Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли Наручилац има обавезу да понуђачима омогући увид у документацију о набавци за набавку која је спроведена као набавка која је испод прагова до којих се не примењује ЗЈН?
У конкретној ситуацији би требало поступати онако како је то предвиђено посебним актом који је донет у складу са чланом 49. ЗЈН, где је између осталог, дужност да се ближе уреди начин планирања и спровођења набавки на које се закон не примењује. Дакле, на наручиоцу је да одлучи да ли ће понуђачима омогућити увид у документацију о набавци за набавку која је спроведена као набавка која је испод прагова до којих се не примењује ЗЈН.
Ако понуђач жели да опозове своју понуду, на који начин је може опозвати након отварања понуда?
Понуђач може опозвати своју понуду до истека рока за подношење понуда, док након истека рока за подношење понуде исту не може опозвати нити мењати, али може одустати од поднете понуде, обавештавањем наручиоца о тој околности.
При томе, треба имати у виду казнене одредбе које ЗЈН предвиђа у таквој ситуацији за понуђача (евентуална наплата средства финансијског обезбеђења, прекршај).
Да ли поступак набавке на које се не примењује Закон о јавним набавкама може да се покрене у суботу?
Закон о јавним набавкама не уређује ово питање, те се не може сматрати неправилним поступањем уколико се поступак набавке на коју се не примењују одредбе ЗЈН покрене у суботу. Ипак, у том смислу могу бити од значаја одредбе посебног акта о набавкама на које се ЗЈН не примењује, а који акт доноси сам наручилац и општи акт који уређује радне дане код наручиоца (да ли субота може бити радни дан и сл.).
Да ли је наручилац дужан да захтева и достављање доказа о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта и у делу обавезних основа за искључење или само у делу критеријума за избор?
Наручилац у конкурсној документацији одређује начин доказивања критеријума за квалитативни избор привредних субјеката, па и основа за искључење, те је потребно да захтева и доказе у том делу.
Ипак, највећи број привредних субјеката је уписан у Регистар понуђача, па наручилац није дужан да захтева доказе за основе за искључење из члана 111. став 1. тач. 1) и 2) ЗЈН, уколико увидом у јавно доступан регистар може да утврди да је привредни субјект уписан у Регистар понуђача.
Такође, основе за искључење из члана 111. став 1. тач. 3-5) ЗЈН по правилу наручилац утврђује сам, уколико о томе има сазнања, те се ни у овом делу не захтевају докази од привредних субјеката, осим уколико је наручилац другачије одредио у конкурсној документацији.
Наручилац захтева доказе за основе за искључење из члана 112. ЗЈН уколико је тако одредио конкурсном документацијом (захтевање доказа је по правилу потребно за основ прописан чланом 112. став 1. тачка 1) ЗЈН).
У којој мери мора да се проверава да ли су истинити докази (нпр. овлашћење за тонере)?
Наручилац конкурсном документацијом одређује доказе које је потребно да доставе понуђачи. Наручилац нема обавезу да утврђује да ли су ови докази евентуално исправљани, фалсификовани и сл, те наведено чини у случају да сумња у њихову веродостојност (у складу са чланом 142. ЗЈН).
Овакво евентуално поступање привредних субјеката представља кривично дело у смислу Кривичног законика и ове околности се доказују у посебном поступку, а не у поступку јавне набавке.
На који начин поступити у делу образложења разлога због којих јавна набавка није подељена по партијама?
На Порталу јавних набавки се на кораку број 5 у делу сачињавања конкурсне документације уносе описно и у слободној форми објективни разлози услед којих набавка није подељена по партијама. Ова обавеза постоји само уколико је процењена вредност јавних набавки једнака или већа од вредности европских прагова.
Да ли је погрешно уносити паран број чланова комисије на Порталу јавних набавки (три члана и три заменика чланова)?
Чланом 92. став 3. Закона о јавним набавкама је прописано да комисија мора да има непаран број чланова, а најмање три члана. ЗЈН даље не уређује, али ни не забрањује одређивање заменика чланова комисије за јавну набавку, те смо мишљења да наручиоци могу најпре својим посебним актом о јавним набавкама, а затим и одлукама о спровођењу поступака јавних набавки одређивати заменике чланова комисије за јавну набавку, што је често веома корисно у поступцима јавних набавки.
Даље указујемо да није препоручљиво уносити податке о заменицима чланова комисије за јавну приликом сачињавања конкурсне документације на Порталу јавних набавки, јер ће се у делу образложења одлуке о додели уговора (или друге одговарајуће одлуке која се доноси у поступку јавне набавке) формирати називи практично шест чланова комисије за јавну набавку. Ипак, и у таквој ситуацији се у креираном документу могу означити заменици чланова комисије.
Да ли се Републичкој комисији мора штампати и достављати документација доступна на Порталу јавних набавки?
Републичка комисија је на својој интернет страници објавила упутство, у којем је наведено да је имајући у виду начела поступка заштите права и обавезе које су њима успостављене за све учеснике у поступку заштите права, као и одредбе члана 220. став 1. тачка 2) и став 5. Закона о јавним набавкама, наручилац дужан да Републичкој комисији, ради утврђивања релевантног чињеничног стања у поступању по поднетом захтеву заштиту права, достави комплетну документацију из поступка јавне набавке, укључујући и документацију која се односи на покренути поступак заштите права (по правилу у фотокопији или у одштампаној форми).
Из наведеног произилази да се Републичкој комисији треба штампати и достављати документација доступна на Порталу јавних набавки.
Ако се захтева код набавке услуга обезбеђења дозвола без ношења оружја, да ли се прихвата дозвола са ношењем оружја (јер садржина друге дозволе обухвата садржину прве дозволе и више од ње)?
Да ли се прихвата као доказ уговор о пословно-техничкој сарадњи, којим се уређује коришћење опреме која се захтева као капацитет у конкурсној документацији?
Доказ у виду уговора о пословно-техничкој сарадњи је споран из разлога што може произилазити да се ради о потреби за учешћем тог другог привредног субјекта у понуди, у виду члана групе понуђача, подизвођача и сл.
Ипак, уколико из таквог уговора произилази да се ради о закупу опреме (није од утицаја назив уговора, већ његова садржина), такав уговор би био одговарајући доказ за коришћење опреме (што јесте чест случај у пракси).
Када на Порталу не стигне ниједна понуда, како се покреће та набавка поново?
Када на Порталу не стигне ниједна понуда, наручилац у складу са чланом 147. став 1. тачка 4) Закона о јавним набавкама, доноси Одлуку о обустави поступка и објављује је на Порталу јавних набавки, чиме се окончава тај поступак јавне набавке. Након тога, наручилац може поново покренути исти поступак понављајући радње као и приликом предходног поступка. Треба напоменути и да за покретање истог поступка јавне набавке, уколико се не мењају елементи из Плана јавних набавки, није потребна измена Плана јавних набавки.
Како поступити у ситуацији у којој на тржишту постоји један привредни субјект за предмет набавке, а постоје сазнања да једном у шест месеци уплаћује доприносе (члан 111. став 1. тачка 3) Закона о јавним набавкама)?
Чланом 111. став 1. тачка 3) Закона о јавним набавкама (основи за искључење) је прописано да је наручилац дужан да искључи привредног субјекта из поступка јавне набавке ако утврди да је привредни субјект у периоду од претходне две године од дана истека рока за подношење понуда, односно пријава, повредио обавезе у области заштите животне средине, социјалног и радног права, укључујући колективне уговоре, а нарочито обавезу исплате уговорене зараде или других обавезних исплата, укључујући и обавезе у складу с одредбама међународних конвенција које су наведене у Прилогу 8. овог закона.
Дакле, Закон о јавним набавкама у овом делу не предвиђа изузетке у односу на околност да ли је он и једини на тржишту предмета набавке који може да испуни предмет јавне набавке.
Закон о јавним набавкама само у последњем ставу члана 111. прописује могућност одступања од прописане обавезе - наручилац може да одустане од искључења привредног субјекта из поступка јавне набавке из разлога наведених у ставу 1. овог члана због преовлађујућих разлога који се односе на јавни интерес, као што је јавно здравље или заштита животне средине.
Ипак, треба имати у виду и да ли је сазнање наручиоца истинито, односно да ли постоје докази да је привредни субјект повредио обавезе у области радног права.