Питања и одговори

Финансирање инвестиционог одржавања објекта образовања од стране вишег нивоа власти, директним уговарањем и преносом средстава образовној установи која не може бити носилац права јавне својине према Закону о јавној својини ("Сл.гласник РС", бр. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - други закон, 108/2016, 113/2017, 95/2018, 153/2020 и 94/2024), ствара додатне изазове приликом евидентирања ових пословним промена и код носиоца права јавне својине и код корисника објекта. Разлог оваквог начина расписивања конкурсног поступка, највероватније, лежи у чињеници да постоји евидентна разноликост код ЈЛС у земљи, а огледа се у томе да код одређеног броја ЈЛС права јавне својине над школским објектима нису уписана у корист ЈЛС на чијој се територији исте налазе, већ је успостављено републичко или пак покрајинско власништво над њима.

Ради адекватног књиговодственог обухватања издатака инвестиционог одржавања објеката образовања, било би идеално да на конкурсу за доделу средстава могао да се аплицира сам носилац права јавне својине, односно ЈЛС. Како то у Вашој конкретној ситуацији није случај, онда је потребно да инвестиционо улагање у рачуноводственој евиденцији школе (као другог корисника средстава буџета локалне власти) буде обухваћено на контима ванбилансне евиденције (пошто је школа само носилац права коришћења објекта) и то на контима 351151 – Остала ванбилансна актива и 352151 – Остала ванбилансна пасива. На предметним контима треба да буду евидентирана сва имовинска јединица коју школа користи за обављање своје основне делатности, а према званичним подацима РГЗ – Катастар непокретности нису њено власништво.

Са друге стране, књиговодствено обухватање код носиоца права јавне својине за предметни објекат, у главној књизи ЈЛС (али и у помоћној евиденији непокретне имовине) треба да буде спроведено на основу веродоствојне, изворне документације која гласи на школу, кроз евидентирање повећања вредности објекта након реализације инвестиционог одржавања по инвентарном броју за конкретан школски објекат (у помоћној књизи), који се налази у евиденцији носиоца права јавне својине – ЈЛС, односно у главној књизи на контима 011131/311100. Напомена: ова књиговодствена промена код ЈЛС је без извршења расхода/издатака, јер средства за реализацију нису извршена преко буџета ЈЛС, те овакво евидентирање дели судбину књижења процене фер вредности непокретности у својини ЈЛС када се на истоветан начин евидентирају ефекти процене.

Наглашавамо потребу да корисник непокретности води ванбилансну евиденцију о основним средствима које користи ради извршења расхода на текућем одржавању тих објеката и других расхода који се везују за коришћење истог. Са друге стране, потребно је на правилан начин водити евиденцију о набавној вредности предметног објекта из угла закључења полисе осигурања за случај пожара, лома и слично (и овде имамо различита емпиријска сазнања у вези одређивања уговарача осигурања и сношења предметних трошкова).

Чланом 22 Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) прописано је да пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства. Ове одредбе се не примењују на Републику као последњег законског наследника у смислу закона којим се уређује наслеђивање.

Чланом 2. став 1. тачка 6) Закона о порезима на имовину прописано је да се порез на имовину плаћа на државину на непокретности на којој ималац права својине није познат или није одређен.

Чланом 10. став 7. тачка 3) Закона о порезима на имовину прописано је да кад је основ стицања правоснажни акт којим су оглашени наследници заоставштине, за сврху опорезивања даном стицања права сматра се дан смрти оставиоца.

Према члану 2а истог закона кад на непокретности, поред права својине, постоји неко од права, односно коришћење или државина, из члана 2. став 1. тачка 2) до 5) и тачка 7) и 8) овог закона,

односно у случају из тачке 6) тог члана, порез на имовину плаћа се на то право, односно на коришћење или државину, а не на право својине.

Даном смрти пореског обвезника то лице је престало да буде порески обвезник и ималац права својине, а имајући у виду да од тог дана за предметну непокретност ималац права својине није одређен, пореска обавеза се од дана смрти пореског обвезника треба утврдити лицу које има државину на предметној непокретности, ако такво лице постоји.

Ако до дана правоснажности решења о наслеђивању није утврђен држалац непокретности, тада се у складу са чланом 10. став 7. тачка 3) обавеза утврђује наследнику од дана смрти оставиоца.

Чланом 114. ZPPPA прописано је да право Пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече. Застарелост права на утврђивање пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је требало утврдити порез, односно споредно пореско давање.

Чланом 114д ZPPPA прописано је да се застарелост прекида сваком радњом Пореске управе предузетом против пореског дужника у циљу утврђивања и наплате пореза и споредних пореских давања. После прекида застарелост почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у рок за застарелост.

Имајући у виду наведене одредбе о застарелости права на утврђивање, у случају када је оставилац преминуо пре наведеног рока застарелости права на утврђивање пореске обавезе, а није било прекида застарелости права на утврђивање, пореска обавеза се наследнику утврђује 5 година уназад (у 2025. години није застарело право на утврђивање обавезе почев од 1.1.2020. године).

За све непокретности за које немате изражену вредност у овом тренутку можете да формирате Комисију на нивоу вашег града која би урадила процену вредности пре евидентирања имовине у пословним књигама.

Од краја 2024. године у примени су Измене и допуне Закона о јавној својини које су основ за развијање одређене методологије процене вредности непокретности.

Наиме, чланом 64в прописано је да:

Дирекција развија методологију, сагласно међународним стандардима за процену вредности, заснованим на дефиницији тржишне вредности (енгл. "Маркет валуе") Међународног комитета за стандарде процене вредности (енгл. "ИВСЦ - Интернатионал Валуатион Стандардс Цоунцил"), примени тржишног приступа (енгл. "Маркет approach"), трошковног приступа (енгл. "Цост approach") и приносног приступа (енгл. "Инцоме approach"), који ће бити саставни део Регистра непокретности у јавној својини, а чијом применом ће се омогућити оквирна процена вредности појединачних непокретности у јавној својини.

Дирекција у Регистру непокретности у јавној својини не примењује оквирну процену вредности на непокретностима које су предмет масовне процене вредности непокретности, а која је предвиђена одредбама закона којим се уређују послови државног премера и катастра, док ће за непокретности за које постоје упоредиви подаци са тржишта због њихових специфичности, применити методологију у складу са међународним стандардима процене, а која ће за резултат имати њихову оквирну процењену вредност.

Оквирно процењену вредност непокретности у јавној својини Дирекција води у Регистру непокретности у јавној својини.

Дирекција преузима од Републичког геодетског завода податке о вредности непокретности за непокретности на које није примењена оквирна процена вредности из става 2. овог члана.

Дакле, док се методологија не установи најбоље је да се процена вредности имовине у јавној својини ЈЛС врши уз подршку Комисија интерно формираних у оквиру ваше ЈЛС.

Приликом отуђења имовине увек можете да ангажујете и овлашћеног проценитеља.

Одредбама члана 114. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (у даљем тексту: ZPPPA) прописано је да право Пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече. Застарелост права на наплату пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је обавеза пореског дужника доспела за плаћање.

Чланом 114б ZPPPA прописано је да прекршајни поступак за који у складу са законом Пореска управа подноси захтев за покретање, односно издаје прекршајне налоге, не може се покренути ни водити ако протекне пет година од дана када је прекршај учињен.

Члан 114д ZPPPA прописује да се застарелост прекида сваком радњом Пореске управе предузетом против пореског дужника у циљу утврђивања и наплате пореза и споредних пореских давања, односно радњом пореског обвезника предузетом у циљу остваривања права на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања и повраћај споредних пореских давања.

После прекида застарелост почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у рок за застарелост.

Сагласно наведеном, право надлежног пореског органа на наплату пореске обавезе застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече, тј. од првог дана наредне године од године у којој је та обавеза пореског дужника доспела за плаћање.

Уколико је надлежно порески орган против пореског дужника предузимао радње у циљу наплате пореске обавезе, рок застарелости права на наплату се прекидао сваком радњом пореског органа предузетом против пореског дужника у циљу наплате и после прекида почињао да тече изнова, а време које је протекло пре прекида није се рачунало у законом одређен рок за застарелост.

У Мишљењу Министарства финансија број 413-00-28/2018-04 од 15.5.2018. године наведено је:

„Према томе, прекид рока застарелости права надлежног порескога органа јединице локалне самоуправе на наплату изворног прихода те јединице може наступити сваком радњом тог органа предузетом против пореског дужника у циљу наплате изворног прихода и у вези којих су донета пореска акта (према томе, и опомена).“

Члан 34. ZPPPA прописује да је порески акт пореско решење, закључак, налог за пореску контролу, позив за пореску контролу, записник о пореској контроли и други акт којим се покреће, допуњује, мења или довршава нека радња у пореском поступку.

Имајући у виду наведено, сматрамо да подношење захтева за покретање прекршајног поступка који ЛПА доставља надлежном прекршајном суду, као ни покретање прекршајног поступка од стране суда, не представља радњу пореског органа предузету против пореског дужника у циљу наплате, с обзиром да су то радње предузете у прекршајном поступку, а не у пореском поступку, односно поступку наплате.

Члан 12. ZPPPA прописује да је порески дужник физичко или правно лице, као и фонд које дугује одређену радњу из порескоправног односа из члана 10. овог закона. Порески обвезник је порески дужник који је обавезан да плати порез, односно споредно пореско давање.

Члан 18. ZPPPA прописује да обавеза плаћања пореза из члана 10. став 1. тачка 1) овог закона (у даљем тексту: пореска обавеза) представља дужност пореског обвезника да плати утврђени порез, под условима прописаним овим законом или другим пореским законом. Порески обвезник одговара за испуњење пореске обавезе од момента када су настале чињенице за које је пореским законом прописано да стварају пореску обавезу. Одредбе о пореској обавези примењују се и на обавезу плаћања споредних пореских давања, осим ако је овим законом друкчије прописано. Износ утврђеног пореза сматра се дугованим порезом.

Чланом 19. ZPPPA прописано је да се испуњење пореске обавезе састоји се у плаћању, о доспелости, дугованог износа пореза и да пореску обавезу:

1) испуњава порески обвезник непосредно;

2) испуњава друго лице, када је овим законом или другим пореским законом прописано да је одговорно за испуњење пореске обавезе пореског обвезника.

Чланом 22. ZPPPA прописано је да пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства.

Чланом 75. ZPPPA прописано је да на износ мање или више плаћеног пореза и споредних пореских давања, осим камате, обрачунава се и плаћа камата по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке Србије, увећаној за десет процентних поена, применом простог интересног рачуна од сто. На дуговани порез и споредна пореска давања, осим камате, камата се обрачунава почев од наредног дана од дана доспелости.

Имајући у виду да је преминулом лицу обавеза утврђена до дана смрти, сходно одредбама ZPPPA на исти се обрачунава камата од дана доспелости.

Решењем о преносу дуга са преминулог лица на наследника не врши се утврђивање обавезе наследнику, већ се само преноси обавеза плаћања пореза који је утврђен преминулом лицу и није плаћен, при чему се на ту обавезу камата обрачунава у складу са ZPPPA, јер је то обавеза која је утврђена, која није престала даном смрти пореског обвезника већ се преноси на друго лице и ниједним прописом није регулисано да се не врши обрачун камате на те обавезе у периоду од дана смрти пореског обвезника до дана оглашавања наследника. Наследник од момента прихватања наследства постаје порески дужник и има обавезу да измири пореску обавезу преминулог лица са припадајућом каматом која му је обрачуната у складу са ZPPPA (пре тог момента обавеза и камата су постојали али нису могли бити пренети на њега).

Значи, у конкретном случају на главни дуг настао до дана смрти пореског обвезника, лица које је преминуло 2016. године, камата се обрачунава до дана преноса дуга са преминулог лица на наследника, при чему ће у случају неплаћања камата бити обрачуната и даље, до дана уплате, с тим што се даље камата обрачунава на име наследника.

У решењу о преносу дуга се наследнику оставља рок да плати дуговану обавезу са припадајућом каматом, након ког рока ће надлежна ЛПА имати право да предузме мере редовне и принудне наплате.

У наставку је форма текста диспозитива решења о преносу дуга са преминулог лица на наследника:

Р Е Ш Е Њ Е

И ПРЕНОСИ  СЕ доспела а неплаћена обавеза по основу изворних јавних прихода на дан  ___________. године  са преминулог пореског обвезника  ______________________, ЈМБГ: _____________  на  пореског обвезника - наследника ____________________ ,  ЈМБГ:______________ и то:

II НАЛАЖЕ СЕ пореском обвезнику - наследнику да пренете доспеле а неплаћене обавезе по основу изворних јавних прихода уплати у року од 15 дана од дана пријема овог решења на наведене рачуне јавних прихода са  позивом  на број _______________ и обрачунатом каматом од дана ____________ . године  до дана уплате.

На износ утврђене обавезе који није плаћен у прописаном року обрачунава се и плаћа камата по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке Србије, увећаној за 10 процентних поена, применом простог интересног рачуна од сто.

Ако порески обвезник доспеле обавезе не плати у прописаном року извршиће се принудна наплата пореза, камате и трошкова принудне наплате. Трошкови принудне наплате падају на терет обвезника.

              ИИИ Жалба против овог решења не одлаже његово извршење.

 Није у складу са законским прописима да грађани својим средствима, потпуно или у сарадњи са јединицом локалне самоуправе, финансирају асфалтирање улица и сеоских путева који су имовина јединице локалних самоуправа на начин што ће средства директно уплаћивати извођачима радова. Грађани својим средствима, потпуно или у сарадњи са јединицом локалне самоуправе, могу да финансирају асфалтирање улица и сеоских путева који су имовина јединице локалних самоуправа на следеће начине:

- кроз месни кроз самодопринос, који се уплаћује у буџет општине, кроз евиденциони подрачун и представља изворни приход општине;

- путем уплате добровољних трансфера од физичких и правних лица, уз регулисање међусобних права и обавеза закључивањем појединачних типских уговора, све са циљем обезбеђивања нормативно-правне позадине ове трансакције и наменског утрошка предметних уплата у конкретне сврхе. На ову тему расположиви су још неки одговори на раније постављена питања кроз базу СКГО, тако да упућујемо да исте погледате под линком: https://www.skgo.org/pitanja-i-odgovori?search=samodoprinos&thematic=&publication=&page=1

Сматрамо да средства намењена за реализацију иницијатива, односно финансирање пројеката и активности које грађани подносе у форми петиција и захтева не треба планирати и књижити у оквиру главе Месне заједнице на програмској активности Функционисање месних заједница унутар програмске структуре буџета ЈЛС - већ на другим одговарајућим позицијама у буџету ЈЛС тј., у разделу код надлежног директног буџетског корисника. Ово стога што намена предметних средстава није функционисање месних заједница, већ финансирање пројеката и активности које грађани подносе у форми петиција и захтева (уколико о је овим предлозима позитивно решено у редовном процесу планирања буџета). Овакав приступ треба и иначе примењивати у оквиру редовног функционисања и мандата савета месних заједница, када месна заједница доноси финансијски план на који сагласност даје надлежни орган општине, односно града, у складу са одлуком о буџету (члан 75. став 2. Закона о локалној самоуправи).

Чланом 20. ZPPPA прописано је да је испуњење пореске обавезе у случају стечаја пореског обвезника који се спроводи банкротством уређено законом којим се уређује стечај, а да у случају стечаја пореског обвезника који се спроводи реорганизацијом, начин намирења пореског потраживања и мере реализације плана реорганизације, односно унапред припремљеног плана реорганизације, не могу бити предвиђени супротно одредбама овог закона и других пореских прописа.

Стечај се, у смислу Закона о стечају, спроводи банкротством или реорганизацијом.

У Мишљењу Министарства финансија број 430-00-00809/2017-04 од 8.12.2017. године наведено је:

»Имајући у виду да привредно друштво у ликвидацији, односно над којим је отворен стечај, задржава својство правног лица све до окончања поступка ликвидације и брисања из регистра привредних субјеката, односно до правоснажности решења о закључењу стечајног поступка и брисања из регистра привредних субјеката, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката, покретање поступка ликвидације, односно отварање стечајног поступка над обвезником пореза на имовину − привредним друштвом није законски основ за престанак пореске обавезе по основу пореза на имовину, нити представља правну сметњу да надлежни орган јединице локалне самоуправе у поступку контроле утврди обавезу том друштву по основу пореза на имовину (ако ту обавезу обвезник није утврдио самоопорезивањем, односно ако је утврђивање пореске обавезе по основу пореза на имовину извршио нетачно или непотпуно).

Законом о порезима на имовину није прописано пореско ослобођење за непокретности обвезника над којим је покренут поступак ликвидације или је отворен поступак стечаја.

Напомињемо да се, према мишљењу Министарства привреде број: 011-00-331/2014-05 од 4.11.2014. године, „пореске обавезе које су настале пре отварања стечајног поступка морају пријавити у поступку стечаја и није их могуће принудно наплатити. Међутим, обавезе настале по основу пореза у току трајања стечајног поступка представљају трошкове стечајног поступка, односно обавезе стечајне масе, па се исте могу, у смислу одредбе члана 93. став 1. Закона о стечају и принудно наплатити.

Дакле, за потраживања која су доспела за наплату пре отварања стечајног поступка Пореска управа има статус стечајног повериоца и у обавези је да благовремено поднесе пријаву потраживања (уколико није поднета пријава потраживања, или уколико није поднета благовремено, Пореска управа је, као и сваки други поверилац, преклудирана у праву да тражи наплату истог).

За потраживања која су настала након отварања стечајног поступка, статус Пореске управе је статус повериоца трошкова стечајног поступка, односно обавеза стечајне масе, а не стечајног повериоца, па се за таква потраживања може тражити принудна наплата.

На основу наведеног, мишљења смо да Пореска управа има право да након отварања стечајног поступка врши контролу плаћања оних пореских обавеза које су настале након отварања стечајног поступка.“

Привредном друштву у ликвидацији, односно привредном друштву над којим је отворен стечај, престаје обавеза по основу пореза на имовину даном којим то лице за ту имовину престаје да буде порески обвезник (на пример, даном њене продаје ради уновчења имовине, даном брисања тог друштва из регистра привредних субјеката…).»

Члан 54. Закона о стечају уређује редослед намирења и овим одредбама прописано је да се из стечајне масе приоритетно намирују трошкови стечајног поступка, а по њиховом пуном намирењу обавезе стечајне масе.

Стечајни повериоци се, у зависности од њихових потраживања, сврставају у исплатне редове. Стечајни повериоци нижег исплатног реда могу се намирити тек пошто се намире стечајни повериоци вишег исплатног реда.

Стечајни повериоци истог исплатног реда намирују се сразмерно висини њихових потраживања.

Члан 103. Закона о стечају прописује да трошкови стечајног поступка обухватају:

1) судске трошкове стечајног поступка;

2) награде и накнаде стечајном управнику и/или привременом стечајном управнику;

3) друге издатке за које је законом предвиђено да се намирују као трошкови стечајног поступка.

Под банкротством се подразумева намирење поверилаца из вредности целокупне имовине стечајног дужника, односно стечајног дужника као правног лица. Чланом 132. Закона о стечају прописано је да по доношењу решења о банкротству, стечајни управник започиње и спроводи продају целокупне имовине, имовинске целине или појединачне имовине стечајног

дужника, односно продају стечајног дужника као правног лица (начин уновчења), у складу са овим законом и националним стандардима за управљање стечајном масом.

Одредбама члана 160. став 7. Закона о стечају прописано је да обавезе настале од дана подношења унапред припремљеног плана реорганизације до дана одржавања рочишта за одлучивање о предлогу, у случају усвајања плана, сматрају се трошком стечајног поступка, ако планом реорганизације није другачије предвиђено.

У вези питања да ли обавезе настале по основу пореза у току трајања стечајног поступка, које представљају трошкове стечајног поступка, могу бити предмет одлагања плаћања у складу са одредбама члана 73. и 74. ZPPPA (са 50% отписа камате) , у прилогу достављамо Мишљење МФ број: 011-00 - 593/2020-04 од 02. јул 2021. године у коме је наведено да трошкови стечајног поступка не могу бити предмет одлагања плаћања дугованог пореза.прилог уз 2743 Мисљење МФ тросак стецајног поступка 02072021.пдф

Приликом отуђења покретних ствари у јавној својини општине/града примењују се одредбе члана 33. став 2. Закона о јавној својини које гласе:

„Отуђење покретних ствари из јавне својине врши се, по правилу, у поступку јавног оглашавања, односно прикупљањем писмених понуда, на начин којим се обезбеђује интерес носиоца права јавне својине.“

Истим чланом закона само ставом 5. прописано је да предлог акта, односно акт о отуђењу покретних ствари из јавне својине мора да садржи образложење из кога се може утврдити постојање разлога из става 4. овог члана.

Међутим, Закон о јавној својини се не бави питањем процене вредности покретних ствари.

У вашем конкретном случају уколико се ради о аутомобилима који немају књиговодствену а имају одређену тржишну вредност најбоље би било да се на нивоу општине формира једна Комисија са задатком да да процену вредности аутомобила. Уколико немате могућности да такву Комисију формирате или немате довољно података како би се дала објективна процена увек можете да затражите процену од овлашћених продаваца аутомобила.

Даље, када се утврди почетна вредност аутомобила може се приступити спровођењу поступка у складу са одредбама члана 33. став 2. Закона о јавној својини.

Чланом 85а Закона о пореском поступку и пореској администрацији уређено је установљавање претходне мере обезбеђења наплате пореза који је доспео за наплату.

Ради обезбеђења наплате пореза који је доспео за наплату, решењем пореског органа може се установити претходна мера обезбеђења наплате пореза и то:

· забрана располагања новчаним средствима;

· забрана располагања и оптерећења на новчаним средствима на пословним рачунима пореског обвезника, новчаним и неновчаним потраживањима;

· забрана располагања и оптерећења средстава на текућим рачунима и штедним улозима;

· забрана располагања, отуђења и оптерећења покретних ствари;

· забрана располагања, отуђења и оптерећења непокретности или стварних права на непокретности уписаних у јавну књигу

· забрана извршења од стране трећих лица.

Решење којим се установљава претходна мера обезбеђења наплате пореза који је доспео на наплату истовремено се доставља пореском обвезнику и надлежним регистрима, чиме постаје извршно.

Претходна мера обезбеђења наплате пореза траје до доношења решења о принудној наплати из новчаних средстава пореског обвезника и уписа у регистар блокираних рачуна који води надлежна организација, уписа заложног права у регистар покретних ствари, односно регистар непокретности, односно до наплате пореза у целости.

Према наведеном, забрана располагања, отуђења и оптерећења непокретности или стварних права на непокретности уписаних у јавну књигу је једна од претходних мера обезбеђења наплате пореза који је доспео за наплату, али није покренут поступак принудне наплате и траје док се не донесе решење о принудној наплати односно до наплате пореза у целости.

Обавеза по основу јавних прихода која је доспела за наплату, а није плаћена подразумева велики степен вероватноће да неће бити ни плаћена. Порески орган, доношењем решења о установљавању претходне мере, обезбеђује наплату свог доспелог потраживања. На тај начин се онемогућава пореском обвезнику да осујети намирење своје обавезе из предмета на којима се може установити претходна мера, а касније и покренути поступак принудне наплате (нпр. отуђењем непокретности).

Сматрамо да је претходна мера забране располагања, отуђења и оптерећења непокретности или стварних права на непокретности уписаних у јавну књигу, као и све друге претходне мере, које се могу установити у сврху обезбеђења наплате, општег карактера, што значи да не захтева изричито навођење износа пореза доспелог за наплату у диспозитиву

решења којим се установљава претходна мера, али такође се тај износ може навести у диспозитиву решења.

Имајући у виду да претходна мера траје док се пореска обавеза не плати или док се не донесе решење о принудној наплати, установљавањем претходне мере даје се још једна могућност пореском обвезнику да измири своју доспелу пореску обавезу пре покретања поступка принудне наплате.

У складу са наведеним сматрамо да износ дуговане пореске обавезе на дан доношења решења о претходној мери може и не мора бити део диспозитива решења.

 Законом о порезима на имовину, чланом 10. уређен је дан настанка пореска обавезе. Према ставу 1. члана 10. Закона о порезима на имовину обавеза по основу пореза на имовину настаје најранијим од следећих дана: даном стицања права на које се порез на имовину плаћа у складу са чланом 2. став 1. и чланом 2а овог закона, даном успостављања државине кад се порез плаћа на државину, даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења имовине на други начин.

Ставом 2. истог члана прописано је да кад је право из става 1. овог члана стечено на објекту у изградњи који није оспособљен за коришћење, не користи се и за који није издата употребна дозвола, обавеза по основу пореза на имовину за тај објекат настаје најранијим од следећих дана: даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења објекта на други начин (укључујући успостављање државине), осим у случају из ст. 3. и 4. овог члана.

Одредбе ставе 3. и 4. тог члана уређују дан настанка пореске обавезе за зграду у изградњи површине преко 500м2.

Чланом 33. Закона о порезима на имовину прописано је да надлежни порески орган ЈЛС утврђивање пореза врши на основу података из пореске пријаве, пословних књига пореског обвезника, података из евиденција надлежних органа и других података којима тај орган располаже, а од значаја су за утврђивање пореске обавезе.

Чланом 33в Закона о порезима на имовину прописано је када је порески обвезник дужан да поднесе пореску пријаву и у ком року.

Чланом 51. Закона о пореском поступку и пореској администрацији(у даљем tekstu:ZPPPA) прописано је да у пореском поступку терет доказа сноси:

1) Пореска управа - за чињенице на којима се заснива постојање пореске обавезе;

2) порески обвезник - за чињенице од утицаја на смањење или укидање пореза.

Истим чланом прописано је да сумња која проистекне због ускраћивања информација, односно недостављања доказа од стране пореског обвезника који је, у складу са овим законом, дужан да их достави Пореској управи, може у поступку утврђивања пореске обавезе бити на његову штету.

Чланом 55. став 4. ZPPPA прописано је да ако порески обвезник не поднесе пореску пријаву, пореско решење о утврђивању пореза из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка 2) овог закона, Пореска управа доноси без претходног изјашњења обвезника о чињеницама које су од значаја за одлучивање, када се утврђивање пореза врши на основу података из евиденција надлежних органа, односно документације издате од стране надлежних органа и јавних бележника.

Чланом 11. став 9. Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима прописано је да за објекте за које није поднета пријава, а који нису предмет уписа у корист Републике Србије, Агенција доставља Заводу списак објеката ради уписа својине на објекту у корист власника катастарске парцеле, на којој се објекат налази и да по добијању списка објеката из става 9. овог члана, Завод по службеној дужности прослеђује списак надлежној локалној пореској администрацији.

Чланом 14. истог закона прописано је да Завод врши упис права својине на основу одредби овог закона, потврде Агенције као извршне исправе и закона којим је уређен упис непокретности у катастар непокретности и инфраструктуре, приоритетно, без обзира на редослед одлучивања прописан законом којим се уређује поступак уписа у катастар непокретности и инфраструктуре, без сагласности лица која су раније поднела захтеве надлежном органу Завода. Истим чланом прописано је да по добијању потврде од стране Агенције, Завод по службеној дужности прослеђује потврду надлежној организационој јединици пореске управе и надлежној локалној пореској администрацији.

Према наведеним одредбама, подношење пореске пријаве за порез на имовину више није услов за спровођење проступка озакоњења као што је то било прописано Законом о озакоњењу објеката који је престао да важи даном ступања на снагу Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима.

Напомињемо да је чланом 7. став 4. Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима прописано да пре евидентирања и уписа права својине на посебним деловима у стамбеним и стамбено-пословним зградама са више станова, инвеститор, свако лице које има правни интерес, управник, односно професионални управник стамбене заједнице, Агенцији подноси пријаву за упис стамбене или стамбено-пословне зграде, односно дела зграде који представља функционалну целину, уз коју може поднети и елаборат геодетских радова односно скицу неевидентираних посебних делова за зграду, преко дигиталне платформе за подношење пријаве.

Ставом 5. истог члана прописано је да за стамбене, стамбено-пословне односно пословне зграде из става 4. овог члана ако је инвеститор непознат или није доступан, скицу посебних делова односно елаборат геодетских радова може доставити свако лице које има правни

интерес, управник, односно професионални управник стамбене заједнице или овлашћено лице, преко дигиталне платформе за подношење пријаве.

Сходно наведеном, на основу поднетих пореских пријава, добијених спискова и потврда од Завода и свих других расположивих података локална пореска администрација врши утврђиивање пореза на имовину сходно напред наведеним законским одредбама.

Чланом 99. став 7. Закона о планирању и изградњи прописано је да се грађевинско земљиште у јавној својини не може отуђити или дати у закуп, ако није донет плански документ на основу кога се издају локацијски услови, односно грађевинска дозвола.

На ваше питање које се односи на околност да ли је План генералне регулације релевантан плански документ, односно да ли се на основу истог могу издати локацијски услови, односно грађевинска дозвола као услов да се неко грађевинско земљиште које је у јавној својини општине отуђи, дајемо следеће :

У конкретном случају План генералне регулације јесте врста планског документа на основу ког се могу издати локацијски услови, односно грађевинска дозвола.

Према нашем мишљењу, општинска управа може спровести поступак отуђења грађевинског земљишта у јавној својини у складу са Законом о планирању и изградњи, на основу ПГР-а с тим да је у документацији приликом расписивања јавног позива (у јавном огласу за јавно надметање, односно прикупљање понуда) обавезно нагласити да је обавеза будућег власника израда урбанистичког пројекта којим ће се детаљно разрадити предметна локација.