Питања и одговори

С обзиром на то да је ималац права на објекту Фонд за развој РС, претпостављамо да се ту ради о праву својине, у ком случају је Фонд за развој РС обвезник пореза на имовину. 

Наиме, Фонд за развој РС је правно лице, које је основано у складу са Законом о Фонду за развој Републике Србије („Сл. Гласник РС “, бр. 36/09, 5/15), који прописује да Фонд за своје обавезе одговара својом имовином. Фонд се, према подацима Министарства финансија, Управе за трезор, налази на списку осталих корисника јавних средстава, што значи да није укључен у консолидовани рачун трезора, па не може бити ослобођен пореза на имовину као буџетски корисник у складу са чланом 12. тачка 1. Закона о порезима на имовину.

Уколико је у питању закуп од Фонда за развој РС, као власника објекта, то није основ да то лице буде обвезник пореза на имовину јер право закупа није опорезиво право. 

Уколико је објекат у јавној својини, а Фонд за развој је корисник непокретности у јавној својини у складу са Законом о јавној својини, у том случају је Фонд порески обвезник по том основу, сем уколико лице које обавља производњу намештаја то чини без правног основа, у ком случају би то лице онда било порески обвезник као држалац непокретности у јавној својини без правног основа.  

Према томе, да би утврдили ко је обвезник пореза на имовину, мора се, пре свега, проверити коме је дато одобрење за употребу, затим упутити позив Фонду за развој РС, с обзиром да сте навели да имате податак да је то правно лице ималац права на објекту, како би проверили да ли је уписано право (својине или коришћење) и даље на снази или се у међувремену десила нека промена која није евидентирана у катастру непокретности. Такође би требало упутити захтев за достављање информација по члану 45. ZPPPA лицу које обавља производњу намештаја у објекту, у смислу да се достави основ коришћења предметног простора.

Сматрамо да је пре утврђивања пореза на имовину, потребно утврдити све чињенице на основу документације коју ћете прибавити, јер се може десити да постоје и други докази и документа који нису спроведени у катастру непокретности, а која ће определити пореског обвезника за предметни објекат.

Поред тога, на основу свих доказа, свакако треба утврдити и да ли је порески обвезник за земљиште физичко лице које је уписано у катастру или неко друго лице.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према Закону о накандама за коришћење јавних добара, накнада за коришћење јавних површина плаћа се за коришћење простора на јавној површини у пословне и друге сврхе, при чему је то привремено коришћење. Законом је дефинисано шта је јавна површина, као и да је обвезник накнаде корисник јавне површине.

Јавна површина у смислу овог закона јесте површина утврђена планским документом јединице локалне самоуправе која је доступна свим корисницима под једнаким условима: јавна саобраћајна површина (пут, улица, пешачка зона и сл.), трг, јавна зелена површина (парк, сквер, градска шума и сл.), као и јавна површина блока (парковски уређене површине и саобраћајне површина блока (члан 236. став 4. Закона).

Под коришћењем простора на јавној површини у пословне и друге сврхе, сматра се заузеће јавне површине: објектом привременог коришћења: киоск, тезга, башта, апарат за сладолед, банкомат, аутомат за продају штампе, покретни објекат за продају робе на мало и вршење занатских и других услуга, монтажни објекат за обављање делатности јавних комуналних предузећа, телефонска говорница и слични објекти, башта угоститељског објекта, за забавни парк, циркус, спортске терене, за одржавање концерата, фестивала и других манифестација, за одржавање спортских приредби, за објекте и станице за изнајмљивање бицикла, за коришћење посебно обележеног простора за теретно возило за снабдевање, односно за почетну обуку возача и друго (став 2. члана 236. Закона).

Актом скупштине јединице локалне самоуправе уређује се висина накнадее у складу са прописаним критеријумима, олакшице, начин достављања и садржај података о коришћењу јавне површине надлежном органу (ЛПА).

Значи, одлуком о накнадама за коришћење јавних површина уређено је плаћање накнаде у складу са прописаним критеријумима (површина, зона, врста заузећа). 

Поступак давања на коришћење јавне површине за одређене намене (нпр. јавни оглас, јавно надметање), план постављања привремених објеката, локације које се дају на коришћење за одређене намене, ближе услове (нпр. право учешћа, пријава на конкурс, рок за пријављивање) и критеријуме за одабир корисника утврђује јединица локалне самоуправе својим актом. Значи, да би неко лице користило јавну површину потребно је да надлежни орган јединице локалне самоуправе изда одговарајуће одобрење за његово коришћење, а то одобрење садржи податке које ЛПА користи за утврђивање накнаде.

Узимајући у обзир наведено, мишљења смо да уколико удружење користи јавну површину и за то има издато одобрење од стране надлежног органа јединице локалне самоуправе, које је достављено ЛПА и садржи све податке од значаја за утврђивање накнаде, тада је то удружење обвезник накнаде, а све у складу са одлуком ЈЛС.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према члану 10. став 3. Закона, пореска обавеза за зграду у изградњи површине преко 500 м² (осим зграде која се сматра економским објектом, односно зграде за чију изградњу грађевинску дозволу издаје министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине као поверени посао, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња), односно за посебни део зграде који представља техничку и функционалну целину површине преко 500 м² који се дограђује или надграђује, која није оспособљена за коришћење и не користи се (у даљем тексту: зграда), на чијој изградњи, доградњи или надградњи (у даљем тексту: изградња) су изведени груби грађевински радови са конструктивним склопом (темељ, стубови са гредама или зидови, таваница, са или без крова, са или без завршене фасаде, са или без постављене спољне столарије и изведених подополагачких радова), настаје почев од 1. јануара наредне године у односу на годину:

1. у којој је истекло пет година од дана правоснажности прве грађевинске дозволе или одобрења за изградњу те зграде (у даљем тексту: грађевинска дозвола), односно седам година од дана правоснажности прве грађевинске дозволе за ту зграду, ако је решењем надлежног органа одобрено да грађевинска дозвола остаје на правној снази још две године по истицању пет година од дана њене правоснажности;
2. завршетка изградње конструктивног склопа, ако грађевинска дозвола није издата.

За зграде из става 3. овог члана за које је до 31. децембра 2018. године протекао дужи период од периода који опредељује настанак пореске обавезе у складу са том одредбом, пореска обавеза настаје 1. јануара 2019. године (члан 10. став 4. Закона).

Према члану 12. став 6. Закона о порезима на имовину порез на имовину на непокретности обвезника који води пословне књиге, које од настанка пореске обавезе исказује  у својим пословним књигама као добро искључиво намењено даљој продаји, које се не користе – порез се не плаћа за годину у којој је настала пореска обавеза, као ни за годину која следи тој години.

Сходно прописима којима се уређује рачуноводство, да би непокретност у пословним књигама била исказана као добро намењено даљој продаји, потребно је да за то буду испуњени прописани услови:

- да је непокретност доступна за моменталну продају у свом тренутном стању; 

- да је продаја врло вероватна;

- да се започело са проналажењем купца; 

- да је непокретност активно присутна на тржишту по цени која не одступа значајније од њене фер вредности; 

- да се непокретност не користи.

Дакле, почев од пореза на имовину за 2019. годину, порез на имовину на непокретности обвезника који води пословне књиге не плаћа се за годину у којој је пореска обавеза настала, као и за годину која следи тој години, које:

- од настанка пореске обавезе обвезник исказује у својим пословним књигама као добро искључиво намењено даљој продаји (што подразумева да то чини у складу са прописима којим се уређује рачуноводство, односно да су за такво исказивање испуњени сви услови прописани рачуноводственим прописима);

- се не користе.

Сходно одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији (члан 51), за чињенице од утицаја на смањење или укидање пореза терет доказа сноси порески обвезник.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Законом о условном отпису камате (члан 3. став 5), а према томе и одлуком која је донета у скалду са тим законом, прописано је да надлежни орган, по службеној дужности, утврђује мировање главног пореског дуга у случају из ст. 1. до 3. овог члана, као и у случају када је, ради принудне наплате пореског дуга, установљена забрана располагања новчаним средствима на текућем рачуну.

Истим чланом закона прописано је да главни порески дуг који није измирен до дана ступања на снагу овог закона, мирује од 1. јануара 2013. године, на начин и по поступку прописаним овим законом.

Чланом 12. истог закона прописано је да у периоду од 1. новембра 2012. године до краја периода мировања главног пореског дуга, прекида се застарелост права на наплату пореског дуга, а период за који је утврђено мировање пореског дуга не урачунава се у рок застарелости. За период мировања главног пореског дуга продужава се рок апсолутне застарелости тог дуга.

Законом је прописано и  право на плаћање главног пореског дуга на 24 месечне рате, без средстава обезбеђења, обвезницима којима је отписана камата у период мировања јер су редовно измиривали своје обавезе.

Према томе, обвезници који су остварили право да буду у мировању, имају прекид застарелости од 1. новембра 2012. године, што значи да застарелост почиње да тече изнова од 1.1.2013. При том се период мировања не укључује у рок за застарелост, што значи да ако је обвезник био у мировању целу 2013. и 2014. годину, те две године се не рачунају у рок за застарелост и померају и рок апсолутне застарелости.

За репрограм ан 24 рате, након мировања, који је одобрен по службеној дужности није прописано да утиче на застарелост.

Поступање ЛПА по одлуци о условном отпису камате и мировању дуга, донетој у складу са ЗУОКМД, свакако треба узети у обзир код разматрања застарелости и у образложењу треба навести поступање по службеној дужности и разлоге за прекид застарелости по овој одлуци, као и који период је обвезник био у мировању, а то је период који се не укључује у рок за застарелост. Напомињемо да период мировања није морао да буде годину дана или две године, већ је могао да траје неколико месеци, што се види из тога када је обвезнику укинуто право на мировање (може се проверити преко броја налога за књижење и његовог датума).

Недоношење решења у овим поступцима који су спроведени по службеној дужности могло би у другостепеном и судском поступку по тужби да се разматра као разлог да се мировањем не прекине застарелост, у смислу да обвезнику ниједним актом није утврђено то право, али сматрамо да првостепени орган треба да пође од закона И одлуке коју је применио, а другостепени орган и евентуално суд да даље то цене.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према члану 4. Закона о порезима на имовину обвезник који води пословне књиге у смислу опорезивања порезом на имовину, јесте:

1. правно лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;
2. нерезидентно правно лице – за непокретности за које пореску обавезу испуњава огранак тог лица;
3. предузетник који води пословне књиге – за имовину коју је евидентирао у својим пословним књигама, осим предузетника који порез на доходак грађана плаћа на паушално утврђен приход;
4. друго лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије, осим предузетника који води пословне књиге у односу на имовину која није евидентирана у његовим пословним књигама.

Чланом 2. Закона о пољопривреди и руралном развоју, прописано је да пољопривредно газдинство јесте производна јединица на којој привредно друштво, земљорадничка задруга, установа или друго правно лице, предузетник или пољопривредник обавља пољопривредну производњу. Овим законом уређена је и регистрација и пословање пољопривредних газдинстава.

Чланом 32. став 1. Закона о порезу на доходак грађана прописано је да је обвезник пореза на приходе од самосталне делатности физичко лице које остварује приходе обављањем делатности из члана 31. овог закона. Ставом 2. истог члана прописано је да је обвезник из става 1. овог члана физичко лице које је уписано у регистар код надлежног органа, односно организације, а порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит (у даљем тексту: предузетник), односно на паушално утврђени приход (у даљем тексту: предузетник паушалац). Ставом 3. истог члана закона даље је прописано да се обвезником у смислу става 1. овог члана, сматра  и обвезник пореза по основу прихода од пољопривреде и шумарства - физичко лице које је носилац породичног пољопривредног газдинства уписано у регистар пољопривредних газдинстава у складу са прописима којима се уређује та област, које води пословне књиге у складу са овим законом и порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит (у даљем тексту: предузетник пољопривредник).

Члан 43. Закона о порезу на доходак грађана прописује да су обвезници из члана 32. овог закона дужни да воде пословне књиге и да у њима исказују пословне промене у складу са законом којим се уређује рачуноводство, односно на начин одређен овим законом.

Предузетник из члана 32. став 2. овог закона који порез плаћа на стварни приход, води књиге по систему двојног књиговодства у складу са законом којим се уређује рачуноводство.

Предузетник пољопривредник и предузетник друго лице из члана 32. ст. 3. и 4. овог закона, води пословне књиге по систему простог књиговодства, у складу са овим законом.

Одредбом члана 85. став 1. тачка 16) Закона о порезу на доходак грађана прописано је да се осталим приходима у смислу овог закона сматрају и сви други приходи који нису опорезовани по другом основу или нису изузети од опорезивања или ослобођени плаћања пореза по том закону, осим прихода од продаје пољопривредних и шумских производа, односно плодова и лековитог биља које остваре физичка лица:

- носиоци пољопривредног газдинства;

- која доприносе за обавезно социјално осигурање плаћају по решењу у складу са законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање;

- корисници пољопривредне пензије.

Према одредби члана 85. став 2. Закона, обвезник пореза на друге приходе је физичко лице које оствари приходе из става 1. овог члана. Сагласно са ставом 5. тог члана, опорезиви приход из става 1. тачка 16) тог члана, који физичко лице оствари од продаје пољопривредних и шумских производа, односно плодова и лековитог биља, чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 90%.

Према томе, физичко лице које остварује приходе од пољопривреде и шумарства, односно приходе од продаје пољопривредних и шумарских производа, које је нослиац породичног пољопривредног газдинства уписаног у регистар, које се определило да има својство предузетника па води пословне књиге - за непокретности које су евидентиране у његовим пословним књигама, сматра се обвезником који води пословне књиге, врши самоопорезивање и подноси пореску пријаву PPI-1.

С друге стране физичко лице, носилац пољопривредног газдинства, које је пољопривредник, у смислу да остварује приход од пољопривреде, а нема статус предузетника, нема ни обавезу да води пословне књиге, па стога нема ни обавезу самоопорезивања за непокретности за које је обвезник пореза на имовину (подноси пореску пријаву PPI-2).

Напомињемо да је  у апликацији ЈИС ЛПА дозвољено  евидентирање PPI-1 на ЈМБГ физичког лица, јер физичка лица могу да имају статус предузетника пољопривредника, у складу са наведеним одредбама члана 32. Закона о порезу на доходак грађана, а да немају регистровану делатност, што значи да немају ПИБ, већ је ЈМБГ њихов порески идентификациони број.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према члану 159. ZPPPA приступ подацима даје служба Владе (Канцеларија за ИТ), органима и организацијама. 

Јавни извршитељи су, према Закону о извршењу и обезбеђењу лица која именује министар правде за подручје вишег суда и подручје привредног суда. 

Према томе, јавни извршитељи појединачно нису орган који се може директно обратити Канцеларији за ИТ, већ то могу учинити преко Министарства правде или суда.

У сваком случају, Канцелаија за ИТ је надлежна да поступа по примљеним захевима за приступ подацима И они ће упућивати подносиоце ко је орган, односно организација која има право да захтева приступ.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са Законом о порезима на имовину порез се може утврдити пореском обвезнику за непокретност која постоји и на којој постоји предмет опорезивања.

У том смислу, сматрамо да, без обзира што обвезник није улагао жалбе, нема основа да остане задужење порезом на имовину за објекат који никада није постојао. 

Мишљења смо да обвезнику треба сторнирати сва неоснована задужења за цео период, пре свега јер се ради о грешци пореског органа.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У поновном поступку треба сачинити записник у коме ће бити утврђене све чињенице по налогу суда и другостепеног органа и то:

• Да се  утврди тачан број електричних стубова на подручју општине, њихова локација по насељеним местима и парцелама, да ли се налазе на јавној површини 

Пре свега, треба проверити на основу чега је сачињен попис електроенергетских инсталација и које податке о стубовима садржи, како би се могло утврдити да ли се ради о коришћењу јавних површина (да ли су стубови заиста постављени на јавним површинама), које су адресе и други пдоаци о стубовима који су пописани, као и да ли општина поседује друге податке и документацију на основу које је извршено постављање стубова (проверити све што се може са другим надежним службама у општини: урбанизам, грађевинска и комунална служба И др.). На основу ових података треба утврдити да ли су стубови непокретност или покретна ствар.

Напомињемо да се комунална такса за коришћење јавних површина, у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе, плаћа за коришћење права, предмета и услуга што укључује и коришћење простора на јавним површинама.

• Постојање или непостојање пасивне легитимације пореског обвезника у овом поступку у смислу да су стубови добро од општег интереса у својини Републике Србије.

Чланом 11. Закона о јавној својини уређене су мреже: “Мрежа, у смислу овог закона, јесте непокретна ствар са припацима, односно збир ствари, намењених протоку материје или енергије ради њихове дистрибуције корисницима или одвођења од корисника, а чији је појам ближе утврђен посебним законом. 

Мреже представљају добро од општег интереса.

Мрежа којом се обавља привредна делатност пружања услуга од стране правних лица основаних од носилаца јавне својине је у јавној својини.

Изузетно од става 3. овог члана, посебним законом може бити утврђено да мреже из тог става могу бити и у својини правног лица које је основала Република Србија за пружање услуга или његовог зависног друштва. 

Мрежа, односно део мреже који служи искључиво за потребе једног или више лица може бити у својини тог, односно тих лица.

Мрежа на којој на дан ступања на снагу овог закона постоји право приватне својине остаје у приватној својини.”

Чланом 10. Закона о јавној својини прописано је да се начин и услови искоришћавања и управљања добрима у општој употреби и добрима од општег интереса уређују  посебним законом.

Чланом 21. Закона о јавној својини прописано је да јавно предузеће, друштво капитала чији је оснивач Републике Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе и њихова зависна друштва, која обављају делатност од општег интереса, користе непокретности које им нису уложене у капитал, а на основу посебног закона, оснивачког акта или уговора закљученог са оснивачем.

Друштво капитала чији је оснивач Републике Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, које не обавља делатност од општег интереса може по основу уговора закљученог са оснивачем, уз накнаду или без накнаде, користити непокретности које му нису уложене у капитал, а које су неопходне за обављање делатности ради које је основано.

У складу са наведеним одредбама члана 11. Закона о јавној својини произилази да су мреже непокретне ствари које не морају бити искључиво у својини Републике Србије, доносно могу бити И у својини правног лица које је РС основала за пружање услуга. Такође, према одредбама овог закона, непокретности у јавној својини се дају на коришћенеј јавним предузећима за обављање делатности ради које је основано.

У том смислу обвезник треба да достави податке о основу коришћења предметних стубова (непокретности), основу њиховог евидентирања у пословним књигама И друге податке којим ће доказати да ли су они власници или корисници стубова, у смислу Закона о јавној својини.

• Да ли је приликом изградње стубова плаћена накнада за urređenje грађевинског земљишта и да ли то искључује обавезу плаћања локалне комуналне таксе за коришћење јавних површина

Уколико су стубови непокретна ствар за чију изградњу је плаћена накнада за уређење грађевинског земљишта, о томе би обвезник требало да достави доказе.

Напомињемо да је чланом 11. Закона о финансирању локалне самоуправе прописано да се за коришћење права, предмета и услуга за које се плаћа локална комунална такса, не може уводити посебна накнада.

Ако је одлуком о локалним комуналним таксама прописано, између осталог, да таксена обавеза траје док траје коришћење права, предмета или услуге, а тарифним бројем одлуке прописано да се такса плаћа сразмерно времену коришћења, то значи да се локална комунална такса плаћа за коришћење јавних површина које траје одређени период (може се рећи да је потенцијално привременог карактера).

Такође, треба проверити да ли је посебном општинском одлуком било уређено постављање објеката на јавним површинама, под којим условима и који објекти.

Законом о планирању и изградњи и одлуком било је уређено плаћање накнаде за уређење грађевинског земљишта (сада се плаћа допринос за уређење грађевинског земљишта), и у том смислу треба проверити са  стручним службама да ли би плаћање накнаде за уређење грађевинског земљишта подразумевало да се не плаћа и локална комунална такса за коришћење права, предмета и услуга на јавној површини, као и правни основ за то.

Према нашем мишљењу, врло је вероватно да се не може истовремено плаћати и накнада за уређење грађевинског земљишта и локална комунална такса за коришћење јавних површина, јер се накнада плаћа за изградњу објеката, а такса за постављање објеката на одређени временски период. 

• На основу којих параметара И критеријума се утврђује такса

Након утврђивања тачног броја објеката (стубова) за које обвезник треба да плаћа локалну комуналну таксу (уколико се утврди да треба), у записнику, (а потом и у образложењу решења), треба навести тарифни број Одлуке којом су прпописани критеријуми и параметри за плаћање таксе.

Уколико је обвезнику наплаћена предметна комунална такса, и ако је решење поништено и враћено на поновни поступак, евентуални повраћај средстава зависи од новоутврђеног чињеничног стања.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Ако у Одлуци о накнадама за корисцење јавних поврсина стоји да се плаћа за сваки цео и започети м², то  значи да се за започети метар плаћа за цео тај метар, односно, ако је заузета јавна површина 1,30м² обрачун се врши за 2м².

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Законом о порезима на имовину, чланом 33. став 5., прописано је да промене у току пореске године од значаја за висину обавезе по основу пореза ан имовину не утичу на утврђивање пореске обавезе за ту годину истом обвезнику, осим у случају из члана 12. став 3. овог закона.

Члан 12. став 3. Закона о порезима на имовину прописује да се пореско ослобођење из става 1. тач. 2-11, тач. 13 и 14 и става 2. овог члана не примењују на непокретнсоти које се трајно дају другим лицима ради остваривања прихода.

С обзиром да рушење објекта није промена у смислу члана 12. став 3. (давање у закуп), сматрамо да пореско ослобођење за земљиште под објектом (који је порушен у току године), остаје до краја године и то се не пријављује у пореској пријави PPI-1 којом се пријављује престанак пореске обавезе за објекат од дана рушења

Значи, на земљишту (под објектом), није дошло до промена које би требало пријавити као измену пореске обавезе у току године.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У решењу о упису хипотеке наводи се тачан износ дуга и камате који се обезбеђује уписом хипотеке. 

ZPPPA полази од тога да ће се дуг по хипотеци наплатити продајом непокретности, чиме  ће се, ако је вреднсот непокретнсоти већа од износа дуга, намирити укупна дуговања тог обвезника, а тек  вишак преко тога,односно разлика се враћа пореском обвезнику.

С обзиром да није прецизно уређено шта се све може навести у решењу о упису хипотеке, сматрамо да може да се покуша да се у решењу наведе да се на износ дуга који се обезбеђује хипотеком обрачунава законом прописана камата, у складу са чланом 75. ZPPPA, при чему немамо сазнања да ли ће такво решење  Катастар прихватити.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Пре свега, кривична одговорност обвезника је што је продао непокретност на којој сте ви успоставили хипотеку у поступку принудне наплате, јер је обвезник имао забрану располагања предметом принудне наплате од дана пописа непокретности (члан 105. ZPPPA). Такође се и решењем којим се уписује заложно право забрањује пореском обвезнику да располаже предметима принудне наплате, на којима је хипотека успостављена (члан 88. ZPPPA). Сматрамо да о  томе треба обавестити Пореску полицију (треба доставити допис са комплетном документацијом, да они предузму мере из своје надлежности).

Чланом 86. ZPPPA прописано је да се ради обезбеђења пореског потраживања у принудној наплати пореза на стварима, односно имовинским правима пореског обвезника, установљава законско заложно право у корист пореског повериоца. Порески поверилац је јединица локалне самоуправе - за изворне јавне приходе које утврђује, наплаћује и контролише у јавноправном односу. Залога траје до намирења пореског дуга или поништења пореског решења.

Чланом 80. ZPPPA прописано је да се поступак принудне наплате обуставља ако порески обвезник накнадно плати дуговану оабвезу, укључујући настале трошкове и износ увећања пореског дуга. У том случају заложно право престаје, у складу са овим законом, мере уновчавања се укидају И имовина враћа пореском обвезнику.

Чланом 91. ZPPPA прописано је да порески орган, у року од два дана од дана намирења пореске обавезе, подноси захтев за брисање хипотеке. У истом року се обавештава и порески обвезник о престанку важења решења о принудној наплати пореза.

Према томе,  хипотека на непокретности је уписана на одређени износ, на основу решења о принудној наплати и када тај износ дуга буде наплаћен, сматрамо да постоји основ за подношење захтева за брисање хипотеке. 

Сматрамо да ZPPPA није прописано да се пореска обавеза која није обухваћена хипотеком (јер је настала након опомене, односно решења о принудној наплати) може наплаћивати по основу хипотеке која не обухвата и тај дуг. За тај део дуга  требало би предузети мере наплате, односно издати опомену и решење о принудној наплати.

Значи, по нашем мишљењу не постоји правни основ као услов да се за брисање хипотеке захтева плаћање целокупног дуга на картици, мада то се може покушати усмено, уколико обвезник на то пристане.

Напомињемо да је у ZPPPA прописано у члану 93. да  у случају када се у поступку принудне наплате прода непокретност по цени већој од износа пореске обавезе, тада се разлика враћа пореском обвезнику у року од 30 дана, при чему ако обвезнику у тих 30 дана доспе нова пореска обавеза која није плаћена, разлика се користи за намирење те обавезе. 

Дакле, само је услов за повраћај средстава, да су плаћене све доспеле обавезе до дана повраћаја, што поред износа из решења о принудној наплати подразумева и све у међувремену доспеле неизмирене обавезе, а што је у складу са чланом 70. ZPPPA, да се повраћај врши ако нема доспелих обавеза по другом основу.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.