Питања и одговори

Одредбама члана 114. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, уређују се застарелост права на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања. Право пореског органа на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече. Чланом 114а право пореског обвезника на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече.

Застарелост права на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је порески обвезник стекао право на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања.

Сходно наведеном, а у вези са одредбама чл.10 и 10а Закона о порезима на имовину који уређују настанак и престанак пореске обавезе имате правни основ да пореском обвезнику утврдите порез на имовину од настанка пореске обавезе па до отуђења предметне непокретности.

Према Закону о пореском поступку И пореској администрацији прописано је да се спроводи пореска контрола. Појмови канцеларијске и теренске контроле из закона су брисани почев од 1. јануара 2019. године (Закон о изменама И допунама ZPPPA објављен у Службеном гласнику РС број 30/2018), од када се користи појам пореска контрола. 

Члан 123. ZPPPA прописује да пореска контрола представља поступак провере и утврђивања законитости и правилности испуњавања пореске обавезе, као и поступак провере тачности, потпуности и усклађености са законом, односно другим прописима, података исказаних у пореској пријави, пореском билансу, рачуноводственим извештајима и другим евиденцијама пореског обвезника који врши порески орган, у складу са овим законом. Ако се у пореској контроли утврде неправилности или пропусти у извршавању обавеза из порескоправног односа, пореском обвезнику се налаже да их отклони. 

Став 3. овог члана ZPPPA прописује да је порески инспектор службено лице које је овлашћено да врши пореску контролу на основу налога за пореску контролу, односно позива за пореску контролу. 

Члан 124. ZPPPA прописује да је порески инспектор дужан да покаже службену легитимацију пореском обвезнику уколико пореску контролу врши на основу налога за пореску контролу. 

Чланом 125. ZPPPA прописано је да се пореска контрола врши у пословним просторијама пореског обвезника, у службеним просторијама пореског органа или на другом месту, у зависности од предмета контроле. 

Према томе, теренску контролу, као вид пореске контроле која се врши у пословним просторијама пореског обвезника или на другом месту, може вршити порески инспектор на основу налога за контролу издатог у складу са ZPPPA.

У овом случају нема места примени чл. 12. став 1. тачка 7) ЗЈН, јер лизинг није саставни део овог изузетка, и, као што сте и навели, уговор о куповини возила путем лизинга је тројни, између продавца, банке односно даваоца лизинга и купца и у питању је стандардна процедура и поступак јавне набавке. 

Због природе предмета и финансирања уговора, углавном је пракса да се спроводи један поступак јавне набавке.

У оквиру конкурсне документације се сачињава Образац структуре цене који у себи садржи податке структуре цене испоручиоца возила и податке структуре цене даваоца лизинга (нпр. номинална и ефективна каматна стопа, укупан износ камате за време трајања лизинга, трошкови кредитног бироа, упис уговора у регистар финансијских лизинга, ПДВ на те трошкове, ПДВ на камату, број рата, износ месечне лизинг рате, вредност возила путем лизинга итд.).

Дакле, када је оваква јавна набавка у питању, спроводи се јединствен поступак, подноси се заједничка понуда испоручиоца возила и даваоца лизинга, где испоручилац возила преноси на даваоца лизинга право својине над возилом, ради његове предаје примаоцу лизинга (наручиоцу) на држање и коришћење.

Чланом 69. став 3. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 и 118/2021) прописано је да се текућа буџетска резерва опредељује највише до 4% укупних прихода и примања од продаје нефинансијске имовине за буџетску годину.

Чланом 14. Закона о буџетском систему, прописане су врсте јавних прихода и примања:

Јавни приходи су:

1) порези;

2) доприноси за обавезно социјално осигурање;

2а) непорески приходи, и то:

(1) таксе,

(2) накнаде,

(3) казне,

(4) приходи настали употребом јавних средстава;

5) самодопринос;

6) донације, трансфери и финансијска помоћ Европске уније.

Примања државе су:

1) примања од продаје нефинансијске имовине;

2) примања од задуживања;

3) примања од продаје финансијске имовине.

Чланом 20. Закона о буџетском систему, примањима од продаје нефинансијске имовине сматрају се: 

1) примања од продаје непокретности и покретних ствари у државној својини;

2) примања од продаје непокретности и покретних ствари у својини аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе;

3) примања од продаје осталих основних средстава;

4) примања од продаје робних резерви;

5) примања од продаје драгоцености;

6) примања од продаје природне имовине;

7) друга примања утврђена законом.

На основу наведених одредби, може се рећи да се приликом обрачуна максимално могућег износа средстава који се могу определити као текућа буџетска резерва, узимају укупни приходи и примања од продаје нефинансијске имовине. Дакле у наведени обрачун не улазепримања од задуживања и примања од продаје финансијске имовине.

У складу са чланом 8. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем ("Сл. гласник РС", бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021, 66/2021 и 130/2021), класификација расхода и издатака према изворима финансирања исказује приходе и примања, расходе и издатке према основу остварења тих средстава.

Класификација извора финансирања обухвата:

1) Опште приходе и примања буџета - извор 01;

2) Трансфере између корисника на истом нивоу - извор 02;

3) Социјалне доприносе - извор 03;

4) Сопствене приходе буџетских корисника - извор 04;

5) Донације од иностраних земаља - извор 05;

6) Донације од међународних организација - извор 06;

7) Трансфере од других нивоа власти - извор 07;

8) Добровољне трансфере од физичких и правних лица - извор 08;

9) Примања од продаје нефинансијске имовине - извор 09;

10) Примања од домаћих задуживања - извор 10;

11) Примања од иностраних задуживања - извор 11;

12) Примања од отплате датих кредита и продаје финансијске имовине - извор 12;

13) Нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година - извор 13;

14) Неутрошена средства од приватизације из ранијих година - извор 14;

15) Неутрошена средства донација, помоћи и трансфера из ранијих година - извор 15;

16) Родитељски динар за vannastavne активности - извор 16;

17) Неутрошена средства трансфера од других нивоа власти - извор 17;

18) Финансијску помоћ ЕУ - извор 56.

Дакле, исказано по изворима финансирања, а у складу са наведеним чланом Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем, приликом рачунања укупно могућег износа текуће буџетске резерве узима се 4% од укупно планираних прихода и примања од продаје нефинансијске имовине, који се исказују на изворима финансирања од 01 до 09, као и на извору 16 и извору 56. 

Према члану 14. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, пуномоћник пореског обвезника (у даљем тексту: порески пуномоћник) је физичко, односно правно лице - резидент Републике које у границама добијеног пуномоћја, у име и за рачун пореског обвезника извршава послове у вези са пореским обавезама обвезника (прима пореске акте, подноси пореске пријаве, плаћа порез и др.). Порески обвезник физичко, односно правно лице - нерезидент Републике (у даљем тексту: нерезидент) који нема сталну пословну јединицу на територији Републике, односно који остварује приходе или стиче имовину на територији Републике ван пословања своје сталне пословне јединице, дужан је да у року од десет дана од дана почетка остваривања прихода, односно стицања имовине подложне опорезивању на територији Републике, обавести Пореску управу у седишту о лицу које је његов порески пуномоћник.

Члан 16.  Закона о пореском поступку и пореској администрацији даље прописује да Пореска управа, по службеној дужности, из реда пореских саветника или адвоката поставља заступника нерезиденту који није у року из члана 14. став 2. овог закона обавестио Пореску управу о свом пореском пуномоћнику. Закључак о постављењу заступника по службеној дужности доставља се заступнику и објављује на интернет страни Пореске управе и огласној табли Пореске управе, а против закључка жалба није дозвољена. Награду и надокнаду трошкова заступника по службеној дужности исплаћује Пореска управа, према тарифи коју прописује министар надлежан за послове финансија (у даљем тексту: министар), при чему Пореска управа има право на повраћај ових средстава од пореског обвезника.

Тарифом о награди и надокнади трошкова заступника по службеној дужности - адвоката у пореском поступку (''Službeni гласник РС'', бр. 55/04, 59/13) прописује се висина награде и надокнаде трошкова заступника по службеној дужности - адвоката у пореском поступку које исплаћује Пореска управа. Адвокату који је постављен за заступника по службеној дужности у пореском поступку припада новчана награда у износу од 50% од награде прописане тарифом којом се одређују награде и накнаде трошкова за рад адвоката, у делу који се примењује на остале поступке. Адвокату који је постављен за заступника по службеној дужности у пореском поступку припада надокнада свих трошкова у вези са радом, у складу са тарифом.

Правилником о пореском идентификационом броју, у члану 5. прописано је да пријаву за регистрацију на Обрасцу ПР-3 подноси нерезидентно физичко лице. Централа Пореске управе одређује и додељује ПИБ, по службеној дужности, на основу пријаве за регистрацију коју подноси надлежна организациона јединица Пореске управе на основу расположивих података, односно фактичких околности.

Према наведеним прописима, Пореска управа може по службеној дужности доделити ПИБ, при чему се мора одредити заступник из реда пореских саветника или адвоката. Уколико би локална пореска администрација доставила захтев Пореској управи за отварање ПИБ-а по службеној дужности, уз који би приложила правни основ за настанак те обавезе (стицање имовине), према нашим сазнањима Пореска управа по истом не би поступила, уколико се не достави податак о заступнику. Значи, локална пореска администрација би морала да одреди и ангажује заступника у складу са чланом 16. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, а који подразумевају плаћање свих трошкова заступања, који би пали на терет јединице локалне самоуправе, у складу са чланом 16. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (имали би право на повраћај тих средстава од пореског обвезника, што би се спроводило у посебном поступку).

Имајући у виду износе пореске обавезе и висину трошкова адвоката који би као заступник учествовао у свим пореским поступцима за одређеног пореског обвезника током одређеног периода, поставља се питање економске оправданости његовог ангажовања, која се мора посматрати кроз могућност наплате утврђених пореских обавеза и насталих трошкова.

Чланом 102. Закона о здравственом осигурању („Сл. гласник РС“, бр. 25/2019) прописано је да послодавац исплаћује и накнаду зараде запосленима која се обезбеђује из средстава обавезног здравственог осигурања, у складу са овим законом, врши обрачун накнаде зараде у складу са овим законом и доставља га матичној филијали, уз захтев за исплату накнаде зараде. Ставом 3. овог члана прописано је да филијала утврђује право на накнаду зараде и висину накнаде и најкасније у року од 30 дана од дана пријема наведеног обрачуна преноси одговарајући износ средстава на посебан рачун послодавца. Наведена средства не могу бити предмет извршења, осим за исплату накнаде зараде запосленима. Даље, ставом 7. овог члана прописано је да послодавац може из својих средстава да исплати накнаду зараде и када се та накнада обезбеђује из средстава обавезног здравственог осигурања, с тим да је филијала дужна да исплаћене износе накнади послодавцу у року од 15 дана од дана предаје захтева филијали, уплатом на посебан рачун послодавца.

Чланом 14. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем ("Сл. гласник РС", бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021, 66/2021 и 130/2021) прописно је да синтетички конто 414100 - Исплата накнада за време одсуствовања с посла на терет фондова садржи аналитичка конта на којима се књиже породиљско боловање, боловање преко 30 дана и инвалидност рада другог степена. Ове накнаде књиже се на терет одговарајућих субаналитичких конта у оквиру овог синтетичког конта уз одобрење одговарајућих субаналитичких конта у категорији 230000 - Обавезе по основу расхода за запослене. Поред наведеног књижења ових расхода, који се по правилу рефундирају, потребно је за укупан износ накнаде задужити субаналитички конто 122192 - Потраживања од фондова по основу исплаћених накнада запосленима, уз одобрење конта 291911 - Обавезе фондова за исплаћене обавезе по основу накнада запосленима. Када Републички фонд за здравствено осигурање у току године рефундира износ исплаћене накнаде за боловање уплатом на текући рачун корисника буџета, задужује се текући рачун уз одобрење конта 122192 - Потраживања од фондова по основу исплаћених накнада запосленима и истовремено се за тај износ коригује одговарајући субаналитички конто у оквиру синтетичког конта 414100 - Исплата накнада за време одсуствовања с посла на терет фондова, а задужује конто 291911 - Обавезе фондова за исплаћене обавезе по основу накнада запосленима. Износ који на крају године није рефундиран остаје на субаналитичком конту 291911 - Обавезе фондова за исплаћене обавезе по основу накнада запосленима и субаналитичком конту 122192 - Потраживања од фондова по основу исплаћених накнада запосленима.

Дакле, у складу са чланом 102. Закона о здравственом осигурању, послодавац може да исплати из својих средстава накнаду боловања преко 30 дана, а матична филијала РФЗО рефундира ова средства послодавцу на посебан рачун.  

Такође, према одредбама члана 14. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем, средства за рефундацију исплаћене накнаде боловања из средстава корисника буџетских средстава у току године РФЗО треба да уплати на текући рачун корисника буџета.

Обзиром да ЈЛС може да има само Рачун извршења буџета, она не мора да има посебан подрачун за боловања, што значи да ЈЛС може да врши исплату накнаде за боловање преко 30 дана са Рачуна извршења буџета пре рефундације, као и да се рефундација врши на Рачун извршења буџета.  

Уколико ЈЛС има отворен наменски подрачун, рефундација боловања ће бити извршена преко њега. Такође, ЈЛС може извршити уплату пре добијања средстава од РФЗО, али тако што ће потребна средства пренети на подрачун боловања и одатле извршити исплату, а када РФЗО изврши рефундацију иста може вратити на Рачун извршења буџета. Такође може их користити за наредну исплату боловања, па тек кад се заврши боловање, наведена средства може вратити на Рачун извршења буџета. 

Члановима 14-18. Правилника о начину утврђивања и евидентирања корисника јавних средстава и о условима и начину за отварање и укидање подрачуна консолидованог рачуна трезора код управе за трезор („Сл. гласник РС“, бр. 99/2018 и 40/2019) прописани су услови и начин за отварање и укидање динарских и девизних подрачуна консолидованог рачуна трезора код Управе за трезор, који се воде у Евиденцији подрачуна корисника јавних средстава код Управе за трезор.

Приликом одлучивања о трошковима поступка потребно је водити рачуна о следећем: одлука о трошковима мора да буде посебна точка диспозитива решења којим првостепени орган усваја жалбу и врши измену решења. Поред тога образложење тог решења треба да садржи детаљно образложење у вези одлуке о трошковима поступка. При оцени неопходности и оправданости трошкова, морају се узети у обзир чињенице које се односе на издатке које је странка морала имати у сврху стављања ван правног промета појединачног правног акта. То значи да странка којој се трошкови надокнађују (увек је то порески обвезник, а не адвокат), мора да достави доказ о томе да ли је имала трошкове чију накнаду захтева. 

Одредбе члана 85. став 7. Закона о управном поступку, прописује да лице које учествује у поступку сноси трошкове радњи које проузрокује својом кривицом. То значи да треба утврдити околности које указују на то да ли су трошкови заступања проузроковани неправилним радом првостепеног органа или обвезника (ако су у питању чињенице и подаци које је по закону обвезник морао сам да достави надлежном органу, а то није учинио, у том смислу трошкови ангажовања адвоката нису проузроковани неправилним радом пореског органа већ само обвезника, односно када су у питању чињенице од значаја за опорезивање, са којима орган није могао бити упознат у поступку пре доношења решења). 

Значи, код утврђивања права на надокнаду трошкова за састав жалбе, потребно је утврдити да ли су трошкови заступања били неопходни и оправдани, затим пореском обвезнику коме се врши накнада трошкова упутити писани захтев по члану 44. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, за достављање доказа о томе да је имао трошкове чију накнаду захтева (обрачун трошкова сачињен између адвоката и странке са доказом да је обрачун достављен обвезнику; изјашњење о томе да ли су трошкови заступања исплаћени пуномоћнику и ако јесу доказ о томе). 

Трошкови заступања од стране адвоката се одмеравају у складу са ТАРИФОМ О НАГРАДАМА И НАКНАДАМА ТРОШКОВА ЗА РАД АДВОКАТА (управни поступак је обрађен Тарифним бројевима 37-41, а увези са њима је Тарифни број 13, на чију примену се упућује када се ради о проценљивим стварима). Вредност спора и износ награде у тарифи приказан је у поенима, а у члану 15. Тарифе је наведено да вредност једног поена износи 30 динара. Чланом 12. Тарифе уређено је да „на захтев странке, адвокат је дужан да састави писмени обрачун награде и трошкова за извршени рад уз приказ Тарифе“.

Пример:

У вези жалбе на решење којим се утврђује порез а имовину за 2022. годину у износу од 15.000 динара, странка је поднела захтев за надокнаду трошкова заступања на име састављања жалбе од стране адвоката у износу од 60.000 динара, а у вези са ТБ 38. Тарифе која се односи на непроценљиве предмете и у вези са ТБ 40. Тарифе који се односи на правне лекове. 

Уколико се усваја захтев за надокнаду трошкова заступања, полази се од тога да је у питању заступање у проценљивим стварима у складу са ТБ 37. Тарифе (а не у непроцењивим по ТБ 38). 

Значи, висина трошкова поступка одређена је адвокатском тарифом у зависности од вредности спора, а не од воље подносиоца захтева, која правила се примењују и у управном поступку, па је у сврху заштите јавног инетерса, трошкове поступка неопходно ценити према висини утврђених пореских обавеза које су предмет ожалбеног поступка. 

Према ставу 1. Тарифног броја 37: „за састављање предлога, захтева, пријава, молби и других поднесака којима се покреће управни поступак и то у проценљивим стварима када се управни поступак води око неког права у вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13.“

Према ставу 1. Тарифног броја 40: „за састављање правних лекова, редовних и ванредних, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак (предлози) из Тарифног броја 37 и 38.“

Значи, према ставу 1. Тарифног броја 13, за вредност спора до 25.000 поена, адвокату припада награда од 300 поена, а имајући у виду да вредност једног поена износи 30 динара, за вредност спора до 750.000 динара, адвокату припада награда од 9.000 динара. 

Сходно наведеном, у конкретном наведеном случају, вредност предмета спора износи 15.000 динара (као вредност утврђеног пореза), адвокату припада награда од 9.000 динара увећана за 100% (у складу Са ТБ 40.), тако да накнада за састављање жалбе у овом случају укупно износи 18.000 динара.

По питању цене рада у туристичким организацијама и органима јединице локалне самоуправе указујемо да су плате запослених у јавном сектору уређене Законом о систему плата у јавном сектору („Службени гласник РС”, број 18/16, 108/16, 113/17, 95/18, 86/19, 157/20 и 123/21). Плате запослених код корисника буџета локалне власти (директни и индиректни корисници) уређене су и у складу са Законом о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 34/01, 62/06...113/17 - др.закон), Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима („Службени гласник РС”, бр. 44/08 - пречишћен текст, 2/12, 113/17-др.закон и 23/18, 95/18 - др. закон, 86/19 - др.закон, 157/20 - др.закон и 123/21 - др.закон ). 

Чланом 2. Закона о платама у државним органима и јавним службама каже да се плате изабраних, именованих и постављених лица и запослених у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе и запослених у јавним службама које се финансирају из буџета Републике, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе утврђују на основу:

1) основице за обрачун плата (у даљем тексту: основица);

2) коефицијента;

3) додатка на плату;

4) обавеза које запослени плаћа по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање из плате, у складу са законом.

Основну плату изабраних, именованих и постављених лица и запослених чини производ основице и коефицијента.

По питању утврђивања основице за обрачун плата, члан 3. Закона о о платама у државним органима и јавним службама каже да основицу за обрачун и исплату плата утврђује Влада, осим за председника Републике, народне посланике и именована, постављена и запослена лица у службама председника Републике и Народне скупштине Републике Србије.

Дакле, Влада Републике Србије утврђује исту основицу за запослене у органима ЈЛС и јавним службама које се финансирају из буџета ЈЛС и при том нема разлике у основици према развијености јединице локалне самоуправе.

На крају, по питању рачунања минулог рада прилажемо извод из Мишљења Министарства државне управе и локалне самоуправе бр. 120-04-767/2014-04 од 17.11.2014. године:

„Чланом 5. став 1. тачка 1) Закона о платама у државним органима и јавним службама прописано је да додатак за плату припада за време проведено у радном односу (минули рад) - у висини од 0,4% од основице за сваку пуну годину рада остварену у радном односу код послодавца, у смислу члана 1. Закона. Ставом 2. истог члана прописано је да се све установе у истој делатности обухваћене истим планом мреже, односно основане од истог нивоа власти сматрају истим послодавцем у смислу претходног става. 

У примени ове одредбе треба поћи од послодаваца у смислу члана 1. Закона и имати у виду да промена послодавца тј. промена у оквиру набројаних организационих облика начелно повлачи за собом губитак права на минули рад. На пример, запослени који је радио у органима Аутономне Покрајине, а сада ради у органу јединице локалне самоуправе или запослени који је радио у органима две различите јединице локалне самоуправе (у органима различитих општина и града), или запослени који је радио у установама јавних служби који обављају различите делатности, неће имати право на накнаду за време проведено у радном односу (минули рад), с обзиром да се не ради о истом послодавцу у смислу члана 1. Закона.

Што се тиче норме у члану 5. став 2. (односи се само на установе као послодавца), да би запослени остварио право на минули рад, потребно је да услови буду алтернативно испуњени, наиме да се ради о установама у истој делатности обухваћеним истим планом мреже или да се ради о установама у истој делатности основаним од истог нивоа власти. У делу захтева у вези са питањем да ли постоји план мреже или да ли се ради о установама као послодавцима у истој делатности основаним од истог нивоа власти, обавештавамо вас да према мишљењу Министарства просвете, науке и технолошког развоја број 610-00-737/2014-02-1 од 6. новембра 2014. године: исти план мреже, ради обрачуна минулог рада, чине предшколске установе, основне и средње школе, високошколске установе (укључујући и научне институте у саставу универзитета) и установе ученичког и студентског стандарда на територији Републике Србије, и то као установе које су утврђене одговарајућом мрежом установа као планским актом који доноси оснивач, односно конкурсом који се расписује сваке школске године за упис, односно пријем у ове установе у складу са одговарајућим законом, имајући у виду јединствени систем просвете. Мрежу установа, односно конкурс треба посматрати у континуитету, односно у вези са свим раније донетим одговарајућим актима (мрежа установа, конкурс, акт о оснивању, односно давању сагласности за обављање одговарајуће делатности и др.).“

Дакле, имајући у виду наведено мишљење и овај конкретни случај, сматрамо да лице запослено у туристичкој организацији општине или града неће имати право на минули рад остварен у просвети. Међутим, како се колективним уговором, општим актом и уговором о раду могу утврдити већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није друкчије одређено (члан 8. Закона о раду), у одлучивању о праву на минули рад у туристичкој организацији требало би узети у обзир и евентуални колективни уговор или општа акта која евентуално на повољнији начин утврђују право на минули рад. 

У складу са чланом 22. Закона о пореском поступку и пореској администрацији пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства.

Ако оставилац нема наследника или се ниједан од наследника не прихвати наследства, оставиочева пореска обавеза се отписује.

Пореску обавезу пословно неспособног физичког лица или одсутног физичког лица коме се не зна пребивалиште испуњава заступник из имовине пореског обвезника. Ако имовина лица из става 3. овог члана није довољна да се намири дуг по основу пореза и споредних пореских давања, ненамирени део дуга се отписује. Ако престану разлози из става 3. овог члана због којих је лицу одређен заступник, решење о отпису пореског дуга ће се укинути, али се за период од дана када је ненамирени порески дуг тог лица доспео до дана када су разлози престали, камата не обрачунава. 

Престанак пореске обавезе у складу са чланом 23. престаје наплатом пореза; застарелошћу пореза; отписом пореза или на други на други законом прописани начин. 

Сходно законским одредбама, пореском обавезом не може да се задужује преминуло лице, а порески орган је у обавези да кроз поступак контроле утврди тачно чињеничко стање, односно да ли постоји наследник имовине, да ли се наследници прихватају наследства у складу са судским решењем, уколико је донето, да ли постоји обвезник који је држалац или корисник имовине, а како би у конкретном случају престала пореска обавеза, а настали дуг се отписао.

Право плодоуживања може се установити уговором. Уколико се плодоуживање установљава уговором о поклону, продавац преноси право својине на поклонопримца, а уговорне стране уговоре право доживотног или не плодоуживања за поклонодавца на поклоњеној ствари. Непокретности се могу користити и када она није њихова, односно на њима може постојати право плодоуживања, употребе или становања. 

Обавеза по основу пореза на имовину у складу са чланом 10. Закона о порезу на имовину настаје најранијим од следећих дана: даном стицања права на које се порез на имовину плаћа у складу са чланом 2. став 1. и чланом 2а овог закона, даном успостављања државине кад се порез плаћа на државину, даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења имовине на други начин.

Пореска обавеза је настала и ако постоје услови да се непокретност може користити, а обвезник је не користи. Наиме, право је (али не и обавеза) обвезника пореза да објекат на коме је ималац права користи.

У складу са чланом 13. Закона о порезима на имовину утврђени порез на кући за становање или стану у којем станује обвезник и у којој је пријављено његово пребивалиште, у складу са законом којим се уређује пребивалиште грађана, умањује се за 50%, а највише 20.000 динара.

Ако на једној кући за становање или стану има више обвезника, право на умањење утврђеног пореза има сваки обвезник који у тој кући за становање или стану станује чије пребивалиште је пријављено у тој кући или стану, у висини сразмерној његовом уделу у праву на тој кући за становање или стану у односу на износ за који се порез умањује, у складу са ставом 1. овог члана. 

Домаћинством, у смислу овог закона, сматра се заједница живота, привређивања и трошења остварених прихода чланова те заједнице. Ако су за исту кућу или стан испуњени услови за умањење утврђеног пореза по више основа умањење се врши по једном основу који је најповољнији за обвезника.

Сходно наведеном, уколико власник стана не станује у кући за становање или стану која је предмет пореза на имовину и нема пријављено пребивалиште у њој у складу са законом којим се уређује пребивалиште грађана, нема право на порески кредит.

У пракси, захтев се подноси Комисији за контролу државне помоћи, с тим да се умањење по овом основу не врши, имајући у виду да се поменута Уредба из 2015. године односила само на захтеве за конверзију који су поднети до 31.12.2015. године. 

До доношења нове Уредбе, мишљење Стручне службе СКГО је да умањење не треба вршити по овом основу.

Према одредбама Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту из накнаду, предмет конверзије је изграђено или неизграђено грађевинско земљиште. Закон не говори о земљишту унутар или изван грађевинског подручја, већ само и изграђеном и неизграђеном грађевинском земљишту. 

С тим у вези, према мишљењу Стручне службе СКГО, уз испуњење свих других законских услова могућа је конверзија грађевинског земљишта изван грађевинског подручја.