Питања и одговори

Чланом 62. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) прописано је да ако се у поступку контроле покренутом по захтеву пореског обвезника, односно по службеној дужности утврди да је грешком евидентиран нетачан износ пореза и споредних пореских давања, Пореска управа врши исправку у својим евиденцијама.

Правилником о исправци грешке при евидентирању пореза и споредних пореских давања, уређен је начин и поступак исправке грешке при евидентирању пореза и споредних пореских давања коју Пореска управа, односно надлежни порески орган јединице локалне самоуправе, врши у поступку пореске контроле покренутом на захтев пореског обвезника или по службеној дужности.

Према члану 2. Правилника, грешка у евидентирању пореске обавезе у локалној пореској администрацији може настати поступањем пореског обвезника, односно пореског органа и то у следећим случајевима:

• када се пореска обавеза по једном истом основу евидентира више пута,
• када се пореска обавеза једног пореског обвезника евидентира као пореска обавеза другог пореског обвезника,
• када се приликом евидентирања пореске обавезе унесе погрешан износ.

Грешка у евидентирању пореске обавезе, која се исправља у складу са Правилником, не сматра се грешком, односно пропустом који се отклањају подношењем измењене пореске пријаве, у складу са чланом 40. ZPPPA. Чланом 3. Правилника, прописано је да ако је грешка у евидентирању пореске обавезе настала поступањем пореског обвезника, порески обвезник надлежној организационој јединици Пореске управе подноси захтев за исправку грешке на Обрасцу ЗИГ, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. По захтеву из става 1. овог члана Пореска управа одлучује у року од 15 дана од дана пријема захтева. У конкретном случају није у питању грешка која је настала у евидентирању пореске обавезе, јер су подаци из поднете пријаве за еко таксу тачно пренети у базу података ЛПА И обавеза је утврђена према тим подацима. У овом случају И по поднетом ЗИГ обрасцу, потребно је донети решење о одбијању захтева за исправку грешке, као неоснованог. Нова пријава за еко накнаду, коју је обвезник поднео уз ЗИГ образац, која је поднета електронским путем је измењена пореска пријава.

Чланом 40. ZPPPA прописано је да ако порески обвезник установи да пореска пријава, коју је поднео Пореској управи, садржи грешку која за последицу има погрешно утврђену висину пореске обавезе, односно пропуст друге врсте, дужан је да одмах, а најкасније до истека рока застарелости, поднесе пореску пријаву у којој су грешка или пропуст отклоњени (у даљем тексту: измењена пореска пријава). Поднету пореску пријаву порески обвезник може да измени највише два пута подношењем измењене пореске пријаве. Изузетно од наведеног, порески обвезник не може поднети измењену пореску пријаву после покретања поступка пореске контроле за контролисани порески период, односно након доношења решења о утврђивању пореза из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка (2) овог Закона (када се порез не утврђује самоопорезивањем, већ се доноси решење о утврђивању обавезе), као и након покретања радњи пореске полиције у циљу откривања пореских кривичних дела. С обзиром да је у конкретном случају измењена пријава за еко таксу поднета након утврђивања обавезе (решење је постало правоснажно И коначно), иста не може бити прихваћена, јер је у члану 40. ZPPPA наведено да обвезник не може поднети измењену пријаву након доношења решења о утврђивању обавезе.

У  складу са наведеним, нову пријаву за еко таксу, поднету електронским путем, потребно је одбити решењем као недопуштену И ставити је у статус “одбијена”.

Битно је напоменути да је обавеза по основу еко таксе утврђена на основу података пореског обвезника коме су у моменту подношења пријаве биле познате све чињенице од значаја за утврђивање обавезе, као и да  је обвезник имао право да уложи жалбу на донето решење, по којој су могли да се цене наводи И утврђује евентуална основаност за измену решења.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Утврђивање боравишне таксе се не врши у складу са ZPPPA, већ се иста само исказује на рачуну даваоца смештаја. Одлуком конкретне ЈЛС је прописано да ЛПА врши инспекцијски надзор у делу провере наплате и уплате боравишне таксе, истицања у рачуну и др. и принудну наплату неплаћене боравишне таксе.

Узимајући у обзир наведено, као и Правилник о начину уношења, рада, вођења и коришћења централног информационог система и његову садржину и врсту података, на конкретној ЈЛС је да одреди лица која ће имати приступ функционалностима ЦИС-а (апликације Е-Туриста), под претпоставком да је потребно да и запослени у ЛПА треба да имају приступ поменутој апликацији како би спроводили инспекцијски надзор и принудну наплату.

С обзиром да се овде не врши утврђивање обавезе у смислу ZPPPA, сматрамо да нема основа да се наведена врста боравишне таксе води кроз систем ЈИС ЛПА, што значи да конкретна ЛПА о овим подацима не води службену евиденцију (за то не постоји обавеза по одлуци, већ је обавеза да се врши инспекцијски надзор и принудна наплата).

У вези издавања уверења, напомињемо да је чланом 30. Закона о општем управном поступку прописано издавање уверења о којима се не води службена евиденција и овај члан гласи:

(1) Органи издају странкама, на усмени или писани захтев, уверења и друге исправе о чињеницама о којима не воде службену евиденцију, када је то прописом одређено и пошто претходно потребне чињенице утврде у доказном поступку.

(2) Уверење или друга исправа о чињеницама о којима се не води службена евиденција или решење којим се одбија захтев странке издају се у року од 30 дана од подношења захтева, ако законом или другим прописом није одређен краћи рок. У супротном, странка може да изјави жалбу као да је захтев одбијен.

(3) Орган који води поступак у коме су уверење или друга исправа поднети као доказ, није везан њиховом садржином и може самостално да утврђује чињенице које су у њима садржане.

У складу с наведеним, за боравишну таксу физичких лица која имају категоризован смештај обавеза по основу боравишне таксе се утврђује решењем (према члану 6. Одлуке конкретне ЈЛС претпоставља се да је ЛПА орган ЈЛС који то чини у складу са Уредбом Владе РС, иако то у самом тексту одлуке није наведено) и ЛПА за ову врсту боравишне таксе води службену евиденцију и може издати уверење на основу тога.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Плаћање боравишне таксе уређено је Законом о угоститељству И посебном одлуком јединице локалне самоуправе (ЈЛС) донетом у складу са чланом 73. овог Закона.

Чланом 70. овог Закона прописано је да: боравишну таксу плаћа корисник услуге смештаја који изван свог места пребивалишта користи услугу смештаја у угоститељском објекту за смештај за коришћење комуналне, саобраћајне и туристичке инфраструктуре и супраструктуре на подручју јединице локалне самоуправе. Боравишна такса плаћа се за сваки дан боравка у угоститељском објекту за смештај.

Наплату боравишне таксе од корисника услуге, наплаћује субјект који пружа услугу смештаја (у даљем тексту: давалац смештаја). Боравишна такса се наплаћује истовремено са наплатом услуге смештаја.

Давалац смештаја дужан је да у рачуну за услугу смештаја посебно искаже износ боравишне таксе.

Чланом 71. овог Закона прописано је да изузетно од члана 70. овог закона боравишну таксу плаћа угоститељ, који као физичко лице пружа услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству. Боравишну таксу из става 1. овог члана закона физичко лице плаћа у утврђеном годишњем износу на прописан начин.

Чланом 75. прописано је да Влада Републике Србије ближе прописује услове и начин утврђивања висине годишњег износа боравишне таксе за физичко лице које пружа угоститељске услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, као и начин и рокове плаћања.

Уредбом о условима и начину утврђивања висине годишњег износа боравишне таксе за физичко лице које пружа угоститељске услуге смештаја у објектима домаће радиности сеоском туристичком домаћинству, као и начин и рокови плаћања – која је на снази од 1. јула 2019. године, уређено је плаћање боравишне таксе за коју је обвезник плаћања физичко лице, које поседује решење о категоризацији и пружа услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, које има до укупно 30 лежаја или до 20 камп парцела.

Чланом 5. поменуте Уредбе, прописано је да је надлежни орган ЈЛС на чијој територији се угоститељски објекат налази, дужан да за свако физичко лице утврди висину годишњег износа боравишне таксе у року од 15 дана од дана правноснажности решења о категоризацији. Исти надлежни орган, по препоруци Министарства државне управе и локалне самоуправе је локална пореска администрација (ЛПА).

У складу с наведеним, ЛПА у својој бази података по основу боравишне таксе води физичка лица која поседују решење о категоризацији које је орган ЈЛС надлежан за издавање решења о категоризацији унео у апликацију Е-Туриста и које је електронским путем пренето у нашу апликацију.

ЛПА није надлежна да врши утврђивање боравишне таксе за угоститељске објекте за смештај (хотел, мотел И слично) за који су обвезници даваоци смештаја, који су дужни да боравишну таксу наплате заједно са услугом смештаја. Такође, није прописано да је ЛПА надлежна да евидентира уплате по поменутом основу.

С обзиром да ЛПА као надлежни орган може издавати уверења о подацима о којима води службену евиденцију, произилази да о истим подацима ЛПА не може издавати уверење јер не администрира боравишну таксу за поменуте врсте угоститељских објеката.

Према члану 80. Закона о угоститељству инспекцијски надзор над применом овог Закона врши јединица локалне самоуправе преко овлашћених инспектора у делу којим се уређује, између осталог И боравишна такса (наплата и уплата, истицање у рачуну и др.).

У складу са чланом 16. став 1. Закона о угоститељству донет је Правилник о начину уношења, рада, вођења и коришћења централног информационог система и његовој садржини и врсти података, по коме поступају организационе јединице ЈЛС које су надлежне да уносе податке у овај систем (ЦИС). У граду Београду је то на пример Секретаријат за привреду, који и издаје решења о категоризацији а обавља и друге послове који се односе на угоститељство И туризам.

Чланом 10. поменутог Правилника прописано је да:

„ЈЛС има приступ функционалностима ЦИС-а и унетим подацима у делу евиденције угоститеља и угоститељских објеката, категоризације угоститељских објеката, боравишне таксе, као и у делу извештавања и аналитике.

Приступ функционалностима ЦИС-а и подацима из става 1. овог члана ЈЛС остварује само за угоститеље и угоститељске објекте који се налазе на њеној територији.

Приступ функционалностима ЦИС-а и подацима из става 1. овог члана у делу категоризације угоститељских објеката ЈЛС остварује само за угоститељске објекте из члана 5. став 1. овог правилника.

Изузетно од става 2. овог члана ЈЛС има увид у податке ЦИС-а у делу провере капацитета индивидуалних лежајева и камп парцела, угоститеља, који као физичко лице обавља угоститељску делатност на територији целе Републике Србије.

Приступ функционалностима ЦИС-а и подацима из става 1. овог члана има једно или више лица у ЈЛС на основу додељеног корисничког налога.

Лице из става 5. овог члана нема приступ подацима корисника услуга смештаја, који се односе на податке о личности.

Лице из става 5. овог члана додељује кориснички налог угоститељу.

ЈЛС води евиденцију о додељеним или измењеним корисничким налозима из става 7. овог члана“.

У складу с наведеним закључујемо да ЛПА нема и не треба да има приступ систему Е-Туриста, већ је то надлежност друге организационе јединице у ЈЛС.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Принудна наплата из зараде се врши доношењем решења којим се одређује заплена на одређеном делу зараде и налаже исплатиоцу прихода да приликом сваке исплате, почев од прве наредне исплате од дана пријема решења, па све до потпуне наплате пореза и споредних пореских давања из решења о принудној наплати, врши обуставу на заради и уплату обустављеног износа на прописани уплатни рачун јавних прихода (члан 96а Закона о пореском поступку и пореској администрацији ZPPPA).

Порескоправни однос, је однос између пореског органа и пореског обвезника. Порески обвезник сагласно томе има право на повраћај више или погрешно плаћеног пореза, односно споредних пореских давања, као и да користи више или погрешно плаћени порез односно споредна пореска давања за намирење обавеза по другом основу, путем прекњижавања (члан 10. став 2. тачка 1) и 4) ZPPPA). 

У конкретном случају, исплатилац зараде је био дужан да поступи по налогу из решења о принудној наплати и нема статус пореског обвезника, на основу чега произилази да се на ову порескоправну ситуацију не могу применити одредбе члана 10. и чл. 70 ZPPPA. 

С обзиром да је исплатилац зараде уплатио већи износ на име пореза на имовину (уместо РСД 54.604,58 платио је РСД 69.856,83), поменуту релацију морамо посматрати као однос између исплатиоца зараде и физичког лица (конкретно запосленог у овом случају) од чије ће зараде исплатилац надокнадити више плаћени износ. С обзиром да налози из решења о принудној наплати нису извршени, односно нису уплаћени износи на свим осталим рачунима, осим на рачуну пореза на имовину, даљи поступак по овом основу би требао бити поступак принудне наплате из новчаних средстава са рачуна исплатиоца у складу са одредбама члана 95. ZPPPA и члана 96а. став5 ZPPPA.

Када се изврши уплата по решењу о принудној наплати на свим рачунима из решења о принудној наплати, порески обвезник, може захтевом затражити повраћај или прекњижавање преплате (РСД 7.926,75 у конкретном случају) са рачуна пореза на имовину у складу са ZPPPA.  

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Одговор на прво питање: Обзиром да је решење о принудној наплати донела Пореска управа, која је у регистру Народне банке Србије (НБС) уписана као орган по чијем налогу се врши принудна наплата (без обзира што би се после 2009. године средства по евентуалној наплати пренела у буџет јединица локалних самоуправа), потребно је да се обвезник обрати Пореској управи за доношење решења о обустави поступка принудне наплате блокадом рачуна који би накнадно Пореска управа доставила НБС ради деблокаде рачуна. Поред тога, обвезник би уз захтев требало да приложи и доказ да постоји основ за обуставу поступка принудне наплате, што би у овом случају могло да буде решење о престанку пореске обавезе због застарелости, које локална пореска администрација доноси у складу са својим надлежностима, затим и уверење да нема дуга и сл.

Напомињемо да је Законом о финансирању локалне самоуправе, у члану 60. прописано да јединица локалне самоуправе у целости утврђује, наплаћује и контролише јавне приходе из члана 6. овог Закона почев од 1. јануара 2007. године, а чланом 61. истог Закона да ће јединица локалне самоуправе преузети запослене од Министарства финансија - Пореске управе који обављају послове из члана 60. овог Закона, почев од 1. децембра 2006. године. Просторије, опрему и средства за рад, јединица локалне самоуправе преузеће од Министарства финансија - Пореске управе, сразмерно броју преузетих запослених лица. Влада ће ближе уредити преузимање запослених лица из става 1. овог члана.

У складу с наведеним и по основу Закона о финансирању локалне самоуправе којим је уређен пренос надлежности са Пореске управе на јединице локалне самоуправе, произилази да Пореска управа, као орган који је наставио да постоји и након преузимања надлежности за послове администрирања изворних прихода локалне самоуправе, остаје надлежна за поступање по решењу о принудној наплати које је она донела, у смислу да је потребно да донесе решење о обустави поступка принудне наплате по свом решењу које је издала у време док је била надлежни орган.

Одговор на друго питање: Закон о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) прописује прекид и застој застарелости, под одређеним условима. При томе није прописано да постоји застој застарелости права на наплату, односно да застарелост не тече за време док је рачун обвезника у блокади. У конкретном случају, за обавезе по блокади рачуна из 2008. године наступила је апсолутна застарелост, под условом да није било других основа за застој застарелости по члану 114з ZPPPA.

Одговор на треће питање: Обзиром да је конкретна локална пореска администрација преузела администрирање изворних прихода локалне самоуправе 2009. године, као И да се о застарелости одлучује у овом моменту, та иста локална пореска администрација је надлежни орган за одлучивање о застарелости за јавне приходе из своје надлежности.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Што се тиче објекта мешовитог карактера, који је делом свињац, а делом шупа или надстрешница и који се легализује, потребно је проверити шта је наведено у инвестиционо техничкој документацији која је то врста објекта (односно да ли се ради о помоћном или пословном објекту). Поред тога је потребно проверити да ли се ради о јединственом објекту са јединственом површином или се ради о објекту који има посебне делове за сваку од наведених намена. У случају да је у документацији наведено да се ради о помоћном  објекту, онда се исти разврстава и опорезује у складу са тим. У случају да је наведено да је објекат јединствена целина, не може се остварити право на пореско ослобођење за свињац, јер је услов из Закона да се објекат користи искључиво за примарну пољопривредну производњу (шупа се не користи за те намене).  Уколико се ради о објекту који има посебне делове за сваку од наведених намена, у Катастру ће се посебно евидентирати свињац, посебно шупа, а посебно надстрешница, тада физичко лице као порески обвезник може остварити пореско ослобођење за свињац.

Законом о порезима на имовину је прописано да се за објекат који је јединствена целина мешовитог карактера (што значи да би делови тог објекта могли бити разврстани у различите групе непокретности) за потребе утврђивања пореза на имовину, тај објекат разврстава у групу непокретности према претежној намени. У конкретном случају сматрамо да се ради о објекту који се у целости може сврстати у групу “помоћни објекат” и под претпоставком да је тако наведено у документацији за легализацију, не постоји основ за примену одредбе Закона о порезима на имовину који се односи на претежну намену.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са тачком 10. члана 12. Закона о порезима на имовину, порез на имовину се не плаћа на објекте обвезника који не води пословне књиге, односно обвезника који води пословне књиге коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу. Члан 12б прописује да су објекти намењени за примарну пољопривредну производњу, у складу са чланом 12. став 1. тачка 10. истог Закона, објекти предвиђени за смештај механизације за пољопривреду, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење стоке, као и објекти за потребе гајења и приказивање старих аутохтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња и објекти за гајење печурки, пужева и риба.

У складу с наведеним, право на пореско ослобођење за објекте намењене за примарну пољопривредну производњу за које су обвезници физичка лица се може остварити без обзира да ли то лице има регистровано пољопривредно газдинство или не. Према томе, сва физичка лица која имају објекте који су намењени и користе се за примарну пољопривредну производњу (и не дају се другом лицу у закуп) имају право на пореско ослобођење без додатних услова. 

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Закон о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) чланом 114. прописује да право пореског органа на утврђивање пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече.  Застарелост права на утврђивање пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је требало утврдити порез, односно споредно пореско давање. Чланом 114д истог закона прописано је да се застарелост  прекида сваком радњом пореског органа  предузетом против пореског дужника у циљу утврђивања пореза и споредних пореских давања. После прекида застарелост почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида, не рачуна се у рок за застарелост.

У конкретном случају је утврђивање пореске обавезе за период 2012-2016. извршено у 2017. години, односно пре наступања застарелости права на утврђивање. Утврђивање обавезе представља радњу пореског органа предузету против пореског дужника, што значи да је доношењем и уручењем решења о утврђивању пореза на имовину за 2012, 2013, 2014, 2015. и 2016. годину, прекинута застарелост. У складу са наведеном одредбом ZPPPA застарелост је након прекида почела да тече изнова, што значи да је нови рок за застарелост почео да тече од 1.1.2018 године и траје још пет година (односно од 2018. до 2022. године).

Апсолутни рок за застарелост права на утврђивање обавезе за 2012. годину је 31.12.2022 године, док се утврђивање за 2013. годину може извршити до 31.12.2023, али само ако у периоду од 2018. до 2022. године дође поново до прекида застарелости. Исто се примењује  и за 2014, 2015. и 2016. годину. Према томе, по налогу другостепеног органа може се утврдити обавеза пореза на имовину за период 2012-2016. године, при чему захтев обвезника за застарелост треба одбити као неоснован.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са одредбом члана 140. Закона о планирању и изградњи (у даљем тексту: Закон), којом је прописано да: “После истека рока из става 4. овог члана, инвеститор плаћа на рачун Пореске управе накнаду у висини пореза на имовину, који би се плаћао у складу са законом којим се уређује порез на имовину за цео објекат, да је исти изграђен у складу са грађевинском дозволом, све док се за ту локацију не изда нова грађевинска дозвола” констатујемо да се иста никада није примењивала, нити се може применити, јер није прецизна и није потпуна, односно, не може се знати која накнада се плаћа, на који уплатни рачун (рачун Пореске управе за уплату јавних приходе мора бити уређен Правилником о уплатним рачунима јавних прихода), нити којој Пореској управи се плаћа (републичкој Пореској управе или локалном одељењу за администрирање изворних прихода локалне самоуправе). Иако је поменута одредба унета у Закон пре више од 15 година, иста се никада није примењивала, али исто тако није изузета из Закона.

У складу с наведеним, произилази да не постоји основ за утврђивање накнаде по основу члана 140. Закона, нити од стране Одељења које издаје грађевинску дозволу нити од стране локалне пореске администрације. У Закону јесте наведено да се накнада плаћа на рачун Пореске управе, али није наведено нити да се плаћа локалном пореском органу, нити неком другом надлежном органу јединице локалне самоуправе.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Законом о пореском поступку и пореској администрацији, чланом 74. прописана су средства обезбеђења наплате. Као средство обезбеђења може се понудити и трасирана меница, акцептирана од стране два жиранта, из чијих се зарада, на којима се установљава административна забрана, порески дуг може наплатити.

Меница је хартија од вредности по наредби којом њен издавалац (трасант) издаје безусловни налог другом лицу (трасату) да кориснику исправе (ремитенту) исплати одређену своту новца или сам издавалац обећава да ће извршити ту исплату.

У првом случају ради се о трасираној меници, а у другом о сопственој меници.

Суштинска разлика између трасиране и сопствене менице је у томе што код сопствене менице постоји изјава о неопозивој исплати док код трасиране постоји наредба о неопозивој исплати.

Сопствена меница постоји у оном случају када се њен издавалац сам обавезао на плаћање своте на коју меница гласи.

У складу са Законом о меници трасирана меница обавезно садржи:

1) означење да је меница, написано у самом слогу исправе, на језику на коме је она састављена;

2) безусловни упут да се плати одређена свота новца;

3) име онога који треба да плати (трасат);

4) означење доспелости;

5) место где плаћање треба да се изврши;

6) име онога коме се или по чијој наредби мора платити (ремитент);

7) означење дана и места издања менице;

8) потпис онога који је меницу издао (трасант).

Акцептирање менице представља менично правну радњу где се неко лице, најчешће трасат, својом вољом и потписом обавезује да прихвати меничну обавезу и да ће меничну своту исплатити онако како она гласи. Акцепт је изјава лица на које се вуче меница, да ће у року доспећа менице на наплату исплатити менични дуг у целини или делимично. Име акцептанта (лица које исплаћује менични дуг) се налази на лицу менице. Пре саме наплате меничног дуга ималац менице подноси је акцептанту на акцептирање, тј. потребно је да акцептант на лицу менице напише ''прихватам'' или ''признајем'' и да се потпише. Ово је битно зато што, неретко, меницу издаје један правни субјекат, а други правни субјект измирује обавезу из те менице. Од тог момента се мења и главни дужник у меници, јер тада главног дужника трасанта замењује акцептант. Дакле, акцепт представља изјаву коју одређено лице ставља на меничну исправу којом потврђује трасантов налог за исплату меничне суме. Са акцептирањем менице, даје се меничном повериоцу повећана сигурност да ће менична свота бити исплаћена.

У конкретном случају ако су трасант и трасат иста лица у питању је сопствена а не трасирана меница, која према Закону о пореском поступку и пореској администрацији (ZPPPA) не може бити средство обезбеђења плаћања. Код трасиране менице трасант и трасат не може бити исто лице. Сопствена меница није прописана ZPPPA као предмет принудне наплате, па у том смислу није јасно шта се подразумева под изјавом да таква меница може бити „средство обезбеђења у поступку принудне наплате“.

Поред тога, Закон о меници у случају трасиране менице појмовно разликује “трасанта”, “трасата” и “ремитента” а не физичка и правна лица. Меница мора да буде издата у складу са Законом о меници.

И на крају скрећемо пажњу да средство обезбеђења плаћања може бити само меница авалирана од стране пословне банке, што значи да је гарант на меници (јемац) пословна банка а не правно лице. У случају сопствене менице, Закону о меници дефинише само изјаву издаваоца менице да ће извршити одређену исплату. Према члану 74. ZPPPA као средство обезбеђења плаћања прихвата се трасирана меница, са изјавом два жиранта да ће се у случају непоштовања рокова у поступку одлагања плаћања дуговања, дуговани порез наплатити из њихових зарада на којима је установљена административна забрана. Такође подсећамо да се у поступку одлагања плаћања дугованог пореза на рате прихвата средство обезбеђења из кога ће се најефикасније извршити наплата дугованог пореза.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У случају да може, радило би се о сопственој трасираној меници која се у Закону о пореском поступку и пореској администрацији не наводи као средство обезбеђења.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према члану 2. Закона о порезима на имовину, порез на имовину плаћа се на непокретности које се налазе на територији Републике Србије, и то на:

1) право својине, односно на право својине на земљишту површине преко 10 ари;

2) право закупа, односно коришћења, стана или куће за становање, конституисано у корист физичког лица;

3) право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са законом којим се уређује правни режим грађевинског земљишта;

4) право коришћења непокретности у јавној својини од стране имаоца права коришћења, у складу са законом којим се уређује јавна својина;

5) коришћење непокретности у јавној својини од стране корисника непокретности, у складу са законом којим се уређује јавна својина;

6) државину непокретности на којој ималац права својине није познат или није одређен;

7) државину непокретности у јавној својини, без правног основа;

8) државину и коришћење непокретности по основу уговора о финансијском лизингу.

Правом закупа стана или куће за становање конституисаним у корист физичког лица, у смислу става 1. тачка 2) овог члана Закона о порезима на имовину, сматра се право закупа за период дужи од једне године или на неодређено време, за који је прописано плаћање непрофитне закупнине или закупнине која се обрачунава применом прописаних критеријума и мерила, у складу са законима којима се уређују:

(1) становање и одржавање зграда, односно у складу са посебним прописима којима је било уређено становање који су престали да важе даном почетка примене закона којим је уређено становање и одржавање зграда;

(2) јавна својина;

(3) права бораца, војних инвалида и породица палих бораца;

(4) збрињавање избеглица.

Правом коришћења стана или куће за становање конституисаним у корист физичког лица, у смислу става 1. тачка 2) наведеног члана Закона о порезима на имовину, сматра се право коришћења за период из става 4. овог члана, у складу са Законом којим се уређује збрињавање избеглица.

Према наведеном, за станове које користе интерно расељена лица, пре свега треба проверити да ли постоји правни основ за њихово коришћење.

Ако је правни основ уговор, треба проверити у складу с којим законом је уговор сачињен, да ли је то један од наведених закона по којима се врши опорезивање у складу са тачком 2. члана 2. Закона о порезима на имовину. Ако је то закуп по некој од ставки овог Закона или коришћење у складу са Законом о избеглицама, онда су физичка лица обвезници пореза на имовину.

Ако станове који су у власништву општине, физичка лица користе без правног основа, тада су они порески обвезници по тачки 7. члана 2. Закона о порезима на имовину.

Ако између физичког лица И општине постоји уговор о коришћењу (који није закуп) у складу са неким од закона (сем по Закону о избеглицама), то коришћење није опорезиво право, па је у том случају обвезник пореза на имовину општина, која свакако као буџетски корисник има право на пореско ослобођење.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.