Питања и одговори

Члан 93. Закона о стечају прописује да од дана отварања стечајног поступка не може се против стечајног дужника, односно над његовом имовином, одредити и спровести принудно извршење, нити било која мера поступка извршења осим извршења која се односе на обавезе стечајне масе и трошкова стечајног поступка.

Члан 103. Закона о стечају прописује да трошкови стечајног поступка обухватају:

1. судске трошкове стечајног поступка;
2. награде и накнаде стечајном управнику и/или привременом стечајном управнику; 
3. друге издатке за које је законом предвиђено да се намирују као трошкови стечајног поступка.

Обавезе настале по основу пореза у току трајања стечајног поступка представљају трошкове стечајног поступка, односно обавезе стечајне масе, па се у складу са чланом 93. Закона о стечају могу и принудно наплатити. 

За потраживања која су настала након отварања стечајног поступка, статус ЛПА је статус повериоца трошкова стечајног поступка, односно обавеза стечајне масе, а не стечајног повериоца, па се за таква потраживања може тражити принудна наплата.

Мишљење Министарства финансија са мишљењем Министарства привреде.пдф

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 33. став 5. Закона о порезима на имовину прописано је да промене у току пореске године од значаја за висину обавезе по ооснову пореза на имовину не утичу на утврђивање пореске обавезе за ту годину истом обвезнику, осим у случају из чл. 33в став 1. тачка 6) овог закона. 

Ове промене физичка лица пријављују до 31. јануара, а правна лица тек са следећом пореском пријавом. 

То су најчешће следеће промене: 

- реконструкција објекта - пријављује се из разлога што се након ње скраћује период за који се умањује вредност непокретности која чини пореску основицу, што је од утицаја на висину пореза на имовину обвезника који не воде пословне књиге; 

- доградња објеката - када је доградњом повећана корисна површина објекта или посебног дела објекта, промена се пријављује јер је од утицаја на висину пореске обавезе за тај објекат, односно посебни део;

- припајање објекта или његовог посебног дела делу за који у претходној години обвезник пореза на имовину није био порески обвезник (нпр. ако се пословни простор прошири припајањем нове просторије, чиме се повећава корисна површина, као опорезива површина); 

- ака порески обвезник физичко лице не станује више у кући за становање или стану за који је користио право на порески кредит од 50% утврђеног пореза а највише 50%, промена се мора пријавити до 31. јануара пореске године. Губитак права на порески кредит од утицаја је на висину утврђеног пореза; 

- ака  порески обвезник физичко лице у текућој години отпочне да станује у кући за становање или стану који у текућој години није имао право на порески кредит јер у њему није становао, ту промену пријављује јер ће за пореску годину имати право на порески кредит;

- навршетак 65 година свих лица која станују у кући за становање или стану површине до 60 м2, који није на градском грађевинском земљишту или земљишта у грађевинском подручју и није дат у закуп, јер навршетак 65 година од стране свих лица услов су за порески кредит, што је од утицаја на висину пореске обавезе која се умањује за 75%. Давањем конкретне непокретности у закуп, обезник губи право на порески кредит;

- када се у текућој години повећа корисна површина изнад 60 м2 зграде или стана површине до 60 м2, који није на градском грађевинском земљишту или земљишта у грађевинском подручју и није дат у закуп, обвезник губи право на порески кредит који износи 75% утврђеног пореза;

- промена намене непокретности у текућој години, тако да се она разврстава у другачију групу одговарајућих непокретности из члана 6а Закона о порезима на имовину у односу на групу у коју је била разврстана код утврђивања пореске основице за текућу годину. 

Не пријављују се промене на имовини које нису од утицаја на висину пореске обавезе (нпр. промена столарије, врсте подова, постављање изолације и сл.). Не пријављују се ни евентуална оштећења на конкретном објекту, осим ако је дошло дуо рушења објекта, што има за послдицу престанак пореске обавезе на том објекту, које се пријављује у року од 30 дана. 

Када порески инспектор на терену утврди да је површина непокретности већа или мања од површине на коју је утврђена обавеза пореза, односно од површине за коју је поднета пореска пријава, потребно је да се поред констатовања веће површине, утвди датум кад се десила промена (претпоставка је да део објеката није дограђен или срушен тог или rethodnog дана). Од обвезника и из евиденција других органа треба утврдити тачно и потпуно чињенично стање у смислу када је дошло до промене површине. Ако се промена десила у току текуће године, онда се иста може прихватити за утврђивање пореза за следећу годину (јер је то промена у току године која не утиче на утврђивање пореза за ту годину). 

Али, ака се утврди да је промена површине настала раније, пре текуће године, тада се за физичка лица понавља поступак утврђивања пореза (због нових чињеница), водећи рачуна о застарелости права на утврђивање, а за правна лица се спроводи поступак контроле. 

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Погледати Мишљење Министарства финансија у коме је наведено да се блокадом рачуна предузетничке радње може наплатити порез на имовину физичког лица јер не постоји одвојени правни субјективитет радње и њеног власника (физичког лица). 

Мишљење Министарства финансија.пдф

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У наведеном случају треба почи од тога да је обвезник пре доношења решења којим је утврђена застарелост у већем износу, а након жалбе обвезника, редовно измиривао све обавезе по решењу о одлагању плаћања дугованог пореза, јер ако није, исто је требало укинути код првог неплаћања, без могућности поновног одобравања одлагања плаћања дугованог пореза. 

Ако је обвезник редовно плаћао рате репрограма, сматрамо да због нових чињеница (а то је додатно извршен отпис по жалби и решењу другостепеног органа), треба донети решење укидању решења о репрограму (технички се ради као да је платио све преостале рате), али се не ради отпис преостале камате (50%).

У образложењу треба навести да се репрограм укида због нових чињеница, односно извршеног отписа.

С обзиром да је извршен отпис и да се на упиту види преостали дуг по старом репрограму, требало би сачинити записник о усаглашеном стању (или да обвезник потпише упит стања као сагласност), и донети ново решење о репрограму којим се замењује претходно решење. Број рата у новом решењу је једнак преосталом броју рата из првог решења, при чему ће износи рата и камате бити мањи због отписа дела дуга.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Проблем је направила Уредба која се мењала и ступила на снагу 27.7.2019. Том изменом је прописано да надлежни орган за утврђивање таксе за физичка лица није орган који врши категоризацију смештаја већ надлежни орган ЈЛС, при чему није прецизирано који еј то надлежни орган., што значи да се може тумачити и да ЛПА нема право да утврди таксу само за период од 1.7. до 27.7.2019. године. 

Али ако се има у виду да се боравишна такса за физичка лица, у скалду са Уредбом, увек утврђује за цела тромесечја, онда нема ни начина да се тромесечје од 1.7.до 30.9. дели на краће периоде.

Значи, за решења о категоризацији смештаја која важе и за период пре ступања на снагу васе одлуке о боравишној такси (којом је ЛПА одређен као надлежни орган), и за која у складу са Уредбом треба да буде утврђена боравишна такса и за тај период (пре 17.10.2019), сматрамо да нема основа да боравишна такса за тај период не буде утврђена.

Сматрамо да је најцелисходније да се од надлежног органа општине који врши категоризацију смештаја добије писано обавештење за који период треба да се утврди такса. С обзиром да орган ЈЛС који врши категоризацију смештаја, нема техничких могућности да изврши обрачун таксе за период од 1.7. до 27.07. а ни до 17.10.2019, сматрамо да је најцелисходније и најрационалније да се то питање надлежности реши на предложени начин (договором), односно да ЛПА својим решењем обухвати цео период, јер обвезник треба да плати таксу без обзира који орган је утврдио. Сматрамо да је веома мала вероватноћа да се обвезник жали на решење ЛПА за цео период, позивајући се на то да ЛПА није надлежна за утврђивање таксе за период пре 17.10.2019. мада би и то могло да се брани тиме да је измена Уредбе извршена 27.7. и да се такса утврђује по тромесечјима.

Уколико решења о категоризацији смештаја не садрже све елементе потребне за обрачун боравишне таксе, ЛПА треба да се писаним путем обрати надлежном органу који је донео решење о категоризацији смештаја И да затражи све елементе за утврђиванеј таксе. Тај орган је надлежан за давање свих података од значаја за утврђивање таксе. 

То значи да и у случају жалбе пореског обвезника, пре слања списа предмета на други степен, треба тражити изјашњење тог органа на елементе за утврђивање таксе на које се обвезник жали.

У том смислу, неопходно је да се има добра комуникација са колегама који доносе решења о категоризацији и да им се предочи да у сваком тренутку пореског поступка морају да доставе податке који су неопходни за утврђивање боравишне таксе за физичка лица, јер се по Уредби такса и утврђује искључиво на основу њихових података и ЛПА нема надлежност да у поступку контроле или по жалби мења елементе који су добијени од надлежног органа.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Законом о презима на имовину прописано је да се просечне цене квадратног метра на територији јединице локалне самоуправе утврђују актом јединице локалне самоуправе, за сваку врсту одговарајућих непокретности у свакој зони, на основу цена остварених у промету одговарајућих непокретности по зонама у периоду од 1. јануара до 30. септембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину (текућа година), уз услов да је у зони за коју се утврђује просечна цена одговарајућих непокретности било најмање три промета те врсте одговарајућих непокретности. Примера ради, ако је јединица локалне самоуправе одредила прву, другу и трећу зону, просечна цена квадратног метра грађевинског земљишта у другој зони утврђује се на основу цена остварених у промету грађевинског земљишта у другој зони у периоду од 1. јануара до 30. септембра текуће године - уз услов да је у том периоду  у другој зони било најмање три промета грађевинског земљишта.

У зони у којој није било најмање три промета одговарајућих непокретности у периоду од 1. јануара до 30. септембра текуће године, просечна цена за те непокретности утврђује се на основу просека просечних цена остварених у граничним зонама у којима је у том периоду било најмање три промета одговарајућих непокретности. 

Граничне зоне су зоне чије се територије граниче са зоном у којој није било најмање три промета одговарајућих непокретности, које припадају тој јединици локалне самоуправе. Примера ради, ако се друга зона конкретне јединице локалне самоуправе граничи са првом и трећом зоном у тој јединици локалне самоуправе, при чему је у периоду од  1. јануара до 30. септембра текуће године у првој зони било два промета грађевинског земљишта, док је у трећој зони те јединице локалне самоуправе било више од три промета грађевинског земљишта, просечна цена квадратног метра грађевинског земљишта у другој зони утврђује се на основу просека просечних цена грађевинског земљишта оствареног у трећој зони те јединице локалне самоуправе.

Законом о презима на имовину није одређено лице од кога се искључиво прибављају подаци о ценама оствареним у промету непокретности за потребе утврђивања просечне цене квадратног метра одговарајућих непокретности у зони, као елемента за утврђивање основице пореза на имовину, али то морају да буду цене остварене у промету, а не процене вештака и др.

Значи, јединица локалне самоуправе те податке може да прибавља из свих расположивих извора (на пример, од судова који су вршили оверу уговора о промету непокретности, од јавних бележника, од Пореске управе).

У конкретном случају, добијени подаци из катастра у којима је наведено да постоји пољопривредно И шумско земљиште, нису сами по себи основ да се утврди просечна цена пољопривредног И шумског земљишта. Потребно је да се из купопродајних уговора формирају табеле, на основу којих ће се извршити разврставање података о површини, врсти непокретности по зонама и тако утврдити просечне цене.

Врста земљишта која је у промету је наведена уговору, а на основу цене и планских докумената може се проверити да ли је у уговору правилно наведена врста непокретности и да ли податке из тог уговора треба унети у табелу за грађевинско или пољопривредно земљиште. Наиме, може се десити да у катастру нису спроведене све промене и да фактичко стање често не одговара подацима из катастра и из уговора, нарочито када се ради о подацима о намени земљишта (многе парцеле су изграђене и приведене намени, а у катастру можда још увек стоји да је намена земљишта њива). То показује и цена из уговора, јер је нелогично разврстати земљиште у грађевинско а да је цена у уговору пар динара по м2. 

Значи, без обзира на процене вештака, податке из катастра и основицу за промену намене пољопривредног земљишта, мора се поћи од података о ценама оствареним у промету и тако утврдити просечне цене по врстама непокретности и зонама у складу са законом.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Законом о странцима прописано је да је странац свако лице које нема држављанство Републике Србије.

Чланом 102. став 1. овог закона прописано је да се лична карта за странца издаје странцу коме је одобрено стално настањење, као и странцу који нема важећу путну исправу, а привремени боравак му је одобрен решењем. 

Даље, чланом 103. је прописано да образац личне карте за странца и привремене личне карте за странце садржи следеће податке о странцу: презиме, име, дан, месец и годину рођења, пол, евиденцијски број странца, државу рођења, држављанство. 

У члану 104. наведено је да странац из члана 102. става (1) овог закона, дужан је да у року од 30 дана од дана остваривања права на основу ког се издаје лична карта за странце, надлежном органу лично поднесе захтев за издавање личне карте за странца.

Значи, евиденцијски број за странце се издаје у МУП-у и захтев подноси и тај број добија страно лице које је трајно настањено у Републици Србији. Тај ЕБС број је  идентификациони број физичког лица и он садржи исто 13 цифара као ЈМБГ.

Из наведеног произилази захтев за додељивање ЕБС броја странцу који има стално настањење подноси странац МУП-у. 

Уколико странац није добио ЕБС број, могуће је да је у питању странац нерезидент, који није стално настањен у Србији, односно који само има имовину овде. У том случају, то лице треба да добије ПИБ за странца нерезидента. То је деветоцифрени ПИБ (као за правна лица и предузетнике) који се добија у Централи Пореске управе, Београд, Саве Машковића 3-5.

ZPPPA у члану 14. прописује да порески обвезник физичко, односно правно лице - нерезидент Републике (у даљем тексту: нерезидент) који нема сталну пословну јединицу на територији Републике, односно који остварује приходе или стиче имовину на територији Републике ван пословања своје сталне пословне јединице, дужан је да у року од десет дана од дана почетка остваривања прихода, односно стицања имовине подложне опорезивању на територији Републике, обавести Пореску управу у седишту о лицу које је његов порески пуномоћник.

Према члану 5. Правилника о ПИБ-у, Централа Пореске управе пореским обвезницима за чију регистрацију није надлежна Агенција одређује и додељује ПИБ и врши регистрацију пореских обвезника на основу пријаве за регистрацију или по службеној дужности на Обрасцу ПР-3 - Пријава за регистрацију физичког лица нерезидента. 

Пријаву за регистрацију на Обрасцу ПР-3 подноси нерезидентно физичко лице.

Централа Пореске управе одређује и додељује ПИБ, по службеној дужности, на основу пријаве за регистрацију из става 1. овог члана коју подноси надлежна организациона јединица Пореске управе на основу расположивих података, односно фактичких околности.

У складу са наведеним одредбама, ако се ради о странцу нерезиденту који није одредио пуномоћника и добио ПИБ, а поседује имовину на територији Републике Србије за коју је обвезник пореза, може се поднети захтев Централи пореске управе да по службеној дужности том лицу додели ПИБ. Уз захтев треба доставити доказ – уговор о стицању непокретности, на основу кога се утврђује да је то лице обвезник пореза на имовину. 

Било би најисправније да свако нерезидентно физичко лице које је порески обвезник, одреди пуномоћника који је резидент Републике Србије коме би се достављала решења и друга пореска акта, али у пракси су врло чести случајеви да странци не одреде пуномоћника.

С обзиром да не постојидруги начин да се добије ПИБ пореског обвезника, а треба  утврдити порез, једини начин за поступање је да се достави захтев Централи Пореске управе за доделу ПИБ-а по службеној дужности, што се у пракси и чини.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Закон о порезима на имовину прописао је у члану 6. став 10. да ако ни у граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности у периоду јануар – септембар текуће године, односно ако се вредност другог земљишта не може утврдити у складу са ставом 8. овог члана, основица пореза на имовину за те непокретности у зони у којој није било промета једнака је основици пореза на имовину те, односно одговарајуће непокретности у тој зони обвезника који не води пословне књиге за текућу годину.

Значи, просечне цене у овим случајевима не могу се утврдити ако нема три промета у зони и ако није утврђена просечна цена у било којој граничној зони која припада одређеној јединици локалне самоуправе. Једино на закону засновано решење је да се код физичких лица користе пореске основице из претходне године, јер не постоји никакав други законски основ за другачије поступање. 

Битно је да за оне врсте непокретности и зоне за које постоје подаци утврде просечне цене и да се донесе и објави акт о просечним ценама у прописаном року (до 30.11.2019.), при чему се у том акту не утврђују просечне цене за оне непокретнсоти и зоне за које не постоје подаци (празна поља у табели по врстама непокретности и зонама).

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Имајући у виду да је зграда озакоњена 28.12.2018. године то значи да је у складу са Законом о озакоњењу објеката, извештај о затеченом стању објекта са елаборатом геодетских радова саставни део решења о озакоњењу. У наведеној документацији треба да буду наведене чињенице о самом објекту и степену његове завршености. Такође треба проверити да ли је између инвеститора и купца посебног дела зграде извршена приимопредаја и шта је наведено у том записнику. 

У мишљењима Министарства финансија наводи се да ако је у конкретном случајју реч о објекту који је оспособљен за коришћење у смислу да представља употребну целину која пружа заштиту од временских и спољних услова утицаја, са уобичајено потребним инсталацијама, постројењима и опремом (водоводном исталацијом, електричном, столаријом и сл.), пореска обавеза за тај објекат настала је даном оспособљавања за коришћење, независно од тога да ли се предметни објекат користи, да ли је у потпуности завршен И да ли је у поступку легализације. 

Мишљења смо да потребна електрична инсталација подразумева не само да је струја спроведена, већ и да се може користити.

Према томе, ако је порески обвезник почео да користи посебан део зграде, у смислу да постоји агрегат или га користи без обзира што нема струје (нпр. користи гаражу, јер му није неопходна струја за то), тада је пореска обавеза настала даном почетка коришћења тог посебног дела. 

У случају да је зграда која је озакоњена  укупне бруто површине веће од 500м2, тада је за све њене посебне делове свакако настала обавеза 1.1.2019. године, у складу са чланом 10. Закона о порезима на имовину.

У случају да је укупна површина целе зграде мања од 500м2, за посебне делове у којима није уведена струја И који се не користе није настала пореска обавеза јер предметна непокретност није оспособљена за коришћење. Када се обезбеди прикључак за струју настаће пореска обавеза и за те посебне делове зграде.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 51. ZPPPA прописано је да у пореском поступку терет доказа сноси порески орган – за чињенице на којима се заснива постојање пореске обавезе.

Сумња која проистекне због ускраћивања информација, односно недостављања доказа од стране пореског обвезника који је, у складу са овим аконом, дужан да их достави пореском органу, може у поступку утвђивања пореске обавезе бити на његову штету.

Чланом 7а став 8. Закона о порезима на имовину прописано је да основица пореза ан имовину за непокретнсоти за које обвезник није поднео пореску пријаву утврђује се упоређивањем са основицом пореза на имовину у пореској години за одговарајуће непокретности обвезника који води, односно који не води псоловне књиге, као и других података којима располаже орган јединице локалне самоуправе.

Према томе, када постоји доказна документација или пореска пријава из претходне године (при чему не постоје сазнања да је обвезнику престала пореска обавеза), на основу тога се може утврдити да је одређено правно лице порески обвезник који има пореску обавезу за одређени период, потребно је обвезнику доставити позив за пореску контролу, па ако се одазове или не одазове, сачинити записник у коме ће се утврдити све чињенице од значаја за утврђивање пореза, а на основу расположивих података о врсти, површини непокретности И др.. Записник се, у скалду са ZPPPA доставља обвезнику и након тога се доноси решење о контроли којим се утврђује порез и евентуално припадајућа камата (ако се контролише нека претходна година или године).

У сваком случају, кроз поступак пореске контроле, доношењем решења из члана 129. ZPPPA се утврђује порез на имовину правном лицу, јер обвезник није сам извршио утврђивање пореза, односно самоопорезивање. 

Такође тај обвезник подлеже прекршајној одговорности, па треба поднети и захтев за покретање прекршајног поступка.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Члан 71. ZPPPA прописује да ће порески орган пореском обвезнику који, у целости или делимично, није о доспелости платио порез, односно споредно пореско давање, послати опомену о врсти и износу пореза, односно споредних пореских давања доспелих за наплату, у року од 30 дана од дана доспелости, којом му налаже да доспели износ плати одмах, а најкасније у року од пет дана од дана пријема опомене, са обрачунатом каматом од дана издавања опомене до дана уплате доспелог пореза, односно споредних пореских давања.

Опомена садржи и поуку пореском обвезнику да у року од пет дана може са Пореском управом да расправи спорна питања у вези врсте и износа пореза, односно споредних пореских давања доспелих за наплату.

Чланом 34. ZPPPA прописано је да порески акт је пореско решење, закључак, налог за пореску контролу, записник о пореској контроли и други акт којим се покреће, допуњује, мења или довршава нека радња у пореском поступку. Порески управни акт, којим порески орган решава о појединачним правима и обавезама пореског дужника из порескоправног односа, је пореско решење и закључак. Против пореског решења донетог у првостепеном пореском поступку допуштена је жалба. Против закључка допуштена је жалба, ако овим законом није друкчије прописано.

Значи, ZPPPA не прописује да се по поднетом приговору одлучује доношењем пореског управног акта, тако да сматрамо да се по поднетом приговору морају размотрити наводи из приговора И расправити спорна питања у вези са износом пореза И споредних пореских давања исказаних у опомени, након чега се странка обавештава о спроведеном поступку. Обавештење је допис који не садржи поуку о правном леку.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Обвезницима којима је одобрено одлагање плаћања дугованог пореза на рате (редован или ванредни репрограм), а који не испуњавају прописане услове (плаћање рата репрограма И текућих обавеза) доноси се решење о укидању репрограма и обвезнику се у пореском рачуноводству приписује преостали дуг и камата која није отписана јер обвезник није поштовао прописане услове. 

Разликујемо следеће случајеве:

• Уколико је у ЛПА пропуштено да се у току неке од претходних фискалних година у којој је обвезник “испао” из репрограма, изврши укидање репрограма, постоје две ситуације:

1. да су обвезнику доспеле све рате репрограма закључно са 31.12.2018, тада се мора донети решење о укидању репрограма у word-u, при чему у решењу треба навести износ камате која се приписује, као и да се књговодствено евидентирање решења врши са 1.1.2019. године. Потребно је извршити ручне обрачуне тако да се добије тачно стање на картици обвезника;
2. да обвезнику нису доспеле све рате репрограма - тада треба донети решење о укидању репрограма из апликације, уз модификацију текста решења и додавање  образложења да се књижење спроводи у 2019. години (најцелисхдније са 1.1.2019), а да је обвезник изгубио право на репрограм неког датума из ранијих година.

• Уколико је обвезник у току 2019. године испао из репрограма – доноси се решење о укидању репрограма из апликације И додаје у образложењу разлог укидања репрограма (коју рату је пропустио да плати). Образложење је битно због евентуалне жалбе обвезника, да другостепени орган не би поништио решење о укидању репрограма из формалних разлога- недовољног образложења.
• Уколико обвезник и даље испуњава услове за репрограм али није вршен отпис сразмерних делова камате у скалду са ZPPPA – тада се мора р- налогом извршити отпис оних износа камате које је требало извршити у ранијим годинама, при чему еј најцелисходније да се то спроведе под 1.1.2019. Основ за то књижење је решење о репрограму, уз које би требало приложити службену белешку да се књижење које је требало извршити дана ___, врши са даном ____

Сматрамо да за отпис камате по решењу о репрограму не треба доносити посебно решење јер диспозитив самог решења о репрограму садржи ставку да ће се отпис камате извршити и у којим роковима.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.