у конкретном случају је 1,5 м, а не 3 м како је прописано Правилима грађења.
Чланом 53а Закона о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 и 37/2019 - др. закон) прописано је да локацијски услови садрже све урбанистичке, техничке и друге услове и податке потребне за израду идејног пројекта, пројекта за грађевинску дозволу и пројекта за извођење и издају се за катастарску парцелу која испуњава услове за грађевинску парцелу.
Чланом 57. Закона је прописано да се локацијски услови издају на основу важећег урбанистичког плана, а уколико је за предметно подручје предвиђена обавеза даље планске разраде, а такав плански документ није донет, локацијски услови се издају на основу подзаконског акта којим се уређују општа правила парцелације, уређења и грађења, и на основу постојећег планског документа који садржи елементе регулације. У тим случајевима, локацијски услови обавезно садрже: класу и намену објекта, положај објекта у односу на регулационе линије, дозвољени индекс заузетости парцеле, дозвољену висину објекта, бруто развијену грађевинску површину објекта (БРГП), услове и начин обезбеђења приступа парцели и простора за паркирање возила.
Подносилац захтева може поднети захтев за измену једног или више услова за пројектовање, односно прикључење објекта на инфраструктурну мрежу у ком случају се врши измена локацијских услова.
У конкретном случају, имајући у виду да је Правилима грађења утврђено растојање између регулационе и грађевинске линије које износи минимално 3м, претпоставља се да важећим планским актом није дозвољена изградња на удаљености мањој од 3м од регулационе линије а да је дошло до одступања од грађевинске дозволе приликом извођења радова. У том случају, не би било могуће издавање измењених локацијских услова, јер исти не би били у складу са важећим планским документом.
Подносилац захтева може иницирати измену и допуну важећег урбанистичког плана, где би надлежни орган за израду плана, обрађивач и Комисија за планове ценили да ли је могућа и сврсисходна измена овог конкретног правила грађења - односно промена утврђене регулације.
Потребно је тумачење члана 10. став 6. и став 7. Закона о озакоњењу објеката, тј. да ли је у ситуацијама када је инвеститор сувласник на катастарској парцели на којој се налази објекат који је предмет озакоњеја, потребна сагласност-изјава свих сувласника на парцели или је довољна изјава грађевнског инспектора сходно његовој службеној евиденцији о томе да ли је било писаног трага о противљењу изградње предметног објекта или није било?
Законом о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/15 и 83/18), чланом 10. став 6. прописано је да када је предмет озакоњења објекат изграђен на грађевинском земљишту на коме постоји право сусвојине, као доказ о одговарајућем праву доставља се и писмена сагласност свих сувласника.
Чланом 10. став 7. истог закона прописано је да уколико је сувласник знао или могао знати за изградњу објекта, односно извођење радова који су предмет озакоњења, али се у време изградње томе није противио, сматраће се да постоји сагласност за озакоњење, те се у том случају не доставља доказ прописан ставом 6. овог члана.
Дакле, у сваком конкретном случају је најпре потребно утврдити ко су лица која имају право сусвојине на земљишту, затим да ли су она у време изградње објекта знала или могла знати за изградњу објекта, а потом да ли су се тој изградњи противила у време изградње објекта.
Поводом другог дела вашег питања које се односи на то да ли је довољна изјава грађевинског инспектора указујемо на одредбу члана 10. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 18/16 и 95/18-аутентично тумачење) који члан закона се односи на начело истине и слободне оцене доказа где је обавеза првостепеног органа да правилно, истинито и потпуно утврди све чињенице које су од значаја за доношење одлуке.
Поступајући првостепени орган самостално одлучује, по свом уверењу, које чињенице узима као доказане.
Да ли је изрицање новачне казне у случају из решења о извршењу, у складу са наводима из члана 198. Закона о општем управном поступку, који се односи на извршење посредним путем?
Уколико извршеник не поступи по налогу из решења у остављеном року, у зависности од карактера радње коју је извршеник био у обавези да предузме, управно извршење се може спровести извршењем преко других лица, извршењем посредном принудом (путем новчаних казни), извршењем непосредном принудом.
Један од начина управног извршења је извршење посредном принудом (путем новчаних казни) и регулисан је одредбама члана 198. Закона о општем управном поступку ("Сл. гласник РС", бр. 18/2016 и 95/2018 - аутентично тумачење), којим је прописано да ће орган који спроводи извршење принудити извршеника да испуни обавезе изрицањем новчане казне решењем, ако извршење преко другог лица није могуће или није погодно да се постигне сврха извршења. Истим чланом прописан је начин одмеравања висине изречене новчане казне, као и то да се она може поново изрећи све док извршеник не испуни обавезе из решења.
Када су у питању новчане казне изречене у поступку инспекцијског надзора, на поступак наплате изречених новчаних казни примењују се одредбе члана 41. Закона о инспекцијском надзору ("Сл. гласник РС", бр. 36/2015, 44/2018 - др. закон и 95/2018), којим је у ставу 6. прописано да новчане казне изречене у извршењу решења посредном принудом извршава јавни извршитељ, у складу са прописима којима се уређује извршење и обезбеђење.
Дакле, уколико извршеник не поступи по налогу из решења о изрицању новчане казне, оно се по извршности и правноснажности доставља јавном извршитељу ради покретања поступка његовог извршења у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу ("Сл. гласник РС", бр. 106/2015, 106/2016 - аутентично тумачење, 113/2017 - аутентично тумачење и 54/2019).
У питању је примена члана 5. став 1. тачка 4. Закона о озакоњењу објеката (област закоњења објеката изграђених у заштитном појасу железнице). Rradi се о две ситуације: У првој ситуације, од „Инфраструктура железнице Србије“ а.д. Београд, Градска управа је добила одговор на захтев за добијање сагласности за озакоњење објеката у инфраструктурном појасу железничке пруге Црвени Крст-Зајечар-Прахово Пристаниште у Зајечару, у коме се, између осталог, наводи да Градска управа треба да утврди да ли ће постојати негативан утицај железничког саобраћаја на предметне објекте и да се пропишу техничке мере ради спречавања негативног утицаја од одвијања железничког саобраћаја (бука, вибрације, физичка заштита лица и објеката) на објекат. За један објекат који се налази у пружном појасу, добијен је одговор да није могуће издати позитивно мишљење. У другој ситуацији, од „Инфраструктуре железнице Србије“ Београд, Градска управа је добила одговор на захтев за добијање сагласности за озакоњење објеката у инфраструктурном појасу регионалне пруге (Ниш)-Црвени Крст-Зајечар-Прахово Пристаниште у Зајечару, (иначе ради се о помоћном објекту у власништву физичког лица) у коме се, између осталог, наводи да се Просторним планом РС планира ревитализација и модернизација (респективно електрификација) једноколосечне железничке пруге (Ниш)-Црвени Крст-Зајечар-Прахово Пристаниште са изградњом капацитета за повезивање значајних корисника, и да није могуће дати позитивно мишљење без достављања одговарајућег извода из урбанистичког планског документа којим се доказује да је изградња оваквих објеката предвиђена урбанистичким планом локалне самоуправе, као и мере заштите објекта с обзиром да се исти налази у инфраструктурном појасу, сходно члану 71. Закона о железници ("Сл.гласник РС", бр. 41/2018). По планском документу постоји могућност озакоњења у погледу намене и спратности објекта. Сходно горе наведеном, да ли се у наведеним ситуацијама може применити члан 11. став 6. Закона о озакоњењу објеката, којим је прописано да када је предмет озакоњења објекат који је саграђен у заштитној зони објекта јавне намене, пре доношења решења о озакоњењу у складу са овим законом, власник незаконито изграђеног објекта доставља и изјаву да се одриче права на покретање судског спора за накнаду штете по било ком основу у вези са утицајем тог јавног објекта на коришћење озакоњеног објекта, што не искључује могућност заштите права по другим правним основима? Уколико је могуће озакоњење на основу изјаве власника објекта, без обзира на достављене дописе, да ли Градска управа има обавезу да изјаву и решење о озакоњењу достави „Инфраструктури железнице Србије" Београд, ради евентуалног улагања жалбе?
Услови, поступак и начин озакоњења објеката регулисани су искључиво Законом о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015 и 83/2018).
Чланом 5. став 1. тачка 4. овог Закона прописано је да предмет озакоњења не може бити објекат изграђен, између осталог, у заштитним зонама у складу са одредбама посебних закона (у заштитном појасу: пута, железнице, далековода, водотока, полетно-слетне стазе, као и друге заштитне зоне у складу са одредбама посебних закона).
Ставом 3. члана 5. прописано је да ће изузетно од одредбе става 1. тач. 3) и 4) овог члана надлежни орган издати решење о озакоњењу, ако у поступку буде прибављена сагласност управљача јавног добра, односно сагласност организације надлежне за заштиту природних, односно културних добара.
Поступак прибављања сагласности прописан је чланом 28. Закона о озакоњењу објеката, према коме надлежни орган, када утврди да се ради о објекту из члана 5. став 1. тач. 3) и 4) овог закона, доставља захтев за давање сагласности за озакоњење управљачу јавног добра, односно организацији надлежној за заштиту природних, односно културних добара и уз њега му доставља податке и списе које поседује у тој фази поступка озакоњења.
Према одредбама овог члана управљач јавног добра, односно организација надлежна за заштиту природних, односно културних добара, може дати сагласност или одбити давање сагласности за озакоњење.
Услови које је Закон о озакоњењу објеката прописао за давање сагласности је да је она писана, дата у року од 15 дана од дана достављања захтева, да није у супротности са условима из планског документа, нити утврђеним урбанистичким параметрима, односно да није у супротности са општим актом из члана 8. став 3. овог закона.
Чланом 11. став 6. Закона о озакоњењу објеката прописано је да када је предмет озакоњења објекат који је саграђен у заштитној зони објекта јавне намене, пре доношења решења о озакоњењу у складу са овим законом, власник незаконито изграђеног објекта доставља и изјаву да се одриче права на покретање судског спора за накнаду штете по било ком основу у вези са утицајем тог јавног објекта на коришћење озакоњеног објекта, што не искључује могућност заштите права по другим правним основима.
Чланом 34. став 9. Закона о озакоњењу објеката прописано је да решење о озакоњењу објекта који је саграђен у заштитној зони објекта јавне намене садржи и констатацију да је достављена оверена изјава власника озакоњеног објекта да се одриче права на покретање судског спора по било ком основу у вези са утицајем тог јавног објекта на коришћење озакоњеног објекта.
На основу наведених одредаба закона, као орган надлежан за спровођење поступка озакоњења, у обавези сте да, осим, покретања поступка прибављања сагласности, од власника незаконито изграђеног објекта прибавите оверену изјаву да се одриче права на покретање судског спора по било ком основу у вези са утицајем тог јавног објекта на коришћење озакоњеног објекта.
Закон о озакоњењу објеката није дао могућност управљачу јавног добра, односно организацији надлежној за заштиту природних, односно културних добара, да мимо услова утврђених Законом о озакоњењу објеката поставља услове за давање сагласности.
Ово решење о озакоњењу можете, из разлога веће правне сигурности, доставити и управљачу јавног добра, организацији надлежној за заштиту природних, односно културних добара, као лицу које има оправдани правни интерес да буде странка у поступку.
Потребно мишљење у вези примене члана 70. Закона о планирању и изградњи. Наиме, када надлежни орган Општинске управе донесе решење којим утврди земљиште за редовну употребу објекта по процедури предвиђеној чланом 70. Закона о планирању и изградњи, те утврди престанак права својине на земљишту, на који начин се регулише плачање тржишне цене земљишта за редовну употребу објекта? Да ли се власник објекта истим решењем обавезује на плаћање цене, те се по правоснажности издаје потврда о измиреној тржишној цени, а што представља услов за књижење правоснажног решења код Службе за катастар непокретности? Чланом 70. не дефинише се поступак и начин наплате.
Чланом 70. став 1. Закона о планирањуи изградњи је дефинисано да је земљиште за редовну употребу објекта земљиште испод објекта и земљиште око објекта, које испуњава услове за грађевинску парцелу и које по спроведеном поступку, у складу са овим законом, постаје катастарска парцела.
Решење којим се утврђује право на земљиште за редовну употребу објекта доноси надлежни орган ЈЛС.
Чланом 70. став 7. Закона о планирању и изградњи прописано је да у случају из става 6. овог члана, ако је земљиште испод објекта у јавној својини Републике Србије, надлежни орган у поступку озакоњења на утврђену површину земљишта прибавља сагласност Републичке дирекције за имовину Републике Србије. Ставом 8. истог члана Закона прописано је да акт из става 7. овог члана представља исправу подобну за формирање катастарске парцеле. По формирању катастарске парцеле Републичка дирекција за имовину Републике Србије отуђује новоформирану катастарску парцелу власнику објекта из става 6. овог члана, у складу са овим и посебним законом.
С обзиром на то, да се на питање отуђења грађевинског земљишта искључиво примењује Закон о планирању и изградњи, с тим у вези чланом 100. став 1. тачка 3. Закона о планирању и изградњи прописано је да се грађевинско земљиште у јавној својини може отуђити непосредном погодбом у случају формирања грађевинске парцеле из члана 70. Закона о планирању и изградњи (земљиште за редовну употребу објекта).
Стога је, након правоснажности решења којим је утврђена површина земљишта за редовну употребу објекта, а ради се о земљишту у својини РС потребно исто доставити Републичкој дирекцији за имовину како би иста покренула поступак отуђења тог земљишта у редовном поступку.
Након правоснажности решења приступа се закључивању уговора о отуђењу, методом непосредне погодбе, под тржишним условима.
У случају да је титулар права својине ЈЛС, тада се након правоснажности решења којим је утврђено право на земљиште за редовну употребу објекта приступа изради Уговора о отуђењу грађевинског земљишта, непосредном погодбом, под тржишним условима, а све сагласно Закону о планирању и изградњи, односно сагласно Одлуци о отуђењу грађевинског земљишта, ако је такву одлуку донела ЈЛС.
Странка жели да озакони породичну стамбену зграду. За исту је издата грађевинска дозвола 25.07.1988. године, али до данас није поднет захтев за издавање употребне дозволе. За предметни објекат никада није поднет захтев за легализацију, нити је поднет захтев за озакоњење. Такође, грађевински инспектор није донео решење на основу којег би се могао покренути поступак озакоњења. Објекат је евидентиран у катастру непокретности, по основу Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе. Упоређивањем пројекта за грађевинску дозволу и копије плана, уочава се одступање од издате грађевинске дозволе, у смислу одступања у димензијама и облику објекта. Да ли у овом случају странку треба упутити на измену грађевинске дозволе и након тога на прибављање употребне дозволе у складу са чланом 4. став 3. Закона о озакоњењу објеката, односно чланом 142. став 1. и 8. Закона о планирању и изградњи или постоји могућност озакоњења породичне стамбене зграде на основу обавештења о видљивости објекта, достављеног од стране надлежне службе за катастар непокретности?
Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе ("Службени гласник РС", број 25/2013) било је прописано чланом 1. да се овим законом уређују посебни услови за упис права својине на објектима, односно деловима објеката који су изграђени без грађевинске дозволе до 11. септембра 2009. године, односно који се користе без употребне дозволе ( у даљем тексту: бесправно изграђени објекти).
Најпре треба да се утврди шта је уписано по одредбама Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе и да ли је на уписаном објекту било накнадно изведених бесправних грађевинских радова.
Чланом 6. став 8. Закона о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015) било је прописано да је предмет озакоњења и објекат на коме је уписано право својине у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, под условима прописаним овим законом.
Чланом 23. став 1. Закона о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015) било је прописано да се поступак озакоњења покреће за лица из члана 6. став 8. овог закона, односно лица из члана 13. став 2. Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, по чијем захтеву је извршен упис права својине на објекту изграђеном без грађевинске дозволе, поступак се покреће подношењем захтева за озакоњење, у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.
Чланом 25. став 1. Закона о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015 и 83/2018) је прописано да се поступци озакоњења који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона, окончавају по одредбама овог закона.
Чланом 13. став 2. Закона о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015 и 83/2018) прописано је да се за објекте на којима је право својине уписано у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе не спроводи поступак прописан овим законом, већ надлежни орган, по прибављању доказа из члана 10. став 5. овог закона, обавештава подносиоца да уплати таксу за озакоњење и по достављању доказа о уплати, доноси решење о озакоњењу.
Уколико су након уписа изведени бесправни грађевински радови, онда то више није онај објекат који је уписан у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе и за њега се спроводи поступак прописан Закона о озакоњењу објеката.
Подносилац представке пријављује већ годинама постављен (2005. године) клима уређај на уличној фасади зграде за колективно становање. Зграда је изграђена 1980-их година у складу са тада важећим прописима, и има употребну дозволу. У пројекту за грађевинску дозволу није предвиђено постављање клима уређаја. На објекту зграде је постављено још пет клима уређаја, укупно шест за десет станова. У које врсте радова спада постављање клима уређаја по дефиницијама из Закона о инспекцијском надзору (наиме, према члану 1. став 1. тачка 24д: опрема су појединачни уређаји, машине, процесне инсталације и други производи од којих се састоји постројење, који могу бити и самостално уграђени у објекат ради технолошког или другог процеса којем је објекат намењен). Да ли је у овом смислу клима уређај ОПРЕМА? У истом ставу Закона и тачкама 32,33,34,35,36 и 36а само се дефинише замена опреме и уређаја, док нигде није наведено постављање уређаја и опреме. Да ли физичка лица, која станују у зградама за колективно становање где није предвиђено грађевинском дозволом постављање клима уређаја треба да траже Решење о одобрењу за извођење радова по Правилнику о посебној врсти објеката, са израдом техничке документације? Законом о становању и одржавању зграда је у члану 61. прописано да јединица локалне самоуправе може одлуком да забрани постављање клима уређаја на видљивом делу зграде.
Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре дало је тумачење да „Постављање клима уређаја представља радове на инвестиционом одржавању, у смислу члана 2. тачка 36) Закона о планирању и изградњи - извођење грађевинско-занатских, односно других радова зависно од врсте објекта у циљу побољшања услова коришћења објекта у току експлоатације“.
За извођење радова на инвестиционом одржавању објекта потребно је прибавити решење о одобрењу за извођење радова, које издаје орган надлежан за издавање грађевинске дозволе, у складу са Законом о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 и 37/2019 - др. закон) и Правилником о посебној врсти објеката и посебној врсти радова за које није потребно прибављати акт надлежног органа, као и врсти објеката који се граде, односно врсти радова који се изводе, на основу решења о одобрењу за извођење радова, као и обиму и садржају и контроли техничке документације која се прилаже уз захтев и поступку који надлежни орган спроводи ("Сл. гласник РС", бр. 2/2019).
Законом о планирању и изградњи прописано је да грађевински инспектор у вршењу инспекцијског надзора има право и дужност да проверава да ли је за извођење радова издато решење из члана 145. овог закона (члан 175. став 1. тачка 2.), те да ће наложити решењем уклањање објекта, односно враћање у првобитно стање, ако се изводе радови без решења из члана 145. овог закона (члан 176. став 1. тачка 1а).
Законом о становању и одржавању зграда ("Сл. гласник РС", бр. 104/2016) је прописано да су заједнички делови зграде, између осталог, заједнички грађевински елементи (чл. 3. ст. 1. тач. 16). Ако је део зграде због свог положаја истовремено посебан и заједнички део зграде, такав део сматра се заједничким делом зграде, док власник посебног дела зграде има право употребе тог дела без права да му мења физичка својства, као што су: облик, структуру, укључујући и боју, осим ако је реч о површинама које чине део унутрашњости тог посебног дела или када се изводе радови на унапређењу својстава тог посебног дела или зграде као целине, под условом да се тиме не угрожавају функције тог дела као заједничког дела.
Скупштина стамбене заједнице доноси одлуку о постављању, односно уградњи ствари на заједничким деловима зграде и земљишту које служи за редовну употребу зграде и висини накнаде коју плаћају власници тих ствари (чл. 42. ст. 1 тач. 16. Законом о становању и одржавању зграда).
Радови изведени без решења о одобрењу за изградњи могу бити предмет озакоњења, у складу са условима прописаним Законом о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015 и 83/2018).
Да ли се под термином "вршилац техничке контроле предметног дела пројекта" подразумева одговорни вршилац техничке контроле и одговорно лице вршиоца техничке контроле? Ово је важно код потписивања и оверавања посебног дела пројекта који подлеже техничкој контроли.
У Прилогу 5 који је саставни део Правилника о садржини, начину и поступку израде и начину вршења контроле техничке документације према класи и намени објеката, прецизно су наведена лица која потписују изјаву вршиоца техничке контроле. Уколико се ради о правном лицу, изјаву потписује одговорно лице тог правног лица. У наставку следе потписи свих вршилаца техничке контроле, као и бројеви њихових лиценци.
Предметни образац – прилог 5 може се преузети на следећем линку http://www.eupropisi.com/dokumenti/klasaRS72_18.pdf