Питања и одговори

Закон је предвидео да План развоја треба да се усвоји до почетка 2021. године, без обзира да ли постоји важећи кровни плански документ у ЈЛС. Ипак, законски рок није у овом тренутку пресудан, јер се испоставља да није реалистичан за већину ЈЛС, те у том случају може се размишљати о замени стратегије одрживог развоја - планом развоја. Добро је што када се има важећи кровни плански документ тада се може променити само формат документа и спровести процес како је предвиђен Законом о планском систему. Ако се то ради у наредних годину-две, тада се одлуком о усвајању Плана развоја предвиђада престаје важење Стратегије развоја ЈЛС. 

Дакле, интенција у складу са Законом о планском систему јесте да и поред чињенице да се има важећи кровни документ развојног планирања (у ’старом формату’ или по ’старој методологији’), ипак се усвоји нови План развоја ЈЛС који одговара Закону и Уредби о обавезним елементима Плана развоја ЈЛС, а претходни кровни плански документ у догледно време да се стави ван снаге.

Уколико се тек у фази јавне расправе заиста добије неки предлог који је по оцени учесника, посебно саме тематске радне групе, координатора и сл. - бољи, квалитетнији, реалистичнији предлог - исти апсолутно треба уважити и ту измену применити у документу, а у извештају о спроведеној јавној расправи констатовати да је до ове промене дошло. 

Суштина је ипак тежити да се јавност упознаје са предложеним решењима раније, дакле кроз процес консултација, како би се и алтернативе, други предлози раније могли чути и увести у радну верзију нацрта документа.

Посматрајући Закон о локалној самоуправи и Закон о планском систему, закључујемо да и поред тога што се План развоја односи превасходно на градове и општине и није експлицитно предвиђен за градске општине, оне треба да се благовремено припремају да буду активни учесници у изради и спровођењу Плана развоја матичног града (града оснивача). 

На тај начин се градске општине оспособљавају и за евентуално самостално доношење неких других планских докумената примеренијих њиховој надлежности (нпр. програми, акциони планови и сл.) у складу са планским документима града оснивача.

Број радних тела и радних група, консултативних механизама - није прописан, није стриктно регулисан. Смернице и материјал предметног вебинара садрже предлог оптималне поставке и идеја јесте да што више актера из ЈЛС, а посебно руководилаца/доносилаца одлука, разумеју колико ипак свеобухватни ти процеси треба да буду. Није добра пракса да се рад на кровном планском документу сведе само на јединицу или запосленог у канцеларији за ЛЕР иако је могуће/вероватно да ће та организациона јединица бити носилац (координатор) процеса. 

У условима пандемије, мало шта од ових препоручених механизама ће ефективно функционисати; потребно је да се почетне или у мери у којој је могуће консултације спроводе електронски, online, или да се да више времена за изјашњавање на материјале писаним путем.

Документ који је наведен, може се рећи да је најприближнији плану јавних инвестиција ЈЛС, с тим што се овакви планови најчешће израђују на дужи временски период имајући у виду да капитални пројекти често превазилазе период од 1 године, често се финансирају из кредита а њихова припрема је комплексна.

Наглашавамо да пре свега Закон о буџетском систему потенцира представљање трогодишњих капиталних издатака као обавезни саставни део финансијских планова и Одлуке о буџету ЈЛС, тако да документ који се годишње израђује свакако треба да буде конзистентан том делу буџета. Иако важећи регулаторни оквир не захтева израду посебног планског документа који би презентовао план инвестиција (капиталних пројеката) ЈЛС, не постоји препрека да ЈЛС настави израду таквог документа. Сугеришемо да се ипак промени назив документа тако да у називу фигурирају „јавне инвестиције“ или „капитални пројекти“, као и да се размисли о подеснијем облику/врсти планског документа будући да је „програм“ форма прецизно уређена Законом о планском систему и Уредбом која се односи на методологију управљања јавним политикама.

Начело временске одређености у складу са Законом о планском систему подразумева временски ограничен период примене документа јавне политике и јасно одређене рокове за извршење мера и активности предвиђених документом јавне политике. Ово је потребно посебно имати у виду приликом израде докумената јавних политика, када се постављањем временских оквира и синхронизацијом активности предвиђа редослед реализације садржине односног документа. Уколико се на крају (или пред крај) спровођења тог документа констатује да неке од активности нису завршене у планираним роковима, пожељно је ово констатовати у извештајима о спровођењу односног документа, укратко образложити разлоге који су довели до успореније реализације планираних активности, те чињеницу да је њихово спровођење и даље релевантно за ЈЛС односно локалну заједницу. На основу тога (дакле утемељеног образложења) би предметне активности требало обухватити кроз ревидирани документ у којем су иницијално планиране (продужењем рока трајања тог документа и самих активности) или (уколико се ЈЛС определи да не продужава трајање конкретног документа) пребацивањем тих активности у други одговарајући дакле нови документ јавне политике, а свакако и у буџетски оквир за наредни период.

Стратегија локалног економског развоја, као ни просторни план ЈЛС не могу постати План развоја ЈЛС. 

Стратегије локалног одрживог развоја (СЛОР) су у претходној деценији представљале најчешћи облик кровних планских докумената ЈЛС, методолошки препоручен, иако не формално прописан. Израда и спровођење СЛОР у значајној мери подржани су и реализовани захваљујући подршци ЕУ и других развојних партнера, и уз ресорна министарства и СКГО као имплементационе партнере. 

Битна разлика новог правног оквира за плански систем (у смислу Закона о планском систему) у односу на режим пре 2018/2019. године јесте формално прописивање једног кључног кровног планског документа за сваку ЈЛС, дакле Плана развоја ЈЛС (у складу са чланом 9. Закона о планском систему). Стратегије, програми као и просторни планови ЈЛС имају своје посебно место у категоризацији планских докумената у складу са Законом, те не могу бити трансформисани у План развоја, иако су посебна планска документа сваке ЈЛС релевантна за усклађивање и консолидацију приликом израде кључног кровног планског документа – Плана развоја ЈЛС.

У складу са чланом 73.  Закона о пореском поступку  и пореској администрацији порески орган може, на образложени захтев пореског обвезника, у целости или делимично, одложити плаћање дугованог пореза. Одлагање плаћања дугованог пореза врши се потписивањем споразума између пореског органа и пореског обвезника, односно решењем пореског органа. 

Ако се порески обвезник не придржава рокова из споразума, односно решења о одлагању плаћања дугованог пореза, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, осим у случају ако је поднео захтев за одлагање плаћања те текуће обавезе, порески орган ће у складу са чланом 74. став 9. по службеној дужности поништити споразум, односно укинути решење и доспели, а неплаћени порески дуг, водећи рачуна о ефикасности наплате, наплатити у поступку принудне наплате пореског дуга.

У моменту смрти физичког лица, пореског обвезника, то лице престаје да буде носилац права и обавеза, пореска обавеза се не може утврдити преминулом лицу, а утврђена неплаћена пореска обавеза се не може наплатити од тог лица.

Уколико је преминуло лице пре дана смрти престало да плаћа обавезе по основу репрограма и/или текуће обавезе, онда се укидање решења о репрограму, односно поништавање репрограма врши са датумом доспећа прве обавезе која није плаћена, односно измирена. У случају да су све доспеле обавезе по репрограму, као и текуће обавезе редовно измириване до дана смрти, тада се укидање решења о репрограму/одлагању плаћања дугованог пореза или поништавање споразума врши са даном смрти пореског обвезника.

Испуњење пореске обавезе у случају смрти физичког лица у складу са чланом 22. став 1. испуњавају наследници преминулог лица, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства. Сходно томе, и преостали порески дуг, након спровођења оставинског поступка, преноси се на наследнике у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединих наследника. Ако оставилац нема наследника или се ниједан од наследника не прихвати наследства, оставиочева пореска обавеза се отписује.

Према одредбама Закона о јавној својини комуналне мреже, при чему под се под комуналним мрежама сматрају и мреже са припацима (цевоводи, шахтови, црпне станице…) су у искључивој својини јединице локалне самоуправе на чијој се територији налазе.

Изменама и допунама Закона о јавној својини (“Сл. гласник РС”, број 95/18), чланом 77а. прописано је да је надлежни орган за упис права на непокретностима (РГЗ-СКН) дужан да по службеној дужности, по сили закона, изврши упис права јавне својине јединице локалне самоуправе на некатегорисаним путевима и општинским путевима на којима је као корисник уписана јединица локалне самоуправе, односно њени органи и организације, као и на непокретностима из члана 72. став 5. алинеје 2. и 3. овог закона (комуналне мреже, тргови, улице и јавни паркови).

С тим у вези потребно је да преко вашег правобранилаштва поднесете иницијативу РГЗ-СКН да у складу са чланом 72. став 5. алинеја 3. Закона о јавној својини изврши упис својине јединице локалне самоуправе на свим објектима који чине саставни део комуналне мреже.

Бесплатна правна помоћ за грађане као њене кориснике и начини њеног остваривања и пружања, уређена је одредбама Закона о бесплатној правној помоћи (“Сл. гласник РС”, бр. 87/19).

Чланом 2. дефинисано је да је циљ овог закона да се сваком лицу омогући делотворан и једнак приступ правди. Даље, чланом 5. овог закона дефинисано је да орган јавне власти јесте државни орган, орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе и организација којој су поверена јавна овлашћења.

Чланом 9. став 1. прописано је да бесплатну правну помоћ пружају адвокатура и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе.

Чланом 39. став 2. Закона о бесплатној правној помоћи прописано је да кад бесплатну правну помоћ пружају адвокати или кад се саставља јавнобележничка исправа или посредује у решавању спора, јединица локалне самоуправе сноси 50% накнаде за пружање бесплатне правне помоћи или састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора, док 50% накнаде сноси Република Србија, преко министарства.

Чланом 41. овог закона прописано је да када се оконча бесплатна правна помоћ коју пружају адвокати, састави јавнобележничка исправа или оконча посредовање у решавању спора, пружалац подноси органу управе на оверу: захтев за плаћање накнаде за пружену бесплатну правну помоћ, састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора, доказе о пруженој бесплатној правној помоћи, састављеној јавнобележничкој исправи или посредовању у решавању спора у конкретној правној ствари, као и коначни обрачун накнаде. Када Република Србија и јединица локалне самоуправе заједнички сносе накнаду за бесплатну правну помоћ коју пружају адвокати, за састављање јавнобележничке исправе и посредовање у решавању спора (члан 39. став 2), јединица локалне самоуправе исплаћује пружаоцу целокупну накнаду и доставља министарству захтев за исплату 50% исплаћене накнаде, као и оверени коначни обрачун накнаде за пружену бесплатну правну помоћ, састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора.

У Листи униформних програма и програмских активности ЈЛС који се налазе у Анексу 5 Упутства за израду програмског буџета Министарства финансија РС (ажурирано у септембру 2020. године), једна од сврха Програма 15-Опште услуге локалне самоуправе јесте и “обезбеђивање услуга јавне управе и остваривање и заштита права грађана и јавног интереса”.

Имајући у виду напред наведено, може се закључити да су одредбама Закона о бесплатној правној помоћи, поверена одређена овлашћења надлежном органу управе ЈЛС у циљу да се сваком грађанину омогући једнак и делотворан приступ правди, да се пружањем бесплатне правне помоћи обезбеђује пружање услуга јавне управе и остваривање и заштита права грађана и јавног интереса (постиже се сврха Програма 15 прописана Анексом 5-Листа униформних програма и програмских активности ЈЛС), као и да орган управе ЈЛС одлучује по поднетим захтевима и врши накнаду за пружену бесплатну правну помоћ.

Дакле, накнаду за пружање бесплатне правне помоћи  треба планирати у оквиру Раздела: Општинска/Градска управа, Програм 15 – Опште услуге локалне самоуправе, Програмска активност 0602-0001 Функционисање локалне самоуправе и градских општина, Функција 130-Опште јавне услуге.

У складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији, порески обвезник у складу са чланом 73. може у целости или делимично одложити плаћања дугованог пореза, под условом да плаћање дугованог пореза: 

1. за пореског обвезника представља непримерено велико оптерећење;
2. наноси битну економску штету пореском обвезнику.

Услове ближе уређује Влада, а о одлагању плаћања дугованог пореза, по испуњењу наведених услова одлучује министар или лице које он овласти  и градоначелник, односно председник општине, односно лице које он овласти, јединице локалне самоуправе којој припадају изворни јавни приходи чија наплата се одлаже у складу са овим законом. Одлуком може се одобрити одлагање плаћања дугованог пореза на рате, али најдуже до 60 месеци, уз могућност коришћења одложеног плаћања до 12 месеци. Одлука мора да садржи образложене разлоге због којих се одлагање одобрава. Одлагање плаћања дугованог пореза врши се потписивањем споразума између локалног пореског органа и пореског обвезника, односно решењем локалног пореског органа.

У складу са Законом о странцима (“Сл.гласник РС”, бр. 24/2018 и 31/2019), чланом 3., странац је свако лице које нема држављанство Републике Србије, а надлежни орган који која обавља послове у вези са кретањем и боравком странаца је организациона јединица Министарства унутрашњих послова, Дирекције полиције - ван седишта. Странац, односно страни држављанин који намерава да борави у Републици Србији дуже од 90 дана, може да добије привремени боравак као дозволу боравка у Републици Србији.

У складу са чланом 40.овог закона, привремени боравак се одобрава по основу 1) запошљавања; 2) школовања или учења српског језика; 3) студирања; 4) учествовања у програмима међународне размене ученика или студената; 5) стручне специјализације, обуке и праксе; 6) научно истраживачког рада или друге научно образовне активности; 7) спајања породице; 8) обављања верске службе; 9) лечења или неге; 10) власништва над непокретности; 11) хуманитарног боравка; 12) статуса претпостављене жртве трговине људима; 13) статуса жртве трговине људима; 14) других оправданих разлога у складу са законом или међународним уговором.

Изузетно од овог члана привремени боравак по основу запошљавања се може одобрити странцу који намерава да у Републици Србији борави краће од 90 дана, а за тај рад му је у складу са прописима који уређују запошљавање странаца потребна радна дозвола. Странац коме је привремени боравак одобрен по неком од основа прописаних у овом члану, дужан је да у Републици Србији борави у складу са основом због које му је боравак и одобрен.  Критеријуми за одређивање категорија, као и саме категорије овог члана утврђују се актом Владе. Странац који је законито ушао у Републику Србију, а за улазак му није потребна виза, као и странац који је у Републику Србију ушао са визом за дужи боравак, а у Републици Србији законито борави, подноси захтев за привремени боравак.

Чланом 46. одређује се да привремени боравак по основу запошљавања може да се одобри странцу који испуњава опште услове из члана 43. овог закона и који:

1. у складу са прописима којима је уређено запошљавање странаца у Републици Србији као претходни услов за добијање радне дозволе у Републици Србији треба да има одобрен привремени боравак, или
2. намерава да борави у Републици Србији по основу запошљавања дуже од 90 дана, а није му потребна дозвола за рад у смислу прописа којима је уређено запошљавање странаца у Републици Србији.

Странац који у Републици Србији борави до 90 дана у периоду од 180 дана, а који намерава да оствари право на рад у времену краћем од 90 дана и за тај рад му је у складу са прописима који уређују запошљавање странаца потребна радна дозвола, дужан је да поднесе захтев за привремени боравак у складу са одредбама овог закона. Странац у Републици Србији доказује идентитет страном важећом путном исправом, важећом личном картом коју је издао надлежни орган друге државе, личном картом за странца, привременом личном картом за странца и посебном личном картом, а у складу са чланом 100. овог Закона.

Закон о привредним друштвима (“Сл.гласник РС “, бр. 36/2011,99/2011, 83/2014 – др. закон, 5/2015, 44/2018, 95 /2018 и 91/2019) уређује заступање и заступнике. У складу са чланом 31, законски (статутарни) заступници друштва у смислу овог закона су лица која су овим законом као таква одређена за сваки поједини облик друштва. Законски заступник друштва може бити физичко лице или друштво регистровано у Републици Србији. Друштво мора имати најмање једног законског заступника који је физичко лице. Друштво које има функцију законског заступника, ту функцију врши преко свог законског заступника који је физичко лице или физичког лица које је за то овлашћено посебним пуномоћјем издатим у писаној форми. У складу са чланом 32. осим законских заступника, заступници друштва у смислу овог закона су и лица која су актом или одлуком надлежног органа друштва овлашћена да заступају друштво и као таква регистрована у складу са законом о регистрацији. Заступник је дужан да поступа у складу са ограничењима својих овлашћења која су утврђена актима друштва или одлукама надлежних органа друштва. Ограничења овлашћења заступника не могу се истицати према трећим лицима.

Посебне дужности према друштву имају ортаци и комплементари, чланови друштва са ограниченом одговорношћу који поседују значајно учешће у основном капиталу друштва или члан друштва са ограниченом одговорношћу који је контролни члан друштва у смислу члана 62. овог закона, акционари који поседују значајно учешће у основном капиталу друштва или акционар који је контролни акционар друштва у смислу члана 62. овог закона, директори, чланови надзорног одбора, заступници и прокуристи, ликвидациони управник. Оснивачким актом односно статутом могу се и друга лица одредити као лица која имају посебне дужности према друштву.

Друштво са ограниченом одговорношћу у складу са чланом 218. има једног или више директора који су законски заступници друштва. Број директора одређује се оснивачким актом или одлуком скупштине. Ако оснивачким актом или одлуком скупштине није одређен број директора, друштво има једног директора. Директор се региструје у складу са законом о регистрацији. У складу са чланом 219. овог закона директора именује скупштина, односно надзорни одбор ако је управљање друштвом дводомно. Приликом оснивања друштва, директор се може именовати оснивачким актом.

Заступање је дефинисано чланом 221, према којем директор заступа друштво према трећим лицима у складу са оснивачким актом, одлукама скупштине друштва и упутствима надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно.  Ако друштво има више од једног директора, сви директори заступају друштво заједнички, ако оснивачким актом или одлуком скупштине друштва није другачије одређено.

У складу са чланом 224. директор води послове друштва у складу са оснивачким актом и одлукама скупштине, као и са упутствима надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно. Ако друштво има више од једног директора, сви директори воде послове друштва заједнички, осим ако је оснивачким актом или одлуком скупштине друштва другачије одређено. Ако је оснивачким актом или одлуком скупштине одређено да сваки директор приликом вођења послова друштва поступа самостално, директор не може предузети намеравану радњу ако се томе противи неки од преосталих директора, али је овлашћен да у том погледу захтева упутство скупштине друштва, односно надзорног одбора ако је управљање друштвом дводомно. Одговорност за пословне књиге, финансијске извештаје и вођење евиденције о одлукама скупштине.

Директор по члану 225. одговара за уредно вођење пословних књига друштва, за тачност финансијских извештаја друштва, у обавези је да води евиденцију о свим донетим одлукама скупштине, у коју сваки члан друштва може извршити увид то ком радног времена друштва.

Сходно томе, странац – страни држављанин, уколико испуњава све услове из горе наведених законских одредби, има дозволу за рад, одобрен привремен боравак у Републици Србији за запошљавање и регистрован је као законски заступник привредног друштва - може поднети захтев за одлагање плаћање дугованог пореза за правно лице, а у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији.

Претварање дуга субјекта приватизације у трајни улог (конверзија), уређено је одредбама члана 77. и 78. Закона о приватизацији у оквиру поглавља X Мере за припрему и растерећење обавеза субјеката приватизације.

Законом о пореском поступку и пореској администрацији, чл.68. уређен је дан плаћања пореза. У ставу 3) прописано је да се даном намирења пореске обавезе путем конверзије пореског потраживања у трајни улог Републике у капиталу пореског обвезника сматра се дан када је Влада донела акт о конверзији.

Правилником о пореском рачуноводству, чланом 48. уређено је књижење конверзије потраживања у трајни улог Републике Србије, односно јединице локалне самоуправе.

(1) Књижење се спроводи у главној књизи тако што се врши сторно износа главнице дуга на потражној страни рашчлањеног рачуна у класи „1“ и дуговној страни одговарајућег рашчлањеног рачуна у класи „2“ и истовремено се књижи на дуговној страни аналитичке картице.

(2) За евидентирање наплате извршене конверзијом потраживања по основу пореза у трајни улог Републике Србије, односно јединице локалне самоуправе одређују се посебне шифре промена у:

      1) главној књизи из Шифарника АОП:

       4 - конверзија дуга/конверзија дуга обвезници,

       2) аналитичким картицама из Шифарника АОП:

      105 - конверзија дуга - главница,

      106 - конверзија дуга - камата.

Ако је извршена конверзија потраживања са стањем на дан 31.12.2012. године у висини потраживања по основу изворних јавних приходе који се администрирају, тада постоји обавеза да се изврше одговарајућа књижења у пореском рачуноводству.

Сторнирањем износа потраживања за који је извршена конверзија, стање на картици пореског обвезника било би тачно исказано. Поставља се питање износа јавних приходе која сте пријавили по пријави потраживања у поступку стечаја. У та потраживања свакако не треба да уђу потраживања која је требало сторнирати након извршене конверзије.

Такође се поставља и питање висине потраживања која су призната закључком у стечајном поступку.

Што се тиче ванбилансног пореског рачуноводства, чл. 163а Закона о пореском поступку и пореској администрацији, у ставу 1) тачка (3) прописује да се у ванбилансном пореском рачуноводству воде неплаћене пореске обавезе пореских обвезника над којим је стечајни поступак окончан путем банкротства у складу са законом којим се уређује стечајни поступак.

Став 5) истог члана прописује да се и потраживања по поднетој пријави потраживања у стечајном поступку преносе из пореског рачуноводства у ванбилансно пореско рачуноводство, као и по окончању стечајног поступка путем банкротства. Као закључујемо постоји неслагање у норми из става1) тачка (3) и става 6) члана 163а. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

Дакле, најпре треба извршити књижења и извести тачно стање на картици пореског обвезника у пореском рачуноводству, а затим пријављено потраживање у поступку стечаја пренети у ванбилансну пореску евиденцију.