Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Поступак озакоњења за објекте из члана 6. став 4. Закона о озакоњењу објеката, покреће се на основу обавештења о видљивости објекта на сателитском снимку које надлежном органу за вођење поступка озакоњења доставља орган надлежан за послове државног премера и катастра (чл. 23. закона). Молим за помоћ и инструкцију, како надлежни орган поступа у случају када је надлежни орган- катастар доставио Обавештење о видљивости објеката, у коме наводе да је једино видљива висока вегетација или облак и да није могуће утврдити видљивост објеката?
Закон о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“, бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - одлука УС и 1/2023 - одлука УС) је изричито прописао који објекти и под којим условима могу бити предмет озакоњења, као и који орган води рачуна о испуњености законом пописаних услова за покретање и спровођење поступка озакоњења.
Поступак озакоњења, како је то пописано одредбама члана 6. и 23. овог закона, може бити покренут:
- за објекат за који је поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, до 29. јануара 2014. године и који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, тако што се захтеви и пријаве за легализацију објеката поднети до 29. јануара 2014. године, сматрају захтевима у смислу овог закона,
- за објекат за који је поднет захтев у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе ("Службени гласник РС", бр. 25/13, 145/14 и 96/15), за који поступак није правноснажно окончан,
- за објекат за који није поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, а који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, за који је надлежни грађевински инспектор донео решење о рушењу, у складу са одредбама Закона о озакоњењу објеката ("Службени гласник РС", број 96/15),
- за објекат за који надлежни грађевински инспектор није донео решење о рушењу, а видљив је на сателитском снимку из 2015. године, тако што орган надлежан за послове државног премера и катастра достави обавештење о видљивости објекта на сателитском снимку органу надлежном за вођење поступка озакоњења, у складу са одредбама овог закона.
Закон о озакоњењу објеката не само да је у сваком ставу којим је прописао који објекти могу бити предмет озакоњења, нагласио да мора бити видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, већ је у члану 6. став 5. поново изричито навео да је провера видљивости на сателитском снимку обавезна за све објекте који су предмет озакоњења у складу са овим законом, а потом у члану 9. прописао да испуњење услова прописаних у чл. 3, 5, 6. и 8. овог закона представља услов за наставак поступка озакоњења.
Проверу постојања објеката на сателитском снимку спроводи орган надлежан за послове озакоњења објеката.
Чланом 35. став 2. Закона о озакоњењу објеката прописано је да надлежни орган у поступку озакоњења користи и евиденцију објеката који нису уписани у катастар непокретности у циљу вођења графичке базе објеката у поступку озакоњења, вршења надзора и плаћања реализације радова и учествује у одржавању те евиденције.
Уколико орган надлежан за послове озакоњења не може да утврди видљивост објекта услед високе вегетације, облака, сенки, може тражити од органа надлежног за послове државног премера и катастра издавање обавештења о видљивости објекта на сателитском снимку и у зависност од добијеног одговора донети одлуку о даљем току поступка озакоњења, али Закон о озакоњењу објеката није прописао да се у поступку озакоњења, чињеница постојања објекта, осим увидом у сателитски снимак територије Републике Србије из 2015. године и евиденцију објеката, може доказати на друге начине.
Чланом 43. став 1. тачка 2. Закона о озакоњењу прописано је да ће се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казнити за прекршај одговорно лице у надлежном органу управе ако изда решење о озакоњењу супротно овом закону.
Када изврсена промена намене на објекту из индустријског у пословни мозе бити предмет Озакоњења.Објекат који је предмет радова је уписан у лн са употребном дозволом. Који доказ се доставља да је за такав објекат могуце озакоњење. Ако је куповина парцеле рецимо врсена 2018 године да ли такав објекат мозе ици на Озакоњење.
Промена намене објекта представља радове, за чије извођење, у редовном поступку, орган надлежан за издавање грађевинске дозволе издаје решење о одобрењу за извођење радова, на основу члана 145. Закона о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020, 52/2021 и 62/2023).
Уколико су ови радови изведени без издатог одобрења за изградњу, они могу бити предмет озакоњења, у складу и на начин прописан одредбама Закона о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - одлука УС, 1/2023 - одлука УС и 62/2023).
Поступак озакоњења, према одредбама члана 12. Закона о озакоњењу објеката, надлежан је да спроведе онај орган који је према закону којим се уређује изградња објеката овлашћен да издаје грађевинску дозволу у редовном поступку, а то је министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, по спроведеном поступку, када утврди да незаконито изграђени објекат испуњава прописане услове за коришћење и друге услове прописане овим законом.
Надлежни орган, најпре, утврђује испуњеност претходних услова, а то су степен изграђености (члан 3.), који објекту не могу бити предмет озакоњења (члан 5.), које је време изградње објеката (члан 6.) и усклађеност са важећим планским документом (члан 8).
Чланом 6. Закона о озакоњењу објеката је прописано да предмет озакоњења објекта може бити објекат који је изграђен пре 27. новембра 2015. године.
У складу са тим, поступак озакоњења за ове објекте може бити инициран на више начина, па тако предмет озакоњења могу бити објекти за које је поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, до 29. јануара 2014. године и који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, објекти за које није поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, а који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, за који је надлежни грађевински инспектор донео решење о рушењу, у складу са одредбама Закона о озакоњењу објеката ("Службени гласник РС", број 96/15), објекти за које грађевински инспектор није донео решење о рушењу из става 3. овог члана, а видљиви су на сателитском снимку из 2015. године, као и објекти за које је поднет захтев у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе ("Службени гласник РС", бр. 25/13, 145/14 и 96/15), за које поступак није правноснажно окончан.
Време куповине парцеле није од утицаја на покретање поступка озакоњења, јер су предмет озакоњења бесправно изведени грађевински радови, у односу на које се оцењује испуњеност услова за спровођење поступка озакоњења.
Када утврди испуњеност претходних услова, орган надлежан за сповођење поступка озакоњења, утврђује постојање одговарајућег права из члана 10. овог закона, а потом, уколико су сви ови услови испуњени, наставља поступак озакоњења прибављањем документације из члана 11. овог закона.
Да ли се у поступку озакоњења као инвеститор надоградње вишепородичног објекта може појавити стамбена заједница (доградња 3. спрата са 3 стана), и ако може ко закључује оговор у име власника објекта и у име инвеститора?
У складу са одредбама Закона о становању и одржавању зграда (члан 16.), стамбена заједница има статус правног лица. Самим тим, у правном промету, стамбена заједница може се појавити и као инвеститор. Надзиђивање стамбене зграде у смислу Закона о становању и одржавању згарда (члан 9.) је један вид располагања заједничким деловима зграде. О располагању заједничким деловима зграде власници посебних делова одлучују у складу са одредбама овог закона које се односе на рад и одлучивање стамбене заједнице. Потребна већина гласова за доношење одлуке о располагању прописана је чланом 44. став 2. Закона о становању и одржавању зграда. У Одлуци скупштине стамбене заједнице о располагању (надзиђивању) треба да буде наведено и које лице је задужено за подношење захтева за одобрење за изградњу, и за потписивање уговора о извођењу радова са извођачем и слично, с тим што у овом конкретном случају, не постоји уговор о преносу права својине између скупштине стамбене заједнице и инвеститора (члан 9. став 3.) јер је стамбена заједница донела одлуку да буде инвеститор.
Молим вас за тумачење члана 29б Закона о комуналним делатностима, којим је прописано да јединица локалне самоуправе на основу претходно сагледаних потреба, за сваку комуналну делатност из домена заједничке комуналне потрошње појединачно, доноси годишњи програм обављања комуналних делатности са предрачуном укупних трошкова и да Годишњи програм обављања комуналних делатности је основ за наручивање радова и услуга и саставни је део уговора о пружању услуга. На које делатности се мисли када се каже "комуналну делатност из домена заједничке комуналне потрошње појединачно"? И да ли се наведена одредба односи на случајеве из цлана 29. Закона, којима се субвенционише комунална услуга?
Под делатностима из домена заједничке комуналне потрошње подразумевају се делатности код којих није могуће утврдити крајњег (индивидуалног) корисника, па их због тога, у име и за рачун свих грађана, привредних и других субјеката, од вршиоца наручује јединица локалне самоуправе. Новац за те намене, обзиром да нема крајњег корисника нити друге могућности за финансирање, обезбеђује се у буџету јединице локалне самоуправе.
У заједничку комуналну потрошњу спада укупно 5 комуналних делатности:
1) обезбеђивање јавног осветљења;
2) одржавање улица и путева;
3) одржавање чистоће на површинама јавне намене;
4) одржавање јавних зелених површина;
5) делатност зоохигијене.
У исту групу комуналних делатности суштински спадају и послови везани за одржавање система кишне канализације који су формално гледано део делатности „пречишћавања и одвођења атмосферских и отпадних вода“, а која када се посматра у целини, највећим делом спада у комуналне делатности код којих се може утврдити крајњи корисник.
У пракси, већина наших локалних самоуправа је и пре него што је извршена допуна Закона са чланом 29б), позиције буџета везане за заједничку комуналну потрошњу планирала на основу одговарајућег програма радова, али је било и случајева када су ове позиције буџета планиране паушално и без детаљније разраде. Смисао и сврха члана 29б) је да се промовише нови приступ где буџетска средства могу да се обезбеђују само ако су претходно детаљно сагледане потребе и планиран начин на који се те потребе могу задовољити. То је иначе прилагођено логици израде програмских буџета који су почевши још од 2015. године заменили некадашње „линијске“ буџете.
За већину јединица локалних самоуправа израда прописаног годишњег програма радова неће изискивати превише додатног ангажовања. Оне ће наставити да планирају обим и квалитет делатности из домена заједничке комуналне потрошње на начин како су то до сада и радиле, док ће само оне ЈЛС које нису имале такву праксу, морати да убудуће детаљније планирају и пописују послове на вршењу комуналних делатности из домена заједничке комуналне потрошње.
Без обзира на нумерацију која на то може навести, члан 29б) ни на који начин није повезан са чланом 29 Закона о комуналним делатностима ("Сл. гласник РС", бр. 88/2011, 104/2016, 95/2018 и 94/2024). Ради се о две потпуно различите области регулисања, које су одвојене и називом одељака ова два дела Закона.
Чланом 29. дата је могућност јединицама локалне самоуправе да корисницима комуналних услуга слабијег материјалног положаја и/или који су у стању одређене социјалне потребе, делимично или у целини субвенционише рачуне за комуналне услуге. Ту се ради искључиво о комуналним делатностима код којих је могуће утврдити крајњег корисника којима се испостављају рачуни за комуналне услуге (вода, канализација, смеће, грејање…), а ЈЛС одобрава субвенције једном броју домаћинстава (корисника) који испуњавају услове за то. Битно је нагласити да се, без обзира на токове новца, овде и формално и суштински ради о субвенцији према физичким лицима, а не о капиталној или текућој субвенцији према комуналном предузећу.
Код заједничке комуналне потрошње код које се крајњим корисницима никакви рачуни ни испостављају, нема смисла да се било коме одобрава субвенција. Ове услуге су по својој природи доступне свима.
Да ли надлежни орган - Одељење надлежно за послове урбанизма, при издавању сагласности на елаборат геодетских радова за исправку границе парцела, односно да је грађевинска парцела у складу са условима утврђеним у планском документу (чл.81. Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања („Сл. гласник РС”, бр. 32/2019), врши и формалну проверу садржине елабората геодетских радова у смислу да ли садржи правни и плански основ, графички део и пројекат геодетског обележавања и да ли проверава да ли обрађивач елабората геодетских радова за исправку границе парцела поседује лиценцу прописану чланом 5. став 1. тачка 4) Правилника о критеријумима за израду докумената просторног и урбанистичког планирања, врстама лиценци за правна лица, као и о начину и поступку издавања и одузимања лиценци („Сл. гласник РС”, бр. 37/24) за израду те врсте урбанистичко техничког документа?
У складу са чланом 68. Закона о планирању и изградњи, исправка граница суседних катастарских парцела, спајање суседних катастарских парцела истог власника, спајање суседних парцела на којима је исто лице власник, као и образовање већег броја грађевинских парцела према планираној или постојећој изграђености односно планираној или постојећој намени грађевинске парцеле, врши се на основу елабората геодетских радова. Елаборат геодетских радова израђује се у складу са прописима о државном премеру и катастру.
У складу са чланом 80. Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања („Сл. гласник РС“, бр. 32/2019), исправка граница суседних катастарских парцела, спајање суседних катастарских парцела истог власника, као и спајање суседних парцела истог власника врши се на предлог заинтересованог лица, уз сагласногср власника а на основу елабората геодетских радова.
У складу са чланом 81. истог Правилника, елаборат геодетских радова садржи текстуални и графички део. Текстуални део елабората геодетског обележавања садржи:
1) правни и плански основ;
2) потврду надлежног органа да катастарска парцела у јавној својини која се припаја суседној парцели не испуњава услове за посебну грађевинску парцелу, као и да је мање површине од парцеле којој се припаја;
3) сагласност надлежног органа да је грађевинска парцела у складу са условима утврђеним у планском документу, а уколико плански документ није донет, у складу са подзаконским актом којим се утврђују општа правила парцелације, регулације и изградње.
У смислу члана 81. Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања, у поступку израде Елабората геодетских радова, надлежни орган ће издати сагласност да је грађевинска парцела формирана у складу са условима утврђеним у планском документу. Уколико плански документ није донет, орган ће издати сагласност да је парцела формирана у складу са Правилником о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу. Такође, уколико се ради о делу јавне парцеле који се припаја приватној парцели, надлежни орган издаје потврду да катастарска парцела у јавној својини не испуњава услов за грађевинску парцелу и да је мање површине од парцеле којој се припаја.
Имајући у виду да се ради о елаборату геодетских радова, који се израђује у складу са прописима о државном премеру и катастру, надлежни орган ЈЛС не издаје потврду овог документа нити проверава испуњеност лиценци за израду ове врсте докумената.
Уколико се за потребе формирања већег броја парцела израђује план парцелације/препарцелације, у том случају надлежни орган поступа у скалду са чл. 65-67. Закона о планирању и изградњи, проверава усклађеност пројекта парцелације/препарцелације са планским документом и издаје потврду у року од 10 дана. У том поступку надлежни орган проверава и да ли је пројекат препарцелације израдило одговарајуће привредно друштво и да ли је приложена лиценца стручног лица одговарајуће (урбанистичке струке).
Када је у Локацијским условима наведено да власник није обавезан да плати промену намене пољопривредног у грађевинско земљиште, да ли има основа и потребе издати решење о ослобађању наканде за промену намене пољопривредног земљишта?
Члан 47. Закона о накнадама за коришћење јавних добара прописано је да се накнада за промену намене пољопривредног земљишта не плаћа у случају градње или реконструкције породичне стамбене зграде пољопривредног домаћинства у циљу побољшања услова становања чланова домаћинства или у случају природног раздвајања пољопривредног домаћинства највише до 200 м2 стамбеног простора. Такође, истим чланом Закона је прописано да се накнада не плаћа у случају изградње економских објеката који се користе за примарну пољопривредну производњу, односно који су у функцији примарне пољопривредне производње, а власнику је пољопривреда основна делатност.
Ослобађање од плаћања накнаде предвиђено је за стамбене зграде пољопривредног домаћинства до 200 м2 стамбеног простора и за економске објекте у функцији примарне пољопивредне производње уз услов да је власнику пољопривреда основна делатност.
Надлежни орган за послове пољопривреде је у обавези да води поступак, и да на основу приложене документације утврди да ли постоје могућности за ослобађање од плаћања накнаде за промену намене.
Такође, Законом о пољопривредном земљишту забрањено коришћење пољопривредног земљишта у непољопривредне сврхе (члан 22. Закона) а чланом 83. став 1. тачка 8) дато је овлашћење пољопривредној инспекцији да врши контролу да ли се пољопривредно земљиште прве, друге, треће, четврте и пете катастарске класе користи у непољопривредне сврхе.
Да ли надлежни орган може издати Локацијске услове, па после и грађевинску дозволу за изведене радове према?
Законом о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020, 52/2021 и 62/2023) је регулисан поступак изградње објеката, као скупа радњи који обухвата: претходне радове, израду и контролу техничке документације, припремне радове за грађење, грађење објекта и стручни надзор у току грађења објекта.
Грађење објекта врши се на основу грађевинске дозволе и техничке документације, под условима и на начин утврђен Законом о планирању и изградњи, како је то прописано чланом 110. овог закона.
Чланом 175. став 1. тачка 1. Закона о планирању и изградњи прописано је да грађевински инспектор у вршењу инспекцијског надзора има право и дужност да проверава да ли је за објекат који се гради, односно за извођење радова издата грађевинска дозвола и потврђена пријава о почетку грађења, те да је овлашћен да нареди решењем обуставу радова и уклањање објекта или његовог дела, ако се објекат гради или је његово грађење завршено без грађевинске дозволе, односно ако се објекат гради супротно грађевинској дозволи и потврди о пријави радова, како је то прописано чланом 176. став 1. тачка 1. истог закона.
Законом о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - одлука УС, 1/2023 - одлука УС и 62/2023) омогућено је озакоњење бесправно изграђених објеката који су видљиви на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, под условима прописаним овим законом.
Сви објекти изграђени без издатог решења о грађевинској дозволи или решења о одобрењу извођења радова после 27. новембра 2015. године нису предмет озакоњења у складу са одредбама овог Закона о озакоњењу објеката и надлежни грађевински инспектор за те објекте доноси решење о рушењу, које је извршно даном доношења, у складу са Законом о планирању и изградњи, како је то прописано чланом 6. став 9. Закона о озакоњењу објеката.
Не постоји могућност озакоњења ових бесправно изведених радова применом одредаба Закона о планирању и изградњи, издавањем локацијских услова и грађевинске дозволе за бесправно изведене грађевинске радова.
Овако изведени радови могу бити само предмет инспекцијског надзора грађевинског инспектора, који ће решењем наложити њихово уклањање.
Надлежни орган је издао следећа документа у предмету изградње индустријског објекта за прераду воћа: локацијске услове (2016.), грађевинску дозволу (2017.), потврду пријаве радова (2017.), потврду пријаве темеља (2017.), потврду пријаве конструкције (2022), као и решење о продужењу важења грађевинске дозволе до 13.05.2024, измена локацијских услова у погледу услова имаоца јавних овлашћења-ЕПС (2022.), измена грађевинске дозоле у погледу услова имаоца (2022.) У току је поступак измене локацијских услова због промена у току грађења (поступање другостепеног органа по приговору ), а у међувремену је дана 17.05.2024. године инвеститор поднео захтев за ново продужење важења грађевинске дозволе. Да ли је грађевинска дозвола престала да важи? Како орган да поступи по новом захтеву за продужење важења грађевинске дозволе? Да ли постоји законски основ да грађевинска дозвола настави да важи?
Решењем о продужењу важења прве грађевинске дозволе, надлежни орган је имао могућност да у смислу члана 140. став 4. Закона о планирању и изградњи продужи важење не за две године, како је то наведено у решењу, већ за пет година рачунајући од дана правноснажности решења о измени грађевинске дозволе из 2022. године.
Сматрамо да би у овом случају имало места, да није поднет и нови захтев за измену локацијских услова због промена у току изградње/примедбе другостепеног органа по приговору, да се продужи важење решења о измени грађевинске дозволе још за две године у смислу члана 140. став 5. Закона о планирању и изградњи, под условом да је захтев за продужење важности поднет пре истека рока утврђеног у ставу 3. диспозитива решења из 2022. године.
У случају усвајања новог захтева за иземену локацијских услова који је поднет пре захтева за ново продужење грађевинске дозволе, уследиће и нови захтев за измену решења о измени грађевинске дозволе и доношењем новог решења о измени грађевинске дозволе и дриго решење о измени грађевинске дозволе више неће важити (као што је доношењем тог решења престала да важи прва грађевинска дозвола), већ ће се ново решење о измени сматрати новом грађевинском дозволом.
Како је странка пре последњег захтева за продужење важења грађевинске дозволе прво поднела захтев за измену локалцијских услова (због промена насталих у току изградње/поступање по примедбама другостепеног органа по приговору) тај захтев је „старији“ и о њему прво треба надлежни орган да одлучи односно да изда нове локацијске услове уколико су за то испуњени законом предвиђени услови.
Треба прекинути поступак по поднетом захтеву за ново продужење грађевинске дозволе због потребе решавања претходног питања (применити одредбе о прекиду поступка из ЗУП-а) и уз образложење да се о њему не може одлучити док се претходно не одлучи о раније поднетом захтеву – захтеву за измену локацијских услова, а потом и о новом захтеву за издавање грађевинске дозволе.
Уколико буду измењени Локацијски услови и странка поднесе захтев за измену решења о измени грађевинске дозволе из 2022. године, тада ће се донети ново решење о измени грађевинске дозволе које има карактер нове грађевинске дозволе и том приликом може се применити члан 140. став 4. Закона о планирању и изградњи и одредити рок о д 5 година заважење грађевинске дозволе.
У том случају, наставиће се прекинути поступак по захтеву од 17.05.2024. године и одбиће се тај захтев као неоснован, уз образложење да је новим решењем о измени грађевинске дозволе одређен нови рок за важење грађевинске дозволе.
Одредбе Закона о планирању и изградњи о важењу грађевинске дозволе по усменим препорукама Министарства не треба ригорозно примењивати, нарочито када се ради о објектима који су знатно изграђени (пријава радова, потврђени темељи и конструкција) и из тих разлога, Стручна служба СКГО предлаже да се поступи на напред наведени начин.
Да ли за једну катастарску парцелу могу бити издате две грађевинске дозволе (које се разликују у броју, положају и спратности објеката), а све због различитих услова за пријаву на конкурс (ИПАРД и Фонд за развој) и да ли инвеститор има мгућност да „бира“ за коју грађевинску дозволу ће поднети пријаву радова? Како поступа надлежни орган ако по захтеву инвеститора изда једну пријаву радова по једној грађевинској дозволи, а након неког времена инвеститор поднесе захтев за другу пријаву радова по другој грађевинској дозволи?
У случају издавања различитих локацијских услова инвеститор има право само да „бира“ локацијске услове на основу којих ће поднети захтев за грађевинску дозволу.
Није могуће издати два различита решења о грађевинској дозволи за исту катастарску парцелу истовремено.
Законом о планирању и изградњи, који је lex специалис у односу на ЗУП, није предвиђена ни могућност поништавања грађевинске дозволе у случају подношења захтева за нову грађевинску дозволу.
Закон о планирању и изградњи једино познаје могућност измене грађевинске дозволе из разлога предвиђених у члану 142. став 1. Закона.
У овом конкретном случају, мишљење Стручне службе СКГО је да је могуће у поступку измене грађевинске дозволе по члану 142. Закона о планирању и изградњи тражити измену у складу са другим издатим локацијским условима и уз обавезу израде новог ПГД (обавезно доставити и те друге локацијске услове са свим UPP).
Уколико се у том поступку утврди нека несагласност у погледу захтева за измену грађевинске дозволе и достављеног ПГД са раније издатим Локацијским условима (другим издатим Локацијским условима), надлежни орган може одбити захтев за измену грађевинске дозволе и упутити инвеститора да прибави нове Локацијске услове. И тада поступак иде из почетка.
Грађевински инспектор је 2022. донео решење о забрани коришћења једне димњачке вертикале у вишепородичној стамбеној згради, те наложио довођење исте у исправно стање. На седници скупштине стамбене заједнице донешена је одлука да се иста не може поправити јер не постоје средства за исто, а поред тога се не може пронаћи нити један извођач радова који може да изведе поменуте радове, уз образложење да нису материјално, машински и кадровски оспособљени за такву врсту радова, нити могу да гарантују њихов квалитет. Како је поступајући грађевински инспектор отишао у пензију, те у односу и на проток времена, да ли други грађевински инспектор треба да донесе ново решење, те по њему поднесе прекршајну пријаву против стамбене заједнице за не поступање по решењу грађевинског инспектора?
Закон о општем управном поступку ("Сл. гласник РС", бр. 18/2016, 95/2018 - аутентично тумачење и 2/2023 - одлука УС) је чланом 16. и 136. дефинисано је да је решење управни акт којим орган, непосредно примењујући прописе из одговарајуће управне области, одлучује о праву, обавези или правном интересу странке. Диспозитив решења, сагласно одредбама члана 141. став 3. Закона о општем управном поступку, садржи кратку и јасну одлуку, а у посебне тачке уноси се рок, услов или налог. Решење потписује овлашћено службено лице које га доноси, односно руководилац органа, како је то прописано одредбама члана 141. став 7. истог закона.
Уколико надзирани субјекат је спроведе налог из решења, оно постаје извршно, што се констатује решењем о извршењу, а обавезу његовог принудног спровођења има првостепени орган који је донео решење и то кроз један од три облика управног извршења који су дефинисани Законом о општем управном поступку. Да ли ће се решење првостепеног органа спровести извршењем преко других лица, извршењем посредном принудом (путем новчаних казни) или извршењем непосредном принудом, завси од чега се састоји извршеникова обавеза.
У конкретном случају, ово значи да је грађевински инспектор решење донео као овлашћено службено лице, у име првостепеног органа, који има обавезу да донето решење и принудно спроведе, уколико је налог из решења грађевинског инспектора био такав да захтева управно извршење. Престанак радног односа грађевинском инспектору, због одласка у пензију, не утиче на застаревање обавеза извршеника. Ни Законом о општем управном поступку, ни Законом о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020, 52/2021 и 62/2023) није прописано застаревање обавезе извршеника, утврђене решењем грађевинског инспектора.
Законом о инспекцијском надзору ("Сл. гласник РС", бр. 36/2015, 44/2018 - др. закон и 95/2018) прописани су чланом 53. посебни случајеви одговорности службених лица, тј. да је инспектор и службеник овлашћен за вршење инспекцијског надзора посебно одговоран ако у вршењу инспекцијског надзора не предузме, не предложи или не одреди мере или радње за које је овлашћен, те да повреде радних дужности из става 1. овог члана представљају теже повреде радне дужности.
Што се тиче станара који ометају извршење решења, они имају обавезу да омогуће спровођење извршења решења грађевинског инспектора. Чланом 61а Закона о инспекцијском надзору прописана је казна за лица која онемогућавају или отежавају спровођење управног извршења.
Осим тога, власник посебног дела, односно власник самосталног дела зграде, дужан је да дозволи пролаз кроз свој посебан, односно самостални део зграде или његову употребу на други примерен начин ако је то нужно за поправку, односно одржавање другог дела зграде или испуњење друге законске обавезе, како је то прописано чланом 14. став 1. тачка 6. Закона о становању и одржавању зграда ("Сл. гласник РС", бр. 104/2016 и 9/2020 - др. закон).
Након спроведених радова, власник посебног, односно самосталног дела зграде који је дужан да дозволи пролаз кроз свој посебан део зграде или његову употребу на други примерен начин у складу са тачком 6) став 1. овог члана има право да захтева да његов посебни, односно самостални део зграде буде враћен у стање у коме се налазио пре него што је дозволио пролаз или његову употребу, односно има право на накнаду штете која је причињена пролазом или употребом на посебном, односно самосталном делу зграде.
У којој фази се врши промена културе, да ли после градшевинске дозволе или употребне?
Да ли је потребно прибавити сагласност Дирекције за имовину Републике Србије за изградњу моста на месту старог моста где је приступни пут на водном земљишту, као и део саобрачајнице, а парцела где је мост је својина Републике Србије?
Уколико се не ради о реконструкцији моста који је изграђен у складу са законом, за нову изградњу потребно је прибавити сагласност од Републике Србије, али и од ЈП Србијаводе (уколико се гради и на водном земљишту).
Сагласност Републике Србије прибавља се у поступку пред Дирекцијом за имовину Републике Србије.