Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Можете ли објавити форму уверења за правна лица која озакоњују објекат, као и кратко објашњење.
Модел уверења за правна лица - ozakonjenje.docx
Садржај уверења свакако треба прилагодити свакој појединачној ситуацији.
Чланом 11. Закона о озакоњењу прописано је да по утврђивању испуњености услова за озакоњење објекта, пре доношења решења о озакоњењу у складу са овим законом, власник незаконито изграђеног објекта доставља и доказ да је за свој незаконито изграђени објекат поднео пријаву за утврђивање пореза на имовину, ако се о томе не води службена евиденција. Подаци наведени у пореској пријави морају одговарати садржини техничког документа и подацима из елабората геодетских радова који се достављају у поступку озакоњења.
За правна лица обвезник не може доставити копију пријаве као доказ, јер се за пријаве из ранијих година пријемним печатом није оверавао сваки лист пореске пријаве, Прилога и Подприлога, а од 2019, када се пријаве подносе електронским путем, нема могућности штампе поднете пореске пријаве са доказом да је пријављена предметна непокретност која се озакоњује.
С обзиром да код правних лица, копија пријаве нити потврда о пријему електронске пријаве, није валидан доказ да је податак за озакоњење садржан у поднетој пореској пријави, ЛПА може по захтеву обвезника да изда уверење које треба да садржи све податке које обвезник захтева, а односе се на чињенице о којима се води службена евиденција и потребне су за озакоњење.
Такође, узимајући у обзир да се о поднетим пореским пријавама води службена евиденција, по писаном захтеву службе која ради озакоњење, не издаје се уверење, већ се у форми дописа даје обавештење – информација и наводе тражени подаци.
У сваком случају, са надлежном службом која ради озакоњење може се договорити један од два начина поступања, или по потреби и оба.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Можете ли да објавите форму решења за накнаду за коришћење јавних површина, код физичких лица? Да ли се ова решења књиже (задужују) Р-налогом кроз програм или постоји посебна апликација?
Модел решења_накнада за коришћење простора на јавној površini_2019.docx
Решење постоји у апликацији, само свака ЛПА треба да прилагоди текст решења својим актима. Решења не треба књижити Р-налогом, већ доносити решења у апликацији.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли куће и станове који се издају туристима, а имају Решење надлежног органа о категоризацији, опорезивати као пословни простор?
Мишљење Министарства финансија 10/2016.пдф
Мишљење Министарства финансија 11/2014.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како порески обвезник није узео у обзир износ по решењу из контроле, већ износ који је навео у првобитној PPI-1, мора се започети пореска контрола пореске пријаве којом се пријављује измена утврђеног пореза. Како би гласио диспозитив решња из контроле (да ли се утврђује престанак дела обавезе)? Може ли се објавити модел таквог решења.
Ако решење о контроли буде поништено, онда ће се у поновном поступку, због нових чињеница, поништити решење о контроли пореске пријаве којом је пријављена измена утврђеног пореза и онда остају на стању њихове пореске пријаве.
У образложењу утврђује се умањење утврђеног пореза које није утврђено поднетом пореском пријавом.
Табеларни приказ računice.xlsx
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Предузетничка фотографска радња узима у закуп пословну просторију у којој обавља делатност а реч је у ствари о заједничкој просторији свих станара у стамбеној згради. Предузетник има Уговор о закупу заједничке просторије са Стамбеним заједницама које заступа професионални управник. Кога у овој ситуацији задужити порезом на имовину, тј. ко је порески обвезник?
Закон о порезима на имовину у одредбама члана 6. став 2) прописује корисну површину као елеменет вредности непокретности за утврђивање пореске основице. За објекат је то, збир подних површина између унутрашњих страна ободних зидова објекта (из које су искључене површине балкона, тераса, лођа, степеништа изван габарита објекта, неадаптираног таванског простора и простора у заједничкој недељивој својини свих власника посебних делова истог објекта, осим површине испод носећих зидова и носећих стубова који пролазе кроз објекат који су истовремено посебан и заједнички део објекта), а за објекат који нема хоризонталну подну површину или ободне зодове корисна површина је површина његове вертикалне пројекције на заемљиште. Према наведеном простор који је у заједничкој недељивој својини, који по положају и намени служи згради-објекту као целини, не укључује се у корисну површину објекта, односно посебног дела објекта. Према одредбама члана 19. Закона о основама својинско-правних односа, право својине на посебном делу зграде може постојати на стану, пословној просторији или гаражи, односно гражном месту. На заједничким деловима зграде и уређајима у згради власници посебних делова зграде имају право заједничке недељиве својине.
Одредбама члана 2. Закона о порезима на имовину прописани су предмети опорезивања. Када је у питању закуп, опорезиво је само право закупа, одосно коришћења, стана или куће за становање, конституисано у корист физичког лица, што се односи на право закупа за период дужи од једне године или на неодређено време, за који је прописано плаћање непрофитне закупнине или закупнине која се обрачунава применом прописаних критеријума и мерила, у скалду са законима којим се уређују:становање и одржавање зграда, односно у складу са посебним прописима којима је било уређено становање који су престали да важе даном почетка примене закона којим је уређено становање и одржавање зграда, јавна својина, права бораца, војних инвалида и породица палих бораца, збрињавање избеглица.
Дакле, предузетник који обавља делатност у пословној просторији која има статус „заједничке недељиве својине“ свих власника посебних делова те зграде, а по основу уговора о закупу са стамбеном заједницом, за време трајања закупа није порески обвезник за ту непокретност.
У конкретној порескоправној ситуацији нема опорезивог права па нема ни пореског обвезника.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У поступку продаје непокретности, када је продата непокртност остало је након намирења дуговања вишак средстава на рачуну. Сачекан је моменат правоснажности решења о упису хипотеке Пореске управе, како би се по њиховој инструкцији вратио новац. Међутим обвезник је ушао у стечај, тако да стечајни управник сада сугерише да тај новац улази у стечајну масу. Коме треба да се врати новац? Да ли пореској управи или да се поступи по инструкцији стечајног упавника?
Поступак са оствареним приходом од продаје непокретности у поступку принудне наплате, уређен је одредбама члана 111. ZPPPA.
Уплата износа за који је извршена продаја непокретности, купцу, врши се на евиденциони рачун, са обавезом пореског органа да без одлагања, донесе распоредно решење из члана 93. став 4. ZPPPA , којим се распоређује уплата са евиденционог рачуна на рачуне јавних прихода прописане Правилником о условима и начину вођења рачуна за уплату јавних прихода и распоред са тих рачуна, према редоследу намирења из члана 70. ZPPPA. У исто време врши се распоређивање и уплата за износ трошкова принудне наплате и увећање пореског дуга који у себи не садржи камату и који је предмет принудне наплате на прописане уплатне рачуне.
Распоредно решење се, заједно са попуњеним налозима за пренос, без одлагања, доставља на извршење Управи за трезор – надлежној филијали. Број попуњених налога за пренос мора да одговара броју рачуна на које се врши распоред средстава (прекњижавање са евиденционог рачуна на рачуне јавних прихода на којима је исказан дуг).
Поштујући и одредбе Правилника о пореском рачуноводству да се уплате морају дневно распоређивати на уплатне рачуне из групе 843, сматрамо да сте до сада морали решити (према докуметацији којом располажете) да ли се вишак средстава од продаје непокретности враћа пореском обвезнику или сматрате да имате законски основ да чекате правноснажност решења другог хипотекарног повериоца и да вишак средстава држите и даље на евиденционом рачуну. Уплаћени јавни приходи и примања распоређују се корисницима сваког радног дана (члан 27. Правилника о условимаи начину вођења рачуна за уплату јавних прихода и распопред средства са тих рачуна).
Сматрамо да је дан распоређивања средстава са пролазног рачуна за уплату јавних прихода у поступку принудне наплате на рачуне групе 843, (када сте намирили ваше потраживање), дан када сте морали да одредите и ваше поступање према вишку средстава од продаје непокретности у поступку принудне наплате, а све у зависности од времена стицања заложног права од стране Пореске управе, као другог хипотекарног повериоца. Такође сматрамо да уколико одлучите да вишак средстава вратите пореском обвезнику, сада стечајном дужнику, та средства би требало да будуи део стечајне масе за поделу стечајним повериоцима.
Појам стечајне масе уређен је чланом 101. Закона о стечају а општа правила деобе чланом 138. наведеног Закона. Стечајну масу чини целокупна имовина стечајног дужника у земљи и иностранству на дан отврања стечајног поступка, као и имовина коју стечајни дужник стекне током стечајног поступка. Стечајну масу за поделу стечајним повериоцима (деобну масу), чине новчана средства стечајног дужника на дан отварања стечајног поступка, новчана средства добијена настављањем започетих послова и новчана средства остварена уновчењем ствари и права стечајног дужника, као и потраживања стечајног дужника наплаћена у току стечајног поступка.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Донета је Одлука о коверзији потраживања града по основу изворних јавних прихода за АД предузеће. Учешће града у основном капиталу исказано кроз акције износи - 254 акције, које се налазе у Централном регистру хартија од вредности у депоу. Шта треба предузети да се исте упишу у власништво града?
Стечај се, у смислу Закона о стечају, спроводи банкротством или реорганизацијом.
Под банкротством се подразумева намирење поверилаца из вредности целокупне имовине стечајног дужника, односно стечајног дужника као правног лица.
Под реорганизацијом се подразумева намирење поверилаца према усвојеном плану реорганизације и то редефинисањем дужничко-поверилачких односа, статусним променама дужника или на други начин који је предвиђен планом реорганизације.
По доношењу решења о банкротству, стечајни управник започиње и спроводи продају целокупне имовине, имовинске целине или појединачне имовине стечајног дужника, односно продају стечајног дужника као правног лица (начин уновчења), у складу са Законом о стечају и националним стандардима за управљање стечајном масом.
Предмет продаје може бити стечајни дужник као правно лице, уз сагласност одбора поверилаца и уз претходно обавештење разлучних и заложних поверилаца. После продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни поступак се у односу на стечајног дужника обуставља. Новац добијен продајом стечајног дужника, као и имовина стечајног дужника улазе у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља.
Стечајна маса региструје се у регистру стечајних маса који води орган надлежан за вођење регистра привредних субјеката и заступа је стечајни управник. У регистру привредних субјеката и другим одговарајућим регистрима региструју се промене (правне форме, оснивача, чланова и акционара и других података) на основу решења из члана 133. став 13. Закона о стечају, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Стечајну масу за поделу стечајним повериоцима (деобну масу), чине новчана средства стечајног дужника на дан отварања стечајног поступка, новчана средства добијена настављањем започетих послова и новчана средства остварена уновчењем ствари и права стечајног дужника, као и потраживања стечајног дужника наплаћена у току стечајног поступка.
Одредбама члана 163а. ставом 1. тачка 3) ZPPPA, прописано је да се у ванбилансном пореском рачуноводству воде неплаћене пореске обавезе које су предмет намирења у складу са законом којим се регулише стечајни поступак путем банкротства, до окончања стечајног поступка.
Узимајући у обзир да се стечајни поступак, након продаје стечајног дужника као правног лица, даље наставља над ПИБ СТЕЧАЈНЕ МАСЕ, као и чињеницу да се стечајни поступак може спороводити само банкротством или реорганизацијом, након искњижавања потраживања са ПИБ стечајног дужника на ПИБ стечајне масе (у редовном рачуноводству), у ванбилансно пореско рачуноводство се према ZPPPA преносе неплаћене пореске обавезе са ПИБ стечајне масе.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је ситуација где је извршена продаја стечајног дужника а.д. као правног лица и нови власник тражи раскњижење обавеза насталих пре продаје из стечаја. Неопходно појашњење око доношења решања и начина књижења у ванбилансна потраживања.
У вези преноса акција које су уписане у поступку конверзије потраживање по основу неизмирених изворних јавних прихода у трајни улог у капиталу привредног друштва, обавештавамо Вас следеће:
Након уписа власништва над акцијама код ЦРХоВ у вашу корист, које се налазе на привременом рачуну потребно је дописом се обратити вашем брокеру да се изврши пренос акција на власнички рачун повериоца. Пренос акција врши се сачињавањм НАЛОГА ЗА ПРЕНОС ФИНАНСИЈСКИХ ИНСТРУМЕНАТА од стране брокера коме ћете у поменутом допису доставити неопходне податке:
1) Тачан назив повериоца;
2) ПИБ и МБР повериоца;
3) Број власничког рачуна ХоВ;
4) Лице овлашћено за потпис налога за пренос.
У прилогу дописа такође доставити и правни основ за упис власништава над акцијама и ако је потребно и другу документацију.
Брокер ће доставити четири примерка налога за пренос хартија од вредности, која ћете попунити и два налога потписана и оверена од стране налогодавца доставити брокеру на даље поступање у поступку прекњижавања хартија од вредности са привременог рачуна на власнички рачун.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како прокњижити пренос непокретности у својину ЈЛС, са ког рачуна вратити средства ако је 1/3 вредности непокретности већа од пореског дуга? Да ли може да се објави неки пример распоредног решења?
Уколико се непокретност не може продати ни путем непосредне погодбе у року од шест месеци од дана доношења закјлучка о одређивању продаје непокретности путем усменог јавног надметања, порески орган ће донети решење којим непокретност преноси у својину јединице локалне самоуправе, у вредности једне трећине утврђене почетне вредности непокретности. Решење о преносу непокретности доставља се пореском обвезнику и органу надлежном за регистар непокретности.
Орган надлежан за евиденцију непокретности у државној својини дужан је да у року од 30 дана од дана правоснажности решења о преносу непокретности пренете у својину јединице локалне самоуправе преузме у државину (члан 110. став 11) ZPPPA).
Поступање са непокретностима које Република стекне у поступку принудне наплате пореза ближе је уређено Уредбом о поступању са одређеним стварима у државној својини. Сагласно Уредби (чл.8-10), организациона јединица Пореске управе надлежна за спровођење принудне наплате пореза, одмах а најкасније у року од 3 дана од дана правоснажности решења којим се у својину Републике преносе непокретности, доставља Републичкој дирекцији за имовину решење са писменим позивом да непокретности из решења преузме у државину. Након тога Дирекција у року од 3 дана од дана пријема решења и позива у писаној форми обавештава Пореску управу о радном дану и сату када ће се извршити преузимање непокретности и о лицу овлашћеном за преузимање. Пореска управа предаје, а Дирекција преузима непокретности у државину записником о примопредаји који потписују и оверавају овлашћена лица уз предају средстава која омогућавају државину на непокретностима.
С обзиром да је изнет законски оквир за поступање у овим пореско-правним ситуацијама у поступку принудне наплате од стране Пореске управе, а да сагласно одредбама члана 2а. и 2б. ZPPPA, ЈЛС има иста овлашћења као и Пореска управа како при утврђивању, наплати и контроли тако и код преноса права својине на покретним и непокретним стварима у поступку принудне наплате изворних јавних прихода ЈЛС, сматрамо да би у конкретном случају требало да се решење о преносу непокретности у својину јединице локалне самоуправе, у вредности једне трећине утврђене почетне вредности непокретности, достави организационој јединици која се бави имовинско-правним пословима. Након спроведених књижења у пословним книгама општине на рачунима имовине, доноси се распоредно решење којим се затварају потраживања по основу јавних прихода, а разлика између висине потраживања и трећине вредности непокретности се враћа пореском обвезнику са позиција општинског буџета којима располажу службе које се баве имовинскоправним пословима.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Можете ли да објавите пример Записника о примопредаји непокретности и пописне листе за покретне ствари?
Принудна наплата из покретних ставри уређена је чл. 99-104. ZPPPA. О попису и процени саставља се: „Записник о попису и процени (по потреби и заплени, чл. 101. став 5. ZPPPA) покретних ствари у поступку установљавања заложног права на покретним стварима“(чл. 101. став 3. ZPPPA).
Попису и процени покретних ставари присуствују: порески извршитељ, два сведока, проценитељ, порески обвезник или пуномоћник, што се све констатује у уводном делу записника. Попис и процена покретних ствари требало би да буду саставни део поменутог записника, при чему сами креирате колоне са подацима о покретним ставрима које пописујете.
Уколико се попис врши на посебним листама то се мора констатовати у записнику, нумерисати свака страна и свака страна пописне листе требало би да буде потписана од напред наведених лица.
Садржај пописне листе зависи од врсте покретних ствари које се пописују и процењују (на пример: ако су то возила у пописној листи се наводи: врста возила, регистарска ознака, марка тип, број шасије, број мотора, година производње, снага мотора, радна запремина мотора, носивост и процењена вредност). Дакле садржај пописне листе опредељује покретна став која се пописује и процењује.
У записнику се констатује завршетак пописа и процене а потписују га сведоци, проценитељ, порески обвезник и порески извршитељ.
Предаја непокретности између пореског обвезника и пореског извршитеља (ЛПА), врши се записнички после испражњења непокретности од ствари и лица.
ЗАПИСНИК о предаји непокретности.доц
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Ради се о случају да се повереник за избеглице и миграције општине обратио Општинском већу са захтевом за отпис пореског дуга за избегличке породице, закључно са 2017. годином. У образложењу захтева наведено је да је власник непокретности на којој су саграђени станови, била општина и Комесаријат за избеглице. У међувремену су почев од 2018. године, носиоци тих домаћинстава, добили решења о праву својине на становима. Да ли има основа за отпис дуга у конкретном случају, због тога што је утврђивана пореска обавеза избеглим лицима, као корисницима државних станова, по пореским пријавама од 2009. године?
Законом о порезима на имовину прописано је да је предмет опорезивања и „право закупа стана или стамбене зграде у складу са законом којим је уређено становање, за период дужи од једне године или на неодређено време“ (Сл.гласника РС број 260/01...5/09).
Одредбе члана 4. прописују пореског обвезника. Ставом 4. прописано је: “У случају кад на непокретности, коју је стекла и користи јавна служба (јавно предузеће, установа) и друга организација чији је оснивач Република Србија, односно предузеће и друга организација улагањем државног капитала, у државној својини у складу са законом којим се уређују средства у својини Републике Србије, порески обвезник је корисник непокретности.
Да би се утврдило да ли су избегла лица имала опорезиво право, сматрамо да је потребно да се изврши увид у сачињене „уговоре о коришћењу државних станова“, односно да се утврди да ли тако сачињени уговори могу да се сматрају уговорима о закупу према Закону о становању, у ком случају постоји опорезиво право или се пак могу применити одредбе члана 4. став 4. Закона о порезима на имовину.
Такође подсећамо и на одредбе о застарелости према ZPPPA.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Код пореског дужника планира се да се ради упис хипотеке и процена, и мало је нејасна имовинска ситуација. Поменути порески обвезник има зграду у својини под земљиштем на коме је у катастру уписано право коришћења. Код зграде пише држалац, својина приватна. Да ли може да се на ову непокретност ради хипотека и на земљу и на објекат и које су последице по купца због тога што земљиште има само право коришћења?
Установљавање законског заложног права у корист пореског повериоца, ради обезбеђења пореског потраживања у принудној наплати пореза на стварима, односно имовинским правима пореског обвезника уређено је одредбам чл. 86.-91. ZPPPA.
У пореском поступку принудне наплате пореског дуга решењем се налаже Републичком геодетском заводу-Служби за катастар непокретности, да изврши упис заложног права - хипотеке на конкретном објекту пореског обвезника при чему ћете осим детаљог описа објекта навести и стварно право које је уписано у РГЗ, посебно за објекат, а посебно за земљиште на коме се тај објекат налази.
Дакле, у налогу диспозитива решења о упису заложног права у РГЗ, осим описа предметног објекта на коме се врши упис заложног права које се налази на конкретној катастарској парцели, мора се дати и опис катастарске парцеле на којој се објекат налази и навести стварно право које је уписано у РГЗ, у конкретном случају, је то право коришћења земљишта и право својине на објекту.
Законом о промету непокретности одредбама члана 3. прописано је да се преносом права својине на згради, односно другом грађевинском објекту, истовремено преноси и право својине на земљишту на којем се зграда налази, као и на земљишту које служи за редовну употребу зграде. Преносом права својине на згради изграђеној на земљишту на коме власник зграде нема право својине, већ само право коришћења или право закупа, преноси се и право коришћења или право закупа на земљишту на коме се зграда налази, као и на земљишту које служи за редовну употребу зграде.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.