Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Шта се подразумева под службеном зградом у смислу Закона о јавној својини? Да ли се службеном зградом сматра позоришна сала или зграда МУП -а која је у јавној својини Града, а МУП и позориште нису укњижени као корисници у катастру?
Све зграде које се користе за смештај органа, организација, установа, ЈП и сл., чији је оснивач ЈЛС и служе обављању послова из надлежности јединице локалне самоуправе или обављању послова из надлежности Републике, представљају службене зграде. За правни и својински статус тих објеката није битно да ли су стварни корисници уписани или нису уписани у катастру.
У ЈЛС постоји много примера да објекте у јавној својини ЈЛС користи, без накнаде Пореска управа, РГЗ или МУП. То не значи да својина на тим објектима припада Републици. Објекти су у својини ЈЛС.
У складу са Законом о јавној својини који је на снази, ЈЛС може давати на коришћење, са или без права уписа коришћења код РГЗ, само органима, месним заједницама, организацијама, установама, ЈП/ЈКП чији је оснивач. Најчешће се у складу са данас важећим Законом о јавној својини непокретности у јавној својини ЈЛС дају на коришћење ЈП/ЈКП или установама са правом уписа корисништва код РГЗ.
Да ли предузећа чији је оснивач градска општина имају обавезу пријаве имовине преко Републичке дирекције за имовину, или то чини град, као њихов оснивач?
У складу са важећом Уредбом о евиденцији непокретности у јавној својини, сви корисници непокретности у јавној својини дужни су да свом оснивачу достављају електронским путем, путем апликације Регистар непокретности у јавној својини РС податке о непокретностима које користе а исте су у јавној својини одговарајућег титулара (Република, Општина/Град или Аутономна покрајина).
Уколико у Статуту Града стоји да све непокретности на територији града на којима, у складу са законом, својинска овлашћења припадају Граду Београду, налазе се у јавној својини Града. То значи да предузеће чији је оснивач градска општина користи непокретности у јавној својини Града и из тих разлога то предузеће, у складу са одредбама Уредбе о евиденцији непокретности у јавној својини, треба да доставља податке о непокретностима које користи путем апликације Регистар непокретности у јавној својини.
У питању је ситуација где је странка уредно примила захтев за изјашњење о предлогу за експропријацију и није се изјаснила у законском року, након тога донето је решење о експропријацији које је покушано да се достави странци у поступку, али се повратница вратила органу са назнаком да је прималац преминуо. Да ли се у том случају поступак може наставити?
Да ли постоје специфичности у вези са спровођењем поступка експропријације и поступка утврђивања накнаде када је на парцели која је предмет експропријације уписано лице као држалац?
Како се спроводи поступак обавештавања ради усмене јавне расправе уколико су сувласници непокретности на парцели која је предмет експропријације сви у иностранству?
Поставља се Пуномоћник за пријем обавештења сходно чл. 69. ст. 2. Закона о општем управном поступку, а евентуално у смислу чл. 48. ст. 3. ЗУП-а може им се поставити привремени заступник ако радња не трпи одлагање, а странка и њен законски заступник овлашћени представник или пуномоћник не могу бити благовремено позвани да присуствују радњи, односно у овом случају усменој јавној расправи.
Како поступити, у случају када је поднет захтев за претварање права коришћења у право својине уз накнаду, а при том странка је поднела као доказ решење којим јој се додељује неизграђено грађевинско земљиште из 1968. године и пружила доказ о уплати накнаде у виду уступљеног земљишта и уређења земљишта у складу са тим решењем?
С обзиром да је странка доставила наведено решење које представља основ стицања и доказ о уплати накнаде, треба од ње тражити уколико није доставила налаз вештака економско-финансијске струке о ревалоризацији трошкова прибављања, а потом у складу са чл. 7. Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду, утврдити право коришћења и одредити износ накнаде која се утврђује тако што се од тржишне вредности предметне парцеле одузме ревалоризована вредност исплаћеног износа накнаде о чему је странка пружила доказ.
Како треба да поступи првостепени орган када је у питању сусвојина, а један сувласник истакне захтев за експропријацију преосталог дела непокретности, а остали сувласници су преминули?
Како захтев за експропријацију преосталог дела непокретности морају поднети сви сувласници у овом случају орган је у обавези да провери да ли преминули сувласници имају законске наследнике и да ли су покренути и окончани оставински поступци па у зависности од тога да оцени да ли ће прекинути поступак док се не оконча оставина или наставити уколико је оставински поступак окончан.
Странка тражи од општине да јој се исплати накнада за фактичку експропријацију парцеле на којој је према тврдњи странке пре више деценија изграђена улица. Да ли је тај захтев према локалној самоуправи оправдан, с обзиром на околност да на парцели није изграђена улица већ државни пут II реда који иначе према одредбама Закона о путевима није у својини јединице локалне самоуправе, а иначе предметни државни пут ни до данашњег дана није уписан у јавне књиге, већ се парцела код катастра третира као неизграђено земљиште? С друге стране да ли странци припада накнада за целу површину земљишта или само за тај део на којем је изграђен државни пут II реда?
Накнаду за фактичку експропријацију одређује надлежни суд и то решење је основ за исплату накнаде. То значи да странку треба упутити да се обрати надлежном суду који ће донети решење и истим обавезати било јединицу локалне самоуправе или корисника експропријације да исту исплати. Површину парцеле која је заузета и обвезника плаћања накнаде одредиће суд.
Општина је купила пословну зграду са 3 помоћне зграда све изграђене на истој парцели. Утврђена је цена од нпр. 1.000.000,00 динара за све непокретности. Након овере купопродајног уговора исти је достављен и Одељењу за финансије. Пошто се ради о 4 објекта, у основна средства морају се унети као 4 различита инвентарна броја, а цена је утврђена за све објекте заједно, па нема могућност да се одреди вредност за објекте појединачно. Молимо за мишљење по овом проблему?
У општини постоји проблем око успостављања "правичне" накнаде, из разлога што су у питању велике табле земље, типа 60 и више хектара, где има по 15 сувласника и Републику Србију (земљиште које је враћено у поступку реституције), па се дешава да сама цев прође само кроз део земљишта које захвата рецимо 5 сувласника, али на папиру, и осталих 10 имају право на накнаду. Да ли право на накнаду имају сви сувласници?
Како уписати објекат (водовод) који је изграђен на више катастарских парцела и у две катастарске општине?
Правила уписа садржана су у Закону о поступку уписа у катастар непокретности и водова и у Праивлнику о катастарском премеру. Потребно је геодетски снимити сваку деоницу водовода у оквиру једне катастарске општине и преко овлашћене геодетске организације поднети захтев РГЗ надлежној Служби за катастар непокретности за евидентирање у катастру водова.
Да ли постоји могућност неког масовног импорта утврђених вредности јер у противном поново се морају убацивати подаци књиговодства за сваку непокретност?