Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Која ужа организациона јединица у оквиру Општинске управе према области је надлежна за праћење Закона о планском систему? Која служба према области из општинске праве треба да покрене иницијативу за израду Плана развоја општине и средњорочног плана, и која организациона јединица је задужена за праћење ових докумената?
Код одговора на ово питање потребно је на првом месту имати у виду да Закон о планском систему нити подзаконска акта не прописују, тј. не указују експлицитно на једну ужу организациону јединицу управе ЈЛС која би била надлежна за примену Закона, а у оквиру тога и за израду и праћење спровођења Плана развоја о средњорочног плана ЈЛС. Прецизира се углавном улога скупштине ЈЛС код усвајања ових планских докумената односно извештаја о њиховом спровођењу. Ово стога што План развоја као и средњорочни план јесу свеобухватни плански документи на нивоу ЈЛС, за које надлежности и одговорности имају различити орагни ЈЛС и њихове уже организационе јединице.
У том смислу је у оквиру објављених Смерница за израду Плана развоја ЈЛС предложен приступ који подразумева успостављање координационих радних тела, са задацима у погледу припреме и праћења спровођења пре свега Плана развоја ЈЛС (а Смернице у одређеној мери реферишу и на сличан начин приступ код средњорочних планова ЈЛС). Смернице на које упућујемо објављене су на: https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/Prirucnik-za-lokalnu-samoupravu-web_final-19.8.pdf
Напомињемо да Смернице нису обавезујуће, али да примену истих препоручује и Уредба о обавезним елементима плана развоја АП и ЈЛС („Сл. гласник РС“, бр. 107/20). С тим у вези, у одељку 3. Смерница (стр. 11), препоручујемо да обратите пажњу на објашњење сходно којем предлог за израду Плана развоја ЈЛС – скупштини ЈЛС доставља Веће ЈЛС као надлежни државни орган. Даље, препоручујемо да у одељку 4. Смерница детаљно сагледате посебно секцију 4.1 и све подтачке које су обухваћене (стр.16-30), будући да су ту дате инструкције о приступу организацији процеса, формализовању процеса (актом скупштине ЈЛС), спровођењу консултација и учесницима консултација, формирању координационог тима и тематских радних група, управљању израдом Плана развоја ЈЛС (још детаљније о саставу координационог тима и тематских РГ, анализи заинтересованих страна). Посебно упућујемо на Модел решења о формирању координационог тима и тематских радних група за План развоја ЈЛС – који је приложен у Анексу 1. Смерница. док је за сагледавање целокупног процеса посебно користан Анекс 3. Смерница који даје преглед могућег распореда активности и задужења на изради Плана развоја ЈЛС. За организациону поставку упућујемо такође и на одељак 4.6 Смерница у погледу успостављања оквира за спровођење, праћење спровођења, извештавање и вредновање Плана развоја ЈЛС (стр. 57-58.).
На који начин се врши набавка услуга ресторана по новом Закону о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 91/19)? Да ли локалне самоуправе морају имати одређене правилнике и да ли морају спроводити јавну набавку за услуге ресторана које користе функционери за потребе пословних састанака и преноћишта гостију?
Одредбом члана 75. новог Закона о јавним набавкама ("Сл. гласник РС", бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон) уређена је додела уговора и оквирних споразума за набавке друштвених и других посебних услуга које су наведене у Прилогу 7. Закона.
Наручилац у поступку доделе уговора о јавној набавци друштвених и других посебних услуга објављује:
- јавни позив који садржи најмање информације из Прилога 4. Део З Закона или
- претходно информативно обавештење, периодично индикативно обавештење или обавештење о успостављању система квалификације.
Обавештења из става 2. тачка 2) објављују се континуирано и треба да садрже најмање податке из Прилога 4. Део З Закона.
Обавештења из става 2. тачка 2) члана 75. односе се само на врсте услуга које ће бити предмет уговора који ће се додељивати и у њима се наводи да ће уговори бити додељени без даљег објављивања јавног позива и да се њима заинтересовани привредни субјекти позивају да у писаној форми изразе своју заинтересованост.
Наручилац није у обавези да објављује огласе из става 2. члана 75., ако су испуњени услови за примену преговарачког поступка без објављивања јавног позива.
Рокови у поступку доделе уговора о јавној набавци услуга из става 1. члана 75. могу да буду и краћи од рокова прописаних за поједине врсте поступака јавне набавке, при чему је наручилац дужан да одреди примерене рокове за подношење пријава и понуда, посебно узимајући у обзир сложеност предмета набавке и време потребно за израду пријава и понуда.
Наручиоци који доделе уговор о јавној набавци услуга из става 1. члана 75. објављују обавештење о додели уговора које садржи податке из Прилога 4. Део З овог закона.
Обавештења о додели уговора из става 7. члана 75. наручилац може да групише и објављује квартално, у року од 30 дана по истеку квартала.
Наручилац је дужан да приликом доделе уговора о јавној набавци за друштвене и друге посебне услуге поштује начела јавних набавки, нарочито начела транспарентности, једнакости понуђача и економичности.
Приликом доделе уговора о јавној набавци за друштвене и друге посебне услуге наручиоци су дужни да примењују одредбе овог закона које се односе на одређивање предмета уговора и техничке спецификације, при чему могу да узму у обзир потребу за обезбеђивањем квалитета, континуитета, доступности, приступачности, расположивости, као и свеобухватности услуга, посебне потребе различитих категорија корисника, укључујући угрожене и рањиве групе, учешће и оснаживање корисника услуга и иновативност.
Наручилац додељује уговор применом критеријума за доделу уговора, у складу са одредбама Закона.
Чланом 27. став 1. тачка 3. Закона прописано је да се одредбе Закона не примењују, поред осталих, на набавку друштвених и других посебних услуга из члана 75. овог закона чија је процењена вредност мања од 15.000.000 динара када набавку спроводи јавни наручилац, односно мања од 20.000.000 динара када набавку спроводи секторски наручилац.
Чланом 49. став 2. Закона је прописано да је наручилац дужан да посебним актом ближе уреди начин планирања, спровођења поступка јавне набавке и праћења извршења уговора о јавној набавци (начин комуникације, правила, обавезе и одговорност лица и организационих јединица), начин планирања и спровођења набавки на које се закон не примењује, као и набавки друштвених и других посебних услуга (нпр. уколико су у питању услуге ресторана обухваћене неком од набројаних ознака и уколико је њихова процењена вредност испод 15.000.000 динара, тада је та набавка испод прага примене Закона и на њу се не примењују одредбе Закона, већ само начела. Уколико је процењена вредност једнака или већа од 15.000.000 динара, тада се поступак набавке спроводи путем Портала јавних набавки, у складу са чланом 75. Закона и посебним актом).
Општина је донела одлуку да се породиљама додељује ваучер у одређеном износу за опремање новорођенчета на основу поднетог захтева. У реализацији поменуте одлуке дошло је до одређених проблема, те да ли се уместо ваучера може уплатити готовина или се мора изменити одлука јер је у истој стриктно наведено „ваучер“?
За израду прописа које доноси Народна скупштина утврђена су Јединствена методолошка правила за израду прописа („Службени гласник РС“, бр. 21/2010). Овом методологијом дефинисане су измене и допуне прописа, односно сврха и обим измена и допуна као и начин вршења измена и допуна прописа. Такође, Методологијом за израду подзаконских прописа („Службени гласник РС“, бр. 75/2010 и 81/2010-исправка), утврђена су методолошка правила за израду подзаконских прописа које доноси Влада Републике Србије и органи државне управе (министарства и посебне организације).
Међутим, за израду прописа које доносе јединице локалне самоуправе, не постоји утврђена методологија, тако да претходно наведени прописи, као и практична знања и искуства јединица локалне самоуправе, могу послужити као смернице приликом доношења прописа, као и вршења измена и допуна у прописима. (Препоручујемо и коришћење Приручника за израду прописа локалне самоуправе – публикација СКГО уз подршку СДЦ, доступна на: http://www.skgo.org/storage/app/uploads/public/157/979/860/1579798605_Priruc%CC%8Cnik%20za%20izradu%20propisa%20LS%202020%20web[89134].pdf – релевантан је рецимо одељак 1.1. - Утврђивање потребе за израдом нове одлуке, односно изменом или допуном важеће одлуке. и сл.).
Измене и допуне прописа врше се када локални пропис треба ускладити са новом законском регулативом, као и са изменама у законским и подзаконским актима или изменама у политици ЈЛС у одређеној области, када је потребно прилагодити нормативна решења стварним потребама, а није неопходно донети нови пропис, када је потребно отклонити непрецизност у важећој одредби прописа која доводи до различитог тумачења и ствара тешкоће у примени норме, када је потребно уредити неко правно питање за које је постојао правни основ али је пропуштено да се уреди приликом утврђивања основног текста прописа, као и у другим случајевима када се уочи потреба да се изврши измена или допуна важећег прописа ЈЛС. Ако се више од половине чланова основног прописа мења, односно допуњује, треба донети нови пропис.
У складу са напред наведеним, обзиром да је локална самоуправа прописала да се породиљама за опремање новорођенчета додељује вредносни ваучер, мишљења смо да није могуће исплатити готовину уместо ваучера, иако су приликом реализације настале околности које стварају тешкоће у примени. Ове околности представљају разлоге због којих треба приступити измени постојеће одлуке у смислу да се уместо ваучера породиљама додељују средства у утврђеном износу.
Да ли се синдикат сматра друштвеном организацијом у складу са чланом 80. Закона о удружењима?
Основне одредбе Закона о удружењима (“Сл. гласник бр. 51/09, 99/11-др. закони и 44/18-др. закон), у члану 2. став 1. прописује да удружење, у смислу овог закона, јесте добровољна и невладина недобитна организација заснована на слободи удруживања више физичких или правних лица, основана ради остваривања и унапређења одређеног заједничког или општег циља и интереса, који нису забрањени Уставом или законом.
Ставом 2. истог члана закона прописано је да се на политичке странке, синдикате, удружења организована ради обављања одређених делатности у циљу стицања добити, спортске организације и удружења, цркве и верске заједнице, спонтана привремена повезивања више лица и друга удружења чији је рад уређен посебним законом, одредбе овог закона сходно примењују у питањима која нису уређена тим посебним законом.
Овде, дакле имамо супсидијарну примену Закона о удружењима на синдикалне организације. Оснивање синдиката и делатност синдикалног организовања примарно је регулисано Законом о раду.
Што се тиче примене одредаба Закона о удружењима на поступке уписа права својине или права коришћења јединице локалне самоуправе, мишљења смо да има простора за примену члана 80. Закона о удружењима и уписа државне својине са правом коришћења јединице локалне самоуправе уколико је имовина била у ранијем режиму друштвене својине – носилац права коришћења/корисник удружење, друштвена организација или други облици повезивања удружења (савези).
Чињеница да се синдикати као облици удруживања оснивају Законом о раду и уписују у регистар синдиката, није од пресудног утицаја на примену Закона о удружењима у овом делу, јер се ради о друштвеној организацији која је раније била уписана на друштвеној својини са правом коришћења.
У питању су консултантске услуге за JPP за два независна пројекта, тј. један пројекат је везан за JPP-javna расвета, а други пројекат би се односио на путну инфраструктуру. С тим у вези, да ли постоји могућност да се свака набавка ради незвисно или се морају радити као једна набавка?
Одредбом члана 29. Закона о јавним набавкама је прописано да процењена вредност предмета јавне набавке мора да буде објективна, заснована на спроведеном испитивању и истраживању тржишта предмета јавне набавке, које укључује проверу цене, квалитета, периода гаранције, одржавања и сл. и мора да буде валидна у време покретања поступка. Такође, у ставу другом те одредбе је наведено да одређивање процењене вредности предмета јавне набавке не може да се врши на начин који има за циљ избегавање примене Закона, нити у том циљу може да се врши подела предмета јавне набавке на више набавки.
Потешкоће у тумачењу изазива чињеница да Закон више не садржи дефиницију истоврсности, међутим, одредбе члана 29. Закона су основ за правилно тумачење одредбе којом су регулисани прагови до којих се Закон не примењује, као и остале одредбе којима се регулише питање одређивања процењене вредности, како не би дошло до планирања и покретања набавки на начин да се избегне примена закона.
Дакле, није дозвољено одређивање процењене вредности у циљу избегавања примене закона. Такође, није дозвољена подела предмета јавне набавке на више набавки у циљу избегавања закона. Додатно, наручилац је дужан да предмет јавне набавке одреди на начин да исти представља техничку, технолошку, функционалну и другу објективно одредиву целину.
То значи да се у оквиру ове дефиниције налази и појам истоврсности (иако тако није дефинисан, односно назван).
Иако сматрамо да је дефиницију истоврсности требало задржати у Закону, правилно тумачење одредаба члана 29. став 2. и 3. Закона, али и начела из Закона би било да се познати концепт истоврсности задржи приликом одређивања предмета и процењене вредности набавки, а с тим у вези, и обавезе спровођења поступка јавне набавке за вредности изнад прагова.
Дакле, део одговора на Ваше питање је да генерално истоврсне предмете набавки, а у конкретном случају консултантске услуге за JPP јесу истоврсне, треба посматрати у збиру на годишњем нивоу, иако Закон ни у једној својој одредби то не наводи прецизно.
Имајте у виду начин планирања буџета, који је по правилу на годишњем нивоу, правила о одређивању процењених вредности код набавки добара, услуга или радова, а имајући у виду претходно наведене одредбе којима није дозвољено одређивање процењене вредности у циљу избегавања примене закона.
У конкретном случају, у питању су два раздвојена JPP пројекта, са два различита предмета.
Има се право да се набавка консултантских услуга за JPP спроведете као један отворени поступак са две партије (ако пројекти треба да се раде паралелно, у исто време) или да се спроведу два раздвојена поступка, али њихове процењене вредности треба посматрати на годишњем нивоу, у збиру.
У погледу питања, да ли исти понуђач може да пружи консултантске услуге за оба предмета JPP, треба додатно проверити шта је тачно од консултантских услуга потребно и да ли те услуге можда спадају у изузетак предвиђен чл. 12. став 1. тачка 4) ЗЈН или у друштвене и друге посебне услуге из Прилога 7 - Правне услуге, ако нису изузете, у складу са чланом 12. тачка 4) овог закона (нпр. консултантске куће могу пружати само консултације, али не заступање и правну помоћ. Правну помоћ, заступање и консултације могу пружати само адвокати).
Свакако, чак и да је у питању нека од ових категорија, има се право да се спроведе јавна набавка ако се тако жели.
Увидом у поједину конкурсну документацију за јавну набавку услуге лични пратилац детата запажене су одредбе у моделима уговора тј. оквирним споразумима које гласе: “Због континуитета у пружању социјалне заштите Наручилац задржава право да продужи рок за пружање предмете услуге до закључења новог уговора односно оквирног споразума”. Да ли је и под којим условима могуће предвидети овакву одредбу у уговору/оквирном споразуму за јавну набавку услуге лични пратилац детета?
Законом о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), у члану 156. став 1, прописано је да се уговор о јавној набавци може изменити, без обзира на вредност измене, ако су измене биле предвиђене у документацији о набавци и уговору о јавној набавци на јасан, прецизан и недвосмислен начин, а које могу да укључе и одредбе о промени цене или опција.
Ставом 2. овог члана је приписано да се обим и природа евентуалних измена, као и услови под којима могу да се примене, наводе у уговору о јавној набавци.
Из наведених одредаба Закона произилази да наручиоци могу у уговору о јавној набавци (или оквирном споразуму) предвидети одредбе које се односе на евентуалне измене уговора, али оне морају бити уређене на јасан, прецизан и недвосмислен начин, те се мора уредити обим предвиђених измена и услови када ће се измене применити.
Имајући у виду наведене одредбе Закона, мишљења смо да одредба у уговору која је наведена у питању не испуњава услове прописане Законом, јер није на јасан, прецизан и недвосмислен начин уредила када ће се уговор о јавној набавци продужити (већ је дата уопштена формулација „због континуитета у пружању социјалне заштите“), те није уредила обим измене уговора (рок за који се уговор може продужити), као ни услове под којима ће се измена применити.
Додатно указујемо да је приликом уговарања могућности продужења уговора о јавној набавци потребно имати у виду и одредбе Закона о буџетском систему, који у члану 54. став 6. прописује да изузетно од става 1. овог члана (обавезе које преузимају директни, односно индиректни корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање морају одговарати апропријацији која им је одобрена за ту намену у тој буџетској години), корисници из тог става могу преузети обавезе по уговорима који, због природе расхода, захтевају плаћање у више година, под условом да пре покретања поступка јавне набавке имају обезбеђен део средстава за обавезе које доспевају у тој буџетској години, као и да прибаве писану сагласност Министарства, локалног органа управе надлежног за финансије, односно управног одбора организације за обавезно социјално осигурање за обавезе које ће доспевати и бити укључене у финансијски план за наредне две године.
Да ли је потребно да наследници доставе уз захтев за прекњижавање и оригинал уплатнице које су ишле на име покојника? Наиме, када на картици обвезника који је преминуо постоји претплата, да ли се прекњижавање врши на наследнике сразмерно наследном делу? Како поступити ако један од наследника има уплатницу као доказ да је он извршио ту уплату?
Уколико је расправљена заоставштина покојника, обавеза по основу годишњег пореза на имовину физичких лица утврђује се наследницима према правоснажном акту којим су оглашени као наследници заоставштине.
Приликом преноса дуга наследницима након расправљене заоставштине води се рачуна о вредности наслеђене имовине сваког појединачног наследника, јер се дуг преминулог лица преноси на наследника у вредности наслеђене имовине, као и о томе да ли је дуг који је евидентиран на ЈМБГ преминулог лица застарио.
Препорука је да се пре преноса дуга са умрлог лица на наследника, наследник позове у поступак, како би се усагласило стање дуга за који се врши пренос, јер се може десити да постоје чињенице И докази с којима ЛПА не располаже.
Узимајући у обзир да је поступање у “доброј вери” једно од начела пореског поступка, сматрамо да треба пре свега проверити до када је извршено плаћање обавеза на ЈМБГ преминулог лица и са том годином, евентуално, затворити задужење на умрло лице. Од следеће године се задужују наследници. Ако није било плаћања и постоји дуг, тада се задужење на умрло лице затвара даном смрти и задужују се наследници.
Претплата пореза која је евидентирана на рачуну преминулог лица, ако није била предмет оставинске расправе, не може се преносити наследницима. Ако је претплата била предмет оставинске расправе о њој је одлучено актом којим су оглашени наследници заоставштине па у том смислу се и поступа.
У конкретном случају, сматрамо да наследници треба да доставе уз захтев и уплатнице којима су извршене уплате пореза на имовину на име умрлог лица, у смислу утврђивања чињеница ко је од наследника и у ком износу извршио уплату.
О праву на повраћај и прекњижавање одлучује се у свему према чл.10. и чл.114а. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.
Ради се о покретању набавки које су наведене у Прилогу 7. Закона о јавним набавкама (друштвене и друге посебне услуге), тј. на услуге ресторана и кетеринга. Да ли је процедура и ако су изузете од примене Закона - понуда, уговор или наруџбенице...?
Законом о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), који је у примени од 1. јула 2020. године, у члану 27. став 1. тачка 2), прописано је да се одредбе овог закона не примењују на набавку друштвених и других посебних услуга из члана 75. овог закона чија је процењена вредност мања од 15.000.000 динара када набавку спроводи јавни наручилац.
Чланом 75. став 1. Закона прописано је да су друштвене и друге посебне услуге наведене у Прилогу 7. овог закона. У Прилогу 7 су обухваћене и услуге ресторана, са одређеним шифрама из Општег речника набавки (Услуге ресторана и услуге послуживања храном, Услуге припремања оброка, Услуге достављања оброка).
Чланом 27. став 2. Закона прописано да се у случају из става 1. овог члана примењују се начела овог закона на начин који је примерен околностима конкретне набавке, те да је чланом 49. став 2. Закона прописана обавеза за наручиоце да посебним актом ближе уреде, између осталог, и начин планирања и спровођења набавки на које се закон не примењује, као и набавки друштвених и других посебних услуга.
Имајући у виду наведено, уколико је процењена вредност набавке „истоврсних“ друштвених и посебних услуга мања од 15.000.000 динара, наручилац је дужан да поступа у складу са процедуром коју је прописао својим интерним актом. Ова процедура треба да буде заснована на начелима Закона, па и начелом обезбеђивања конкуренције.
Дакле, наручилац по правилу позива више понуђача који могу да изврше предмет набавке, врши оцену понуда и издаје наруџбеницу и сл. Свакако, наручилац може у зависности од предмета набавке прописати и специфичну процедуру, као што по правилу наручиоци доносе посебан унутрашњи општи акт у вези са услугама репрезентације, па и услугама ресторана.
У Плану јавних општине дошло је до грешке у податку процењене вредности ЈН, односно стављена је већа процењена вредност него што је потребно, али у буџету на тој позицији има се и више средстава, тако да не долази до пробијања буџетских позиција. Да ли је могуће урадити измене Плана јавне набавке без ребаланса буџета, с обзиром да се има довољно планираних средстава у буџету? Да ли је уз сваку измену Плана јавних набавки обавезан и ребаланс буџета? Како по другој ЈН изменити предмет и процењену вредност у Плану јавне набавке? Да ли је исправније обрисати погрешан назив и целу набавку или само исправити назив и износ?
Законом о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), који је у примени од 1. јула 2020. године, у члану 88. став 1, прописано је да план јавних набавки садржи следеће податке: 1) предмет јавне набавке и ЦПВ ознаку; 2) процењену вредност јавне набавке; 3) врсту поступка јавне набавке; 4) оквирно време покретања поступка.
Даље је ставом 4. истог члана Закона прописано да се изменом и допуном плана јавних набавки сматра планирање нове јавне набавке, измена предмета јавне набавке и повећање процењене вредности јавне набавке за више од 10%.
Прво бисмо указали да Закон не условљава измену плана јавних набавки ребалансом буџета (такву ситуацију је у одређеној мери прописивао Закон о јавним набавкама у периоду од 2012. до 2015. године). С обзиром на то, ребаланс буџета би био потребан само у ситуацији у којој је неопходно за одређену јавну набавку обезбедити додатна средства која се не налазе на одговарајућој апропријацији буџета за потребе спровођења јавне набавке.
Имајући у виду наведено, наручилац може да измени план јавних набавки без ребаланса буџета, у ситуацији у којој је потребно смањити процењену вредност јавне набавке.
Додатно указујемо да у складу са чланом 88. став 4. Закона, наручилац није дужан да у смислу одредбама Закона измени ни план јавних набавки у описаној ситуацији, пре покретања поступка јавне набавке. Другим речима, наручилац има право да без измене плана јавних набавки покрене поступак јавне набавке са процењеном вредношћу која је мања од процењене вредности те јавне набавке у усвојеном плану јавних набавки.
У вези са другим делом питања, указујемо да су обе опције у складу са Законом. Ипак, мишљења смо да је оптималније изменити предметну ставку плана јавних набавки, на начин да се измени предмет јавне набавке и процењена вредност јавне набавке.
Ако је предвиђено авансно плаћање за јавну набавку, да ли је наручилац у обавези да тражи средство обезбеђења или не, пошто је по „старом“ Закону, који је био у примени до 1. јула 2020. године био у обавези да пробави средство обезбеђења за авансна плаћања?
Претходно важећим Законом о јавним набавкама из 2012/15. године било је прописано да је наручилац дужан да захтева средство обезбеђења за повраћај аванса ако је конкурсном документацијом предвиђено авансно плаћање, без обзира на проценат или износ аванса.
За разлику од овог решења, Законом о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), који је у примени од 1. јула 2020. године, у члану 94. став 1. тачка 5), прописано је да наручилац може да захтева од привредног субјекта да му достави средство обезбеђења за повраћај аванса.
Даље је у ставу 4. овог члана Закона, прописано да средство обезбеђења из става 1. тачка 5) овог члана мора да буде у висини аванса.
Дакле, из наведених одредаба Закона произилази да наручилац може (али не мора) да захтева од привредног субјекта да му достави средство обезбеђења за повраћај аванса, док у случају да овакво средство обезбеђења захтева конкурсном документацијом, оно мора да буде у висини аванса.
Закон не садржи изричиту одредбу којом обавезује наручиоца да захтева средство обезбеђења за повраћај аванса ако је конкурсном документацијом предвиђено авансно плаћање.
Ипак, чланом 15. став 2. Правилника о садржини конкурсне документације у поступцима јавних набавки („Службени гласник РС“, бр, 93/2020) прописано је да у случају договореног авансног плаћања наручилац не може да исплати ниједан износ пре него што прими тражено средство обезбеђења за повраћај авансног плаћања.
Иако наведена одредба Правилника не даје недвосмислену обавезу да се захтева средство обезбеђења за повраћај авансног плаћања, већ да не може наручилац да исплати ниједан износ пре него што прими тражено средство обезбеђења за повраћај авансног плаћања (дакле, уколико је исто тражено), мишљења смо да је могуће тумачење надлежних органа који врше контролу у вези са јавним набавкама на начин да је обавеза наручиоца да овакво средство обезбеђења захтева уколико се захтева авансно плаћање.
С обзиром на наведено и негативне последице које могу настати по јавна средства у случају да наручилац изврши авансно плаћање без захтевања средства обезбеђења за повраћај аванса, а привредни субјект не изврши своје обавезе у складу са уговором о јавној набавци (не оправда се уплаћени аванс), мишљења смо да је потребно да наручиоци у случају давања могућности да се захтева авансно плаћање у поступку јавне набавке, захтевају и одговарајуће средство обезбеђења за повраћај аванса (што не мора нужно бити банкарска гаранција, у зависности од околности конкретног случаја).
Уколико је запосленом у ЈЛС у Извештају о привременој спречености за рад („дознака“) као почетна дијагноза наведена шифра која се односи на изолацију по основу болести COVID-19 (У 07.2) а као коначна дијагноза наведена шифра која није у вези са болешћу COVID-19 (коначна дијагноза не садржи установљене шифре за COVID-19 У 07.1 ни У 07.2), да ли се запосленом исплаћује боловање у висини 100% основне плате или у висини од 65% просечне зараде у претходних 12 месеци?
Чланом 43а у ставу 1. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 38/19 и 55/20) дефинисано је да запослени има право на накнаду плате у висини од 100% основне плате за месец у коме је привремено одсуствовао са рада због потврђене заразне болести COVID-19 или због мере изолације или самоизолације наложене у вези са том болешћу, а која је наступила као последица непосредног излагања ризику по основу обављања послова и радних задатака, односно службених дужности и контаката са лицима којима је потврђена болест COVID-19 или наложена мера изолације или самоизолације.
Даље, у ставу 2. дефинисано је да запослени остварује право из става 1. овог члана тако што се:
- за првих 30 дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава буџета послодавца;
- почев од 31. дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава обавезног здравственог осигурања до законом прописане висине накнаде плате, а из средстава послодавца, односно из средстава буџета послодавца за преостали износ разлике до висине од 100% основне плате.
Из наведеног се закључује да се накнада плате у складу са чланом 43а ПКУ за запослене у ЈЛС запосленом исплаћује само када му је потврђена болест COVID 19 што и у овом конкретном случају треба ценити.
Закључен је Уговор за набавку радова на износ од 50.000.000 динара без ПДВ-а којим је предвиђено да се исти може изменити у складу са чланом 157. Закона. Процењена вредност јавне набавке износи 60.000.000 динара. Да ли се може Уговор изменити за износ од 20.000.000 динара, с обзиром да члан 30. ЗЈН прописује да процењена вредност обухвата процену укупних плаћања које ће извршити наручилац, укључујући све опције и могућа продужења уговора, уколико је предвиђено конкурсном документацијом. Наручилац има опредељена средства у буџету у висини вредности измене уговора.
Треабло би имати у виду да су одредбама чл. 154-162. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 91/19) извршење и измене уговора о јавној набавци регулисане на другачији начин у односу на ЗЈН из 2015. године.
Наиме, за разлику од ЗЈН/2015 којим је било предвиђено да у случају измене уговора о јавној набавци наручилац доноси одлуку о измени уговора, одредбама Закона прописано је да је у случају измене уговора о јавној набавци у складу са чл. 157. и 158. Закона, наручилац дужан да у складу са чланом 155. истог закона обавештење о измени уговора о јавној набавци пошаље на објављивање на Порталу јавних набавки у року од десет дана од дана измене уговора.
Дакле, након 1. јула 2020. године наручилац је дужан да обавештење о измени уговора објави само уколико се измена врши у погледу додатних добара, услуга и радова, на начин прописан чланом 157. Закона и у случају измена које се врше услед непредвиђених околности, на начин прописан чланом 158. Закона.
У случају измене уговора која се врши по основу одредаба чл. 156, 159, 160. и 161. Закона, наручилац не објављује обавештење о измени уговора на Порталу јавних набавки.
Одредбом члана 29. Закона је прописано да процењена вредност предмета јавне набавке мора да буде објективна, заснована на спроведеном испитивању и истраживању тржишта предмета јавне набавке, које укључује проверу цене, квалитета, периода гаранције, одржавања и сл. и мора да буде валидна у време покретања поступка.
Чланом 157. Закона уређена је могућност измене уговора о јавној набавци у погледу додатних добара, услуга или радова.
Закон поставља услове који морају бити испуњени да би се уговор могао анексирати по овом основу.
Наиме, уговор о јавној набавци може да се измени ради набавке додатних добара, услуга или радова, који су постали неопходни, а који нису били укључени у првобитни уговор о јавној набавци, у случају када промена привредног субјекта са којим је закључен уговор:
- није могућа због економских или техничких разлога, као што су захтеви компатибилности са постојећом опремо, услугама или радовима у оквиру првобитне набавке и
- може да проузрокује значајне потешкоће или знатно повећање трошкова за наручиоца.
Из ове одредбе Закона произилази да морају бити испуњена три услова кумулативно, и то да су додатне количине предмета набавке постале неопходне, да промена уговорне стране није могућа због економских или техничких разлога и да промена уговорне стране може да проузрокује значајне потешкоће или знатно повећање трошкова за наручиоца.
Законом је прописано ограничење измене уговора у погледу вредности, тако да повећање вредности уговора не може да буде веће од 50% вредности првобитног уговора (и не може да има за циљ избегавање примене овог закона). Ово ограничење се односи на укупну вредност свих измена, ако се уговор мења више пута.
У вези са овим основом, Закон још уређује да уговорени вишкови радова не представљају измену уговора о набавци. Из наведеног произилази да се ради само о уговореним вишковима радова, па тако, уколико су уговорени вишкови до 10% вредности уговора, ови вишкови не би представљали измену уговора, док бисе на вишкове изнад 10% вредности уговора примењивале одредбе овог члана Закона.
Уколико су испуњени сви услови за овај основ измене уговора и будући да имате опредељена средства у буџету за вредност измене уговора, начелно сматрамо да можете анексирати уговор за вредност од 20.000.000 динара, јер је иста мања од 50% ограничења повећања првобитне вредности уговора.
Имајући у виду да одређивање процењене вредности представља процену укупних плаћања које ће извршити наручилац, укључујући све опције и могућа продужења уговора, али и да иста мора бити валидна у време покретања поступка, те чињеницу да постоје средства у буџету која су опредељена за измену уговора, односно да сте та средства планирали, сматрамо да можете повећати вредност уговора по овом основу.