Питања и одговори

Обавезе се преузимају у складу са одобреним апропријацијама у Одлуци и датим сагласностима у складу са Уредбом о критеријумима за утврђивање природе расхода и условима и начину прибављања сагласности за закључивање одрешених уговора који, због природе расхода, захтевају плаћање у више година.

Уколико су субвенције неопходне за функционисање ЈЛС у периоду привременог финансирања, могу се планирати у Одлуци.

Привремени орган може усвајати програме распореда и коришћења субвенција, у складу са средствима обезбеђеним у одлуци о привременом финансирању.

Планирају се расходи који су неопходни за функционисање органа у периоду привременог финансирања: законске обавезе, преузете обавезе које доспевају на плаћање у периоду привременог финансирања и расходи неопходни за функционисање органа (расходи за запослене, уговори о делу, стални трошкови и слично).

Привремени орган има чланове, а чланови имају право на накнаду за свој рад. Препорука је да се накнаде за рад привременог органа исплаћују са раздела Већа.

Уколико нема довољно средстава на апропријацији, може се донети решење о промени апропријације или решење о коришћењу средстава текуће буџетске резерве. Наведена решења доноси Привремени орган.

Законом о безбедности саобраћаја на путевима ("Сл. гласник РС", бр. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - одлука УС, 55/2014, 96/2015 - др. закон, 9/2016 - одлука УС, 24/2018, 41/2018, 41/2018 - др. закон, 87/2018, 23/2019, 128/2020 - др. закон и 76/2023) дефинисано је финансирање безбедности саобраћаја. 

Чланом 13. овог закона прописано је да скупштине јединица територијалне аутономије, односно јединица локалне самоуправе, доносе стратегију и годишњи план безбедности саобраћаја на путевима на свом подручју у складу са Националном стратегијом и Акционим планом.

Чланом 17. овог закона, у складу са изменама и допунама из 2023. године,  прописано је да средства од новчаних казни за прекршаје и привредне преступе предвиђене прописима о безбедности саобраћаја на путевима у целини припадају буџету Републике Србије. За финансирање унапређења безбедности саобраћаја на путевима опредељују се средства у буџету Републике Србије, на разделу министарства надлежног за унутрашње послове. За финансирање унапређења безбедности саобраћаја могу се користити и приходи по основу међународних уговора и средства домаћих и страних правних и физичких лица, кроз донације, поклоне, прилоге и друге видове помоћи, као и други извори, у складу са законом.

Наредним чланом овог закона прецизирано је да се распоред и коришћење средстава за финансирање унапређења безбедности саобраћаја на путевима врши у складу са актом, који за сваку календарску годину доноси Влада, на предлог министра надлежног за унутрашње послове. Саставни део акта из става 1. овог члана је Национални годишњи програм унапређења безбедности саобраћаја на путевима, који садржи циљеве, мере и активности у оквиру кључних области рада, начин реализације, рокове, финансијска средства и одговорне субјекте. Националним годишњим програмом унапређења безбедности саобраћаја морају бити обухваћене следеће кључне области рада:

• унапређење саобраћајне инфраструктуре са становишта унапређења безбедности саобраћаја на путевима;
• рад Тела за координацију;
• унапређење саобраћајног васпитања и образовања;
• превентивно-промотивне активности из области безбедности саобраћаја на путевима;
• научно-истраживачки рад у области безбедности саобраћаја;
• опремање јединица саобраћајне полиције и других органа надлежних за послове безбедности саобраћаја.

Националним годишњим програмом унапређења безбедности саобраћаја могу бити обухваћене и друге активности из области безбедности саобраћаја на путевима.

Изменама Закона о безбедности саобраћаја на путевима из септембра месеца ове године, дошло је до измена финансирања безбедности саобраћаја. Одредбе члана 17. и 18. који су измењени и који се односе на финансирање безбедности саобраћаја, почињу да се примењују од 1. јануара 2024. године.

На основу наведених одредби овог закона може се закључити да јединице локалне самоуправе доносе годишњи план, односно програм безбедности саобраћаја на путевима на свом подручју.

Средства за финансирање безбедности саобраћаја, почев од 01. јануара 2024. године, обезбеђују се у буџету Републике Србије и то на разделу министарства за унутрашње послове. Локалне самоуправе израђују програм безбедности саобраћаја за наредну годину и за средства аплицирају код надлежног министарства. Средства за реализацију активности из наведеног програма, одобрена из републичког буџета, планирају се у оквиру Програма 7- Организација саобраћаја и саобраћајна инфраструктура, на извору 07 -  Трансфери од других нивоа власти.

Уколико локална самоуправа, на основу одлуке локалног извршног органа, поред одобрених средстава из републичког буџета планира да финансира одређене активности на унапређењу безбедности саобраћаја на путевима, реализацију истих може се планирати, у оквиру Програма 7-Организација саобраћаја и саобраћајна инфраструктура, Програмске активности 0701-0005 – Унапређење безбедности саобраћаја, из извора финансирања 01- Општи приходи и примања буџета.

На основу члана 36а Закона о буџетском систему, министарство финансија доставља локалној власти упутство за израду одлуке о буџету локалне власти за текућу и наредне две године, које садржи основне економске претпоставке и смернице за припрему одлука о буџету локалне власти, као и методологију израде.

У упутству за припрему одлуке о буџету локалне власти за 2024. годину и пројекцијама за 2025. и 2026.годину, наводи се да, као и у претходним годинама, и у буџетској 2024. години не треба планирати обрачун и исплату поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда, бонуса и примања запослених ради побољшања материјалног положаја и побољшања услова рада предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, за директне и индиректне кориснике буџетских средстава локалне власти, као и друга примања из члана 120. став 1. тачка 4. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17- УС, 113/17 и 95/18-аутентично тумачење) осим јубиларних награда за запослене који су то право стекли у 2023. години и новчаних честитки за децу запослених. (Ради , информисања, додајемо да се исто прописује и за кориснике јавних средстава на централном нивоу власти – у чл. 17. годишњег Закона о буџету Републике Србије).

Што се тиче другог питања, у погледу минулог рада, потребно је на првом месту разјаснити да се не ради о финансијској помоћи и сл., у смислу претходног питања, већ о додатку за време проведено у радном односу, и то у смислу члана 108. став 1., тачка 4) Закона о раду. Ово право додатно се прецизира чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022, 44/2023) - предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.

Имајући у виду да јавно комунално предузеће није државни орган, нити орган аутономне покрајине, односно орган јединице локалне самоуправе, године проведене у радном односу код тог послодавца се не узимају у обзир приликом утврђивања права на минули рад, у складу са одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.

У складу са чланом 136. Закона о стечају у случају продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни поступак у односу на стечајног дужника се обуставља. Новац добијен продајом стечајног дужника као правног лица, као и имовина која није била предмет процене (везано за продају), улазе у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља. Уговор о продаји дужника као правног лица мора да садржи осим битних елемената уговора и све појединости које се односе на предметну продаја.

Након правоснажности решења о обустављању стечајног поступка у односу на стечајног дужника из разлога његове продаје као правног лица, стечајни дужник постаје активно правно лице без обавеза по пријавама потраживања и обавеза које су настале до дана продаје стечајног дужника као правног лица. Дакле, све обавезе настале до момента продаје стечајног дужника као правног лица се намирују из стечајне масе са ПИБ стечајне масе. Стечајни судија ће решењем констатовати да је продаја извршена и наложити огдоварајућем регистру упис права својине и брисање терета насталих пре извршене продаје, односно упис других права стечених продајом. Наведено решење са доказом о уплати цене је основ за стицање и упис права својине купца, без обзира на раније уписе и без терета, као и без икаквих обавеза насталих пре извршене купопродаје, укључујући и пореске обавезе и обавезе према привредним субјектима пружаоцима услуга од општег интереса које се односе на купљену имовину. Решење се објављује на огласној и електронској табли суда и доставља разлучним односно заложним повериоцима. Жалбу могу поднети сва заинетересована лица у складу са чланом 133. став 13) Закона о стечају.

Чланом 10. став 7) тачка 2) Закона о порезима на имовину, прописано је да пореска обавеза настаје даном правоснажности акта надлежног органа управе или другог органа или лица са јавним овлашћењем, односно одлука суда. С обзиром да Закон о порезима на имовину не прецизира дан настанка пореске обавезе у случају продаје дужника као правног лица (да ли је то дан закључења уговора или дан правоснажности решења), сходно одредбама члана 133. став 13) Закона о стечају, сматрамо да је пореска обавеза „купца стечајног дужника као правног лица“ настала правоснажноћу решења суда којим се констатује да је продаја извршена и које је са доказом о уплати цене основ за стицање и упис права својине.

Све обавезе настале до момента продаје стечајног дужника као правног лица се намирују из стечајне масе са ПИБ стечајне масе. Према одредби члана 20. став 4. Закона о пореском поступку и пореској администрацији измирење пореске обавезе лица у стечају уређено је законом којим се уређује стечај, у том смислу пореске обавезе за лице које је као стечајни дужник продато измирују се из стечајне масе  и правне последице продаје стечајног дужника као правног лица прописане су одредбама чл. 136. Закона о стечају.

Сходно наведеном, једна од последица продаје дужника као правног лица је и та што Закон о стечају уређује обавезну садржину уговора о продаји стечајног дужника као правног лица прописујући да такав уговор мора садржати одредбу да имовина стечајног дужника која није била предмет процене вредности стечајног дужника као правног лица, улази у стечајну масу.

Основна процесно-правна последица продаје стечајног дужника као правног лица огледа се у доношењу решења  којим се стечајни поступак у односу на стечајног дужника обуставља, док се стечајни поступак наставља у односу на стечајну масу ради намирења стечајних поверилаца. У стечајну масу улази новац добијен продајом стечајног дужника, као и имовина стечајног дужника која није била предмет процене, али и накнадно пронађена имовина. Такође у стечајну масу улазе и она потраживања која нису била предмет процене.  У стечајну масу такође улазе и евентуална нераспоређена новчана средства која су до момента продаје стечајног дужника као правног лица ушла у стечајну масу по разним другим основама, као на пример: претходном продајом појединих делова имовине или на основу наставка производног процеса.

По извршеној продаји, стечајна маса региструје се у регистру стечајних маса који води Агенција за привредне регистре и заступа је стечајни управник.

Након продаје стечајног дужника као правног лица и исплати купопродајне цене, стечајни судија доноси решење којим ће констатовати да је извршена продаја и наложити по правноснажности решења одговарајућем регистру брисање свих терета који су пре извршене продаје били укњижених на терет стечајног дужника.

Неспорно је да продајом стечајног дужника као правног лица то правно лице задржава свој правни субјективитет и статус правног лица. Наиме, купац стечајног дужника као правног лица на основу уговора о продаји у регистру привредних субјеката и свим другим регистрима уписује се као његов једини члан или акционар и стиче сва власничка и управљачка права у складу са Законом о привредним друштвима. Уколико је купац привредног друштва правно лице, између купца и продатог привредног друштва успоставља се однос контролног и зависног друштва у смислу члана 549. став. 1. тач 1. Закона о привредним друштвима.

Такође на основу уговора о продаји стечајног дужника као правног лица могуће су регистрације и друге промене у смислу промене правне форме и других података. У суштини, долази до раздвајања активе и пасиве, при чему пасива остаје на терет стечајне масе, док сва актива остаје стечајном дужнику које је продато као правно лице и против кога је стечајни поступак обустављен. Стечајни дужник наставља да послује као самостално правно лице уз промену оснивача, јер оснивачка права стиче купац стечајног дужника. Међутим, сам купац није активно легитимисан да наплаћује потраживања стечајног дужника од његових дужника, већ активну легитимацију задржава продато правно лице, које више није у стечају. Наведено из разлога што сам купац није правни следбеник стечајног дужника, који је продат као правно лице.

У том смислу, на купца стечајног дужника не прелазе имовинска права у погледу имовине стечајног дужника,  већ он постаје искључиво власник капитала стечајног дужника, и с тим у вези  власник удела, односно акција стечајног дужника као правног лица. Сходно томе, продајом стечајног дужника као правног лица долази до преноса удела у предметном правном лицу, а обвезник пореза на имовину је правно лице чији је директор, физичко лице, купац стечајног дужника.

У случају исплате накнаде штете за повреде или штету нанету од стране државних органа по основу поднетог захтева од стране оштећеног лица, у поступку вансудског поравнања (најчешће за случај уједа паса луталица, пада на леду на јавној површини и слично), извршење и евидентирање ових расхода треба реализовати преко економске класификације 485 – Накнада штете за повреде или штету нанету од стране државних органа и то у износу који је утврђен актом вансудског поравнања.

Међутим, у случају немогућности поравнања између странака у поступку, води се судски спор испред надлежних општинских судова и након доказног поступка суд доноси пресуду којом се обавезује јединица локалне самоуправе (у претежном броју случајева) за исплату накнаде штете оштећеном, као и за сношење трошкова поступка (судске таксе, трошкови вештачења и слично). Како ови трошкови не представљају расход по основу накнаде штете оштећеном лицу, исти треба да буду планирани, извршавани и евидентирани преко економске класификације 483 – Новчане казне и пенали по решењу судова. Сходно наведеном, поред накнаде штета од уједа паса, и код свих осталих исплата накнада штете на терет средстава буџета јединице локалне самоуправе врши се раздвајање евидентирања ових расхода и њиховог извршења на контима 483 и 485, након спроведених судских поступака и донетих пресуда у тим поступцима.

Правилником о начину исказивања и извештавања о процењеним финансијским ефектима закона, другог прописа или другог акта на буџет, односно финансијске планове организација за обавезно социјално осигурање ("Сл. гласник РС", бр. 32/2015) уређује се начин исказивања и извештавања о процењеним финансијским ефектима закона, другог прописа или другог акта на буџет, односно финансијске планове организација за обавезно социјално осигурање (члан 1. Правилника).

У члану 2. став 1. овог правилника дефинисано је да је предлагач дужан да у образложењу закона, другог прописа или другог акта који се доставља Народној скупштини, Влади или надлежном органу власти ради утврђивања предлога, односно усвајања наведе процену финансијских ефеката које ће акт имати на буџет, односно финансијске планове организација за обавезно социјално осигурање.

Чланом 5. овог правилника прописано је да предлагач приликом упућивања акта на мишљење Министарству финансија, односно локалном органу управе надлежном за послове финансија у прилогу доставља и Образац ПФЕ са образложењем, попуњен на начин прописан овим правилником, својеручно потписан од стране одговорног лица предлагача и оверен печатом органа.

Уз овај правилник дато је и Упутство за попуњавање обрасца ПФЕ-ОБРАЗАЦ СТАНДАРДНЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ ЗА ПРОЦЕНУ ФИНАНСИЈСКИХ ЕФЕКАТА АКТА.

Наведени Правилник и Упутство могу се преузети са сајта Министарства финансија у делу: прописи/подзаконски акти/правилници/правилник о нацину исказивања и известавања о процењеним финансијским ефектима закона другог прописа или другог акта на будзет односно финансијске планове организација за обавезно социјално осигурање („Слузбени гласник РС“ бр. 32/15 ( https://mfin.gov.rs)

У складу са наведеним може се закључити да се образац ПФЕ попуњава за предлог једног акта и у њему се у зависности од садржине акта, исказују укупни износи процењеног утицаја промена на буџет. Уколико се ефекти односе на више програма/програмских активности/пројеката, за сваки програм и у оквиру њега програмску активност/пројекат попуњава се посебна табела. Дакле није потребно попуњавати посебне обрасце уколико предлог тог акта утиче на промену расхода по више основа у оквиру једне програмске активности/пројекта, односно конкретно у овом случају није потребно попуњавати посебне обрасце по различитим основама запошљавања већ је потребно исказати збирне износе промене које се односе на конретни акт на начин како је описано у Упутству за попуњавање обрасца ПФЕ, у Одељку 2.3. - Промена расхода и издатака. 

У овом делу Обрасца ПФЕ попуњавају се износи процењеног утицаја на промену расхода и издатака (за класу 4, 5 и за групу конта 62), и то за одговарајућу програмску активност/пројекат наведену у делу 2.2. Повезаност предлога акта са буџетом.

Колона 2. попуњава се у зависности од изјаве дате у одељку 7. овог обрасца, и то:

• уколико је дата изјава да за спровођење предметног акта нису потребна финансијска средства, ова колона се не попуњава;
• уколико је дата изјава да су средства обезбеђена у буџету, у овој колони, у оквиру одговарајућих конта, уноси се износ расхода потребан за реализацију акта;
• уколико је дата изјава да ће се средства потребна за реализацију акта обезбедити кроз прерасподелу између апропријација или из буџетске резерве, у овој колони, у оквиру одговарајућих конта, уносе се износи прерасподеле. Нето ефекат прерасподеле треба да износи 0 (нула).

У колони 3. обележава се врста, односно природа промене, да ли је она једнократна или се ради о вишекратној промени.

У случају једнократне промене, ефекат промене исказује се у буџетској години (н) за период од момента ступања на снагу акта па до краја године. У наредној години (н+1) исказује се пун годишњи ефекат промене, док се у н+2 години ефекат исказује као 0 (нула). Овај нови достигнути износ остаје као такав и у наредним годинама.

У случају вишекратне промене, промена се континуирано дешава у све три исказане године. У буџетској (н) години ефекат промене исказује се за период од момента ступања на снагу акта па до краја године, док се у наредним годинама исказује припадајући део промене за сваку годину посебно и то у пуном годишњем износу.

У овом конкретном примеру, уколико се акт (сагласност) о новом запошљавању у 2023. години доноси у току буџетске године, ова промена је једнократна и у 2023. години ће се исказати укупна средства која су потребна за исплату плата новозапослених од почетка примене акта односно од момента запошљавања нових радника, па до краја 2023. године.  У наредној 2024. години исказаће се пун годишњи ефекат запошљавања ових радника, док ће се у 2025. години ефекат исказати  као 0 (нула).

Напомињемо да је одговор дат као мишљење СКГО у вези са конкретним питањем, и да не представља званично тумачење примене прописа.

За тумачење примене прописа у смислу одговора на постављено питање, препорука је обратити се Министарству финансија.

Према члану 6б Закона о порезима на имовину, код разврставања непокретности у складу са чланом 6а став 1. овог закона, поједини појмови имају следеће значење:

1) "грађевинско земљиште" је врста земљишта које је као такво дефинисано законом којим се уређују планирање и изградња;
2) "пољопривредно земљиште" је врста земљишта које је као такво дефинисано законом којим се уређује коришћење пољопривредног земљишта.

У складу са чланом 6а Закона о порезима на имовину, јединица локалне самоуправе може одлуком прописати да се неизграђено грађевинско земљиште на њеној територији, које се користи искључиво за гајење биљака, односно садног материјала, односно шума, за сврху утврђивања основице пореза на имовину разврстава у пољопривредно, односно шумско земљиште.

Према члану 33. став 5. Закона о порезима на имовину промене у току пореске године од значаја за висину обавезе по основу пореза на имовину не утичу на утврђивање пореске обавезе за ту годину истом обвезнику (који води, односно који не води пословне књиге), осим у случајевима из члана 12. ст. 3. и 4. овог закона (престанак права на пореска
ослобођење због повећања основице преко 400.000 динара или због почетка давања у закуп у току пореске године), односно промене корисне површине непокретности у току пореске године.

Чланом 33г став 1. Закона о порезима на имовину прописано је да за имовину за коју је поднео пореску пријаву у складу са овим законом, обвезник који води пословне књиге дужан је да до 31. марта сваке следеће пореске године поднесе пореску пријаву са утврђеним порезом за ту годину.

Имајући у виду наведене одредбе, уколико у току пореске године дође до промене врсте земљишта у складу са прописаним начином разврставања непокретности, та промена не утиче на утврђивање пореза на имовину за ту пореску годину, сходно члану 33. Закона о порезима на имовину већ се у пореској пријави PPI-1 која се подноси за наредну годину у складу са одредбама члана 33г Закона о порезима на имовину, предметна непокретност од 1. јануара наредне године разврстава у групу "грађевинско земљиште".

Напомињемо да би у конкретном случају физичка лица имала обавезу да до 31. јануара наредне године поднесу измењену пореску пријаву која би се примењивала од 1. јануара наредне године, а сходно одредбама члана 33г став 2. Закона о порезима на имовину, којим је прописано да за имовину за коју је поднео пореску пријаву у складу са овим законом, односно за коју се не подноси пореска пријава у складу са чланом 33б став 1. овог закона, обвезник који не води пословне књиге дужан је да поднесе пореску пријаву ако је дошло до промене од утицаја на висину пореске обавезе за ту имовину, о којој нису садржани подаци у поднетој пореској пријави или у другим подацима које је јавни бележник доставио надлежном органу јединице локалне самоуправе у складу са чланом 33б став 3. овог закона.

Позивањем на прописе укажемо да је одговор на постављено питање позитиван, дакле није забрањено отварање наменског подрачуна, али је нужно имати у виду интенцију Министарства финансија и пратећа упутства која се понављају из године у годину – са усмерењима да је потребно поштовати начело бруто принципа, односно елиминисати коришћење подрачуна у пракси. Конкретно, у годишњим Упутствима за припрему Одлуке о буџету локалне власти, Министарство финансија истиче да сви јавни приходи и примања којима се финансирају надлежности локалне власти треба да буду уплаћени на рачуне прописане за уплату јавних прихода, а не на подрачуне корисника буџетских средстава.

Реално је очекивати да ће се у предстојећем периоду извршити додатно усаглашавање и разјашњење прописа и приступа који се тичу питања подрачуна.

Након ових важних напомена, уколико се ЈЛС ипак определи за отварање засебног наменског подрачуна, предочавамо у наставку одговор о правном основу (прописима) који уређује питање подрачуна и процедуру за отварање истих.

Одредбама члана 9. и члана 96. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 и 118/2021 - др. закон), прописано је између осталог да министар надлежан за послове финансија ближе уређује начин утврђивања и евидентирања корисника јавних средстава у списку корисника јавних средстава и прописује услове и начин за отварање и укидање подрачуна консолидованог рачуна трезора.

Правилником о начину утврђивања и евидентирања корисника јавних средства и о условима и начину за отварање и укидање подрачуна код управе за трезор ("Сл. гласник РС", бр. 11/2023) прописан се начин утврђивања и евидентирања (упис, промена података и брисање) корисника јавних средстава и других субјеката у Евиденцији корисника јавних средстава код министарства финансија-Управе за трезор, као и услови и начин за отварање и укидање динарских и девизних подрачуна консолидованог рачуна трезора, који се воде у Евиденцији подрачуна корисника јавних средстава код Управе за трезор.

Овим правилником прописани су обрасци која се подноси приликом отварања (члан 14. став 1. и став 2.) и укидања подрачуна (члан 18. став 2.)  и који чине његов саставни део. Чланом 15. овог правилника дефинисано је потписивање, овера и достављање налога за отварање подрачуна.

Чланом 16. овог правилника прописано је отварање подрачуна у евиденцији подрачуна КЈС на следећи начин:

„Филијала код које је КЈС, односно ДС уписан у Евиденцију КЈС, врши отварање подрачуна на основу налога из члана 14. ст. 1. и 8. овог правилника.

Поред налога из члана 14. ст. 1. и 8. овог правилника, за отварање подрачуна неопходно је следеће:

• основ за отварање подрачуна (позив на закон, односно други пропис, акт Владе, уговор, споразум, протокол, решење, одлука и др.);
• два попуњена примерка Картона депонованих потписа лица овлашћених за располагање средствима са подрачуна.

Акт из става 2. алинеја прва овог члана, Управа прибавља у складу са чланом 8. овог правилника.

Динарски, односно девизни подрачун, за посебне намене, отвара се у Управи, за сваку појединачну/конкретну намену (по закону, подзаконском акту, одлуци, уговору, програму, пројекту, одлуци о буџету, споразуму, протоколу, позивном писму и др.) и може се користити само за ту намену.

Изузетно, уколико се отвара подрачун који је ослобођен од извршења принудне наплате, а у основу за отварање подрачуна из става 1. овог члана, није наведен основ за ослобађање од принудне наплате, потребно је да КЈС, односно ДС достави Управи акт на основу кога су, сагласно прописима, средства која се воде на новоотвореном подрачуну ослобођена принудне наплате, и тај подрачун може да користи само по том основу, за конкретну намену.

Наменски динарски подрачун који је отворен за одређену намену, КЈС, односно ДС може да користи и након престанка важења акта који је био основ за пренос средстава, под условом да Управи достави нови основ за пренос средстава по истој намени, на основу кога ће бити финансиран у наредном периоду, или изјаву да ће доставити нови основ за пренос средстава након потписивања истог. Уколико КЈС, односно ДС не достави нови основ, односно изјаву, Управа привремено обуставља располагање средствима са подрачуна КЈС, односно ДС, до достављања наведене документације, након чега ће му се омогућити располагање средствима са подрачуна.

Управа може да отвори посебан наменски подрачун и уколико давалац средстава од КЈС, односно ДС, захтева достављање броја подрачуна, пре доношења основа за отварање подрачуна. Управа омогућава располагање средствима са подрачуна, након прибављања основа за отварање подрачуна, у складу са чланом 8. овог правилника.

Када је основ за отварање подрачуна на страном језику, потребно је Управи доставити и превод на српски језик или преведене стране из којих се види: уговорне стране и потписници, намена средстава, износ средстава/динамика плаћања, основ да су средства која се воде на подрачуну ослобођена принудне наплате, основ ослобађања плаћања накнаде уколико је уговорен основ за отварање подрачуна. Документ са преводом на српски језик треба да буде оверен од стране судског преводиоца или овлашћене агенције за превођење. КЈС који имају катедру за страни језик, не морају вршити превођење код судског преводиоца или овлашћене агенције за превођење, већ могу извршити превођење документа уз достављање Управи дописа да је превођење извршио овлашћени преводилац катедре.“

Наведени Правилник и Обрасци могу се преузети са сајта Управе за трезор  у делу: Документа/Прописи/Правилници/Правилник о начину утврђивања и евидентирања корисника јавних средстава и о условима и начину за отварање и укидање подрачуна консолидованог рачуна трезора код Управе за трезор (http://www.trezor.gov.rs ).

Обзиром да се документација потребна за отварање подрачуна предаје надлежној организационој јединици Управе за трезор - филијали, према седишту корисника јавних средстава, препорука је да се за детаљније информације корисник јавних средстава обрати матичној филијали. 

Дакле, отварање посебног наменског подрачуна код Управе за трезор за реализацију пројекта који се финансира од стране донатора регулисано је наведеним прописима.

Поред отварања наменског подрачуна, потребно је у одлуци о буџету планирати пројекат (у складу са Упутством за припрему програмског буџета) са одговарајућим апропријацијама намењеним за његову реализацију, исказаним на одговарајућим економским класификацијама и у складу са уговореним наменама које је захтевао донатор средстава.

У случају уговарања донације, у току буџетске године, чији износи нису могли бити познати у поступку доношења буџета, орган управе надлежан за финансије на основу тог акта отвара одговарајуће апропријације за извршавање расхода и издатака по том основу (на основу члана 5. став 6. Закона о буџетском систему). На основу решења о увођењу нових апропријација за извршавање расхода у складу са уговореним наменама за реализацију пројекта, уносе се промене у ИСИБ односно уводе се нове апропријације за реализацију пројекта како на приходној тако и на расходној страни, са извором финансирања који у складу са Правилником о стандардном класификационом оквиру и Контном плану за будзетски систем.

Када су у питању донације, извори финансирања могу  бити:

05-Донације од иностраних земаља,

06-Донације од међународних организација,

08-Добровољни трансфери од физичких и правних лица.

Даљи поступак у рачуноводственом смислу је исти као и за све остале трансакције које се врше у оквиру трезорског пословања, односно потребно је приликом књижења промена које настају током реализације пројекта испоштовати све процедуре прописане Законом о буџетском систему, Законом о буџетском рачуноводству и другим важећим рачуноводственим правилницима. Другим речима, потребно је планирати приходе и расходе/издатке пројекта на одговарајућим економским, функционалним класификацијама и изворима финансирања у одлуци о буџету као и у финансијском плану буџетског корисника, а у складу са уговореним наменама. Такође је потребно средства трошити у складу са планираним и одобреним апропријацијама, затим евидентирати настале промене у складу са важећим рачуноводственим прописима за буџетски систем и консолидовати ове податке у завршни рачун.

Програмска активност је текућа и континуирана делатност корисника буџета чијим спровођењем се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Конкретна програмска активност „0005 - Обављање делатности установа социјалне заштите“ садржи расходе установа социјалне заштите чији је оснивач ЈЛС, попут ЦСР, прихватилишта, саветовалишта, центра за пружање услуга и сл. Међутим, ово се не односи на расходе буџета за обезбеђивање услуга социјалне заштите. Расходи за услуге социјалне заштите које пружа установа чији је оснивач ЈЛС се формирају на основу цене услуга која се одређује одговарајућом одлуком. Средства за обезбеђивање услуга се преносе у одговарајућем износу који се добија множењем планираних јединица услуге и цене конкретне услуге утврђене одлуком. Ова средства се у програмском буџету, зависно од услуге, исказују у програму 11 програмска активност:

• 0002 - Породични и домски смештај, прихватилишта и друге врсте смештаја;
• 0016 - Дневне услуге у заједници;
• 0017 - Саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге;
• 0021 - Подршка особама са инвалидитетом.

Сва остала средства која се преносе установи на основу права и обавеза оснивача, исказују  се у програмском буџету у програмској активности 0005 - Обављање делатности установа социјалне заштите.