Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Закључен је Уговор у отвореном поступку јавне набавке услуга стручног надзора за радове. Може ли анексом уговора да се одобри авансно плаћање, а да није било предвиђено у документацији о набавци и уговору о јавној набавци, с обзиром да у уговору стоји да су могуће измене у складу са чл. 156-161. Закона о јавним набавкма?
Чланом 154. Закона о јавним набавкама прописано је да се уговор о јавној набавци извршава у складу са условима који су одређени у документацији о набавци и изабраном понудом. Наручилац је обавезан да контролише извршења уговора о јавној набавци у складу са условима који су одређени у документацији о набавци и изабраном понудом.
Посебно је прописано да наручилац не може да врши битне измене уговора о јавној набавци.
Измена уговора сматра се битном у случају када за последицу има измену карактера уговора у материјалном смислу у односу на уговор који је првобитно закључен, односно ако би се значајно изменила природа првобитно закљученог уговора, при чему битна измена уговора увек постоји када је испуњен један или више од следећих услова:
- изменом се уводе услови који би, да су били део првобитног поступка јавне набавке, омогућавали укључивање других кандидата у односу на оне који су првобитно изабрани или прихватање друге понуде у односу на првобитно прихваћену или омогућавали већу конкуренцију у поступку јавне набавке који је претходио закључењу уговора;
- изменом се мења привредна равнотежа уговора у корист привредног субјекта са којим је закључен уговор на начин који није предвиђен првобитним уговором;
- изменом се значајно повећава обим уговора;
- промена привредног субјекта са којим је закључен уговор о јавној набавци, осим у случајевима из члана 159. ЗЈН.
Имајући у виду наведено, а посебно имајући у виду закључке из извештаја о спроведеним ревизијама Државне ревизорске институције, увођење аванса изменом уговора сматра се битном изменом и самим тим је недозвољена. Авансно плаћање нужно захтева и достављање средства обезбеђења за авансно плаћање са ПДВ-ом, и такав начин плаћања, ако није првобитно дозвољен конкурсном документацијом и уговором, не може бити предвиђен анексом уговора.
Потребно је мишљење о примени члана 99. Закона о планирању и изградњи и примени члана 5. Уредбе о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом („Сл. гласник РС“, бр. 16/2018), а у вези са могућношћу отуђења грађевинског земљишта из јавне својине општине у корист Црвеног крста, без накнаде путем непосредне погодбе.
Одредбе Закона о планирању и изградњи које се односе на отуђење грађевинског земљишта непосредном погодбом, по цени која је нижа од тржишне или без накнаде примењују се само изузетно и уз сагласност Владе РС, под условом да се ради о изградњи објеката за потребе локалног економског развоја. Ситуације у којима је то ближе регулисано наведене су у Уредби о прибављању и располагању непокретностима и давањем у закуп ствари у јавној својини, односно прибављања и искоришћавања других имовинских права као и поступцима јавног надметања и прикупљања писаних понуда ("Сл. гласник РС“, бр. 16/18).
Имајући у виду да, је организација Црвени крст организација која се оснива у складу са Законом о црвеном крсту и да је делокруг деловања друштвено-хуманистичког карактера, а не у сврху поспешивања локалног економског развоја на исту се не могу применити одредбе члана 99. Закона о планирању и изградњи, и иста не може стећи грађевинско земљиште без накнаде. Црвени крст такође није удружење које је основала општина иако се ради о непрофитној организацији која има хуманитарни карактер.
Општина би могла да размотри неке друге модалитете (нпр. програме подршке) у циљу обезбеђивања средстава за намеравано стицање грађевинског земљишта ради изградње поменутог објекта, обзиром да Црвени крст има јавни значај за ширу заједницу и бави се друштвено-хуманистичким радом који је користан за становништво.
Када Наручилац реализује средство обезбеђења (меницу) услед неиспуњења уговорених обавеза од стране извршиоца услуга (Уговор о јавној набавци услуге - израда пројектне документације), да ли та средства (која су уплаћена по основу реализације менице) се користе за пројектну документацију (исту намену) или могу да се распореде за неку другу намену?
Трошак у буџету ЈЛС, директног корисника буџетских средстава, је наменски и у ситуацији када је закључен уговор о јавној набавци, терети се конкретна позиција/конто у складу са одлуком о буџету, на ком је предвиђен трошак за добра/услуге/радове у складу са предметом уговора о јавној набавци.
Приходи који се остваре (у конкретном случају, на пример, 10% вредности уговора о јавној набавци услед наплате средства финансијског обезбеђења) се књиже на приходној страни буџета, на другом конту у складу са прописима који уређују област рачуноводства, тако да наручилац не увећава позицију/конто на ком су средства за трошкове предметних услуга, односно средства добијена од наплате менице не могу се користити за поновну набавку ових услуга, јер би „враћањем“ ових средстава на позицију/конто на којем је књижен трошак уговора о јавној набавци била увећана конкретна позиција/конто.
Другим речима, средства услед наплаћеног средства обезбеђења се не враћају на позицију/конто буџета који се односи на предметне услуге.
Да ли се на издавање у закуп станова и локала од стране јединице локалне смаоуправе, а који су у власништву јединице локалне самоуправе, примењује Закон о пореском поступку и пореској администрацији или Закон о облигационим односима?
На закуп непокретности примењују се одредбе Закона о јавној својини и одредбе Уредбе о прибављању и располагању непокретностима и давањем у закуп ствари у јавној својини, односно прибављања и искоришћавања других имовинских права као и поступцима јавног надметања и прикупљања писаних понуда („Сл. гласник РС“, бр. 16/18). Поједине локалне самоуправе питање закупа регулишу и у посебним интерним одлукама о прибављању, располагању и коришћењу непокретности у јавној својини. Како је закуп облик располагање могуће је донети и засебну Одлуку о давању у закуп свих непокретности у јавној својини, укључујући и станове, локале и друге пословне просторе.
Такође питање закупа станова регулисано је и Законом о становању о стамбеној подршци који у члану 70. прописује да се: Уговор о закупу стана закључује у писаној форми између власника стана, односно носиоца права јавне својине или корисника ствари у јавној својини као закуподавца и лица коме се стан даје у закуп као закупца, при чему закуподавац, у складу са чланом 41. став 4. овог закона, обавештава управника стамбене заједнице да ће закупац учествовати у трошковима одржавања и управљања зградом уколико је тако уговорио са закупцем, а примерак уговора у року од 30 дана од дана закључења закуподавац доставља надлежној локалној пореској администрацији.
Дакле, питање закупа регулисано је позитивно-правним прописима РС, интерним одлукама локалних самоуправа које опет морају бити у складу са Законом, док се надлежност локалне пореске јавља тек након закључивања уговора. Уговор о закупу се свакако закључује на основу Закона о облигационим односима и подразумева права и обавезе обе уговорне стране.
Евентуално локална пореска администрација може да да оквирне цене закупа за поједине делове града како би се утврдила висина закупнине.
Да ли је у складу са законом, да Продавац испостави фактуру за испоручено возило у целости, коју не региструје, а да региструје сваког месеца профактуре, с обзиром да је договорена динамика плаћања на 12 рата?
Закон о јавним набавкама не уређује питање регистровања фактура и профактура. На наручиоцу је да на основу истраживања тржишта утврди стварно тржишно стање, па чак и у погледу начина плаћања и да у оквиру свог финансијског сектора провери на који начин је могуће спровести потенцијалну динамику плаћања и да такву динамику дефинише уговором са добављачем.
Начин и поступак регистровања фактуре, односно других захтева за исплату, издатих од стране поверилаца у комерцијалним трансакцијама између привредних субјеката и јавног сектора ближе прописује Правилник о начину и поступку регистровања фактура, односно других захтева за исплату, као и начину вођења и садржају централног регистра („Службени гласник РС“, бр. 7/18, 59/18, 8/19.).
Међутим, с обзиром да Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама („Сл. гласник РС“, бр. 119/12, 68/15, 113/17, 91/19, 44/21 и 44/21-др.закон) у члану 4. прописује да се рок измирења новчаних обавеза не може предвидети на дуже од 45 дана, у случају када је у уговорном односу јавни сектор дужник, то искључује могућност, у конкретном случају, регистровања фактуре са наведеним укупним износом и роком отплате 12 месеци.
Мишљења смо да је потребно да се за сваки месец региструје (про)фактура у оном износу колико је дефинисана месечна рата.
Обвезник је приликом пописа евидентиран и задужен порезом на имовину за кућу за становање. За исти објекат обвезник је затражио да се обави пореска контрола односно увиђај на терену како би се утврдило право стање објекта обзиром на то да објекат није погодан за становање, да у објекту нема струје ни воде као и да је исти објекат претрпео знатна оштећења настала у току НАТО агресије. Пореска контрола је обављена као и увиђај на терену при чему је утврђено да објекат има кровну конструкцију, постављену столарију и да је у кући изведена електрична и водоводна инсталација, али да прикључнице за електричну енергију нема, као и да је унутрашњост објекта недовршена у смислу да само у приземљу има унутрашње столарије и да су просторије празне. Да ли се овакав објекат сматра подобним (оспособљеним) за становање односно да ли исти објекат може бити предмет опорезивања?
У складу са одредбама члана 10а. Закона о порезима на имовину "Сл. гласник РС", бр. 26/2001, "Сл. лист СРЈ", бр. 42/2002 - одлука СУС и "Сл. гласник РС", бр. 80/2002, 80/2002 - др. закон, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - одлука УС, 47/2013, 68/2014 - др. закон, 95/2018, 99/2018 - одлука УС, 86/2019, 144/2020 и 118/2021) престанак пореске обавезе, уређен је на следећи начин:
Обавеза по основу пореза на имовину престаје најранијим од следећих дана:
- даном којим пореском обвезнику престаје право, државина или коришћење из члана 2. став 1. овог закона на непокретности, на које се порез на имовину плаћа у складу са чл. 2. и 2а овог закона;
- даном престанка постојања непокретности;
- даном почетка примене закона у складу са којим је право, државина или коришћење из члана 2. став 1. овог закона на које се порез на имовину плаћао престало бити предмет опорезивања;
- даном којим друго лице стекне право, државину или коришћење на које се порез плаћа у складу са чл. 2. и 2а овог закона.
Даном престанка пореске обавезе на делу земљишта из члана 2. став 1.
тач. 1) и 3) овог закона, престаје пореска обавеза на преосталом делу земљишта које је површине до десет ари.
Сходно наведеном, пореска обавеза може престати (1) због престанка постојања предмета опорезивања или (2) престанка својства пореског обвезника.
Постојање предмета опорезивања нужна је претпоставка за утврђивање и наплату пореске обавезе на имовину. То значи да пореска обавеза престаје када престане да постоји предмет опорезивања (услед земљотреса, рушења објекта...). Подразумева се да пореска обавеза постоји док постоји предмет опорезивања ( на пример, ако обвезник сруши кућу за коју је плаћао порез, он више није ималац права нити обвезник пореза на имовину за ту кућу јер она више не постоји), о чему треба да обавести и достави доказ надлежном органу, због сазнања о престанку пореске обавезе
Сматрамо да порески обвезник мора да документује престанак постојања предмета опорезивања, или у поступку пореске контроле на терену извршити увиђај и констатовати у записнику фактичко стање.
Са пореског становишта, када је реч о стицању стварног права које је предмет опорезивања порезом на имовину, као чињеници која опредељује дан настанка/престанка пореске обавезе, релевантно је како правно тако и фактичко стање.
Пореско ослобођење може се остварити само када за то постоји основ прописан законом. Законом није прописано пореско ослобођење када се ради о објекту који фактички постоји, за који је настала пореска обавеза по основу пореза на имовину. Законом није прописан престанак пореске обавезе из разлога што је објекат руиниран. Законом је уређено пореско ослобођење кад за све непокретности пореског обвезника на територији исте јединице локалне самоуправе укупна основица пореза на имовину не прелази износ од 400.000 динара.
Сходно наведеном сматрамо да нема основа за престанак пореске обавезе за предметну непокретност.
Министарство финансије објавило је више мишљења са тумачењима о престанку пореске обавезе.
Мишљења Министарства финансија (погледај и преузми):
- Билтен број11/2014 (питање број13).пдф
- Билтен 4/2015 (питање број 4).пдф
- Билтен број 28/ 2018 (питање број 1).пдф
Да ли се може поступати по Одлуци просечној цени квадратног метра одговарајућих непокретности која је усвојена на скупштини а није објављена у законском року у службеном гласнику? Како се може решити проблем са утврђивањем цена да би се ове године донела одлука која ће важити за 2022. годину?
У складу са Законом о порезима на имовину („Сл. гласник РС“, бр. 26/2001, „Сл. лист СРЈ“, бр. 42/2002 - одлука СУС и „Сл. гласник РС“, бр. 80/2002, 80/2002 - др. закон, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - одлука УС, 47/2013, 68/2014 - др. закон, 95/2018, 99/2018 - одлука УС, 86/2019, 144/2020 и 118/2021) јединице локалне самоуправе актом надлежног органа одређују просечне цене квадратног метра одговарајућих непокретности по зонама.
Одредбама члана 6. Закона о порезима на имовину, прописано је да се вредност непокретности, која чини основицу пореза на имовину утврђује применом следећих елемената:
1. корисна површина,
2. просечна цена квадратног метра одговарајућих непокретности у зони у којој се налази непокретност.
Корисна површина земљишта је његова укупна површина, а корисна површина објекта је збир подних површина између унутрашњих страна спољних зидова објекта (искључујући површине балкона, тераса, лођа, степеништа изван габарита објекта, неадаптираних таванских простора и простора у заједничкој недељивој својини свих власника посебних делова истог објекта, осим површине испод носећих зидова и носећих стубова који пролазе кроз објекат који су истовремено посебан и заједнички до објекта). За објекте који немају хоризонталну подну површину или ободне зидова, корисна површина је површина његове вертикалне пројекције на земљиште.
Просечну цену одговарајућих непокретности по зонама на територији јединице локалне самоуправе утврђује свака јединица локалне самоуправе актом надлежног органа, на основу цена остварених у промету уз накнаду одговарајућих непокретности по зонама у периоду од 1. октобра године која претходи текућој години до 30. септембра текуће године. Текућом годином сматра се календарска година која претходи години за коју се утврђује порез на имовину.
Ценом оствареном у промету уз накнаду одговарајућих непокретности у зонама сматра се и накнада за пренос права својине на непокретности која је досуђена, односно одређена у судском или другом поступку, актом који је постао правоснажан у периоду од 1. октобра године која претходи текућој години до 30. септембра текуће године.
Просечна цена у зони у којој није било најмање три промета одговарајућих непокретности у периоду од 1. октобра године која претходи текућој години до 30. септембра текуће године за те непокретности, утврђује се на основу просека просечних цена остварених у граничним зонама у којима је у том периоду било најмање три промета одговарајућих непокретности, осим у случају утврђивања просечне цене одговарајућих непокретности у најопремљенијој, односно најнеопремљенијој зони, у којој није било промета те врсте непокретности, која се граничи са више зона. Граничне зоне су зоне чије територије се граниче са зоном у којој није било промета, које припадају истој јединици локалне самоуправе.
Ако није утврђена просечна цена другог земљишта у зони, из разлога што у зони и граничним зонама није било најмање три промета уз накнаду другог земљишта, а утврђена је просечна цена пољопривредног земљишта у тој зони, вредност другог земљишта (осим експлоатационих поља) која чини основицу пореза на имовину за пореску годину утврђује се применом просечне цене пољопривредног земљишта у тој зони умањене за 40%. У том случају сматра се да је утврђивањем просечне цене пољопривредног земљишта у зони утврђена просечна цена другог земљишта.
Ако ни у граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности у периоду од 01. октобра године која претходи текућој години до 30. септембра текуће године, односно ако се вредност другог земљишта не може утврдити, односно ако јединица локалне самоуправе није објавила просечне цене у року прописаном овим законом, основица пореза на имовину за те непокретности у зони у којој није било промета, односно у зони за коју нису објављене просечне цене одговарајућих непокретности, једнака је основици пореза на имовину те, односно одговарајуће непокретности у тој зони обвезника који не води пословне књиге за текућу годину, за одговарајућу корисну површину.
Значи, за обвезнике који не воде пословне књиге (физичка лица) пореска основица из претходне године користиће се као пореска основица за текућу годину у следећим случајевима:
- ако у акту о просечним ценама за одређену врсту непокретности у одређеној зони није утврђена просечна цена (зато што није било промета ни у зони ни у граничним зонама),
- ако се вредност другог земљишта не може утврдити,
- ако јединица локалне самоуправе није у року објавила просечне цене (није донет и објављен акт о просечним ценама до 30. новембра текуће године).
Према члану 7. став 6. Закона о порезима на имовину, основица пореза на имовину за непокретности обвезника који води пословне књиге је књиговодствена вредност непокретности исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години, кад:
јединица локалне самоуправе до 30. новембра текуће године не објави акт којим утврђује просечне цене одговарајућих непокретности у зонама, односно просечне цене одговарајућих непокретности у најопремљенијој зони у случају кад у зони и граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности у периоду од 1. октобра године која претходи текућој години до 30. септембра текуће године;
у зони и граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности у периоду од 1. октобра године која претходи текућој години до 30. септембра текуће године, а у најопремљенијој зони не постоји одговарајућа врста непокретности;
јединица локалне самоуправе до 30. новембра текуће године не објави акт којим утврђује зоне и најопремљеније зоне, као и сваку промену тог акта.
Према наведеним прописима акт о просечним ценама требало би да се доноси сваке године, да буде објављен у прописаном року, како би се просечне цене из тог акта могле користити за утврђивање пореза на имовину за следећу годину. То значи да просечне цене из одлуке о просечној цени квадратног метра одговарајућих непокретности која је донета у 2014. години, а која није била и објављена у законском року до 30. новембра 2014. године, нису могле бити коришћене за утврђивање пореза на имовину за 2015. годину нити касније године.
У вези решавања проблема са утврђивањем цена, напомињемо да ове године до 30. новембра треба да донесете и објавите акт о просечним ценама који ћете користити за утврђивање пореза на имовину за 2023. годину. За разјашњење проблема, пре свега треба да утврдите број зона који је одређен у вашој локалној самоуправи. Утврђени број зона на територији јединице локалне самоуправе зависи од величине и структуре јединице локалне самоуправе, и у том смислу треба водити рачуна да број буде рационалан и адекватан.
Локална пореска администрација током године треба редовно да евидентира све промете непокретности и остварене цене у периоду 1.10.2021. до 30.09.2022. године, водећи рачуна о томе да се поред података о промету непокретности остварених преко јавних бележника прикупе подаци о оствареним прометима и на други начин, односно у судским или другим поступцима. Након сачињавања табеле са подацима о оствареним ценама у промету у прописаном периоду, у табели је потребно извршити анализу по зонама и врстама непокретности, утврдити да ли постоје подаци на основу којих се за одређене врсте непокретности и зоне могу добити просечне цене у складу са законом, као и да ли се на основу тих података могу формирати просечне цене у граничним зонама. Поред тога, из промета у којима је дата јединствена цена за две или више врста непокретности може да се покуша добијање просечне цене једне врсте у случају када је већ могла бити формирана просечна цена друге врсте непокретности.
Министарство финансија на званичној интернет страници у делу Активности, Публикације, Стручна мишљења, објављује Билтене у којима су дата мишљења, а од којих посебно издвајамо она која се односе на ову тему, и то :
- бр. 413-00-00273/2016-04 од 28.11.2016. године – на који начин се утврђују просечне цене када се у току године повећа или смањи број зона;
- бр. 011-00-01192/2014-04 од 10.12.2014. године - на који начин се утврђује просечна цена када је у уговору утврђена јединствена цена за кућу и земљиште;
- бр. 011-00-00392/2014-04 од 30.11.2015. године - о року за објављивање акта о просечним ценама на интернет страни ЈЛС;
- бр.430-00-00505/2014-04 од 29.10.2014. године - на који начин и од кога ЈЛС прибавља податке о ценама оствареним у промету;
- бр. 413-00-00303/2014-04 од 29.10.2014. године – да ли је ЈЛС дужна да објави акт о просечним ценама када ни у зони ни у граничим зонама није било промета;
- бр. 011-00-01394/2015-04 од 15.12.2015. године - да ли податке о ценама у промету ЈЛС може да прибавља од Пореске управе, да ли се може користити податак о основици пореза на пренос апсолутних права, којој методи обрачуна ЈЛС утврђује просечне цене.
Да ли је Катастар непокретности обавезан да поступак води по захтеву странке у складу са чланом 78. Закона о јавној својини?
Катастар непокретности поступак уписа јавне својине спроводи по захтеву странке за све непокретности (службене зграде, пословне просторије, станови, стамбене зграде, гараже, гаражна места…) осим непокретности из члана 72. Закона о јавној својини (упис улица, тргова, јавних паркова, комуналних мрежа), односно општинских и некатегорисаних путева. За ове категорије непокретности упис се спроводи по службеној дужности.
Катастар је у обавези да спроведе упис права својине ЈЛС по сл. дужности на изграђеном и неизграђеном грађевинском земљишту у корист носиоца права коришћења, сагласно одредбама чл. 102. Закона о планирању и изградњи.
Који је основ Катастра непокретности за обустављање поступка уписа јавне својине за „остало земљиште“?
Питање тзв. „осталог земљишта“ дуго је тумачено на различите начине. Суштина је да се ради о земљишту чија врста није утврђена. Уколико се нпр. ради о грађевинском земљишту потребно је да се уз извод из одговарајућег планског документа катастру поднесе захтев за промену врсте земљишта из „осталог“ у рецимо „грађевинско“, након чега је могуће спровести конверзију у корист јавне својине ЈЛС.
Дакле, основано је у овом тренутку поступање катастра са осталим земљиштем јер над осталим земљиштем, односно над тзв. „неутврђеним земљиштем“ није могуће спроводити упис јавне својине док се не спроведе промена врсте земљишта у друго земљиште подобно за упис јавне својине.
Да ли пренос оснивачких права обухвата и својинске односе и да ли то подразумева да ће већ уписана јавна својина ЈЛС на објектима и земљишту које користе Основне школе и Дом здравља бити уписана на оснивача (Републику Србију, односно Аутономну покрајину Војводину)?
Питање уписа јавне својине над објектима основних школа је актуелно већ неколико година. Катастар за упис јавне својине ЈЛС углавном захтева доказ да је ЈЛС била оснивач Основне школе да би се спровео упис јавне својине. Катастар је у појединим случајевима захтевао да се достави извод из регистра Привредног суда, који води регистар установа образовања, где се види да је општина била оснивач и у таквим случајевима је вршио упис јавне својине општине.
Питање преноса имовине над објектима основних школа над којима је уписано право коришћења Основне школе, а облик својине: државна РС, може се вршити и према одредбама Закона о јавној својини (члан 26. став 1. тачка 3.) – пренос на другог носиоца јавне својине без накнаде, који поступак се води пред Републичком дирекцијом за имовину, и окончава се закључком Владе. Један од модела је и споразум о мирном решавању спора по члану 193. Закона о парничном поступку. Све поменуте модалитете можемо да вам проседимо.
Код преноса имовине Домова здравља ситуација је нешто другачија јер је Влада РС Одлуком о преузимању оснивачких права над домовима здравља (Сл. гласник РС, 21/20) од 14.03.2020. године преузела оснивачка права над домовима здравља, осим домова здравља у АП, где оснивачка права даље врши АП. Наиме АП Војводина је доносила појединачне одлуке о преносу оснивачких права над сваким Домом здравља на својој територији и све одлуке о преносу су објављене у Сл. листу АПВ бр. 53/19.
Међутим, питање имовине ДЗ у Војводини као и у остатку Србије није решено овим Одлукама. Остављен је простор да се нови оснивач РС или АП упише у одговарајући регистар као оснивач ДЗ. Да ли ће овај упис у регистар нужно значити и одређене промене у катастру непокретности у овом тренутку не можемо са сигурношћу да кажемо. Такође остаје проблем и покретне имовине ДЗ која је велике вредности и коју су општине за потребе ДЗ набављали из буџета или донација.
ЈЛС је расписала позив за избор приватног партнера и доделу јавног уговора о јавном приватном партнерству за замену, рационализацију и одржавање дела система јавног осветљења применом мера уштеда енергије на територији ЈЛС у складу са одобреним пројектом JPP-a од стране Комисије за JPP и Скупштине ЈЛС. Након завршеног поступка и отварања једине приспеле понуде, утврђено је да је погрешно одређена процењена вредност набавке у поступку, јер је унета вредност иницијалног улагања приватног партнера на замени сијалица која је предвиђена пројектом а не укупна вредност пројекта у периоду од 13 година. Да ли би се прекршио Закон о јавним набавкама и/или Закон о јавно приватном партнерству и концесијама уколико би се прихватила понуда која је већа од погрешно одређене процењене вредности а која је по свим осталим параметрима из тендера и пројекта JPP прихватљива?
Чланом 144. став 2. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон) прописано је да наручилац може да одбије као неприхватљиву понуду која прелази износ процењене вредности предмета јавне набавке или расположивих средстава.
Даље је чланом 146. став 2. Закона прописано да наручилац може да додели уговор понуђачу чија понуда садржи понуђену цену већу од процењене вредности јавне набавке.
Дакле, из одредаба Закона произилази да наручилац може уговор да додели понуђачу и у ситуацији у којој понуда садржи понуђену цену већу од процењене вредности јавне набавке.
Свакако, наведено у ситуацији у којој има расположива финансијска средства за реализацију јавне набавке и уколико утврди да цена јесте реална тржишна цена.
При томе, одредбе Закона не постављају захтеве, односно ограничења, у погледу износа који је прихватљив (у смислу износа за који вредност понуде већа у односу на процењену вредност јавне набавке), из чега произилази да се ради о процени наручиоца у сваком конкретном случају.
У ситуацији описаној у питању наводите да се у конкретном случају и не ради о ситуацији у којој цена из понуде суштински прелази процењену вредност јавне набавке, већ је до наведеног дошло услед грешке у изради конкурсне документације и припреме поступка јавне набавке, имајући у виду да је вредност набавке исправно одређена у Пројекту JPP-a, али је у самом поступку јавне набавке наведен, као процењена вредност јавне набавке, износ који се односи само на део укупне процењене вредности.
Имајући у виду наведено, може се закључити да наручилац у описаној ситуацији није дужан да донесе одлуку о обустави поступка из наведеног разлога који се односи на вредност примљене понуде, уколико наручилац има расположива средства за реализацију уговора и уколико је вредност понуде у складу са тржишним ценама. Свакако, наручилац јесте овлашћен и да поступак обустави, а да након тога спроведе нови поступак јавне набавке.
Треба указати да јесте од значаја околност да ли је наручилац у спровођењу поступка јавне набавке примењивао одредбе Закона и Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама које се односе на реалну (стварну) процењену вредност јавне набавке.
Дакле, мишљења смо да наручилац не поступа противно одредбама Закона у случају у којем би донео одлуку о доделу уговора у описаној ситуацији, а ризик на који се може указати у случају доношења такве одлуке јесте то што је можда неки од привредних субјеката одустао од учешће у поступку јавне набавке након сагледавања процењене вредности јавне набавке. Овај ризик свакако јесте умањен уколико је из целокупне објављене документације о набавци (и Пројекта JPP, уколико је јавно доступан) јасно да се одређена и објављена процењена вредност односи на вредност иницијалног улагања.
Чланом 173. став 2. и 3. Закона о прекршајима прописан је Модел - образац за коначност и извршност прекршајног налога. С титим у вези, да ли је довољан штамбиљ и печат и где се ставља на обрасцу? Да ли је потребно додатно појашњење кроз пропратни акт? Постоји ли образац за извод из рачуна за плаћање новчане казне по прекршајном налогу и ко га издаје ? Да ли се рачун за неплаћену новчану казну доставља прекршајном суду са налогом или не мора ако има штамбиљ коначности?
Чланом 173. ст. 2 и 3. Закона о прекршајима (ЗОП) прописано је да ако лице против кога је издат прекршајни налог у року од осам дана од дана пријема прекршајног налога не плати изречену казну или не поднесе захтев за судско одлучивање о издатом прекршајном налогу, сматраће се да је прихватило одговорност пропуштањем, а прекршајни налог ће постати коначан и извршан. У том случају, прекршајни налог са констатацијом коначности и забелешком да новчана казна није плаћена овлашћени орган доставља надлежном прекршајном суду да изречену новчану казну унесе у регистар и спроведе поступак извршења у складу са законом.
Садржина прекршајног налога прописана је одредбама члана 170. Закона о прекршајима, а његова форма Правилником о обрасцу прекршајног налога („Службени гласник РС”, број 13/14). Правилник прописује изглед и садржину прекршајног налога, док изглед забелешке о коначности налога и констатацији да ли је налог плаћен, није прописан.
Констатација коначности и забелешка да ли је новчана казна плаћена ставља се на видном месту на копији прекршајног налога, па је за то већина издавалаца прекршајних налога-инспекција израдила штамбиљ у који уписује податке, потписује и оверава печатом.
Прекршајни налог са констатацијом коначности и забелешком да ли је новчана казна плаћена доставља се надлежном прекршајном суду. Закон не прописује обавезу да се налог доставља уз други акт, али у пракси, ради прецизности и пргледности, налог се доставља у прилогу дописа у којем се назначава да се доставља не/плаћени прекршајни налог уз навођење неопходних података.
Модел штамбиља и дописа дат је у Водичу за кажњива дела у инспекцијском надзору.пдф (погелдај и преузми)
Пре него што достави коначан прекршајни налог суду, лице које га је издало утврђује да ли је налог плаћен или не, прибављањем доказа о томе од организационе јединице надлежне за јавне приходе, на начин који међусобно уреде односне организационе јединице (дневно или периодично достављање података или увид у уплатни рачун ако за то постоје могућности).
У део прекршајног налога који се односи на податке од значаја за уплату изречене казне, обавезно се уносе подаци о томе у корист ког буџета се врши уплата, уплатни рачун и позив на број. (Рачуни за плаћање новчаних казни по прекршајном налогу одређени су Правилником о условима и начину вођења рачуна за уплату јавних прихода и распоред средстава са тих рачуна. Истим правилником, у члану 13, дефинисана је структура елемента позив на број одобрења). Самим тим, достављањем прекршајног налога прекршајном суду, достављају се и подаци о броју рачуна и позиву на број за уплату .
Када је реч о одбијњу потписивања прекршајног налога потребно је имати у виду члан 172. Закона о прекршајима, који уређује достављање прекршајног налога. Начин достављања прекршајног налога зависи од околности да ли је лице којем се издаје прекршајни налог присутно или одсутно.
Када је лице за које се сматра да је учинило прекршај присутно, прекршајни налог се уручује у моменту откривања прекршаја. Тада лице против кога је издат прекршајни налог својим потписом на одговарајућем месту у налогу потврђује његов пријем (члан 172. став 2. ЗОП-а). Ако то лице одбије да прими налог, односно да својим потписом потврди његов пријем, службено лице (инспектор) ће га упозорити на последице одбијања пријема, унети у налог забелешку о одбијању пријема, дан и час када је пријем одбијен чиме се сматра да је прекршајни налог уручен (члан 172. став 2. ЗОП-а). Забелешка о одбијању пријема се уноси у део налога који гласи: „Забелешка службеног лица”.
Сагласно наведеним одредбама, одбијање лица да прими налог, односно да својим потписом потврди пријем налога, не спречава инспектора да прекршајни налог са забелешком о одбијању пријема, по наступању коначности, достави прекршајном суду.
Достављање прекршајног налога путем поште или доставне службе овлашћеног органа врши се одсутном лицу, али и лицу које је било присутно у време вршења инспекцијског надзора, али околности откривања и природа прекршаја захтевају да се налог достави накнадно поштом или преко доставне службе. Ово је чест случај у пракси када због природе или сложености прекршаја инспектор нема још увек све чињенице и податке неопходне за издавање прекршајног налога. То може бити случај и кад присутно лице напусти место извршења прекршаја. У овом случају достављање се врши у складу са одредбама о достављању из закона који уређује општи управни поступак (члан 172. став 5. ЗОП-а).