Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
У којој програмској активности и којој функцији је правилно планирати трансфер Центру за социјални рад општине?
Последном изменом и допуном Анекса 5 (септембра 2021.) у униформну програмску структуру уведена је програмска активност 0902-0005 Обављање делатности установа социјалне заштите, у оквирима програма Социјална и дечија заштита која је намењена планирању и извршењу апропријација за текуће пословање/функционисање Центра за социјални рад (преко економске класификације 463) на функцију 090. Поред планирања расхода и издатака за потребе функционисања Центра за социјални рад, јединице локалне самоуправе трансферишу средства Центру за социјални рад за једнократне новчане помоћи у оквиру програмске активности 0902-0001 Једнократне помоћи и други облици помоћи на функцији 070, а имајући у виду да је уведена нова програмска активност, потребно је средства за различите намене планирати у оквиру различитих програмских активности.
У ком програму и програмској активности треба планирати расходе за цивилну заштиту?
Расходе за цивилну заштиту потребно је планирати у оквирима програма 15 - Оште услуге локалне самоуправе, у програмској активности 0601-0014 Управљање у ванредним ситуацијама, а у складу са чланом 54. Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама ("Сл. гласник РС", бр. 87/18), према којем "Цивилна заштит је организован систем чија је основна делатност заштита, спасавање и отклањање последица елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа и других већих опасности које могу угрозити становништво, материјална и културна добра и животну средину у миру и ванредном и ратном стању."
Према функционалној класификацији расходе за цивилну заштиту треба планирати у функцији 320 - Услуге противпожарне заштите а која укључује и услуге цивилне заштите у складу са Правилником о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем.
Да ли је приликом израде Одлуке о ребалансу буџета потребно израдити образложење измена програмских инфромација? Да ли табела за програмски буџет треба да садржи све пројекте и програмске активности или може само оне пројекте и активности који се мењају ребалансом?
Приликом израде Одлуке о ребалансу нуџета није неопходно израдити образложење измена програмских информација, јер се о томе може исвестити при изради извештаја о учинку програма, али је потребно прилагодити програмске информације за оне програме, односно пројекте и програмске активности код којих се износ средстава мења а да то може имати утицај на достизање претходно дефинисаног циља или пак, ако се нове уводе ребалансом. Такође, одлука о изменама и допунама одлуке о буџету (ребаланс) треба да садржи и програмске информације о програмима, програмским активностима и пројектима који се не мењају.
Да ли референт у обједињеној процедури који ради на пословима издавања локацијских услова, грађевинске дозволе и решења о одобрењу може да буде у комисији за јавну набавку за пројектат унутрашњих гасних инсталација за јавни објекат, а касније да обрађује захтев за решење са изабраним пројектом из јавне набавке?
Члан 92. Закона о јавним набавкама прописује да поступак јавне набавке спроводи комисија за јавну набавку коју именује наручилац.
У комисији за јавну набавку један члан мора да буде лице које има стечено високо образовање из правне научне области на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно високо образовање које је законом изједначено са академским називом мастер на основним студијама у трајању од најмање четири године или службеник за јавне набавке са високим образовањем на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно високо образовање које је законом изједначено са академским називом мастер на основним студијама у трајању од најмање четири године или лице које је стекло сертификат за службеника за јавне набавке до дана ступања на снагу овог закона.
За члана комисије именује се лице које има одговарајућа стручна знања из области која је предмет јавне набавке, када је то потребно.
Није неопходно да су чланови комисије посебно стручни за сваки предмет јавне набавке, јер то није ни могуће у потпуности постићи, али је пожељно да су та стручна знања које комисија за јавну набавку има довољна за лакше разумевање и контролу над поступком набавке, израдом техничких спецификација и начином доказивања (нпр. познавање посебних прописа и процедура, специфичности и сл.).
Да ли модел уговора за јавну набавку радова може да садржи клаузулу, да се радови изврше у року од 11 месеци, а да се уговором предвиди плаћање тих радова на 36 месечних рата од дана закључења уговора?
Динамика извршења и плаћања по закљученим уговорима јавних набавки радова би морале да буду усклађене. Плаћање које траје више година спада у реализацију уговора, па самим тим постоји ситуација вишегодишњег уговора, а не уговора који траје годину дана.
Дакле, уколико је рок извршења радова 11 месеци, најлогичнији и најкаснији рок начин плаћања је до 45 дана након што су извршени комплетни радови.
Наравно да плаћање може бити сукцесивно, рецимо, по испостављеним привременим ситуацијама док траје извршење радова, али не би требало уговарати плаћање које траје још 25 месеци након што су сви радови увелико извршени, јер тај уговор самим тим траје 36 месеци, а не 11 месеци.
Та ситуација може се решити уколико се прибави сагласност органа надлежног за финансије за закључење вишегодишњег уговора, и да се на тај начин закључи уговор који ће предвиђати плаћање које траје 36 месеци, јер се не може вршити плаћање по уговору који је истекао.
Наручиоци, дакле, имају право да спроведу поступак јавне набавке и закључе уговор који траје три године, али је претходно потребно да прибаве сагласност локалног органа управе надлежног за финансије (ако је наручилац локална самоуправа, обраћа се градском или општинском одељењу/сектору за финансије) за закључење вишегодишњег уговора (односно за преузимање обавеза чије плаћање доспева у години у којој се спроводи поступак и траје још наредне две године), према члану 54. Закона о буџетском систему и Уредби о критеријумима за утврђивање природе расхода и условима и начину прибављања сагласности за закључивање одређених уговора, који због природе расхода, захтевају плаћање у више година.
Када наручилац добије сагласност, доноси Одлуку о спровођењу поступка и даље спроводи поступак јавне набавке на Порталу јавних набавки као да је стандардан једногодишњи уговор у питању-без разлике.
Порески обвезник поднео је пореску пореску пријаву за имовину обвезника који воде пословне књиге, коју је стекао куповином из стечајне масе. Објекти и имовина били су намењени обављању прерађивачке делатности. У финансијском извештају исказана је набавна вредност, а за објекте збирно књиговодствена вредност. У овом тренутку порески обвезник не обавља делатност. Да ли је могуће да оствари право сходно чл. 12. Закона о порезима на имовину? Како да утврдимо пореску основицууУ поступку утврђивања пореза?
Према члану 7. став 4. Закона о порезима на имовину, за објекте у којима су смештени производни погони прерађивачке индустрије који се користе за обављање те делатности, пореска основицу чини вредност непокретности коју представља вредност исказана у пословним књигама на последњи дан пословне године обвезника (у даљем тексту: књиговодствена вредност) у текућој години. Према ставу 5. овог члана, за непокретности из става 4. овог члана које обвезник у пословним књигама исказује посебно од вредности припадајућег земљишта, осим експлоатационих поља, основицу пореза на имовину чини збир књиговодствених вредности објеката и вредности припадајућих земљишта које су утврђене у складу са ставом 3. овог члана. Према ставу 13 истог члана, производним погонима прерађивачке индустрије сматрају се (надземни и подземни) објекти који су намењени за обављање производње у делатности која је класификована као прерађивачка индустрија, у складу са законом којим се уређује класификација делатности.
Чланом 7. став 10. Закона о порезима на имовину прописано је да за непокретност из ст. 1. и 8. овог члана и члана 7а став 6. Закона о порезима на имовину, за експлоатациона поља и за објекте из члана 7. став 5. овог закона, коју обвезник који води пословне књиге изгради, стекне, или му по другом основу настане пореска обавеза у току године за коју се утврђује порез на имовину (у даљем тексту: пореска година) или у текућој години након почетка пословне године обвезника која је различита од календарске, основица пореза на имовину за ту годину је њена набавна вредност исказана у пословним књигама обвезника, а за наредне године утврђује се применом ст. 1. до 9. и става 12. овог члана.
Значи, набавна вредност не чини основицу пореза на имовину за све непокретности обвезника који воде пословне књиге, за које пореска обавеза настане у току пореске године, већ само за непокретности за које, принципијелно, основицу чини књиговодствена вредност, укључујући и фер вредност (нпр. за објекте у којима су смештени производни погони прерађивачке индустрије који се користе за обављање те делатности, за складишне и стоваришне објекте, за објекте за производњу гаса, за објекте за третман и одлагање отпада...). За остале непокретности обвезника који воде пословне књиге за које пореска обавеза настане у току године пореска основица се утврђује применом елемената прописаних законом, за сразмерни део пореске године почев од настанка пореске обавезе.
Уколико је порески обвезник стекао објекте који су били намењени обављању прерађивачке делатности, а који се сада не могу сматрати објектима у којима су смештени производни погони прерађивачке индустрије који се користе за обављање те делатности, тада обвезник у години настанка пореска обавезе нема право да пореску основицу пријави по набавној, односно књиговодственој вредности, јер не испуњава прописане услове из члана 7. став 4. и став 10. Закона о порезима на имовину. Што се тиче права на пореска ослобођење, порески обвезник у својој пореској пријави мора исказати основ за пореско ослобођење из члана 12. Закона о порезима на имовину, при чему се у поступку пореске контроле од обвезника могу захтевати одговарајући докази о томе да ли су испуњени услови за остваривање права на пореско ослобођење.
Да ли ДОО чији је једини оснивач локална самоуправа и чију скупштину друштва чини Општинско веће које бира и директора друштва, али које се не финансира са преко 50 % средстава локалне самоуправе и које делом има трговински карактер (ресторан и сувенирница) подлеже обавези спровођења јавних набавки?
Члан 3. Закона о јавним набавкама уређује питање јавних наручилаца, те дефинише да су јавни наручиоци:
- Република Србија, односно републички органи;
- органи аутономне покрајине;
- органи јединице локалне самоуправе;
- правна лица основана у циљу задовољавања потреба у општем интересу, које немају индустријски или трговински карактер, ако је испуњен било који од следећих услова: да се више од 50% финансирају из средстава јавног наручиоца; да надзор над радом тих правних лица врши јавни наручилац; да више од половине чланова органа надзора или органа управљања тих правних лица именује јавни наручилац;
- групе наручилаца из тач. 1) - 4) овог става.
Потребе које имају индустријски или трговински карактер, у смислу става 1. тачка 4) овог члана, су потребе које задовољава правно лице које послује у редовним тржишним условима, које има за циљ остварење добити и само сноси губитке који произлазе из његове делатности.
Дакле, за одређивање статуса јавног наручиоца из ове категорије потребно је да је кумулативно испуњено неколико услова:
Први услов је постојање статуса правног лица.
Други услов је да је то правно лице основано у циљу задовољавања потреба у општем интересу, које немају индустријски или трговински карактер. Дакле, у погледу ове категорије јавних наручилаца постоје два одвојена, али међусобно повезана питања:
1) да ли је правно лице основано у сврху задовољавања потреба у општем интересу и
2) да ли те потребе у општем интересу имају индустријски или трговински карактер.
Када се утврди да је одређено правно лице основано у циљу задовољавања потреба у општем интересу, следећи корак је утврђивање да те потребе немају индустријски или трговински карактер.
Потребе у општем интересу, које немају индустријски или комерцијални карактер што је потребно за постојање јавног наручиоца, значи одсуство конкурентног, редовног тржишног пословања на конкурентном тржишту са циљем стицања добити, остваривања профита као и самосталног сношења губитака, и генерално се задовољавају тако што њима управља држава односно држава свакако врши одлучујући утицај на њихово пружање.
Трећи услов за статус јавног наручиоца у оквиру ове категорије, након што је утврђено да одређено правно лице јесте основано у циљу задовољења потреба у општем интересу које немају индустријски или трговински карактер, јесте одређивање начина на који се то правно лице финансира, односно начина на који се њиме управља и врши надзор.
Наиме, потребно је да више од 50% финансирања тог правног лица потиче из средстава јавног наручиоца или да надзор над радом тог правног лица врши јавни наручилац, или да више од половине чланова органа надзора или органа управљања тог правног лица именује јавни наручилац.
Довољно је да постоји било који од наведених услова (финансирање, или надзор или управљање), и сматраће се да је овај трећи услов испуњен.
У конкретном случају, правно лице је основано од стране локалне самоуправе и његову скупштину чини Општинско веће које бира и директора друштва, што говори да надзор над радом врши јавни наручилац и претпостављамо да Општинско веће које је Скупштина друштва заједно са директором чини више од половине органа управљања.
Међутим, правно лице делом обавља послове које имају трговински карактер (ресторан и сувенирница), а Закон о јавним набавкама не види делимично обављање таквих послова као опцију, већ је потребно да то правно лице основано у циљу задовољавања потреба у општем интересу, које уопште немају индустријски или трговински карактер.
Уколико је описана ситуација тачна, тада ово правно лице нема својство јавног наручиоца.
Да ли лице које је распоређено на радно место у чијем опису послова стоји да води евиденцију непокретности у јавној својини општине може бити члан пописне комисије за попис финансијске имовине и обавеза? Начелник општинске управе је решењем именовао и посебну комисију за попис нефинансијске имовине, односно непокретности, као и посебну комисију за попис обавеза?
Чланство у комисијама које оснива локална самоуправа дефинисано је локалним одлукама.
Надлежни орган локалне самоуправе (Општинска управа/начелник ОУ) доноси одлуку о оснивању комисија и одређује делатност рада комисије, лица која учествују у раду комисије, дневнице за рад чланова и сл.
Природно је да члан комисије буде неко ко ради на пословима из тог делокруга.
Исто тако је уобичајено да члан комисије за попис имовине буде неко ко ради на пословима евиденције непокретности у јавној својини или руководи Одељењем које ту област покрива.
Када за јавну набавку није пристигла ни једна понуда, да ли се након одлуке о обустави поступка (147. став 1. тачка 4) мора чекати 10 дана жалбеног рока или се може поново нпр. следећи дан покренути јавна набавка?
Чланом 147. став 1. тачка 4) Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), прописано је да наручилац доноси одлуку о обустави поступка ако није достављена ниједна понуда, односно пријава.
Због разлога обустављања поступка, наручилац није дужан да чека да протекне рок од 10 дана за подношење захтева за заштиту права, будући да није поднета ниједна понуда, јер у фази након истека рока за подношење понуда само понуђачи, дакле они који су поднели понуду, могу поднети захтев за заштиту права (активна легитимација након истека рока за подношење понуда).
Наручилац може већ следећег дана да покрене нови поступак јавне набавке, а то може бити нпр. отворени поступак или преговарачки поступак без објаве јавног позива из члана 61. став 7. Закона, којим је прописано да јавни наручилац може да спроводи преговарачки поступак без објавлјивања јавног позива ако у отвореном поступку, односно рестриктивном поступку није добио ниједну понуду или су све понуде неодговарајуће, односно ниједну пријаву или ниједну одговарајућу пријаву, под условом да почетни услови јавне набавке нису битно измењени.
У питању је парцела која је предмет експропријације, а власник је у листу непокретности уписан као држалац, а својина приватна. Како се третира та парцела, да ли ће по решењу о експропријацији катастар општини уписати право јавне својине обзиром да је претходник био држалац и да ли за држаоца следи накнада за експроприсану непокретност као и власнику? Како завршити поступак када је велики број власника парцела преминуло и не знају се наследници или исти нису пренели на своје име, да ли се одређује привременог заступника да се изјасни о поступку експропријације и накнади?
У случају да је на парцели неко уписан као држалац, а својина приватна, поступак се спроводи према том лицу.
Чињеница да је уписан као држалац не би била сметња, јер он мора имати основ државине те парцеле и у предметима експропријације он се може сматрати ранијим сопствеником непокретности.
Катастар је у обавези да таква решења спроведе до краја, с тим да је важно да се у диспозитиву решења назначи да ће правоснажно решење о експропријацији бити основ за укњижбу права својине општине на предметној парцели.
У погледу другог питања: Како спровести поступак ако је лице преминуло, а наследници непознати?
Поступак експропријације се спроводи на основу података из катастра. Лицу које је у листу непокретности уписано са неким правом се доставља позив за усмену јавну расправу, у складу са чланом 29. став 5. Закона о експропријацији. У случају да се позив за јавну расправу врати са забележбом поштоноше "преминуо", таквом лицу се поставља привремени заступник за све време трајања поступка пред првостепеним органом, у складу са Законом о општем управном поступку.
Наиме, члан 48. став 1. Закона о општем управном поступку прописује, поред осталог, да орган решењем поставља странци привременог заступника ако радњу треба предузети према странци чије пребивалиште или боравиште није познато, а нема пуномоћника – све под условом да је ствар хитна, а поступак мора да се спроведе.
Ставом 7. истог члана прописано је да привремени заступник учествује само у поступку у коме је постављен и предузима само радње за које је постављен и док не престану разлози због којих је постављен, ставом 8. је прописано да жалба против решења којим се поставља привремени заступник не одлаже извршење решења.
Обавеза првостепеног органа је да исто решење објави на интернет страници органа и на огласној табли.
Имајући у и виду да су поступци експропријације углавном хитни, и не трпе неко веће одлагање обзиром да се ради од поступцима који су од јавног интереса за ширу друштвену заједницу лицима која су преминула, а чији наследници нису познати или оставински поступак није окончан, таквим лицима се поставља привремени заступник.
Напомињемо да се привремени заступник поставља до окончања поступка доношења ресења о експрпријацији, али не и за поступак утврђивања накнаде.
Привремени заступник не може бити овлашћен да потписује споразуме о накнади нити да прима накнаду.
У случају да се у року од два месеца од окончања поступка експропријације наследници не појаве, првостепени орган, у складу са чланом 61. Закона о експропријацији списе предмета прослеђује надлежном суду на даљи поступак и одлучивање.
Да ли се приликом исплате дневница за службено путовање у иностранству исплата врши у износу од 15 еура или могу дневнице исплаћивати у складу са буџетом пројекта? На који начин могу исплатити накнаду за рад на пројекту члановима тима који су уједно и запослени у локалној самоуправи?
Чланом 118. став 1. тачка 3) Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) прописано је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, за време проведено на службеном путу у иностранству. У складу са ставом 2. овог члана, висина ових трошкова мора бити изражена у новцу. Чланом 20. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника ("Сл. гласник РС", бр. 98/2007 - пречишћен текст, 84/2014, 84/2015 и 74/2021), прописано је да се државном службенику и намештенику накнађују трошкови исхране и градског превоза у месту боравка у иностранству у износу од 15 евра на свака 24 часа проведена у иностранству.
Када се службени пут у иностранству запослених у јединицама локалне самоуправе реализује и финансира из међународних средстава, односно донација, произилази такође да је обрачун и исплату дневница (трошкови исхране и градског превоза у месту боравка у иностранству) потребно вршити у складу са одредбама Закона о раду и Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника. СКГО нису познате одредбе било из наведених прописа или из прописа и других докумената који се односе на буџетски систем, укључујући и Упутство Министарства финансија за припрему буџета, а које на другачији начин уређују утврђивање висине и исплату дневница за службена путовања у иностранству запослених у ЈЛС. Ипак, било би пожељно сагледати и конкретан уговорни аранжман у оквиру којег се пројекат спроводи и хијерархију применљивих правних аката (Финансијски споразум у оквиру којег је пројекат одобрен, Оквирни споразум за инструмент претприступне помоћи ЕУ – одговарајућа ИПА, уколико је то извор финансирања пројекта, итд.) да би се са сигурношћу испитале опције у погледу предметног третмана дневница. У зависности од модалитета имплементације (директни или индиректни) и надлежног уговарачког тела (Делегација ЕУ, или МФИН/ЦФЦУ), као и надлежне националне институције за пројекат (Министарство за европске интеграције или друга ресорна институција), било би пожељно да се и од њих затражи интерпретација у овом погледу. Плате чланова пројектног тима треба да одговарају стварном обиму њиховог ангажовања у реализацији пројекта уважавајући проценте ангажовања и износе одређене буџетом пројекта. Потребно је да јединица локалне самоуправе донесе одговарајући акт (решење/закључак) о потреби ангажовања запослених у јединици локалне самоуправе на активностима пројекта. Овај акт треба да садржи имена службеника који учествују на реализацији пројекта, опис активности као и временски период у коме ће запослени обављати активности на реализацији пројекта. Уколико запослени поред својих редовних послова, обавља и послове на реализацији пројекта, он има право на додатак за додатно оптерећење.
Чланом 41. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022) прописана је могућност да ако по писменом налогу непосредног руководиоца запослени ради и послове који нису у опису његовог радног места због привремено повећаног обима посла или послове одсутног запосленог, има право на додатак за додатно оптерећење на раду. У писменом налогу се наводи и назив радног места чије послове ће запослени обављати услед привременог повећања обима послова и разлози који су довели до привременог повећања обима посла, односно име запосленог који је одсутан. Додатак за прековремени рад искључује додатак за додатно оптерећење на раду. Додатак за додатно оптерећење од најмање 10 радних дана месечно износи 4% основне плате, односно 5% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице. Додатак за додатно оптерећење од најмање 20 радних дана месечно износи 8% основне плате, односно 10% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице. Дакле, услов за исплату додатног оптерећења у складу са одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе јесте да послови које запослени обавља као пројектне задатке нису послови који су му већ у опису радног места.
По питању ангажовања нових лица за рад на пројектима, чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021) предвиђено је да се радни однос у органу ЈЛС може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) између осталог и ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта. Радни однос на одређено време у овом случају заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса и не може прерасти у радни однос на неодређено време.
Лица ангажована ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора, изузета су од ограничења укупног броја запослених на одређено време успостављеног чланом 27к став 4. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 и 118/2021).
Да ли и како Општина може да преда захтев Катастру ради преноса права својине на страно привредно лице и Општину, сразмерно уделима у капиталу ликвидираног друштва, имајући у виду ограничења за страна правна лица које Закон прописује у погледу стицања права својине на некретнинама?
Према члану 548. став 1. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - др. Закон, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 и 109/2021), у случају принудне ликвидације, имовина ликвидираног друштва прелази на његове чланове у сразмери са њиховим уделима у капиталу друштва, а у случају ортачког друштва које нема капитал расподељује се на једнаке делове између ортака. То значи да чланови постају власници непокретности по самом закону, ванкњижно, без обзира на уписане податке у катастру непокретности.
Разуме се, стање у катастру треба уподобити стварном стању и треба уписати нове власнике – чланове привредног друштва које је брисано у поступку принудне ликвидације на непокретностима које су припадале том друштву. Чињенице које су битне за укњижбу права својине доказују се изводом из АПР-а. Потребно је од АПР-а прибавити извод/потврду у складу са чланом 36. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС“, бр. 99/2011, 83/2014, 31/2019 и 105/2021). Из извода/потврде треба бити видљиво да је одређено друштво престало да постоји у поступку принудне ликвидације, одређеног дана, и да су му чланови били одређени субјекти (овде општина и страно привредно друштво), као и величину њихових удела у том друштву (процентуално), осим ако је реч о ортачком друштву (што, вероватно, није). То је исправа која за службу за катастар непокретности доказује да су се стекли услови предвиђени законом за пренос права својине и да је до преноса својине дошло по самом закону.
Околност да је један од чланова страно правно лице није сметња да оно стекне удео у својини (сусвојини) на непокретности која је припадала ликвидираном друштву. Страно привредно друштво сматра се страним улагачем у смислу одредаба Закона о улагањима („Сл. гласник РС“, бр. 89/2015 и 95/2018). Према члану 7. став 1. тог закона, улагач који је страно правно или физичко лице у погледу свог улагања у свему ужива једнак положај и има иста права и обавезе као и домаћи улагачи, ако овим или другим законом није другачије уређено. Право да члану друштва (улагачу) припадне имовина ликвидираног друштва је право које проистиче из улагања, а не из неког комерцијалног уговора или другог правног посла. Ни у том, ни у неком другом закону није предвиђено да страно лице које је члан ликвидираног привредног друштва нема право да секне имовину друштва након његове ликвидације. Из тога произлази да и страно правно (и физичко) лице постаје власник имовине привредног друштва које је престало у поступку принудне ликвидације по самом закону, и има право да се упише као власник (сувласник) непокретности које су припадале ликвидираном привредном друштву.