Питања и одговори

У складу са Законом о порезима на имовину претежна шифра делатности никада није опредељивала пореску основицу. Од 1.1.2021 брисана је из члана 7. одредба да се непокретности из става 4. овог члана опредељују према њиховој намени у складу са прописима којима се уређује класификација делатности Наиме, та одредба је само указивала да се посматра делатност која се обавља у објекту, односно посматра се функционалност објекта, за шта је објекат намењен и у том смислу врста делатности из класификације, а не претежна регистрована делатност обвезника.

Напомињемо да обвезник може обављати разне делатности, а имати само једну претежну регистровану.

Изменама је у члану 7. дато појашњење шта се сматра производним, а шта складишним простором (који се опорезују по књиговодственој вредности према члану  7. Став 4 ЗПИ):

Производним погонима прерађивачке индустрије из става 4. тачка 2) овог члана сматрају се (надземни и подземни) објекти који су намењени за обављање производње у делатности која је класификована као прерађивачка индустрија, у складу са законом којим се уређује класификација делатности.

Складишним и стоваришним објектима из става 4. тачка 8) овог члана сматрају се (надземни и подземни) објекти који су намењени за преузимање и чување сировина и робе (укључујући и резервоаре и цистерне за складиштење који се сматрају непокретностима, као и објекте за складиштење отпада), који се не користе за промет на мало или за друге намене, односно у делу у коме се не користе за промет на мало или за друге намене.

Сходно томе, сматрамо да се пословни простор у коме су смештени готови производи за даљу продају могу опорезовати по књиговодственој вредности као складишни и стоваришни објекат по члану 7. став 4. тачка 8) Закона о порезима на имовину, ако се у том простору не врши малопродаја.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада. 

У складу са члановима 19–22. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је испуњење пореске обавезе, испуњење пореске обавезе у случају ликвидације или стечаја, у случају статусних промена и у случају смрти физичког лица, пословне неспособности или проглашења физичког лица за нестало.

Чланом 23. ZPPPA прописано је да пореска обавеза престаје:

1) наплатом пореза,

2) застарелошћу пореза,

3) отписом пореза,

4) на други законом прописан начин.

У случају застарелости пореза, отписа пореза или престанка пореске обавезе на други законом прописани начин, локална пореска администрација доноси решење о престанку пореске обавезе.

Чланом 176. – 182. Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“ број 18/16 и 95/18 – аутентично тумачење) уређено је понављање поступка и то: разлози, иницијатива, рокови, захтев за понављање поступка, одлагање извршења решења, решавање у понављању поступка и поновљени поступак.

Чланом 183. истог закона прописано је поништавање коначног решења, а чланом 184. укидање решења. Чланом 163. овог закона уређено је поништавање побијаног решења од стране првостепеног органа.

Указујемо да је примећена пракса да се обавезе неосновано утврђују дужи низ година и након истека рока застарелости, што није уређено ниједним прописом, али у случајевима где не постоји предмет опорезивања, нису се доносила решења, обавеза мора бити сторнирана. Сходно наведеном, у зависности од конкретне пореско  - правне ситуације позивате се на одговарајући пропис.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада. 

Чланом 14. став 1. Закона о буџетском систему прописано је да су јавне приходи:

1) порези;

2) доприноси за обавезно социјално осигурање;

2а) непорески приходи, и то:

(1) таксе,

(2) накнаде,

(3) казне,

(4) приходи настали употребом јавних средстава;

тач. 3) и 4) (брисане)

5) самодопринос;

6) донације, трансфери и финансијска помоћ Европске уније;

7) (брисана).

Према ставу 2. истог члана примања државе су:

1) примања од продаје нефинансијске имовине;

2) примања од задуживања;

3) примања од продаје финансијске имовине.

подтач. (1)-(3) (брисане)

4) (брисана).

Чланом 60.  истог закона прописано је, да ако је од обвезника наплаћено више прихода из члана 14. став 1. тач. (1)-(5) овог закона, односно ако је основ за наплату био погрешан, извршиће се повраћај у складу са законом којим се уређује наплата јавних приходе, односно у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији.

У конкретном случају уплатни рачун 840-841151843-84 – Примања од продаје земљишта у корист нивоа општина није јавни приход из члана 14. став 1. тач. (1)-(5) овог закона, већ спада у примања (у складу са чланом 14. став 2. Закона о буџетском систему), па у том смислу се на овај јавни приход не примењују одредбе члана 60.  Закона о буџетском систему, па се повраћај врши у складу са законом којим се уређује наплата прихода.

Сходно наведеном, сматрамо да ЛПА није надлежна за повраћај нити прекњижавање примања и у том смислу нема основа за примену члана 70.  Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Захтев за повраћај треба одбацити решењем због ненадлежности.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада. 

Према члану 2. Уредби о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности, износима накнада прописано је да се критеријуми за одређивање негативног утицаја активности које утичу на животну средину правних лица и предузетника утврђују  у оквиру претежне делатности коју обавља обвезник накнаде. Под претежном делатношћу, у смислу ове уредбе, сматра се она делатност која је регистрована код Агенције за привредне регистре као и делатност чијим је обављањем правно лице и предузетник остварио највише прихода у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине.

Према томе, обвезник, у складу са Уредбом, у пријави наводи претежну делатност, која може бити или претежна делатност из АПР или делатност од које обвезник остварује највише приходе.

У случају да постоји сумња у тачност исказаних података у пријави, орган локалне пореске администрације може да покрене поступак пореске контроле , а ради утврђивања од које је делатности порески обвезник остварио највише прихода, као и да ли је то његова претежна делатност. Сходно наведеном, сматрамо да је податак о регистрованој претежној делатности у регистру АПР тачан, потребно је проверити из ког разлога се тај податак разликује у регистру ПИБ, односно у регистру Пореске управе.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада. 

Према члану 6а Закона о порезима на имовину,  јединица локалне самоуправе може одлуком прописати да се неизграђено грађевинско земљиште на њеној територији, које се користи искључиво за гајење биљака, односно садног материјала, односно шума, за сврху утврђивања основице пореза на имовину разврстава у пољопривредно, односно у шумско земљиште.

Одлука из става 4. овог члана примењиваће се код утврђивања пореза на имовину за пореску годину ако је донета и објављена до 30. новембра текуће године, на начин на који се објављују општи акти јединице локалне самоуправе која ју је донела и објавила на званичној интернет страници.

Гајењем биљака, односно садног материјала, односно шума, у смислу става 4. овог члана, сматра се гајење (једногодишњих, двогодишњих, односно вишегодишњих) биљака, односно гајење садног материјала, односно гајење шума, које је класификовано у области пољопривреда, шумарство и рибарство, у складу са прописом којим се уређује класификација делатности.

Чланом 6б истог закона прописано је да код разврставања непокретности у складу са чланом 6а став 1. овог закона, поједини појмови имају следеће значење:

1) „грађевинско земљиште“ је врста земљишта које је као такво дефинисано законом којим се уређују планирање и изградња;

2) „пољопривредно земљиште“ је врста земљишта које је као такво дефинисано законом којим се уређује коришћење пољопривредног земљишта;

3) „шумско земљиште“ је врста земљишта које је као такво дефинисано законом којим се уређује коришћење и управљање шумама и шумским земљиштем.

За предметно земљиште је у катастру уписана врста земљишта: остало грађевинско земљиште, а намена земљишта је њива. То значи да је то земљиште дефинисано као грађевинско земљиште, при чему намена земљишта у катастру може да укаже (а не мора) да се то земљиште користи као пољопривредно.

Сходно томе, уколико је ваша ЈЛС донела одлуку у складу са чланом 6а Закона и ако предметно земљиште није изграђено и користи се искључиво као пољопривредно, тада се разврстава у групу грађевинско земљиште – намена пољопривредно. Уколико није донета одлука или ако земљиште није по својој фактичкој намени пољопривредно, односно ако је изграђено или се користи као грађевинско, у том случају се разврстава у групу грађевинско земљиште.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према члану 29. Закона о општем управном поступку (ЗУП):

(1) Органи издају странкама, на усмени или писани захтев, уверења и друге исправе (сертификате, потврде итд.) о чињеницама о којима воде службену евиденцију у складу са законом.

(2) Уверења и друге исправе о чињеницама о којима се води службена евиденција издају се сагласно подацима из службене евиденције, и имају доказну вредност јавне исправе.

(3) Уверења и друге исправе издају се, по правилу, истог дана кад је странка поднела захтев, а најкасније у року од осам дана, ако посебним прописом није друкчије предвиђено.

(4) Захтев странке за издавањем уверења и друге исправе може да се одбије решењем. Ако орган у року од осам дана не изда уверење или другу исправу, нити решење којим одбија захтев, странка може да изјави жалбу као да је захтев одбијен.

(5) Странка која сматра да уверење или друга исправа о чињеницама о којима се води службена евиденција нису издати сагласно подацима из службене евиденције, може да захтева њихову измену или издавање новог уверења или друге исправе. Овај захтев може да се одбије решењем. Ако орган у року од осам дана не измени издато уверење или другу исправу или не изда ново уверење или другу исправу, нити изда решење којим одбија захтев - странка може да изјави жалбу као да је захтев одбијен.

У складу са наведеним,  уверење мора садржати датум доношења, а то је датум када је уверење и донето, а мора бити донето у року од 8 (осам) дана од дана подношења захтева . Што се тиче података које ће садржати то уверење, сматрамо да не постоји законски основ да орган одбије захтев за издавање уверења у ком се тражи износ дуга или други податак са одређеним датумом, а у складу са одредбама ЗУП-а који прописује да се у уверењу дају подаци из службене евиденције, укључујући и давање података колико је дуг на одрешени дан, уколико странка захтева.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији и Закона о порезима на имовину порески обвезници који воде пословне књиге утврђивање пореза на имовину врше самоопорезивањем, што значи подношењем пореске пријаве која је формално и математички исправна (неопходно је да пролази валидацију).

Након утврђивања пореза на имовину самоопорезивањем и подношења пореске пријаве, запослени у локалној пореској администрацији могу вршити пореску контролу.

Пореска контрола уређена је одредбама чл. 118. – 134а. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

Према одредбама чл. 123. Закона о пореском поступку и пореској администрацији пореска контрола је поступак провере и утврђивања законитости и правилности испуњавања пореске обавезе, као и поступак провере тачности, потпуности и усклађености са законом, односно другим прописима, података исказаних у пореској пријави, пореском билансу, рачуноводственим извештајима и другим евиденцијама пореског обвезника који врши порески орган, у складу са овим законом. Ако се у пореској контроли утврде неправилности или пропусти у извршавању обавеза из порескоправног односа, пореском обвезнику се решењем пореског органа налаже да их отклони.

Према наведеном поступак пореске контроле у локалној пореској администрацији врши се у случајевима када се посумња у тачност и потпуност исказаних података у пореској пријави или ако се посумња да се према подацима у пореској пријави утврдила мања пореска обавеза, односно у случајевима када обвезник није поднео пореску пријаву.

У конкретном случају, уколико порески обвезник сам не поднесе измењену пореску пријаву (водећи рачуна о случајевима када порески обвезник не може поднети измењену пореску пријаву у складу са чланом 40. ZPPPA), једини начин да се тачно утврди обавеза по основу пореза на имовину јесте поступак пореске контроле. Уколико се поступком констатују неправилности које за последицу имају нетачно утврђену обавезу, доноси се решење којим се утврђује разлика пореза, односно пореске обавезе (порез који није утврђен пореском пријавом) , на тај начин се отклањају констатоване неправилности.

У конкретном случају по захтеву наведеног пореског обвезника као и на основу чињеница, сматрамо да се, без обзира на наводе и констатације обвезника да је у свим општинама и градовима поднео исту пореску основицу за резервоаре, може покренути поступак пореске контроле за 2020 .годину (уколико је потребно и за раније године), јер се према мишљењу Министарства финансија резервоари на бензинским станицама не сматрају складишним простором, већ делом малопродајног објекта.

У вези са утврђивањем пореске основице за 2021. годину, напомињемо да је Законом о порезима на имовину, у члану 6б јасно и недвосмислено прописано да су помоћни објекти самостални објекти који не служе за становање или обављање делатности, као и економски објекти и надстрешнице основе преко 10м2 које су самостални објекти. Сходно томе, сматрамо да порески обвезник није правилно исказао пореску основицу за резервоаре на својим бензинским станицама, јер се они користе за обављање делатности. При том напомињемо да је за надстрешнице неопходно проверити да ли су они самостални објекти или не, па у складу са утврђеном чињеницом да то и јесу , они могу бити пријављени по цени помоћних објеката.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са одредбама члана 6б. Закона о порезима на имовину дефинише се појам помоћних објеката.

Помоћни објекти су:

(1) самостални објекти који не служе за становање или обављање делатности и не разврставају се у објекте из члана 6а став 1. тач. 5) до 7) овог закона, и то:

• помоћни објекти који нису зграде (бунари, базени, резервоари, цистерне и сл.);
• помоћне зграде (приземне зграде и зграде чија је подна површина испод површине земље) које су у функцији стамбеног, односно пословног објекта, који је изграђен на истом земљишту (котларнице, подруми, шупе за смештај огрева и сл.);

(2) економски објекти, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња;

(3) надстрешнице основе преко 10 м2 које су самостални објекти.

Ако објекат чини више посебних целина које се могу сврстати у различите групе, свака посебна целина у оквиру објекта се, за потребе утврђивања пореза на имовину, сврстава у одговарајућу групу непокретности.

Сходно наведеном, уколико објекат служи за обављање делатности не би могао да се разврста у групу “гараже и помоћни објекти“.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са Законом о рачуноводству, за састављање годишњег извештаја за 2019. годину, правна лица и предузетници могли су да примењују следеће прописе:

Према члану 20. Закона о рачуноводству, који се примењује за састављање финансијских извештаја за 2019. годину, Међународне стандарде финансијског извештавања (МСФИ) обавезно примењују:

• Велика правна лица,
• Правна лица која имају обавезу састављања консолидованих финансијских извештаја (матична правна лица),
• Јавна друштва, односно друштва која се припремају да постану јавна у складу са законом којим се уређује тржиште капитала, независно од величине.

МСФИ могу да примењују и средња правна лица, с тим што су дужна да их примењују у континуитету, осим ако постану мало правно лице.

У складу с наведеним, средње правно лице је у свом завршном рачуну за 2019. годину могло да се определи да ли ће пословне књиге да води по МСФИ или по међународним стандардима за финансијско извештавање за мала И средња предузећа (МСФИ за МСП), што је наведено на почетку Напомена уз финансијски извештај.

У конкретном случају, обвезнику у Напоменама стоји да примењује МСФИ, чиме је испуњен први од два неопходна услова за признавање фер вредности као пореске основице.

Такође је веома битно установити на који начин је у Напоменама наведено да се према усвојеним рачуноводственим политикама врши вредновање Некретнина и (ако има) Инвестиционих некретнина, што је обично наведено у делу 3. Напомена.

Некретнине, постројења и опрема у Билансу стања исказују се на позицијама:

• Земљиште (АОП 0011);
• Грађевински објекти (АОП 0012);
• Постројења и опрема (АОП 0013);
• Инвестиционе некретнине (АОП 0014);
• Остале некретнине, постројења и опрема (АОП 0015);
• Некретнине, постројења и опрема у припреми (АОП 0016);
• Улагања на туђим некретнинама, постројењима и опреми (АОП 0017);
• Аванси за некретнине, постројења и опрему (АОП 0018).

Правна лица која примењују МСФИ, некретнине, постројења и опрему признају и вреднују у складу са следећим Међународним рачуноводственим стандардима: МРС 16, МРС 17, МРС 36, МРС 40 и другим релевантним МСФИ.

Правна лица која примењују МСФИ за МСП некретнине, постројења и опрему вреднују у складу са Одељком 16, Одељком 17, Одељком 20, Одељком 27. и другим релевантним одредбама поменутог стандарда.

Рачуноводствено обухватање инвестиционих некретнина уређује МРС 40, односно Одељак 16. МСФИ за МСП.

Према наведеним МРС 8, који се односи на правна лица која примењују МСФИ, некретнине, постројења и опрема могу се поделити у три основне групе:

• Некретнине, постројења и опрема у чијем рачуноводственом обухватању се примењује МРС 16;
• Некретнине, постројења и опрема узета у финансијски лизинг чије рачуноводствено обухватање уређује МРС 17 и
• Инвестиционе некретнине чије рачуноводствено обухватање уређује МРС 40.

За некретнине, постројења и опрему - МРС 16 за одмеравање након почетног признавања пружа два модела: Модел набавне вредности (цене коштања) и модел ревалоризације (фер вредност) И свако правно лице треба да одлучи који од ова два модела примењује и да то прецизира својим актом којим утврђује рачуноводствене политике.

За инвестиционе некретнине – МРС 40 за одмеравање након почетног признавања пружа два модела: Модел набавне вредности (цене коштања) и модел ревалоризације (фер вредност) и свако правно лице треба да одлучи који од ова два модела примењује и да то прецизира својим актом којим утврђује рачуноводствене политике.

Инвестиционе некретнине (земљиште или зграда (или део зграде) или земљиште и зграда заједно) су оне некретнине које се држе ради остваривања зараде од издавања некретнина или ради увећања вредности капитала.

Код опорезивања непокретности, фер вредност се може прихватити као пореска основица само код лица која су према рачуноводственим политикама усвојили модел фер вредности за вредновање некретнина и/или инвестиционих некретнина и веома је битно да буду обелодањене одговарајуће информације о томе у Напоменама уз финансијске извештаје.

У складу с наведеним, а у вези контроле пореских пријава за порез на имовину обвезника који воде пословне књиге, јесте да се на сајту Агенције за привредне регистре (АПР), на страници у оквиру које су објављени финансијски извештаји, најпре провери да ли финансијски извештај пореског обвезника за одређену годину садржи Напомене уз финансијски извештај, јер је то први предуслов да то правно лице, евентуално може пријавити фер вредност непокретности као пореску основицу. Даљи услов јесте да је у Напоменама наведено да исто то лице води књиге по МРС и да примењује пуне МСФИ (обично се наводи на почетку Напомена). И на крају, у Напоменама – у рачуноводственим политикама, мора да јасно и недвосмислено буде наведено на који начин се вреднују некретнине, као и инвестиционе некретнине (ако их обвезник има у својим евиденцијама), односно да ли се приликом вредновања након почетног признавања некретнине вреднују по набавној вредности (по трошковном моделу) или фер вредности (по моделу ревалоризације).

Напомињемо да су новим Законом о рачуноводству који је ступио на снагу 01. јануара 2020. године, што значи да се примењивао од састављања финансијских извештаја за 2020. годину, уведене нове одредбе којима се уређује примена МСФИ, односно МСФИ за МСП.

Чланом 24. овог Закона, којим је уређена примена МСФИ и прописано да: за признавање, вредновање, презентацију и обелодањивање позиција у финансијским извештајима велика правна лица, правна лица која имају обавезу састављања консолидованих финансијских извештаја (матична правна лица), јавна друштва, односно друштва која се припремају да постану јавна, у складу са законом којим се уређује тржиште капитала, независно од величине, примењују МСФИ.

Примена МСФИ за МСП уређена је чланом 25. овог Закона који прописује да за признавање, вредновање, презентацију и обелодањивање позиција у финансијским извештајима, мала и средња правна лица примењују МСФИ за МСП. Изузетно од наведеног, мала и средња правна лица могу да одлуче да за признавање, вредновање, презентацију и обелодањивање позиција у финансијским извештајима примењују МСФИ. У том случају мала и средња правна лица дужна су да примењују МСФИ у континуитету, односно најмање пет година од почетка примене МСФИ, осим у случајевима отварања поступка стечаја или ликвидације.

Члан 26. истог Закона односи се на микро и друга правна лица и прописује да за признавање, вредновање, презентацију и обелодањивање позиција у финансијским извештајима, микро правна лица и друга правна лица из члана 2. тачка 2. овог Закона, независно од величине, примењују подзаконски акт који доноси министар надлежан за послове финансија, а који се заснива на општим рачуноводственим начелима. Изузетно од наведеног, микро правна лица и друга правна лица из члана 2. тачка 2. овог Закона, независно од величине, могу да одлуче да за признавање, вредновање, презентацију и обелодањивање позиција у финансијским извештајима примењују МСФИ или МСФИ за МСП. У том случају, микро правна лица и друга правна лица из члана 2. тачка 2. овог Закона, независно од величине, дужна су да примењују МСФИ, односно МСФИ за МСП у континуитету, односно најмање пет година од почетка примене МСФИ, односно МСФИ за МСП, осим у случајевима отварања поступка стечаја или ликвидације.

На основу наведеног, значи да су се сва правна лица, без обзира на разврставање, од 01. јануара 2020. године могла определити за примену МСФИ под условима прописаним Законом. Применом МСФИ и вредновањем некретнина, односно инвестиционих некретнина по фер вредности од 2021. године пореска основица може бити фер вредност свим овим пореским обвезницима уз испуњење прописаних услова.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 7. Закона о порезима на имовину у ставу 1. прописано је да је основица пореза на имовину за непокретности обвезника који води пословне књиге и чију вредност у пословним књигама исказује по методу фер вредности у складу са Међународним рачуноводственим стандардима (МРС), односно Међународним стандардима финансијског извештавања (МСФИ) и усвојеним рачуноводственим политикама јесте фер вредност исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

Ставом 2. истог члана Закона даље је прописано да основицу пореза на имовину пореског обвезника који непокретности у својим пословним књигама не исказује у складу са ставом 1. овог члана чини:

1) за неизграђено земљиште - вредност земљишта;

1а) за објекат на или под земљиштем које није предмет опорезивања, односно за које је обвезник друго лице - вредност објекта;

2) за остале непокретности - вредност објеката увећана за вредност припадајућег земљишта које је предмет опорезивања, за које је обвезник исто лице.

У складу с наведеним, пореском обвезнику није остављена могућност избора да ли ће пореску основицу пријавити по фер вредности или применом просечне цене, већ просечне цене може користити само ако не испуњава услове да пореску основицу пријави по фер вредности.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У члану 36. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) је и у ранијем периоду већ било прописано да се пореска акта достављају поштом два пута, односно да се мора вршити достава други пут преко поште, ако у првом покушају уручење није извршено.

У том смислу апликација Института Михајло Пупин већ има готово решење за издвајање и припрему за штампу и друго слање пореских решења из масовног разреза која нису достављена у првом уручењу преко поште.

Напомињемо да је битно да уговор који јединице локалне самоуправе имају са Поштом у вези штампе решења, садржи довољан број решења који покрива број решења која се шаљу масовно у првом и другом покушају.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Размена података из службених евиденција органа уређена је одредбама Закона о општем управном поступку.

Чланом 7. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) уређено је чување тајних података у пореском поступку, који се односи на податке пореских обвезника.

Чланом 159. ZPPPA прописано је да право приступа подацима у јединственом информационом систему локалне пореске администрације (ЛПА), Канцеларија за ИТ Владе Републике Србије одобрава органима и организацијама којима су ти подаци неопходни у вршењу управних Или других поступака утврђених законом.

ЈКП од конкретне ЛПА захтева податке о површинама објеката из базе пореза на имовину који би поред површине, подразумевали И адресе објеката. То јесу подаци из службене евиденције ЛПА. Податке о пореским обвезницима који се задужују порезом на имовину за предметне објекте, ЛПА не би смела да учини доступним, како због члана 7. ZPPPA, тако и због Закона о заштити податка о личности.

У складу с наведеним, правни основ за достављање података из службене евиденције који се односе на објекте опорезивања, не може да буде Закон о општем управном поступку, јер утврђивање накнаде за смеће, односно издавање уплатница, није управни поступак. Издавање уплатнице на којој су исказани месечни износи накнада комуналних услуга не представља доношење управног акта, којим се одлучује о праву, обавези или правном интересу странке, или о процесним питањима, а према Закону о општем управном поступку органи имају обавезу достављања података о чињеницама о којима се води службена евиденција, а који су неопходни за одлучивање у управном поступку.

Узимајући у обзир да локално ЈКП не захтева податке о личности, сматрамо да не постоји законска препрека за давање података о објектима, при чему ЈКП треба да достави И податак о томе на основу којих прописа (закона И одлука) воде своје поступке, за које су им ови подаци неопходни. У допису који се доставља уз податке, обавезно треба нагласити да је ЈКП у обавези да добијене податке чува као службену тајну.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.