Питања и одговори

Обвезник пореза на имовину у складу са Законом о порезу на имовину је физичко лице које остварује приходе од самосталне делатности у складу са законом којим се уређује опорезивање дохотка грађана (предузетник) који порез на доходак грађана на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход, друго лице које не води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије, предузетник који води пословне књиге - за имовину која није евидентирана у његовим пословним књигама;

Порез на имовину плаћа се на непокретности које се налазе на територији Републике Србије, и то на непокретностима, у смислу овог Закона, сматрају се:

1. земљиште, и то: грађевинско, пољопривредно, шумско и друго;
2. стамбене, пословне и друге зграде, станови, куће за становање, пословне просторије, гараже и гаражна места и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови.

Физичко лице, обвезник пореза на имовину је дужно да надлежној локалној самоуправи поднесе пријаву на обрасцу PPI-2 у складу са Правилником о обрасцима пореских пријава о утврђеном, односно за утврђивање пореза на имовину. У самој пријави обвезник је дужан да попуни поред осталих података релевантних за утврђивање пореске обавезе и податак о којој је врсти непокретности реч.

Физичка лица која своје станове/куће или апартмане одлуче да издају туристима и отпочну обављање делатности угоститељства и туризма, у обавези су да пре отпочињања обављања делатности на прописан начин поднесу пријаву јединици локалне самоуправе у складу са Законом о угоститељству, након чега добијају дозволу и објекат се региструје као категорисан или некатегорисан објекат. Јединица локалне самоуправе на прописан начин у складу са овим законом води евиденцију угоститеља и угоститељских објеката, као поверен посао. Јединица локалне самоуправе је дужна да квартално или на захтев Министарства у року од 15 дана у електронској форми достави Министарству податке из евиденције угоститељских објеката коју води. Физичко лице које обавља делатности угоститељства, туризма дужно је да у складу прописима регулисаним Законом о порезу на доходак грађана измирује своје пореске обавезе.

Даље, имајући у виду категоризацију непокретности (стан, пословни простор, кућа, гаража) према природи уписа у Регистар непокретности који се води код надлежне службе за катастар непокретности, а у складу са Законом којим је регулисан поступак уписа у катастар, одређује се шта је основица пореза на имовину непокретности. Што знаци да ако је предметна непокретност уписана/категорисана као стан или кућа - опорезује се порезом на имовину на стан/кућу, а ако је непокретност категорисана у Регистру као пословни простор, грађевински објекат за обављање делатности - плаћа се порез на имовину на пословни простор/грађевински објекат и слично.

У складу са наведеним, препоручујемо да се у поступку утврђивања пореза на имовину на предметну непокретност узму у обзир и подаци из поднете пријаве PPI-2 (податак о врсти непокретности), подаци из евиденција надлежних органа и други подаци којима органи располажу, а од значаја су за утврђивање пореске обавезе по Закону о порезу на имовину, као и подаци о категоризацији објекта у складу са Законом о угоститељству.

У складу са одредбама Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), који је у примени од 1. јула 2020. године, друштвене и друге посебне услуге у делу спровођења поступка јавне набавке садрже одређене специфичности (прописане чл. 75. и 76. Закона), али нису изузете од примене одредаба Закона.

Списак ових услуга наведен је у Прилогу 7 Закона, при чему су услуге социјалне заштите обухваћене овим списком.

Ипак, чланом 27. Закона је прописано да се одредбе овог закона не примењују на набавку предметних услуга чија је процењена вредност мања од 15.000.000 динара када набавку спроводи јавни наручилац.

С обзиром на то, уколико је процењена вредност јавне набавке услуга социјалне заштите за потребе општине мања од 15.000.000 динара на годишњем нивоу, општина није у обавези да за набавку услуга из питања спроведете поступак јавне набавке.

Указујемо да је наручилац дужан да при набавци испод наведеног лимита примењује начела Закона на начин који је примерен околностима конкретне набавке, те да је наручилац дужан да својим интерним актом уреди и поступак набавки на које се Закон не примењује.

Поред тога, указујемо и на то да је СКГО у претходном периоду, израдила моделе интерног акта наручиоца, којима су поред осталог дати предлози на који начин се могу уредити набавке друштвених и других посебних услуга код наручилаца у ЈЛС. Овим моделима може се приступити путем следећег линка:

http://www.skgo.org/vesti/detaljno/2465/skgo-izradila-modele-internog-akta-u-skladu-sa-novim-zakonom-o-javnim-nabavkama

ЗЈН наручиоци не примењују на куповину времена за телевизијско, односно радијско емитовање, односно времена за емитовање програмских садржаја, од пружаоца медијских услуга, у складу са чланом 12. став 1. тачка 2) ЗЈН. Имајући то у виду, наведени изузетак би се могао применити и на преносе седница скупштине општине.

По формулацији из члана 27. став 1. тачка 1) ЗЈН, по којој се одредбе ЗЈН не примењују на набавку добара и услуга чија је процењена вредност мања од 1.000.000,00 динара, произилази да исто важи за набавку процењене вредности од 999.999 динара и мање, дакле мање од 1.000.000 динара, док већ за набавку процењене вредности, за добра и услуге, од 1.000.000 динара и више морају се примењивати одредбе ЗЈН.

ЗЈН наручиоци не примењују на куповину времена за телевизијско, односно радијско емитовање, односно времена за емитовање програмских садржаја, од пружаоца медијских услуга, у складу са чланом 12. став 1. тачка 2) ЗЈН.

У складу са Законом о јавним набавкама, не постоји обавеза да се уопште планирају поменуте набавке, али због праћења реализације тих набавки, у складу са финансијским планом или одлуком о буџету, добро би било да се имају у некој форми у складу са већ досадашњим искуствима у планирању ових набавки.

Наведено је тачно, ако је у питању јавни наручилац за износ који је наведен неће се спроводити поступак јавне набавке у складу са ЗЈН, већ ће се поступати у складу са одредбама донетог интерног акта. 

Набројане услуге нису изузете од примене Закона о јавним набавкама, већ су лимити за примену друштвених и других посебних услуга значајно виши (15.000.000 динара за јавне наручиоце). Услуге чишћења не спадају у ову категорију услуга.

Прописима није дефинисан рок за објављивање Грађанског водича кроз одлуку о буџету. Ипак, добра пракса је да се он изради и објави у што краћем року након усвајања одлуке о буџету ЈЛС.

Приликом попуњавања НЕП ЈС обрасца у Регистру непокретности у јавној својини попуњавају се подаци из Извода листа непокретности или са јавног приступа Регистра РГЗ. 

Уколико је у делу код врсте земљишта уписано: Остало земљиште, у Регистар непокретности у јавној својини уписујете: Друго земљиште. Генерално гледано увек ако имате врсте земљишта које нису грађевинско, шумско, пољопривредно, такво земљиште сврставате у: Друго земљиште. Исти приступ треба имати и код уноса објеката који нису нпр. стамбени, пословни, гараже и сл. објекти који су наведени у апликацији, где ако се ради о објекту који не припада ниједној категорији која је наведена, треба уписати: други грађевински објекат.

Код другог питања које се односи на околност да ли се такво земљиште уноси у Регистар непокретности у јавној својини, одговор је потврдан јер се ради о непокретностима на којима је општина, односно град носилац права јавне својине или носилац права коришћења. Само питање уписа у катастру грађевинског земљишта је обавеза Републичког геодетског завода, надлежног СКН-а, и то земљиште је у искључивој својини јединице локалне самоуправе уколико је иста носилац права коришћења/корисник таквог земљишта.

Питање уписа се спроводи ex officio, по члану 102. став 4. Закона о планирању и изградњи.

Евидентирање непокретности у јавној својини, путем апликације “Регистар јединствене евиденције непокретности у јавној својини”, која је доступна на порталу еУправе, врши се тако што се свака непокретност евидентира у засебном електронском НЕП ЈС обрасцу, који је прописан Уредбом о евиденцији непокретности у јавној својини. Дакле, треба уписати сваки објекат и свако земљиште под зградом и другим објектом, појединачно на засебним НЕП ЈС обрасцима, па и када је у питању, као у конкретном случају, једна катастарска парцела која је подељена у више делова, треба уписати сваки део појединачно на засебним НЕП ЈС обрасцима.

То значи да у конкретном случају, треба пописати 6 објеката у 6 НЕП ЈС образаца, као и 8 грађевинских земљишта у 8 НЕП ЈС образаца (тј. свих 8 делова земљишта требало уписати као посебне непокретности). Скрећем Вам пажњу, да у конкретном случају, што се тиче податка из А листа (ЛН:1056, КО: XX) о начину коришћења и класе земљишта, те податке треба уписати у поље Структура у електронском НЕП ЈС обрасцу (није обавезан податак, али употпуњава информацију о непокретности која се пописује). Код свих поменутих непокретности (ЛН:1056, КО: XX), треба уписати удео (сусвојина, обим удела: ½).

У погледу првог питања, одговор је следећи:

Чланом 29. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 и 72/2019), прописано је да се буџет припрема и извршава на основу система јединствене буџетске класификације.

Буџетска класификација обухвата економску класификацију прихода и примања, економску класификацију расхода и издатака, организациону класификацију, функционалну класификацију, програмску класификацију и класификацију према изворима финансирања.

Економска класификација прихода и примања исказује приходе и примања на основу прописа или уговора који одређују изворе прихода, односно примања, а економска класификација расхода и издатака исказује појединачна добра и услуге и извршена трансферна плаћања.

Правилником о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем ("Сл. гласник РС", бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019 и 84/2019) утврђене су бројчане ознаке и називи конта, по којима су корисници средстава обавезни да у књиговодству исказују имовину, обавезе, изворе средстава, приходе и друга примања, расходе и друге издатке, као и финансијски резултат.

Контни план сачињавају класе, категорије, групе, синтетичка конта, аналитичка конта и субаналитичка конта.

Корисници средстава су обавезни да пословне промене у буџетском рачуноводству воде по прописаним шестоцифреним субаналитичким контима, садржаним у Контном плану.

У складу са Контним планом за буџетски систем, планирани приход од добити јавних предузећа јединица локалне самоуправе у одлуци о буџету исказује на економској класификацији 745143 - Део добити јавног предузећа и других облика организовања, у корист нивоа градова, уколико је у питању град, док општине исказују на економској класификацији 745153 - Део добити јавног предузећа и других облика организовања, у корист нивоа општина. 

У погледу другог питања, одговор је следећи: 

Чланом 3. Закона о јавним предузећима (“Сл. Гласник РС”, бр. 15/2016 и 88/2019) дефинисано је да је јавно предузеће, предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: јавно предузеће).

Поред јавног предузећа, делатност од општег интереса може да обавља и:

• друштво с ограниченом одговорношћу и акционарско друштво чији је једини власник јавно предузеће;
• друштво капитала чији је једини власник Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, као и зависно друштво чији је једини власник то друштво капитала;
  • друго друштво капитала и предузетник, коме је надлежни орган поверио обављање те делатности.

• Даље, чланом 58. прописано је да је јавно предузеће и друштво капитала из члана 3. став 2. тачка 1) и 2) овог закона дужно да део остварене добити уплати у буџет Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, по завршном рачуну за претходну годину.

Висина и рок за уплату добити из става 1. овог члана утврђује се законом, односно одлуком о буџету за наредну годину.

Дакле, јединица локалне самоуправе у одлуци о буџету, у делу извршења буџета, посебним чланом прописује висину, односно проценат добити, као и рок уплате добити јавних предузећа и других облика организовања  чији је оснивач.