Питања и одговори

Чланом 61. Закона о буџетском систему (“Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020), дефинисано је у којим случајевима је могуће вршити промене апропријација у току године:

“У случају да се у току године обим пословања или овлашћења директног, односно његовог индиректног корисника буџетских средстава промени, износ апропријација издвојених за активности тог корисника повећаће се, односно смањити.

Ако се обим пословања или овлашћења директног, односно његовог индиректног корисника буџетских средстава из става 1. овог члана повећа, средства ће се обезбедити из текуће буџетске резерве.

У случају оснивања новог директног, односно индиректног корисника буџетских средстава, средства за његово пословање или овлашћења обезбеђују се из текуће буџетске резерве.

Ако корисник буџетских средстава престане да постоји, а његови задаци нису пренети на другог корисника буџетских средстава, неискоришћена средства се преносе у текућу буџетску резерву и могу се користити за намене за које је предвиђено коришћење средстава сталне буџетске резерве.

Ако се у току године од једног директног, односно индиректног корисника буџетских средстава образује више директних, односно индиректних корисника, неискоришћена средства распоређена том кориснику преносе се у текућу буџетску резерву и распоређују новообразованим директним, односно индиректним корисницима буџетских средстава.

Одлуку о промени у апропријацијама из ст. 1-5. овог члана и о коришћењу средстава текуће буџетске резерве доноси Влада, односно надлежни извршни орган локалне власти.

Директни корисник буџетских средстава, уз одобрење министра, односно локалног органа управе надлежног за финансије, може извршити преусмеравање апропријације одобрене на име одређеног расхода и издатка који се финансира из општих прихода буџета у износу до 10% вредности апропријације за расход и издатак чији се износ умањује, у оквиру раздела, као и између глава унутар раздела тог директног корисника буџетских средстава.

Преусмеравање апропријација из става 7. односе се на апропријације из прихода из буџета, док се из осталих извора могу мењати без ограничења, с тим што корисник буџетских средстава, који оствари приходе и примања чији износи нису могли бити познати у поступку доношења буџета, подноси захтев органу управе надлежном за финансије за отварање, односно повећање одговарајуће апропријације за извршавање расхода и издатака из свих извора финансирања, осим из извора 01.

У случају да се у току године изврши повећање, односно смањење апропријације путем преусмеравања, та апропријација се накнадном променом не може смањити, односно повећати применом става 7. овог члана.

У случају ребаланса буџета, за износ извршене промене апропријације путем преусмеравања до ребаланса умањује се укупан износ могуће промене вредности апропријације, утврђен применом процента из става 7. овог члана.

Организација за обавезно социјално осигурање, на основу одлуке директора организације за обавезно социјално осигурање, може вршити преусмеравање апропријација одобрених на име одређеног расхода и издатка у износу до 10% вредности апропријације за расход и издатак чији се износ умањује, а изузетно и преко 10% за трошкове здравствене заштите.

Ако у току године дође до промене околности која не угрожава утврђене приоритете унутар буџета, Влада, односно надлежни извршни орган локалне власти, доноси одлуку да се износ апропријације који није могуће искористити, пренесе у текућу буџетску резерву и може се користити за намене које нису предвиђене буџетом или за намене за које нису предвиђена средства у довољном обиму.

Укупан износ преусмеравања из става 12. овог члана закона, почев од буџета Републике Србије за 2015. годину, не може бити већи од износа разлике између максимално могућег износа средстава текуће буџетске резерве утврђеног овим законом и буџетом одобрених средстава текуће буџетске резерве.

У обрачун максимално могућег износа средстава текуће буџетске резерве утврђеног овим законом на годишњем нивоу не укључује се износ средстава настао као последица примене става 1, у делу који се односи на пренос овлашћења, и ст. 4. и 5. овог члана.”

Дакле, из наведеног члана ЗОБС, може се закључити да се промене апропријација у току године (без ребаланса буџета) могу вршити у оквиру раздела једног директног корисника буџетских средстава, као и између глава (индиректних корисника буџетских средстава) унутар раздела тог директног корисника буџетских средстава (у случају када промена не прелази 10% дозвољеног умањења).

Промене апропријација у току године не могу се вршити без ребаланса између различитих раздела, односно између различитих директних корисника буџетских средстава, као ни између индиректних корисника буџетских средстава који припадају различитим директним буџетским корисницима, осим у случајевима оснивања новог директног, односно индиректног корисника, уколико директни, односно индиректни корисник престане да постоји или уколико се од једног директног, односно индиректног корисника, образује више директних, односно индиректних корисника буџетских средстава.

Чланом 13. Закона о основама система образовања и васпитања ("Сл. гласник РС", бр. 88/2017, 27/2018 - др. закон, 10/2019, 27/2018 - др. закон и 6/2020) прописано је да делатност образовања и васпитања обавља установа. Уједно, предвиђено је да се на оснивање и рад ових установа примењују прописи о јавним службама, као и да је начин обављања делатности образовања и васпитања прописан овим законом и посебним законима у области образовања и васпитања.

Чланом 89. су даље предвиђене врсте установа, односно предвиђено је да делатност образовања и васпитања обављају:

1. у предшколском васпитању и образовању - предшколска установа;
2. у основном образовању и васпитању - основна школа, основна музичка школа, основна балетска школа, основна школа за образовање одраслих и основна школа за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом;
3. у средњем образовању и васпитању - гимназија, стручна школа, средња уметничка школа, мешовита школа и средња школа за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом;
4. образовно-васпитни центар је установа у којој се остварује више програма различитих нивоа образовања и васпитања или више различитих подручја рада.

Дакле, Законом о основама система образовања и васпитања дефинисано је да систем образовања и васпитања обухвата предшколско васпитање и образовање, основно и средње образовање и васпитање и образовање одраслих. Специфичности обављања делатности ових образовно васпитних установа уређују се посебним законом.

Чланом 186. овог закона предвиђено је да се средства за финансирање делатности установа обезбеђују у буџету Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, у складу са критеријумима и стандардима које прописује министар. Поред тога, установе могу да остваре и сопствене приходе по основу проширене делатности, као и друге приходе у складу са законом. Остваривање ових прихода, евидентирање и коришћење средстава из сопствених и других прихода врши се у складу са прописима којима се уређује буџетски систем.

Закон о основама система образовања и васпитања је дефинисао за које врсте трошкова се обезбеђују средства у буџету Републике Србије (члан 187.), у буџету аутономне покрајине (члан 188.) и у буџету јединице локалне самоуправе (члан 189.).

Поред тога, чланом 190. овог закона прописано је да установа може учешћем јединице локалне самоуправе или од проширене делатности да обезбеди средства за виши квалитет у области предшколског, основног и средњег образовања и васпитања. Наведена средства, установа може обезбедити и средствима донатора или спонзора, као и добровољним учешћем родитеља деце и ученика, у складу са законом, а она се користе за побољшање услова образовања и васпитања у погледу простора, опреме и наставних средстава, за остваривање програма који нису основна делатност установе, за исхрану и помоћ деци и ученицима.

Закон о буџетском систему (“Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020) у члану 2. став 1. тачка 8) дефинише индиректне кориснике буџетских средстава, према коме су то: правосудни органи, месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања.

Правилником о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС", бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021 и 66/2021), уређују се стандардни класификациони оквир и Контни план за буџетски систем са садржајем конта у Контном плану. Чланом 2. наведеног правилника предвиђено је да се одредбе овог правилника односе на буџет Републике Србије, буџете јединица покрајинске аутономије и локалне самоуправе, као и на њихове директне и индиректне кориснике и др.

Истим чланом је предвиђено да су Република, локалне власти, корисници буџетских средстава и корисници средстава организација обавезног социјалног осигурања обавезни да примењују одредбе овог правилника.

Чланом 8. став 3. тачка 16) Правилника о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем предвиђено је да класификација извора финансирања обухвата, поред осталог и родитељски динар за vannastavne активности.

Према одредбама Закона о буџетском систему (члан 2 став 1. тачка 3.) финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, као и акт организације за обавезно социјално осигурање, који укључује и финансијске планове индиректних корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године).

Из напред наведених законских одредаба произилази да су основне и средње школе, чији је оснивач Република, односно локална власт, као и аутономна покрајина, индиректни корисници буџетских средстава, који остваривање прихода, евидентирање и коришћење средстава врше у складу с прописима којима се уређује буџетски систем. Школе као буџетски корисници, извршавају средства у складу са финансијским планом, односно планом прихода и примања и расхода и издатака за период од једне или три године, који могу бити финансирани из различитих извора (средства из буџета Републике, средства из буџета ЈЛС, донације, родитељски динар и остали извори).

Свој финансијски план школе израђују на основу упутства за припрему буџета јединице локалне власти. Упутство за припрему буџета треба да садржи методологију, као и основне претпоставке и смернице за израду предлога финансијског плана, односно смернице за планирање расхода и издатака. Дакле, школама се упутством за припрему буџета могу дати посебне смернице за планирање расхода и издатака из буџета јединице локалне самоуправе. У складу са Законом о основама система образовања и васпитања, из буџета јединице локалне самоуправе обезбеђују се средства за текуће расходе (текуће одржавање школе – електрична енергија, грејање, вода, текуће поправке итд.), стручно усавршавање запослених, јубиларне награде и помоћ за запослене,  превоз ученика у основној школи (за удаљеност већу од четири километра од школе), за превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом (независно од удаљености места пребивалишта од школе), за превоз запослених, за капиталне расходе, заштиту и безбедност деце и ученика, друге текуће расходе, осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије као и плаћања по основу извршних пресуда донетих пред надлежним судовима у споровима у вези са наведеним. Дакле, јединица локалне самоуправе је у обавези да финансира наведене расходе и издатке и исти би требало да се планирају у финансијском плану школе из средстава ЈЛС. Уколико не планирају наведена средства, иста се не могу извршавати из буџета општине односно града.

Средства родитељског динара у складу са Законом о основама система образовања и васпитања користе се за побољшање услова образовања и васпитања у погледу простора, опреме и наставних средстава, за остваривање програма који нису основна делатност установе, за исхрану и помоћ деци и ученицима. Правилник о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за буџетски систем као извор финансирања предвиђа и родитељски динар за vannastavne активности. Средства остварена по овом основу, као и њихов распоред се посебно исказују у збирном финансијском плану које школе достављају надлежном министарству из извора 16-родитељски динар за vannastavne активности. 

Дакле, наведена средства “родитељског динара” школе не планирају у делу финансијског плана које достављају ЈЛС, тако да она не могу бити планирана ни у буџету ЈЛС.

У складу са Упутством за израду програмског буџета Министарства финансија ( https://mfin.gov.rs/dokumenti2/uputstvo-za-izradu-programskog-budzeta) није неопходно дефинисати циљеве и показатеље учинка за програме административног типа (видети задњи пасус у оквиру поглавља 5.1.1 Утврђивање програма на страни 12 упутства).

Такође, у складу са Упутством за израду програмског буџета - поглавље 5.1.4. Утврђивање циљева и показатеља учинка програмских активности и пројеката - како је фокус програмског буџета на коришћењу информација о исходима програмских активности и пројеката, као и квантитета, квалитета и ефикасности пружања јавних услуга, није потребно дефинисати циљеви и показатеље учинка за програмске активности типа:

• администрација и управљање 
• трансфер 
• накнаде корисницима социјалне заштите 
• буџетска резерва. 

За програмске активности типа управни послови (давање мишљења и сагласности, решавање предмета, администрирање стипендија и сл.) циљеви и показатељи учинка се дефинишу само ако:

• се тичу квалитета и ефикасности пружене услуге (нпр. просечно време или трошак обраде предмета).

За програмске активности типа уређење области (нормативни послови - израда Закона  и других аката, израда стратешких и планских документа, анализе итд.) циљеви и показатељи учинка се дефинишу само ако су:

• стратешким документом и његовим акционим планом утврђени циљ и показатељ учинка, у области на коју се програмска активност односи.

Чланом 187. Закона о основама система образовања и васпитања  ("Сл. гласник РС", бр. 88/2017, 27/2018 - др. закон, 10/2019, 27/2018 - др. закон и 6/2020) прописано је да се у буџету Републике Србије обезбеђују се средства за стицање образовања и васпитања деце и ученика и одраслих у установи коју оснива Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе и то за:

• остваривање припремног предшколског програма у години пред полазак у школу у трајању од четири сата, у седишту и ван седишта установе;
• остваривање предшколског програма за рад са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом;
• остваривање предшколског програма за рад са децом на болничком лечењу;
• плате, накнаде и додатке запослених у основним и средњим школама, доприносе за обавезно социјално осигурање и отпремнине;
• плаћања по основу извршних пресуда донетих у радноправним споровима пред надлежним судовима у вези са ставом 2. тачка 4) овог члана;
• развојне програме и пројекте установа, као и учешће Републике Србије у области инвестиција, стручног усавршавања запослених и такмичења ученика на републичком и међународном нивоу, у складу са утврђеним средствима, а према програмима и критеријумима које прописује министар;
• рад школа од посебног интереса за Републику Србију, које одреди Влада;
• подршку посебно талентованим ученицима у виду бесповратне новчане помоћи коју министар прописује посебним актом сваке године.

На утврђивање и обрачун плата, накнада и додатака запослених у установи примењују се прописи којима се уређују плате и накнаде и друга примања запослених у јавним службама.

Средства која се односе на остваривање припремног предшколског програма утврђује министар подзаконским актом.

У складу са чланом 189. овог закона, у буџету јединице локалне самоуправе обезбеђују се средства за:

• остваривање делатности предшколског васпитања и образовања (полудневни и целодневни боравак, исхрана, нега и превентивна заштита деце предшколског узраста) у висини до 80% од економске цене по детету, укључујући у целости средства за плате, накнаде и друга примања, социјалне доприносе на терет послодавца, отпремнине, као и помоћ запосленима у предшколској установи, расходе за припремни предшколски програм осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије и остале текуће расходе;
• остваривање додатне подршке детету и ученику у складу са мишљењем Интерресорне комисије, осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије;
• стручно усавршавање запослених;
• јубиларне награде и помоћ запосленима у основној и средњој школи;
• превоз: деце и њихових пратилаца ради похађања припремног предшколског програма на удаљености већој од два километра, ученика основне школе на удаљености већој од четири километра од седишта школе; превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца, без обзира на удаљеност места становања од школе; превоз деце и ученика који имају пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе на удаљености већој од четири километра од седишта школе и у случајевима када ученици основне школе похађају школу на територији друге јединице локалне самоуправе - ако је школа коју похађају најближа месту пребивалишта ученика; превоз ученика на републичка и међународна такмичења;
• превоз запослених;
• капиталне издатке;
• заштиту и безбедност деце и ученика, у складу са прописаним мерама из члана 108. овог закона;
• друге текуће расходе, осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије;
• плаћања по основу извршних пресуда донетих пред надлежним судовима у споровима у вези са овим чланом.

У буџету јединице локалне самоуправе могу да се обезбеде средства за превоз ученика средњих школа и ученика који похађају наставу у дуалном образовању који имају пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе на удаљености већој од четири километра од школе, односно од просторија послодавца код којег обављају учење кроз рад, као и у случајевима када су школа, односно просторије послодавца код којег ученици обављају учење кроз рад на територији друге јединице локалне самоуправе.

Ближе услове и мерила за утврђивање економске цене програма предшколског васпитања И образовања васпитања и образовања по детету , прописује министар.

Из наведених одредаба Закона о основама система образовања и васпитања произлази да се код школа из буџета јединице локалне самоуправе финансирају следећи расходи и издаци:

• текући расходи (материјални трошкови – електрична енергија, грејање, вода, трошкови одржавања хигијене у школи, трошкови изношења смећа, текуће поправке и одржавање објеката и опреме, материјални трошкови наставе у средњим школама и трошкови за извођење практичне наставе у одређеним средњим стручним школама, итд.);
• стручно усавршавање запослених (стручно усавршавање радника, полагања стручног испита, стручни семинари, стручна литература и др.);
• јубиларне награде и помоћ за запослене (солидарна помоћ) у складу са Посебним колективним уговором за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика (“Службени гласник РС”, бр. 21/2015 И 92/20);
• превоз ученика у основној школи (за удаљеност већу од четири километра од школе);
• превоз, смештај и исхрана деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом (независно од удаљености места пребивалишта од школе);
• превоз запослених;
• за капиталне издатке (изградња и инвестиционо одржавање објеката, набавка опреме и др.);
• заштиту и безбедност деце и ученика; друге текуће расходе, осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије (трошкови осигурања, канцеларијски материјал, трошкови интернет конекције, ТВ претплата, провизија банке, огласи, конкурси, ПТТ трошкови, награде ученицима, санитарни преглед ученика и наставника и других запослених у средњим школама ако постоји законска обавеза прегледа, трошкови практичне наставе која се изводи ван седишта школе, трошкови закупа фискултурне сале или другог школског простора, итд.);
• плаћања по основу извршних пресуда донетих пред надлежним судовима у споровима у вези са финансирањем расхода из буџета ЈЛС.

Боловања за запослене у основним и средњим школама се не исплаћују из буџета ЈЛС.

Из буџета Републике Србије (Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС) школама се финансирају следећи расходи и издаци:

• плате, накнаде плате за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад до 30 дана, додаци запослених (за рад у време празника, рад ноћу, прековремени рад, минули рад) у основним и средњим школама, доприноси за обавезно социјално осигурање и отпремнине,
• плаћања по основу извршних пресуда донетих у радноправним споровима пред надлежним судовима у вези са платама, накнадама, доприносима и отпремнинама),
• развојни програми и пројекти школа, као и учешће Републике Србије у области инвестиција, стручног усавршавања запослених и такмичења ученика на републичком и међународном нивоу, у складу са утврђеним средствима, а према програмима и критеријумима које прописује министар,
• рад школа од посебног интереса за Републику Србију, које одреди Влада,
• подршка посебно талентованим ученицима.

На део питања које се односи на то да ли општина може процену вредности непокретности да базира на основу просечне цене непокретности која се даје код утврђивања пореза на имовину, одговор је да може. 

Приликом утврђивања пореза на имовину локална пореска администрација (ЛПА) има параметре који се односе на вредност непокретности, те с тим у вези, параметри које ЛПА утврди за обрачун пореза на имовину могу се користити и код процене вредности непокретности у јавној својини.

Законом о јавној својини у члану 29. став 1. је прописано да се непокретне ствари прибављају у јавну својину и отуђују из јавне својине полазећи од тржишне вредности непокретности, коју је проценио порески или други надлежни орган или лиценцирани проценитељ, у поступку јавног надметања, односно прикупљањем писаних понуда, ако законом није другачије одређено. Овако утврђена тржишна вредност важи две године.

Ранијим мишљењем Министарства финансија и привреде број 46-00-130/2013-05 од 20.02.2013. године дато је тумачење члана 29. Закона о јавној својини, о томе ко се сматра другим надлежним органом и тада је заузет став да је други надлежни орган заправо надлежни орган ЈЛС који утврђује висину пореза на имовину. 

Каснији ставови Министарства финансија и Пореске управе само су потврдили ово раније дато тумачење да висину тржишне вредности непокретности која се прибавља или отуђује из јавне својине, утврђује надлежни орган ЈЛС који утврђује висину пореза на имовину (ЛПА) а само изузетно ако такав орган на нивоу ЈЛС није формиран - то чини Пореска управа.

С тим у вези, код процене вредности непокретности и утврђивања тржишне вредности непокретности у јавној својини можемо применити исту аналогију као код процене вредности у поступцима прибављања и отуђења, и ЛПА која је формирана на територији одређене ЈЛС може дати процену вредности. Вама остаје и могућност да вам процену вредности да и неко од овлашћених/лиценцираних проценитеља, сходно Закону о проценитељима вредности непокретности („Сл. гласник РС“, бр. 108/16) што је и препорука ако се ради о непокретностима које имају већу вредност, где се поред тржишне цене по м2 гледају и други параметри (економска исплативост, капацитет локације…).

Види: Мишљење Пореске управе Одељење у Крагујевцу број: службено 58/19 од 10.07.2019. године.пдф

Када је реч о делу питања које се односи на узрочно-последичну везу између висине процењене вредности општинске имовине и висине трансфера које општина прима од Републике, указујемо да Закон о финансирању локалне самоуправе (ЗоФЛС) не доводи у везу ова два параметра, односно висина процењене вредности општинске имовине као таква не фигурира ни у једном од  критеријума за утврђивање висине трансфера односно за расподелу трансфера у ЗоФЛС. 

Законом о јавним набавкама није прописано за колико је наручилац дужан да продужи рок за подношење понуда после доношења решења о одбијању захтева за заштиту права од стране Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки. 

Наручилац има дискреционо право да одреди додатни примерени рок за подношење понуда. Свакако су истекли рокови за оспоравање садржине конкурсне документације и подношење захтева на исту, те ни о том сегменту не треба водити рачуна у овој фази.

Чланом 88. став 4. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон) прописано је да се изменом и допуном плана јавних набавки сматра планирање нове јавне набавке, измена предмета јавне набавке и повећање процењене вредности јавне набавке за више од 10%.

Даље је ставом 6. овог члана прописано да наручилац може да покрене поступак јавне набавке ако је набавка предвиђена у годишњем плану јавних набавки.

Имајући у виду наведене одредбе Закона, произилази да овај закон не предвиђа условљавање измене плана јавних набавки претходно извршеном изменом финансијског плана, односно ребалансом буџета.

Свакако, имајући у виду одредбе Закона о буџетском систему („Службени гласник РС“, бр.  54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020), а пре свега одредбе члана 54. овог закона, којима је у ставу 1. прописано да обавезе које преузимају директни, односно индиректни корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање морају одговарати апропријацији која им је одобрена за ту намену у тој буџетској години (са изузецима даље уређеним одредбама овог члана), потребно је да наручилац има планирана финансијска средства за намену спровођења поступка јавне набавке.

Уколико наручилац има одобрена средства за намену спровођења јавне набавке, а која се могу обезбедити и средствима у оквиру истог програма ако она нису претходно реализована, те уколико је оваква увећана процењена заснована на истраживању тржишта која процена је важећа у тренутку измене плана јавних набавки и покретања поступка јавне набавке, наручилац може да измени план јавних набавки и без претходног ребаланса буџета. Дакле, једино евентуално ограничење састоји се у томе да ли су планирана финансијска средства предвиђена за намену спровођења и тог поступка јавне набавке.      

Правила у вези са изменама уговора о јавној набавци су прописана чл. 154-162. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон).

Сагледавањем могућих основа за измену уговора о јавној набавци у погледу могућности продужења рока за извршење обавеза друге уговорне стране, може се закључити да се ради о два могућа основа.

Први је прописан чланом 156. Закона (Измене по основу уговорних одредаба), при чему Закон прописује да се уговор о јавној набавци може изменити ако су измене биле предвиђене у документацији о набавци и уговору о јавној набавци на јасан, прецизан и недвосмислен начин.

Дакле, у овој ситуацији се ради о могућности да се рок за извршење обавеза продужи на основу елемената саме конкурсне документације, односно закљученог уговора, али само уколико је таква могућност била стављена на увид свим привредним субјектима у спроведеном поступку јавне набавке, и то на јасан, прецизан и недвосмислен начин. Другим речима, то не могу бити уопштене формулације у моделу уговора, којима се предвиђа могућност продужења рока, већ одредбе које уређују под којим се условима и на који начин, у којој дужини и сл. се рокови могу продужити.

Други основ је прописан у члану 158. Закона (Измене услед непредвиђених околности). Овим чланом Закона је прописано да се уговор о јавној набавци може изменити када су испуњени два услова: 1) потреба за изменом настала је због околности које савестан наручилац није могао да предвиди и 2) изменом се не мења природа уговора.

Од суштинске је важности у погледу овог основа да је ова потреба настала због околности које савестан наручилац није могао да предвиди. Дакле, потребно је да су у току реализације уговора настале околности које наручилац (па и привредни субјект) нису могли да предвиде приликом сачињавања конкурсне документације и припреме понуде, већ су у току реализације уговора настале неке посебне околности које онемогућавају да се обавеза друге уговорне стране испуни у року. Неки од примера су: застој у извршењу уговора који је на страни наручиоца (друга уговорна страна на пример нема приступ потребној документацији наручиоца која је неопходна за испуњење обавезе), немогућност извршења у рок услед непогода или пандемије вируса Covid19 и сл.

Измена учињена у складу са чланом 156. Закона се не објављује на Порталу јавних набавки, док ова обавеза постоји када се измена врши у складу са чланом 158. Закона, имајући у виду да је чланом 155. став 2. Закона прописано да је у случају измене уговора из чл. 157. и 158. овог закона, наручилац дужан да обавештење о измени уговора пошаље на објављивање на Порталу јавних набавки у року од десет дана од дана измене уговора.

На крају указујемо да се претходно наведено односи на могућност продужења рока за извршење обавеза друге уговорне стране, а не на могућност продужења рока важења уговора, у којем случају би се евентуално могли применити и основи из чл. 157. и 160. Закона, када је продужење рока важења уговора последица реализације додатних добара, услуга или радова, односно повећања обима предмета јавне набавке. Тада је потребно имати у виду и одредбе Закона о буџетском систему у погледу могућности и услова за закључење уговора на период дужи од 12 месеци, те да се тада обавештење о измени уговора објављује на Порталу јавних набавки у случају измене из члана 157. Закона, док ова обавеза не постоји код измене уговора у смислу члана 160. Закона.

Рад чланова надзорног одбора, вреднује се у складу са законом и пословном политиком предузећа, с тим да висина накнаде за рад не може да буде већа од висине одређене Одлуком Владе Републике Србије о критеријумима и мерилима за утврђивање висине накнаде за рад у надзорним одборима јавних предузећа из децембра 2016. године. Накнада за рад председника и чланова надзорног одбора, у сваком случају исплаћује се у целости из средстава и на терет јавног предузећа.

Закон о јавним предузећима предвидео је да поред директора и извршних директора који врше функцију руковођења, у јавном предузећу егзистира надзорни одбор са функцијом управљања и надзора. Законом је прописан број чланова, услови које треба да испуњавају кандидати, поступак именовања, као и надлежности овог органа. Дакле, надзорни одбор је орган јавног предузећа (не орган оснивача), а на начин финансирања рада чланова овог органа не утиче то да ли чланови надзорног одбора долазе из редова запослених или су именовани од стране оснивача.

Ово потврђује не само пракса у којој није забележено да се рад чланова надзорног одбора финансира из буџета јединице локалне самоуправе, већ индиректно потврђује и поменута Одлука Владе, која у тачки 2) члана 3. каже да је финансијско стање предузећа једно од мерила за утврђивање висине накнаде. Такође, у корпоративној пракси било ког привредног друштва, трошкови рада органа управљања увек иду на терет тог привредног друштва (не на терет оснивача), а за тај трошак се у пословним књигама у складу са Законом о рачуноводству, посебно исказује и евидентира на конту 526.

У конкретном случају, Одељење за урбанизам треба да утврди постоје ли услови за формирање грађевинске парцеле у складу са урбанистичким планом.

Ако има услова, власник објекта мора да финансира урбанистички пројекат препарцелације, што касније представља основ за формирање нове парцеле која би била предмет отуђења.

Погледати анализу члана 70. Закона о планирању и изградњи (редовна употреба).пдф

Чланом 27. став 1. тачка 1) Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон) прописано је да се одредбе овог закона не примењују на набавку услуга чија је процењена вредност мања од 1.000.000 динара.

Имајући то у виду, у случају да додатне потребе за набавкама услуга штампања које наводите у питању за последицу имају да ће процењена вредност ових услуга у току планске године бити једнака или већа од 1.000.000,00 динара без ПДВ-а, као наручилац сте дужни да за преостали износ спроведете одговарајући поступак јавне набавке. Дакле, чак и уколико је вредност нове набавке, на пример, 400.000,00 динара без ПДВ-а, дужни сте да за тај износ спроведете поступак јавне набавке, јер би укупна процењена вредност набавке за исту планску годину била већа од прага прописаног Законом до којег се одредбе овог закона не примењују.

Додатно, потребно је имати у виду да је чланом 29. ст. 2. и 3. Закона прописано да одређивање процењене вредности предмета јавне набавке не може да се врши на начин који има за циљ избегавање примене овог закона, нити у том циљу може да се врши подела предмета јавне набавке на више набавки, те да наручилац одређује предмет јавне набавке на начин да представља техничку, технолошку, функционалну и другу објективно одредиву целину.

С обзиром на то, указали бисмо да и у случају спровођења поступка јавне набавке за преостали износ у току године (додатне потребе), као спорна околност остаје реализовани износ од 700.000,00 динара без ПДВ-а, јер за наведени износ није спроведен поступак јавне набавке. С тим у вези, пракса показује да контролни органи не сматрају овакву ситуацију неправилношћу у оној ситуацији у којој услед ванредних околности (које по правилу не зависе од воље наручиоца), настане додатна потреба за спровођењем набавке одређеног предмета (за које додатне потребе свакако постоји обавеза спровођења поступка јавне набавке, уколико се тиме прелази праг прописан Законом). Пример овакве ситуације би било, на пример, одобрење додатних средстава надлежног министарства за одређене посебне намене.

Према одредбама Закона о експропријацији надлежни орган локалне самоуправе на чијој територији се налази непокретност која је предмет експропријације спроводи поступак експропријације у целини.

Поступак експропријације се може поделити у два дела:

• део поступка – поступање по предлогу и доношење решења о експропријацији
• део поступка – утврђивање накнаде за експроприсану непокретност.

У оба дела поступка водећу улогу у поступку који је двостраначки поступак (корисник експропријације, са једне стране и ранији сопственик, са друге стране) води надлежни орган ЈЛС.

Надлежни орган ЈЛС дакле води и комплетан поступак споразумног одређивања накнаде у његовим фазама.

Наиме, након правоснажности решења, корисник експропријације је у обавези да надлежном органу ЈЛС достави понуду која у себи мора да има елементе накнаде за земљиште (према тржишној цени м2 према зони, класи и сл.), али и усеве/трајне засаде ако се на истој налазе. Корисник може да предложи вештака пољопривредне струке који би дао процену вредности нпр. дрвне масе (код шума) или трајних засада (код воћњака,) с тим да орган управе доноси одлуку којом одређује вештака, даје му задатак шта треба да уради и одређује ко сноси трошкове вештачења (према чл. 33. Закона о експропријацији трошкове вештачења сноси корисник). Трошак вештачења сноси општина само у ситуацији да је општина корисник експропријације. Иста је процедура и код вештачења објеката.

Слична је ситуација и код поднетог захтева за експропријацију преосталог дела непокретности, где је првостепени орган у обавези да позове корисника експропријације да се изјасни на захтев странке, и по потреби наложи вештачење постојања околности из члана 10. Закона о експропријацији. И овом случају трошак вештачења сноси корисник.

Што се тиче висине трошкова вештачења, висину трошкова одређује сам вештак према тарифама и трошковницима који су важећи, мада генерално у пракси најчешћи су случајеви да корисник сам предложи вештака и унапред дефинише цену вештачења. Вештак је у обавези да трошковник вештачења достави кориснику експропријације и првостепеном органу, на основу кога првостепени орган касније и доноси решење о трошковима и доставља кориснику на плаћање.

Дакле, надлежни орган у свим овим фазама поступка учествује и конкретним одлукама даље усмерава странке.

У случају да до споразума о накнади не дође пред надлежним органом ЈЛС, надлежни орган сагласно члану 61. Закона о експропријацији све списе предмета доставља надлежном суду на даљи поступак утврђивања накнаде.