Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Ради се о странци која је у поступку увођења гасних инсталација пред Одељењем за урбанизам и упућена је на решавање имовинско правног статуса парцеле на којој је објекат. Да ли и даље поступак треба водити пред Републичком Дирекцијом за имовину РС или треба другачије поступати?
Како се из вашег питања види да је на поменутом земљишту закључен уговор о закупу на период од 99 година и право закупа је уписано у Г листу: Терети на парцели у корист физичког лица, дајемо следећи одговор:
Право закупа које је установљено на тај начин на земљишту у државној својини са правом коришћења је према ранијим прописима о планирању и изградњи било једино могуће установити на период од 99 година, јер није постојао промет права коришћења и такав закуп се сматрао дугорочним закупом са правом власника непокретности.
Одредбом члана 103. став 2. Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон и 9/2020) прописано је да закупцима на грађевинском земљишту у јавној својини, за које је закључен уговор о закупу ради изградње, у трајању од најмање 50 година, у складу са раније важећим законима о планирању и изградњи, по захтеву закупца, утврђује се право својине на грађевинском земљишту, без накнаде, ако је у целости исплаћен износ закупнине за период на који гласи уговор о закупу, осим ако закуподавац у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона покрене судски поступак за раскид уговора о закупу, и тај се спор правноснажно оконча у његову корист.
Ставом 4. прописано је да се уз захтев за упис права својине за лица из ст. 1. и 2. овог члана, органу надлежном за упис права својине доставља доказ да је износ закупнине исплаћен у целости.
Ставом 7. прописано је да се упис права својине у корист лица из ст. 1. и 2. овог члана, врши орган надлежан за послове вођења евиденције непокретности и права на њима, по захтеву тих лица.
Сагласно поменутом члану Закона о планирању и изградњи потребно је да странка/закупац поднесе надлежном катастру захтев за упис права својине на грађевинском земљишту без накнаде које је у закупу ради изградње, и за које је плаћана цена закупнине у целости, обзиром да се радило о закупу на период дужи од 50 година. Уз захтев је потребно доставити и све доказе који су наведени у Закону.
Такође, указујемо и на одредбе члана 135. Закона о планирању и изградњи које се односе на постојање ваљаног правног основа за издавање грађевинске дозволе, где се као одговарајуће право на земљишту сматра право својине у корист подносиоца захтева или право закупа на грађевинском земљишту у јавној својини, о чему орган који поступа у предметима издавања грађевинске дозволе треба да брине по службеној дужности.
ЈЛС су у 2019. години уплаћена средства по основу пројеката на подрачуне индиректних корисника евидентиран на економској класификацији 733140, извор 07. Средства нису у целости утрошена у 2019. години. Одлуком о завршном рачуну у износу неутрошених средстава (Образац 2) утврђен је суфицит (наменски). Да ли у ребалансу буџета за 2020. годину треба износ тих средстава планирати са извором 15 или 07?
Када је реч о неутрошеним трансферним средствима од других нивоа власти из претходних година, иста је потребно планирати у буџету за текућу годину на извору 13 - Нераспоређени вишак прихода из ранијих година.
Наиме, чланом 2. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 и 72/2019) дате су дефиниције према којима су трансферна средства - средства која се из буџета Републике Србије, односно буџета локалне власти преносе буџету на другом нивоу власти, буџету на истом нивоу власти и организацијама за обавезно социјално осигурање, као и између организација за обавезно социјално осигурање за доприносе за осигурање, а донација је наменски бесповратан приход, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације. Обзиром на напред наведене дефиниције, средства која Министарство преноси буџетском кориснику другог нивоа власти могу бити само у виду трансфера, а никако у виду донације.
Чланом 8. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем (“Службени гласник РС”, бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019 и 84/2019) дефинисана је класификација извора финансирања, односно прописано је на којим изворима се исказују неутрошена средства из ранијих година, а како је овде реч о неутрошеним средствима из претходне године и то о трансферним средствима добијеним од Министарства културе и информисања, а не о средствима из донација, иста се не могу планирати на извору 15.
На извору 07-Трансфери од других нивоа власти планирају се приходи остварени од трансфера у текућој години, као и расходи по том основу у текућој години.
Пренета неутрошена средства која су у претходној години евидентирана на извору 05-Донације од иностраних земаља и извору 06-Донације од међународних организација, у текућој години се планирају на извору 15-Неутрошена средства донација из претходних година.
Напомена: одговор је дат на основу достављених информација, а у складу са регулативом и полазећи од типичних упоредивих ситуација и поступања у финансијском пословању ЈЛС у пракси.
Да ли у буџету за 2021. годину треба планирати средства са извором 15, обзиром да пре краја буџетске године (2020) није познат износ средстава добијених од Републике или из донација у 2020. који неће бити утрошен у тој буџетској години?
Приликом израде Одлуке о буџету за наредну годину, могу се планирати средства из извора 15-Неутрошена средства донација из ранијих година. Штавише, ова средства је потребно планирати нарочито уколико постоји реална могућност да ће плаћање преузетих обавеза, односно расхода које се финансирају из средстава добијених из донација, наступити пре доношења ребаланса буџета у наредној години. Уколико се иста не планирају Одлуком о буџету, може се доћи у ситуацију да плаћање уговорених обавеза односно расхода предвиђених динамиком реализације и дефинисаних уговором о донацији, неће моћи да се изврши обзиром да нема планираних апропријација. Из наведених разлога потребно је извршити што реалнију процену износа средстава који ће бити пренет у наредну годину како би све преузете обавезе биле измирене у законским роковима, а ребалансом буџета потребно је усагласити стање са стањем неутрошених средстава на дан 31.12. претходне године.
Ово се исто односи и на средства добијена од Републике односно надлежних министарстава, с тим што се она планирају на извору 13-Нераспоређени вишак прихода из ранијих година.
Да ли постоји могућност преношења дугованог пореза са покојног пореског обвезника (преминулог 2020. године) на наследнике, у ситуацији, када постоје утврђени законски наследници, који су утврђени решењем, којим се обуставља оставински поступак услед непостојања имовине која би била предмет расправљања? На име покојног пореског обвезника је остао дуговани порез (који се односи на период 2014. године), који се односи на стан, који је у његовом власништву био до 2014. године, када је на основу уговора о подели непокретне имовине, припао његовом брачном другу.
Чланом 22. ZPPPA уређено је испуњење пореске обавезе у случају смрти физичког лица. Према наведеним одредбама, пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства.
Ако оставилац нема наследника или се ниједан од наследника не прихвати наследства, оставиочева пореска обавеза се отписује.
У овом конкретном случају, преминуло лице има порески дуг, али нема основа да се исти пренесе на наследнике, јер да би наследницима могло да буде утврђено да испуњавају обавезу преминулог лица мора да постоји вредност наслеђене имовине и њихови удели у томе. С обзиром да је оставински поступак обустављен из разлога што нема никакве имовине за наслеђивање, у оквиру чије вредности би се извршио пренос дуга сразмерно уделима појединих наследника, то значи да не постоји правни основ да се изврши пренос дугованог пореза са преминулог лица.
Такође, одредбама ZPPPA није прописано ни да се тај дуг који је остао на преминулом лицу отписује из разлога што нема наслеђене имовине и нема могућности за пренос дуга на наследнике, већ тај дуг остаје на име преминулог лица и може се десити да се накнадно појави нека имовина за наслеђивање и да се поново покрене оставински поступак или док не наступи застарелост, у ком случају се дуг на име преминулог лица, у складу са чланом 163а ZPPPA преноси у ванбилансно пореско рачуноводство.
Шта радити у случају са пријавом преминулог обвезника и његовим дугом, јер наследник не жели да покрене поступак расправљања заоставштине и да ли је у обавези да то уради с обзиром да се оставински поступак покреће по службеној дужности чим суд сазна да је неко лице умрло или да је проглашено за умрло? Да ли се оставински поступак можепокренути по предлогу сваког правно заинтересованог лица?
Против пореског управног акта којим је одлучено о појединачним правима и обавезама из порескоправног односа може се поднети жалба.
Жалбу може поднети лице о чијим је правима или обавезама одлучено у првостепеном пореском поступку и лице које има правни интерес.
Недопуштену, неблаговремену или од неовлашћеног лица изјављену жалбу првостепени порески орган одбациће закључком (čl.144.ZPPPA).
Странке у поступку по жалби могу бити: 1) жалилац 2) лице које има правни интерес (čl.146.ZPPPA).
Оставинска расправа покреће се по захтеву суда или иницирањем покретања поступка од правно заинтересованог лица.
Од дана смрти пореског обвезника опорезиво право има држаоц непокретности и обавеза се не може утврдити преминулом лицу.
Уколико се непокретност не користи, окончањем оставинске расправе обавеза ће се утврдити наследницима.
Уколико се оцени да лице које је уложило жалбу нема правни интерес, жалба се одбацује закључком.
У супротном, уколико се оцени да лице које поднело жалбу има правни интерес поступа се као и са сваком другом жалбом, где се са записником о учешћу у поступку по жалби, изјашњењем по жалби и свим осталим списима предмета жалба на решавање доставља другостепеном органу.
Да ли је исправан поступак за то да се непокретност која је у државини општине унесе као и све остале, где би се у тачки 8 НЕП-ЈС обрасца, код ставке "Исправа о коришћењу" изабрала опција "држалац" из падајућег менија?
Приликом уноса података у НЕП-ЈС образац могу се унети само они подаци који су вец предвиђени у падајућем менију приликом коришћења апликације Регистар непокретности у јавној својини Републичке дирекције за имовину.
Обзиром да код секције 8. "исправа о коришћењу" постоји опција "држалац" може се унети тај податак уколико се нека непокретност налази у државини општине.
Важно је да се унесу подаци како пише у изводу из катастра (лист непокретности) обзиром да се ради о јавној исправи или податак са јавног приступа катастру непокретности, сајт РГЗ-а, са KnWeb-a уколико се не поседује лист непокретности.
Уколико се порески обвезник позове на члан 24. став 1. тачка 6. ZPPPA, захтевајући да изврши увид у списе предмета, да ли је потребно да ЛПА сачини записник о извршеном увиду, који потписује порески обвезник?
Начело омогућавања увида у чињенице по члану 6. ZPPPA омогућава пореском обвезнику да пре доношења акта којим се утврђују његова права и обавезе поднесе захтев и изврши увид у правну и чињеничну основу за доношење акта. Порески обвезник у складу са чланом 24. став 1. тачка 6. ZPPPA има право да оствари увид у податке о утврђивању и наплати пореза који се о њему воде код Пореске управе и да захтева уколико је потребно измену непотпуних и нетачних података.
Чланом 64. Закона о општем управном поступку регулише се право обвезника/ странке на разгледање списа и обавештавање.
- Право на разгледање списа састоји се од права странке да разгледа списе у присуству службеног лица, да о свом трошку умножи или добије копију списа и да јој се копија списа, о њеном трошку, достави преко поште или на други погодан начин. Списи се разгледају у просторијама органа који чува списе. У оправданим случајевима, списи могу да се разгледају у просторијама другог органа или дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије.
- Ако се документи чувају у електронском облику, орган омогућава разгледање и преузимање докумената у електронском или штампаном облику.
- Не смеју да се разгледају записници о већању и гласању и нацрти решења.
- Са списима који садрже тајне податке или податке о личности поступа се у складу са законом којим се уређује заштита тајних података, односно заштита података о личности.
- Податке о личности са којима се упозна у складу са законом, странка може да користи само ради остваривања права, обавеза или правног интереса у том управном поступку, као и права, обавеза или правног интереса на који може да утиче исход тог управног поступка.
- Право на разгледање списа у складу са одредбама овог члана има и заинтересовано лице које докаже свој правни интерес.
- Износ трошкова остваривања права на разгледање списа не може прећи износ неопходних трошкова органа за израду и достављање копије списа.
- Странка, заинтересовани орган и заинтересовано лице које докаже свој правни интерес, имају право на обавештавање о току поступка.
- Одредбама овог члана не дира се у остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја садржаним у документима који чине списе.
Захтев за разгледање списа, као и захтев за обавештавање о току поступка подноси се, у писаном облику или усмено у складу са чланом 65. ЗУП-а. Орган може од заинтересованог лица да затражи да у писаном облику или усмено образложи свој правни интерес. Орган је дужан да у року од осам дана од пријема захтева обавести странку или заинтересовано лице о томе како могу да разгледају и умноже списе и добију копију списа, или да решењем одбије захтев. Ако орган у наведеном року ништа не предузме, или одбаци, односно одбије захтев решењем, подносилац захтева може да поднесе жалбу другостепеном органу у року од осам дана.
Разгледање и увид у архивирана акта врши се сходно одредбама закона којим се уређује општи управни поступак.
У складу са чланом 3. Уредбе о канцеларијском пословању органа државне управе, поднесак је сваки захтев, образац који се користи за аутоматску обраду података, предлог, пријава, молба, жалба, приговор и друго саопштење којим се грађани, правна лица и друге странке обраћају органима државне управе.
У канцеларијском пословању предмети се сходно члану 4. деле на управне и остале предмете, при чему се управним предметима сматрају предмети у којима се води управни поступак у којем се решава о правима, обавезама и правним интересима грађана, правних лица и других странака.
Законским одредбама није прецизно одређено да ли је орган управе дужан да саставља записник о ситуацији када је пореском обвезнику омогућено да изврши увид у списе предмета, али је препорука са становишта добре праксе да се исти и изради. Алтернативно, препоручујемо да се размотри израда белешке која би обухватала податке о документацији која је дата на увид, датум, место, надлежно одељење, потпис пореског обвезника да је извршио увид и као и потпис особе надлежне у одељењу/служби управе.
Информисања ради, подсећамо да су састављање и садржина записника уређени чланом 63. Закона о општем управном поступку.
Из праксе ЈЛС произилази да се у сличним ситуацијама, осим приступа са записником или белешком као минимум практикује да обвезник напише захтев за увид у списе предмета и када заврши увид, онда на истом папиру руком допише “извршио увид у списе предмета тог и тог, дана тог и тог....” и потписује се. Уз захтев се прилаже и доказ о уплати административне таксе за разгледање списа.
Да ли се на уговоре који су склопљени по старом Закону о јавним набавкама (јануар, фебруар 2020.), за извршење и измене уговора примењује нови Закон о јавним набавкама? У прелазним и завршним одредбама дефинисано је само за поступке.
У ситуацији у којој је уговор закључен у поступку јавне набавке спроведеном по Закону о јавним набавкама из 2012/15 године, а потребно је извршити његову измену, примењују се одредбе Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), који је у примени од 1. јула 2020. године.
Наиме, прелазним и завршним одредбама Закона, у члану 239. став 1, прописано је да ће се поступци јавних набавки који су започети пре дана почетка примене овог закона окончати по прописима по којима су започети. Дакле, Закон је прописао да се на окончање поступака јавних набавки који су започети пре дана почетка примене овог закона примењују прописи по којима су започети, док се наведено не односи на реализацију уговора о јавној набавци, те произилази да се након 1. јула 2020. године на евентуалне измене уговора о јавној набавци који су закључени у поступку јавне набавке спроведеном по Закону о јавним набавкама из 2012/15 године, примењују одговарајуће одредбе Закона.
Указујемо и да на новом Порталу јавних набавки постоји опција за објављивање обавештења о измени уговора који су закључени по раније важећим прописима, у делу креирања новог поступка јавне набавке.
Члан 15а став 1. Закона о финансирању локалне самоуправе, прописује да предузетници и правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у мала правна лица (осим предузетника и правних лица која обављају делатности: банкарства; осигурања имовине и лица; производње и трговине нафтом и дериватима нафте; производње и трговине на велико дуванским производима; производње цемента; поштанских, мобилних и телефонских услуга; електропривреде; казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека), а имају годишњи приход до 50.000.000 динара, не плаћају локалну комуналну таксу за истицање фирме на пословном простору (у даљем тексту: фирмарина). Да ли се под годишњим приходом сматрају пословни приходи или укупни приходи? Члан 2. став 6. Уредбе о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности, износима накнада (“Сл. гласник РС”, бр. 86/19 и 89/19), износ обрачунат у складу са ставом 5. овог члана, не може бити виши од 0,4% годишњег прихода обвезника накнаде у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде за заштиту и унапређење животне средине. Пошто се у Обрасцу 1 наводи пословни приход правног лица, да ли се мисли на укупан или пословни приход? Такође, у Правилнику се наводи пословни приход. Да ли се и где користи пословни, а где укупни приход (ако се и користи)?
Накнада за заштиту и унапређивање животне средине регулисана је члановима 134. до 139. Закона о накнадама за коришћење јавних добара (“Сл. гласник РС”, бр. 95/18, 49/19 и 86/19 – усклађени дин. изн.) и Уредбом о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности, износима накнада (“Сл. гласник РС”, бр. 86/19 и 89/19).
Чланом 2. Уредбе одређено је да се критеријуми за одређивање негативног утицаја активности које утичу на животну средину правних лица и предузетника утврђују у оквиру претежне делатности коју обавља обвезник накнаде. Под претежном делатношћу, у смислу ове уредбе, сматра се она делатност која је регистрована код Агенције за привредне регистре чијим је обављањем правно лице и предузетник остварио највише прихода у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине.
Према степену негативног утицаја на животну средину активности правних лица и предузетника деле се према делатности на оне које имају:
- велики утицај на животну средину;
- средњи утицај на животну средину;
- мали утицај на животну средину.
У случају да једно правно лице или предузетник обавља активност на територији више јединица локалне самоуправе, накнаду за заштиту и унапређење животне средине, обрачунату у складу са чланом 3. Уредбе плаћа тако што се укупан износ тако обрачунате наканде дели укупним бројем јединица локалне самоуправе на чијој територији обавља претежну делатност.
Износ обрачунат у складу са ставом 5. члана 2. Уредбе, не може бити виши од 0,4% годишњег прихода обвезника накнаде у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине.
На основу члана 138. став 4. Закона о накнадама за коришћење јавних добара, министар заштите животне средине донео је Правилник о изгледу, садржини и начину достављања пријаве са подацима од значаја за утврђивање накнаде коју је обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине дужан да поднесе органу јединице локалне самоуправе, односно пријаве коју је обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине дужан да поднесе надлежном органу јединице локалне самоуправе, односно градској управи месечно за преузимања, односно испоруке робе у току месеца (“Сл. гласник РС”, бр. 93/19) којим су у члану 2. став 1. и члану 3. став 1. прописани Образац 1 и Образац 2. Образац 1 је пријава са подацима од значаја за утврђивање накнаде коју обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине подноси органу јединице локалне самоуправе.
Образац 1 садржи: ПИБ правног лица или предузетника, матични број правног лица или предузетника, пословно име правног лица или предузетника, назив ii шифру претежне делатности регистроване код АПР-а, назив и шифру претежне делатности од које осе остварује највише прихода у претходној години, адресу седишта, име и презиме, функцију, број телефона и адресу електронске поште одговорног лица, степен негативног утицаја активности правног лица или предузетника према делатности, пословни приход правног лица или предузетника остварен у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде, величина правног лица или предузетника обрачуната у складу са прописом којим се уређује рачуноводство (велико, средње, мало и микро), јединице локалне самоуправе на чијој територији обавља претежну делатност. У Образац 1 уноси се тачан износ годишњег пословног прихода из претходне године (не у хиљадама динара).
Пословни приход се уписује на основу финансијског извештаја од претходне године за правна лица, а подаци о оствареним пословним приходима узимају се из обрасца КПО-Пословна књига о оствареном промету паушално опорезованих обвезника. Финансијски извештаји који се користе за потребе утврђивања ове накнаде из којих се преузимају подаци о пословним приходима су прописани Правилником о садржини и форми образаца финансијских извештаја и садржини и форми образаца статистичког извештаја за привредна друштва, задруге и предузетнике (“Сл. гласник РС”, бр. 89/20).
Пореска пријава за 2019. годину подноси се само за период од 07.12. до 31.12.2019. године и уписује се приход сразмеран том периоду. У пријави за 2019. годину уноси се податак о целокупном пословном приходу из 2018. године, а за 2020. годину приход из 2019. године. Висина накнаде за 2019. годину се одређује сразмерно данима од када је Уредба донета.
У Обрасцу 1 јасно стоји да се ради о пословном приходу правног лица или предузетника који је остварен у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде. У Закону о накнадама за коришћење јавних добара у члану 137. прописан је термин “приход из редовног пословања остварен у претходној години”.
Приходи из редовног пословања су пословни приходи класе 6 – Приходи, група 60-65 контног оквира у складу са чланом 49. Правилника о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике (“Сл. гласник РС”, бр. 89/20).
У 2019. години покренут је поступак принудне наплате пореском обвезнику за рачун пореза на имовину. У 2020. години, а по истеку рока за жалбу, порески обвезник је поднео захтев за престанак пореске обавезе по основу застарелости права на наплату и сторно камате по основу неуручених решења. Оба захтева су усвојена и један део главног дуга и камате је отписан (што представља и један део дуга и камате наведен у решењу о принудној наплати из 2019. године). Да ли је након тих отписа, потребно изменити решење о принудној наплати (нпр. у поновљеном поступку) имајући у виду да то више није тај дуг (дуговани порез је сада мањи због отписа), и уколико треба, да ли се у том случају мења и износ за 5%, који је обрачунат на главни дуг пре отписа?
Почетак поступка принудне наплате пореза и споредних пореских давања прописан је одредбама члана 77. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, у случајевима када порески обвезник није измирио обавезе по основу јавних прихода и споредних пореских давања у року из члана 71. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Чланом 71. став 2. оставља се могућност пореском обвезнику који у целости или делимично није о доспелости измирио дуг по основу јавних прихода, односно споредна пореска давања, да у року од пет дана од дана пријема опомене измири своја дуговања са обрачунатом каматом од дана издавања опомене до дана уплате обавеза наведених у опомени.
Уредно достављеном опоменом за доспели неплаћени порез и споредна пореска давања даје се могућност пореском обвезнику да у законом прописаном року измири дуговани порез, као и да са надлежном ЛПА усагласи стања ако се не слаже са износом дугованог пореза из опомене. Уколико се порески обвезник не појави са примедбама на стање дугованог пореза из опомене или уколико не измири предметни порез, сматра се да се порески обвезник сложио са износом дугованог пореза у опомени и да је дуг неспорно утврђен и да су се стекли услови за почетак принудне наплате. Међутим, дешава се да порески обвезник није поступио по опомени и да је поступак принудне наплате отпочео доношењем решења.
С друге стране, обавеза је пореског органа да у пореском рачуноводству има тачна и ажурна стања по основу изворних јавних прихода за које је дата опомена пореском обвезнику, као и да по службеној дужности води рачуна о апсолутној застарелости.
Обвезник може истачи захтев за утврђивање застарелости у било којој фази пореског поступка, при чему се о застарелости одлучује пореским управним актом посматрајући стање на картицама пореског обвезника у пореском рачуноводству на дан достављања захтева о престанку пореске обавезе по основу застарелости.
Пореска управа почиње поступак принудне наплате пореза, односно споредних пореских давања, доношењем решења о принудној наплати.
С обзиром да је утврђено да је поступак принудне наплате отпочет за дуг који није тачан и да су по захтевима пореског обвезника извршене корекције по основу застарелости и због неуредне доставе решења о утврђивању пореске обавезе, донешена су пореска управна акта која су прокњижена у пореском рачуноводству, обавеза је да се такође коригује и донето решење о принудној наплати. Наплаћује се тачан износ пореског дуга. У складу са тим, коригује се и износ увећања пореског дуга који у себи не садржи камату (5%).
Како се врши процена тржишне вредности у својини града који је у објекту где постоји још један стан у приватној својини. На земљишту је уписана сусвојина сразмерно површинама станова. Да ли се код отуђења стана у својини града процењује само вредност стана или и земљишта? Да ли у овој ситуацији има услова за примену јединства непокретности у смислу Закона о промету непокретности и Закона о планирању и изградњи, односно да ли се куповином стана стиче и право својине на земљишту (напомена: објекат се води као породична зграда са два стана)?
Процену тржишне вредности непокретности, у конкретном случају спроводи надлежни орган на територији локалне самоуправе (локална пореска администрација), надлежан да утврди висину пореза на имовину. Уколико такав орган не постоји, или није формиран на територији те локалне самоуправе процену тржишне вредности врши Пореска управа. Процену тржишне вредности према Закону о јавној својини, последњим изменама Закона предвиђено је да врши и лиценцирани проценитељ, у поступку јавног надметања, односно прикупљања писмених понуда.
На питање да ли се у конкретном случају процењује тржишна вредност стана и тржишна вредност земљишта, мишљења смо да је потребно извршити процену и једног и другог обзиром да је објекат изграђен само на делу парцеле која је неколико пута већа од површине објекта.
Приликом утврђивања тржишне вредности објекта и земљишта потребно је да се крене од Информације о локацији и података из ње како би се утврдио тзв. “капацитет локације” и шта будући власник парцеле може на њој да сагради, како би се урадила што реалнија процена тржишне вредности. Тек након прикупљања свих релевантних информација доћи ће се до податка по којој цени треба спровести поступак отуђења у поступку који је прописан Законом о јавној својини и Уредбом о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом и давања у закуп ствари у јавној својини, односно прибављања и уступања искоришћавања других имовинских права, као и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда (“Сл. гласник РС”, број 16/18).
Да ли је процењена вредност наведена као праг у члану 27. одређена на годишњем нивоу и где је то законски регулисано?
Прагови од којих су наручиоци у обавези да спроводе поступке јавних набавки ради прибављања добара, услуга и радова су Законом о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 91/2019; у даљем тексту Закон) одређени као значајно већи у односу на лимите из претходног закона, с тим што наручиоци морају да обрате пажњу на то да се обавеза спровођења поступака јавне набавке установљава укључујући наведене износе, а не изнад њих. Тако, за набавку услуге процењене вредности 1.000.000 динара, наручиоци ће бити дужни да спроведу поступак јавне набавке.
Иако у наведеној одредби не стоји да су у питању процењене вредности набавке на годишњем нивоу, већ пише „...на набавку...чија је процењена вредност мања од...“ па делује да је законодавац мислио на појединачни поступак набавке, сматрамо да нема места таквом тумачењу, пре свега због одредбе члана 29. Закона и одредби Закона којима су регулисана начела јавних набавки.
Наиме, одредбом члана 29. Закона је прописано да процењена вредност предмета јавне набавке мора да буде објективна, заснована на спроведеном испитивању и истраживању тржишта предмета јавне набавке, које укључује проверу цене, квалитета, периода гаранције, одржавања и сл. и мора да буде валидна у време покретања поступка. Такође, у другом ставу те одредбе је наведено да одређивање процењене вредности предмета јавне набавке не може да се врши на начин који има за циљ избегавање примене Закона, нити у том циљу може да се врши подела предмета јавне набавке на више набавки.
Потешкоће у тумачењу изазива чињеница да Закон више не садржи дефиницију истоврсности, међутим, одредбе члана 29. Закона су основ за правилно тумачење одредбе којом су регулисани прагови до којих се Закон не примењује, као и остале одредбе којима се регулише питање одређивања процењене вредности, како не би дошло до планирања и покретања набавки на начин да се избегне примена закона.
Дакле, није дозвољено одређивање процењене вредности у циљу избегавања примене закона. Такође, није дозвољена подела предмета јавне набавке на више набавки у циљу избегавања закона. Додатно, наручилац је дужан да предмет јавне набавке одреди на начин да исти представља техничку, технолошку, функционалну и другу објективно одредиву целину. То значи да се у оквиру ове дефиниције налази и појам истоврсности (иако тако није дефинисан, односно назван).
Иако сматрамо да је дефиницију истоврсности требало задржати у Закону, правилно тумачење одредаба члана 29. став 2. и 3. Закона, али и начела из Закона би било да се познати концепт истоврсности задржи приликом одређивања предмета и процењене вредности набавки, а с тим у вези, и обавезе спровођења поступка јавне набавке за вредности изнад прагова.
Дакле, из свега напред наведеног произилази да се мисли на износе процењених вредности на годишњем нивоу (односно вишегодишњем, ако се планира набавка чији уговор траје више од годину дана), иако Закон ни у једној својој одредби то не наводи прецизно. Имајте у виду начин планирања буџета, који је по правилу на годишњем нивоу, правила о одређивању процењених вредности код набавки добара, услуга или радова, а имајући у виду претходно наведене одредбе којима није дозвољено одређивање процењене вредности у циљу избегавања примене закона.
Примера ради, правила која се односе на одређивање процењене вредности нису прекршена онда када наручилац један предмет набавке (нпр. рачунари, тастатуре, монитори) укупне процењене вредности од 1.000.000 динара и више, подели на неколико мањих поступака односно набавки, али на сваки од њих примењује правила отвореног поступка.