Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
У буџету општине планирају се субвениције за јавно комунално предузеће, за мере економског развоја и руралног развоја. Који је укупан износ субвенција који се може определити у буџету како појединачно (субвенције за јавна предузећа и за нефинанијска предузећа) и укупном износу свих субвенција? Има ли ограничења и који пропис то дефинише?
Практично не постоје ограничења у погледу укупног износа субвенција које се дају из буџета јединица локалних самоуправа. Међутим, када је у питању давање субвенција јавним предузећима, треба имати у виду члан 61. Закона о јавним предузећима („Сл. гласник РС“, бр. 15/2016 и 88/2019), односно да јавно предузеће које користи или ће користити средства из буџета (субвенције, гаранције или друга средства) дужно је за та средства предложи посебан програм. Овај посебан програм садржи намену и динамику коришћења средстава и сматра се донетим када на њега сагласност да надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Такође, треба имати у виду и члан 36а став 3 Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020) којим је утврђено да уколико одлука о буџету локалне власти буде супротна смерницама из Упутства за израду одлуке о буџету локалне власти у делу којим се локалној власти дају смернице за планирање укупног обима прихода, масе средстава за плате, броја запослених и субвенција у одлуци о буџету, министар може привремено обуставити пренос трансферних средстава из буџета Републике Србије, односно припадајућег дела пореза на зараде и пореза на добит правних лица, до момента док се одлука о буџету не усклади са Упутством. Досадашњим Упутствима за израду одлуке о буџету локалне власти, када су у питању субвенције није било ограничења по питању износа субвенција, већ је само наведено да приликом њиховог планирања и њихове намене треба имати у виду све прописе који се тичу државне помоћи. Закон о контроли државне помоћи ("Сл. гласник РС", бр. 73/19) у члану 3. препознаје субвенције као државну помоћ, с тим да се у члану 6 наводе услови када накнада за обављање услуге од општег економског интереса не представља државну помоћ где се могу подвести и јавна предузећа којима је поверена обавеза обављања одређене услуге од општег економског интереса, када су корисници субвенције за обављање тих услуга. Треба имати у виду и да су усвојене две нове Уредбе које се тичу правила за доделу државне помоћи у облику накнаде за обављање услуга од општег економског интереса приликом одређивања висине накнаде која се додељује за обављање ових услуга.
http://www.kkdp.gov.rs/doc/propisi/Uredba-de-minimis-opsti-ekonomski-interes.pdf
http://www.kkdp.gov.rs/doc/propisi/Uredba-opsti-ekonomski-interes.pdf
Како решити по предлогу за експропријацију, ако је власник непокретности привредно друштво (доо) које је у ликвидацији? Да ли се и такво предузеће може сматрати ранијим сопствеником и да ли се према њему спроводи поступак?
Да ли је исправно донети решење о експропријацији по Закону о посебним поступцима ради реализације инфструктурних објеката од посебног значаја за РС у складу са одредбама ЗУП-а које регулишу личну доставу и уредан позив а странка не приступи на расправу будући да се позиви шаљу на обрасцу С7?
Исправно је поступити у складу са одредбама ЗУП-а јер то произилази из члана 1. Закона о посебним поступцима ради реализације инфраструктурних пројеката од посебног значаја за РС којим је прописано да ако овим законом није другачије одређено примениће се између осталог Закон о општем управном поступку.
Да ли у предлогу мора бити прецизиран и објекат ако постоји на парцели или је довољно парцела будући да на изводу из ЛН се јасно види да постоји објекат?
Да ли је у поступку довољно неоверено овлашћење уз личну карту будући да и сам закон прописује изјашњење писаним путем?
Да ли је исправно лицима са пребивалиштем у иностранству због хитности поступка поставити привременог заступника без покушаја позивања?
Како приступити и коме исплатити накнаду уколико је на парцели уписана РС државна својина, али и физичка лица са правом коришћења?
Шта са лицима која су уписана у катастар без адресе и матичног броја, а нема их у матичним књигама рођених, како спровести поступак?
Потребно је појашњење о поступку експропријације када је на парцели уписано физичко лице као држалац - облик својине приватна. Да ли се и према њему спроводи поступак или само према власнику?
Ко сноси трошкове привременог заступника, и да ли се врши деекспропријација после две године у случају непривођења намени?
Трошкови постављања привременог заступника спадају у трошкове експропријације које сноси корисник експропријације сходно члану 33. Закона о експропријацији. Рокови за поништај правноснажног решења о експропријацији (деекспропријација) прописани су чланом 36. Закона о експропријацији. Тај рок не може бити краћи од 3 године од дана закључења споразума о накнади (став 3. члана 36. Закона о експропријацији) или 6 година у случају експропријације за потребе експлоатације минералних сировина (став 5. истог члана закона).
Како решити по предлогу за експропријацију, ако је власник непокретности привредно друштво (доо) које је у ликвидацији? Да ли се и такво предузеће може сматрати ранијим сопствеником и да ли се према њему спроводи поступак?
Када је катастарска парцела код РГЗ-СКН уписана као мешовита својина, спроводи ли се поступак експропријације или административни пренос непокретности?
Поступак експропријације се спроводи када је земљиште у приватној и јавној својини, а административни пренос када се ради о земљишту у државној и друштвеној својини. Устав Републике Србије не познаје мешовиту својину, али претпостављамо да се овде ради о ситуацији када се парцела налази делом у приватној, а делом у државној својини због чега се треба позвати на оба института, односно у диспозитиву решења може се навести: „експроприше се, односно административно преноси“.