Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Ради се о пореском обвезнику које је поднео пореску пријаву у којој је извршио обрачун по фер вредности из разлога што је непокретност дата у закуп и сматра је инвестиционом некретнином (у напомени је наведено да се инвестиционе непокртености вреднују по фер вредности), а остале непокртености су обрачунали по просечној цени. Да ли је ово исправан начин обрачуна и да ли уколико се утврди да су све непокретности дате у закуп на основу уговора о закупу, треба бити обрачунате по фер методу?
Правна лица која примењује пуне МСФИ приликом вредновања средстава из групе 02, могу да бирају између две рачуноводствене политике:
- модел набавне вредности
- модел ревалоризације (фер вредности)
Инвестиционе некретнине (земљипште или зграда или део зграде или земљиште и зграда заједно) су оне некретнине које се држе ради оставривања зараде од издавања некретнина или ради увећања вредности капитала.
Правна лица која примењују пуне МСФИ евидентирање инвестиционих некретнина треба да врше у скалду са захтевима МРС 40, по методу фер вредности или по методу набавне вредности, у зависности о усвојене рачуноводствене политике. Код опорезивања ових непокретности, фер вредност се може прихватити као пореска основица само код лица која су према рачуноводственим политикама усвојило модел фер вредности за вредновање некретнина. Битно је да худу обелодањене одговарајуће информације о томе у Напоменама уз финансијске извештаје. Напомене уз финансијске извештаје, који је обавезан акт за обелодањивање, уређује, између осталог и начин вредновања некретнина. Увид у акт може се извршити на сајту АПР.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли нотар може од ЛПА да тражи решење о порезу на имовину на име продавца (код склапања купопродајног уговора), а ради утврђивања тржишне вредности у уговору?
Према Закону о јавном бележниству, јавни бележници се именују за подручје суда са овлашћењима која им преноси Основни суд. Дакле јавни белажници у оквиру своје делатности обављају и послове по одлуци суда која су им поверена. Према Закону о извршењу и обезбеђењу, добијене податке, суд и јавни извршитељ могу да обрађују само ради утврђивања имовине извршног дужника и спровођења извршења. С обзиром да се не ради ни о размени информација неопходних за предузимање активности из делокруга надлежности тих органа, (чл.7 став 5. тачка 9) ZPPPA), сматрамо да не постоји основ да се јавним бележницима достављају решења о порезу на имовину.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Пореском обвезнику је утврђена обавеза за пореску 2019. годину, решење уручено или није, и у поступку пореске контроле је утврђена промена (увећање или умањење имовине) коју је потребно евидентирати у наведенон периоду јер се односи на исти (купопродаја, поклон, наслеђе ). Да ли се утврђена обавеза - решење књижи (ако није уручено) и сторнира са датумом доношења новог решења или са датумом доношења истог?
Да би стања на картицама пореског обвезника била тачна, кљнижења на картицама у пореском рачуноводству врше се тако што се новодонето решење којим се мења обавеза књижи са датумом достављања. Обавезу по првобитно донетом решењу којим је утврђена обавеза коригујемо са датумом доспећа новодонетог решења.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли се систем за наводњавање, цевоводи на систему за наводњавање (подземни цевоводи), црпна станица и бунар (као водозахват за систем за наводњавање) могу сматрати да су у функцији примарне пољопривредне производње, пошто се правно лице позива на пореско ослобођење које је прописано одредбом чл. 12 став 1. тачка 10) Закона о порезима на имовину, односно сматрају да је њихова претежна регистрована делатност у области пољопривреде у складу са Уредбом о класификацији делатности, Законом о пљопривредном земљишту јер ти објекти нису уступљени другом лицу уз накнаду?
Према одредби члана 12. став 1. тачка 10) порез на имовину се не плаћа на непокретности-објекте обвезника пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства, односно обвезника коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште.
Према одредби члана 12. став 3. Закона, одредбе става 1. тач.2) до 11) и става 2. тог члана не примењују се на напокретности које се трајно дају другим лицима ради остваривања прихода. Трајним давањем другим лицима, у смислу члана 12. став 3. Закона, сматра се свако уступање непокретности другом лицу уз накнаду, које у току 12 месеци, непрекидно или са прекидима, траје дуже од 183 дана (члан 12. став 4. Закона).
Такође, од 1. јануара 2014. године до 31. децембра 2015. године порез на имовину не плаћа се на водно земљиште, као и на водне објекте за које је издата правоснажна водна сагласност, односно за које се водна дозвола не издаје у складу са законом којим се уређују воде, осим на објекте за узгој риба (рибњаке).
Према мишљењу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде број: 011-00-00345/2013-09 од 30.09.2013. године датом о примени одредаба Закона о пољопривредном земљишту и Закона о водама, “економски објекти који су у функцији примарне пољопривредне производње, у смислу Закона о пољопривредном земљишту, су објекти за смештај механизације (трактора, комбајна, прикључних машина, алата и друге механизације), за чување готових пољопривредних производа (воћарских, ратарских и повртарских) и објекти који се користе за гајење стоке: штале, складишта за храну-сењаци, силоси, амбари, подруми и сл. објекти за чување воде, простори за гајење (ограђени и неограђени) са надзором за пашу, ограде, испусти и др. простор одређен за ђубриште и објекти за сточне отпатке. У вези са напред наведеним, систем за наводњавање, цевоводи на систему за наводњавање и бунар (као водозахват за систем за наводњавање) су објекти који се неоспорно могу сматрати да су у функцији примарне пољопривредне производње. Исто је засновано и на чињеници да систем за наводњавање представља функционалну и техничко-технолошку целину (дефинисано и чланом 2. став 1. тачка 22. Закона о планирању и изградњи (“Сл. гласник РС”, бр. 72/2009)”.
Према мишљењу Министарства пољопривреде и заштите животне средине број: 011-00-00762/2014-09 од 27.01.2015. године, цевоводи за наводњавање и бунар сврстани у водне објекте, као и да систем за наводњавање није посебно водни објекат али се састоји из више водних објеката: захвата воде (површински или подземни), цевовода, канала и уређаја који им припадају и чине техничко-технолошку целину, на те објекте се порез на имовину не плаћа за 2014. и 2015. годину под условом да је за њих надлежни орган издао правоснажну водну сагласност, односно ако се за те објекте водна дозвола не издаје у складу са Законом о водама.” Од 2016. године потребно је да су уписани у катастар водног добра (чл. 12 ст. 7а) ЗПИ.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Након спроведеног поступка принудне наплате из непокретности пореског обвезника, непокретности које су биле предмет принудне наплате су прешле у својину ЈЛС. Обвезниик је изјавио жалбу и иста је одбијена од стране другостепеног органа, те је решење коначно. Обвезник је имао доспеле а неизмирене обавезе по више основа (порез, еколошка), а износ 1/3 вредности непокретности (по којој су непокретности прешле у својину ЈЛС) је већи од износа доспелих обавеза по свим основама. Шта треба донети након решења којим се непокретности преносе у својину ЈЛС (решење којим се утврђују трошкови поступка, решње о рапоређивању “прихода” по уплатним рачунима)? Да ли обвезник има право жалбе на та решења?
Одредбама члана 110. ZPPPA прописано је да ако се непокретност не може продати ни путем непосредне погодбе у року од шест месеци од дана доношења закључка из члана 108. став 2. овог закона, надлежни орган јединице локалне самоуправе ће донети решење којим непокретност преноси у својину ЈЛС, у вредности једне трећине утврђене почетне врености.
Решење се доставља пореском обвезнику и органу надлежном за регистар непокретности. Затим се пре свега намирује приоритетно потраживање али само до једне трећине утврђене почетне вредности непокретности. По намирењу приоритетних повериоца доставља се доказ о намирењу органу надлежном за вођење регистра, са налогом да се хипотека брише.
Трошкови поступка утврђују се у току самог поступка „закључком“ који се доставља пореском обвезнику и након тога књижи у пореском рачуноводству. Ако то нисте урадили до сада потребно је да утврдите трошкове до момента затварања потраживања на картицама јавних прихода.
Према члану 68. ZPPPA уређено је када се сматра да је порез плаћен, односно дан плаћања пореза. У ставу 1. тачка 7) то је дан када је донето решење о преносу непокретности у својину града у складу са чл.110. ста 5 Закона. То значи да ће се на картицама јавних прихода књижења извршити са стањем на тај дан. Правни основ за књижење је решење о преносу непокретности у својину ЈЛС. Књижења извршити „Р-налогом“. Не треба доносити распоредно решеје које се доноси када се непокретност прода у поступку принудне наплате и средства се уплате на пролазни рачун за принудну наплату у једном износу.
Модел закључка о утврђивању трошкова поступка.доц
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Закључен је уговор о франшизи између д.о.о. и правног лица за бензинску станицу у којем је наведено да све трошкове пословања везане за станицу сноси франшизни партнер. Комунална такса за истицање фирме на пословном простору плаћа се за делатност трговине нафтом и нафтним дериватима у различитој висини у односу на таксу за фирму у зависности од величине предузећа. Правно лице - франшизни партнер, бави се делатношћу која се не дможе подвести под делатношћу трговине нафтом и нафтним дериватима. ЈЛС, не знајући за уговор о франшизи, утврдила је обавезу бензиској станици за плаћање истицања фирме на шта је иста реаговала достављањем уговора о франшизи и захтевом за ослобађање плаћања таксе за истицање фирме? У датој пореској стуацији – које је обвезник и за коју делатност?
Према Закону о финансирању локалне самоуправе локалне комуналне таксе могу се уводити за истицање фирме на пословном простору.
Према члану 15а овог Закона, правна лица која су према закону којим се уређује рачуноводство разврстана у велика, средња и мала правна лица, у смислу закона којим се уређује рачуноводство и предузетници, а обављају делатности банкарства, осигурања имовине и лица, производње и трговине нафтом и дериватима нафте, производње и трговине на велико дуванским производима, производње цемента, поштанских, мобилних и телефонских услуга, електропривреде, казина, коцкарница, кладионица, бинго сала и пружања коцкарских услуга и ноћних барова и дискотека, фирмарину плаћају на годишњем нивоу највише до десет просечних зарада.
Чланом 16. Закона прописано је да је фирма, у смислу овог закона, сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност. Ако се на једном пословном објекту налази више истакнутих фирми истог обвезника, такса се плаћа само за једну фирму. За сваку фирму истакнуту ван пословног објекта плаћа се такса за сваку истакнуту фирму.
Члан 17. Закона прописује да јединица локалне самоуправе може утврдити локалне комуналне таксе у различитој висини зависно од врсте делатности, површине и техничко-употребних карактеристика објеката, величине правног лица у смислу закона којим се уређује рачуноводство и по деловима територије, односно у зонама у којима се налазе објекти, предмети или врше услуге за које се плаћају таксе.
Члан 18. Закона прописује да актом скупштине јединице локалне самоуправе, којим се уводи локална комунална такса, утврђују се обвезници, висина, олакшице, рокови и начин плаћања локалне комуналне таксе.
Да би правилно задужили обвезника фирмарином, потребно је да примените одредбе из ваше Одлуке, односно, како сте вашом одлуком о локалним комуналним таксама прописали да се такса плаћа на основу делатности коју обвезник фактички обавља, без обзира на претежну делатност, или другачије. Затим је потребно да имате доказ да је обвезник истакао назив или име које упућује на то да обавља делатност на предметном пословном простору или да обвезник поднесе пријаву у којој то наводи.
Значи, да би фирмарина била утврђена мора да постоји правни основ у одлуци јединице локалне самоуправе, али И доказ да је назив правног лица фактички истакнут на пословном простору који користи.
Комунална такса за истицање фирме на пословном простору, као јавни приход не може се посебно уговарати из разлога што је то законска а не уговорена обавеза. Однос закуподавац-закупац нема карактер пореско-правног односа, као односа јавног права, већ облигационог односа који су уговорне стране својом вољом засновале. Према наведеном, администрирање овог јавног прихода, уређено је законским и подзаконским актима а не уговорима.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Утврђена је накнада за постављање тенде на основу Решења о одобрењу за заузеће јавне површине издатог од стране Одељења за урбанизам. У међувремену је добијено Решење којим је по жалби пореског обвезника, Одељење за урбанизам првобитно Решење заменило новим Решењем на основу којег произилази да треба да утврдимо накнаду у мањем износу. Молимо Вас да објавите модел Решења које треба да се уради.
С обзиром да је у питању поступак који је окончан коначним решењем против кога се не може изјавити жалба, а да се има нова чињеницу, која је констатована решењем о одобрењу Одељења за урбанизам, која ће довести до другачијег решења управне ствари, сматрамо да је потребно да се донесе решење о понављању поступка којим ће се дозволити понављање поступка (чл. 181 ЗУП-а), поништити већ донето решење (чл. 182 ЗУП-а) и утврдити обавезу према новом решењу о одобрењу.
Модел решења_понављање поступка и поништавање решења.доц
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У поступку плаћања пореског дуга обвезник нуди као средство обезбеђења плаћања – хипотеку на непокретности. Да ли је обавезно да сходно Закону о проценитељима, процену вредности непокретности изврши лиценцирани проценитељ или се може прихватити процена судског вештака грађевинске струке?
Чланом 74. став 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је да ако се дуговани порез обезбеђује хипотеком на непкретности, тржишна вредност средстава обезбеђења не може бити мања од 120% висине дугованог пореса чија се наплата обезбеђује.
Ако се од дужника, као средство обезбеђења наплате, захтева упис хипотеке на непокретности, ЛПА опредељује дужникову конкретну непокретност или више њих, водећи рачуна да непокретност није оптерећена хипотеком у корист другог повериоца, да њена тржишна вредност није мања од 120% износа дугованог пореза, као и да се принудна наплата из те непокретности њеном продајом, за случај да дужник не поштује одобрену динамику плаћања доспелог дуга и прописане рокове за плаћање текућих обавеза, може ефикасно извршити.
Ако се од дужника као средство обезбеђења наплате захтева упис хипотеке на напокретности – дужник подноси оверени препис листа непокретности издатог од старне организационе јединице РГЗ-а, у коме је, на основу заложне изјаве дужника, уписана хипотека на конкрентој непокретности дужника у корист ЈЛС, ради обезбеђења наплате дугованог пореза чије се одлагање захтева.
Сматрамо да се у поступку одлагања плаћања пореза на рате, када се као средство обезбеђења плаћања даје хипотека на конкретно опредељеној непокретности, могу прихватити процене тржипне вредности конкретне непокретности које су извршене од стране судских вештака и од стране лиценцираних проценитеља.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како супружници подносе пореске пријаве за заједничку имовину?
Порески обвезник подноси пријаву за непокретност, односно удео у непокретности, за који му је настала пореска обавеза.
Сваки супружник као ималац права заједничке својине на непокретности, односно на земљишту површине преко 10 ари на којем удели нису одређени, а које је стечено на основу уговора о купопродаји, подноси пореску пријаву за ½ непокретности.
Мисљење министарства финансија-супрузници приликом продаје.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У вези са текстом решења који се добија из система приликом усвајања жалбе пореског обвезника, односно део решења који ЛПА не мења, како у систему ЈИС поништити - укинути решење пореском обвезнику и одштампати текст решења?
Када се решава о жалби у првостепеном постуку може се користити искључиво када се врши замена донетог решења, значи када се мења утврђена обавеза из разлога који су наведени у жалби, али обавеза постоји. Дакле, усваја се жалба и утврђује нова обавезу због усвајања жалбених навода из којих разлога и у диспозитиву решења и стоји став „овим решењем се замењује решење број...“.
У конкретном случају ће се донети појединачно решење којим ће се решити о конкретној порескоправној ситацији. Дакле, усваја се жалба, понавља се поступак и поништава донето решење на које је уложена жалба.
Дакле диспозитив решења би требало, између осталог, да садржи и следеће наводе: 1) Усваја се жалба пореског обвезника изјављена …..2) Понавља се поступак у пореској ставари утврђивања пореза на имовину....3) Поништава се решење о утврђивање обавезе пореза на имовину________број_________ од_____. Наравно диспозитив решења мора да садржи и све дуге уобичајене налоге.
Усвајањем жалбених навода на решење о утврђивању обавезе за годишњи порез на имовину, може се поништити само донето решење за 2019. годину. Уколико се има проблем са донетим решењима за претходне године, може се донети решење о понављању поступка по службеној дужности доношењем појединачних решења за сваку годину и поништити већ донета решења.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како се опорезује рибњак? Како се подноси пореска пријава за рибњак?
Одредбама члана 12. Закона о порезима на имовину које уређују пореска ослобођења ставом 1. тачка 7а), прописано је да се порез на имовину не плаћа на: „водно земљиште и водне објекте који су уписани у регистар катастра водног добра, односно катастра водних објеката, осим на објекте за узгој риба (рибњаке).”
С обзиром да је у Катастру уписан објекат „рибњак“, утврђивање пореза на имовину за предметни објекат опредељује постојање предмета опорезивања и постојање опорезивог права, државине или коришћења; затим утврђивање обвезника пореза на имовину, да ли је правно или физичко лице (које води, односно које не води пословне књиге).
Водећи рачуна о наведеном, порез теба да се утврди за објекат-рибњак, а за парцеле на којима се граде објекти (рибњаци) које су дате у закуп инвеститору потребно је да се утврди порез на грађевинско земљиште, по праву својине. Која ће се пореска пријава доставити зависи од тога да ли је обвезник правно или физичко лице, односно да ли порески обвезник води или не води пословне књиге.
Што се тиче парцела које су дате у закуп инвеститору и да се објекти (рибњаци) још увек граде, било би важно да се прибави уговор којим је можда и дефинисано питање изграђених објекта-рибњака, са становишта стицања опорезивих права, коришћења или државине, након утврђивања настанка пореске обавезе (чл. 10. Закона о порезима на имовину) за објекте-рибњаке.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како решити предузеће које је било у стечају па се продало, купац купио чисту активу, а остали дугови, с тим да је купац задржао стари ПИБ, само је променио форму друштва?
У случају продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни поступак у односу на стечајног дужника се обуставља, решењем Привредног суда. Новац добијен продајом стечајног дужника као правног лица, као и имовина која није била предмет процене (везано за продају), улазе у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља. Стечајна маса се региструје у регистру стечајних маса код АПР и њу заступа стечајни управник. Према одредби става 6. члана 136. Закона о стечају за потраживања која су настала до обуставе стечајног поступка ни стечајни дужник ни његов купац не одговарају повериоцима. Пошто је према одредби члана 20. став 4. Закона о пореском поступку и пореској администрацији измирење пореске обавезе лица у стечају уређено законом којим се уређује стечај, јасно је да пореске обавезе за лице које је као стечајни дужник продато измирује стечајна маса у односу на коју се стечајни поступак наставља.
Сматрамо да је након правоснажности решења о обустављњу стечајног поступка у односу на стечајног дужника из разлога његове продаје као правног лица, обавеза да се у пореском рачуноводству искњиже све обавезе са ПИБ стечајног дужника на ПИБ стечајне масе над којом се стечајни поступак наставља. Стечајни дужник постаје активно правно лице без обавеза по пријавама потраживања и обавеза које су настале до дана продаје стечајног дужника као правног лица. Дакле, све обавезе настале до момента продаје стечајног дужника као правног лица се намирују из стечајне масе са ПИБ стечајне масе. У пореском рачуноводству на ПИБ стечајне масе врше се књижења према решењима о деоби стечајне масе а која би требало да буду донета у складу са закључком о признатим и оспореним потраживањима. Након завршене деобе стечајне масе и правоснажношћу решења о закључењу стечајног поступка над стечајном масом (у конкретном случају), на основу кога се спроводи брисање из регистра АПР, стиче се правни основ да се изврше и друга књижења на ПИБ стечајне масе.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.