Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Ради се о адресном шифарнику и називима улица. На основу чега се уноси име улице у адресни шифарник? На основу одлуке скупштине општине о додели назива улице или неког другог акта? Катастар је надлежан само за доделу кућних бројева, а не и за називе улица. Да ли ЛПА има правни основ да промени име улице у шифарнику на основу података Поште јер су њихови подаци доста ажурни? Поједини управници здрада су мењали ознаке кућних бројева и доделили нове, а МУП је мењао о трошку државе те податке у личним картама грађана. На основу ког документа се то мења?
У складу са Уредбом о адресном регистру ("Сл. гласник РС", бр. 63/2017), називи улица и тргова утврђују се одлуком јединице локалне самоуправе.
У том смислу и Пошта која има свој адресни регистар, треба да има назив улице у складу са одлуком сваке јединице локалне самоуправе.
Ажурирање пдоатака у систему ЛПА може се вршити у складу са подацима Поште ако се у апликацији користи њихов адресни регистар.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник (банка) је током 2019. године стекла непокретност (пословни простор) и поднета је пријава PPI-1 уз образложење да је непокретност стечена по Одлуци суда/ Закључак о намирењу током 2019. године, где је у обрачуну пореске основице искоришћена цена прописана одлуком из одређене зоне. Порески обвезник није поднео пореску пријаву по набавној вредности уз образложење да наведену непокретност не води као основно средство (иако у напомени непокретнсоти води по фер вредности ), већ на конту класе - 304 средства стечена наплатом пореза и на основу тога сматра се да је исправно обтрачунати порез по просечним ценама из одлуке. На који начин извршити обрачун пореза на имовину, тј. коју порексу основицу треба користити приликом обрачуна у оваквој ситуацији?
Према члану 7. став 9. Закона о порезима на имовину за непокретност из ст. 1. и 8. овог члана и члана 7а став 6. овог закона, за експлоатациона поља и за објекте из члана 7. став 6. овог закона, коју обвезник који води пословне књиге изгради, стекне, или му по другом основу настане пореска обавеза у току године за коју се утврђује порез на имовину (у даљем тексту: пореска година) или у текућој години након почетка пословне године обвезника која је различита од календарске, основица пореза на имовину за ту годину је њена набавна вредност исказана у пословним књигама обвезника, а за наредне године утврђује се применом ст. 1. до 8. и става 10. овог члана.
Обвезник непокретности у пословним књигама води по фер вредности применом пуних МСФИ, али предметну непокретност није евидентирао по фер вредностии.
Уколико предметна непокретност није производна хала, складиште, инфраструктурни објекат и с.(да би му пореска основица била набавна вредност према напред наведеном члану закона), онда се пореска основица за ту непокретност утврђује применом просечне цене и површине.
При том за пореску контролу у ЛПА и за утврђивање пореске основице није битно на ком конту обвезник у послвним књигама евидентира предметну непокретност.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник је поднео пореску пријаву пријаву која је била исправна и која је прокњижена. Међутим, поднета је нова пореска пријава јер је неко земљиште укњижено у априлу на основу одлуке са даном 31.12.2018.године. Да ли се прва приијава сторнира? На који начин спровести овај поступак?
Најпе треба да се утврди тачан датум настанка пореске обавезе, у складу са чланом 10. Закона о порезима на имовину.
Ако је то 31.12.2018. године, па се нова пореска пријава подноси за 2019. годину, онда је то измењена пореска пријава за 2019. годину (тако мора да буде унета). У том случају је потребно прву пореску пријаву за 2019. годину сторнирати са датумом подношења (тако да на картици буде сторнирана у потпуности, како не би постојала неоснована камата), а нова пореска пријава за 2019. годину ће се у апликацији ЛПА свакако евидентирати под датумима доспећа квартала. На тај начин неће бити дуплих задужења и неосновано обрачунате камате.
Напомињемо да увек када порески обвезник поднесе измењену пореску пријаву за текућу годину, обавеза по претходној пријави (коју измењена пријава замењује), мора бити сторнирана.
Ако се измењена пореска пријава подноси за пријаву из ранијих година, обавеза по претходној пријави за ранију годину мора бити отписана Р-налогом под датумом под којим је у текућој години поднета измењена пореска пријава за ту ранију годину.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Када се странка обраца државном органу са захтевом-дописом у коме се жали на комуналну таксу, да ли се у одговору на захтев/допис потписује само обрађивач предмета или је то обавеза и руководица одсека?
Чланом 39. Закона о општем управном поступку прописано је да орган поступа у управној ствари преко овлашћеног службеног лица. Овлашћено службено лице, у смислу овог закона, јесте лице које је распоређено на радно место које чине и послови вођења поступка и одлучивања у управној ствари, или само послови вођења поступка или предузимања појединих радњи у поступку. Ако службено лице није одређено, решење у управном поступку доноси руководилац органа. Орган на погодан начин објављује која су службена лица овлашћена за одлучивање у управним стварима, а која за предузимање радњи у поступку пре доношења решења.
У сваком случају, у зависности од тога шта је наведено у захтеву, мора да се определи да ли се као одговор доставља допис/обавештење или се решава решењем (према члану 34. ZPPPA о појединачним правима и обавезама пореског дужника из порескоправног односа решава се решењем или закључком) или се то сматра жалбом на решење, па се поступа у складу са ZPPPA.
Обрађивач предмета може да потпише допис, обавештење или други акт, ако је то лице распоређено на радно место које чине послови вођења поступка или предузимања појединих радњи у поступку.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли сви порески обвезникци који стекну непокретност током године користе набавну вредност као порексу основицу за обрачун пореза на имовину?
У Закону о порезима на имовину од 1. јануара 2019. године измењена је одредба члана 7. став 9 тако да сада гласи: "За непокретност из ст. 1. и 8. овог члана и члана 7а став 6. овог закона, за експлоатациона поља и за објекте из члана 7. став 6. овог закона, коју обвезник који води пословне књиге изгради, стекне, или му по другом основу настане пореска обавеза у току године за коју се утврђује порез на имовину (у даљем тексту: пореска година) или у текућој години након почетка пословне године обвезника која је различита од календарске, основица пореза на имовину за ту годину је њена набавна вредност исказана у пословним књигама обвезника, а за наредне године утврђује се применом ст. 1. до 8. и става 10. овог члана.
Значи, набавна вредност исказана у пословним књигама у години настанка пореске обавезе се пријављује само за одређене непокретности и то:
- За непокретности из става 1. члана 7. (када је пореска оновица фер вредност)
- За непокретности из става 8. члана 7. ( жичаре, путеви, пруге и други инфраструктурни објекти, кабловска канализација, мреже - за које је основица књиговодствена вредност)
- За непокретности из члана 7а став 6. (ако ЈЛС није објавила акт о просечним ценама – основица је књиговодствена вредност)
- За експлоатациона поља – за која је основица књиговодствена вредност
- За објекте из члана 7. став 6. (објекти из члана 7. став 4. – производне хале, скалдишта и стоваришта - који се у пословним књигама воде одвојено од земљишта – за које је основица књиговодствена вредност).
Дакле, од 1. јануара 2019. године, набавна вредност не чини основицу пореза на имовину за све непокретности обвезника који воде пословне књиге, за које пореска обавеза настане у току пореске године, већ само за непокретности за које, принципијелно, основицу чини књиговодствена вредност (нпр. за складишне и стоваришне објекте, производне погоне, инфраструктурне објекте, мреже).
За остале непокретности обвезника који воде пословне књиге за које пореска обавеза настане у току године пореска основица се утврђује применом елемената прописаних законом, за сразмерни део пореске године почев од настанка пореске обавезе.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник од момента куповине има у власништву земљиште и то пољопривредно 1.6 ха и шумско земљиште 2.1 ха на којем су засађени одређени засади (боровнице) и на основну наведеног позвао се на пореско ослобађање пореза на имовину обвезника који воде пословне књиге у складу са чланом 12. став 1. тачка 6. - 'порез се не плаћа на пољопривредно и шумско земљиште које се поново приводи намени '. Како се тумачи ова тачка овог члана, тј. да ли постоји неко решење о привођењу намени и да ли порески обвезник има права на ово ослобађање?
Чланом 12. став 1. тачка 6. Законом о порезу на имовину прописано је пореско ослобођење за пољопривредно и шумско земљиште које се поново приводи намени – пет година рачунајући од почетка привођења намени. Овде се мисли на земљиште које није било уређено и није се користило за пољопривредну производњу нити је било шума (шикаре и сл.).
Што се тиче доказа којим се доказује право на пореско ослобођење, према ZPPPA обвезник сноси терет доказивања за остваривање права на пореско ослобођење и у том смислу сматрамо да те доказе свакако обвезник мора доставити И то без нашег захтева и посебног објашњења шта би могло бити прихваћено као доказ.
Након добијања доказа који достави обвезник, ЛПА цени квалитет и ваљаност доказа за пореско ослобођење.
Иначе, доказ би могао бити увид у орто фото снимак из различитих година, изјава са два сведока (мада то може бити И злоупотребљено), документација којом се доказује да је обвезник извршио улагања у привођење земљишта намени, доказ да је обвезник пореза на доходак од пољопривреде за то земљиште од одређеног датума (за физичко лице) или да има приходе од пољопривреде од одређеног датума (за правно лице) И сл.
У сваком случају, сматрамо да је у пракси врло тешко доказати право на пореско ослобођење по овом основу и да треба водити рачуна да обвезници не почну то да користе без достављања квалитетних доказа. Значи, обвезник треба да документује право на пореско ослобођење, а ЛПА цени да ли су достављени докази довољни за остваривање тог права.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли може да се сачека са контролом пореске пријаве у којој порески обвезник исказује измену пореза на имовину и доношењем решења, док другостепени орган не одлучи по жалби на првобитно решење о контроли?
Наравно да може да се сачека, јер није прописан рок у ком се врши пореска контрола, имате 5 гдина рок за застарелост права на утврђивање.
У том случају, свакако се књижи износ умањења исказан у пореској пријави којом је пријављена И утврђена измена пореза, а која се тренутно неће контролисати.
Напомињемо да треба водити рачуна о томе да ће бити нетачан упит стања за обвезника јер је прокњижена обавеза по првобитној пореској пријави и разлика утврђена у поступку пореске контроле, а умањење утврђене обавезе није евидентирано у тачном износу у односу на улупно утзврђену и прокњижену обавезу за целу годину, већ само умањење које је обвезник исказао у односу на првобитну пореску пријаву.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Правно лице је поднело пореску пријаву благовремено. У поступку контроле, утврђено је да је порез на имовину већи од износа наведеног у пријави, те је донето (након спроведеног поступка пореске контроле) решење којим смо му утврдили порез на имовину. Порески обвезник је уложио жалбу и предмет је прослеђен другостепеном органу. Након свега тога, порески обвезник (правно лице) подноси измењену пријаву из разлога јер је отуђио део грађевинског земљишта. Да ли измењену пријаву одбацити, обзиром да нема право на исту у складу са чланом 40. Став 5. ZPPPA? Како би се поступило у случају да је порески обвезник стекао нову имовину и из тог разлога поднео измењену пореску пријаву, да ли и њу одбацити?
Чланом 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је да, ако обвезник установи да пореска пријава коју је поднео пореском органу садржи грешку или пропуст, дужан је да одмах, а најкасније до истека рока застарелости поднесе пријаву у којој су грешка или пропуст отклоњени – измењена пореска пријава. Код подношења измењене пореске пријаве првобитна пријава се не враћа пореском обвезнику. Обвезник може поднети измењену пријаву највише два пута. Измењена пореска пријава не може се поднети после покретања пореске контроле за контролисани порески период, као ни након доношења решења о утврђивању пореза (када се не спроводи самоопорезивање).
Чланом 40. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је да, ако обвезник установи да пореска пријава коју је поднео пореском органу садржи грешку или пропуст, дужан је да одмах, а најкасније до истека рока застарелости поднесе пријаву у којој су грешка или пропуст отклоњени – измењена пореска пријава. Код подношења измењене пореске пријаве првобитна пријава се не враћа пореском обвезнику. Обвезник може поднети измењену пријаву највише два пута. Измењена пореска пријава не може се поднети после покретања пореске контроле за контролисани порески период, као ни након доношења решења о утврђивању пореза (када се не спроводи самоопорезивање).
Измењена пореска пријава подноси се за исти порески период као и првобитно поднета пореска пријава коју она замењује. Ова пријава замењује претходно поднету пореску пријаву због грешке или пропуста у првобитној пријави. Код измењене пореске пријаве се у горњем десном углу обрасца PPI-1 обележава да је то измењена пореска пријава. У пореском рачуноводству се евидентира подношење измењене пореске пријаве, при чему се у том случају обавезно мора извршити сторнирање претходне пореске пријаве коју измењена пријава замењује.
Дешава да порески обвезници приликом подношења пореске пријаве на обрасцу PPI-1 неправилно тумаче када се пријављује измена утврђеног пореза, а када се подноси измењена пореска пријава. Наиме, битно је знати да измена утврђеног пореза није исто што и измењена пореска пријава.
Измена утврђеног пореза се пријављује када у току пореске године треба извршити измену утврђеног пореза на имовину због настанка или престанка пореске обавезе, односно истоврсне промене која се десила одређеног датума у току пореске године. У обрасцу пореске пријаве PPI-1 у горњем десном углу тада треба да буде обележено „Пореска пријава“, а у делу 2. „Пријављујем“ заокружује се 2.2. и уноси редни број измене, врста измене и дан настанка измене. На упиту стања на аналитичкој картици пореског обвезника, из ове пореске пријаве види се износ увећања-умањења утврђеног пореза.
Дакле, ваш порески обвезник није поднео измењену пореску пријаву већ пријављује измену већ утврђеног пореза на поднетој пореској пријави PPI 1.
Одговор на друго питање:
По поднетој пореској пријави, у поступку пореске контроле утврђен је износ разлике пореза који није пријављен. У решењу које је донето у пореској контроли, у диспозитиву, дата је обавеза пореском обвезнику да утврђене обавезе из решења прокњижи у пословним књигама и другим прописаним евиденцијама.
Жалба на решење не одлаже извршење решења, што значи да је решење на снази. То даље значи да је обвезник измену утврђеног пореза требало да пријави у односу на укупно утврђену обавезу за непокретност за коју се мења износ пореза, односно у односу на обавезу утврђену пореском пријавом и решењем о пореској контроли, јер је обвезник имао обавезу да то узме у обзир.
Наиме, годишњи износ пореза за предметну непокретнст за коју је престала обавеза у току године и за који се пријављује измена, није само износ из пореске пријаве, већ је то збир износа из пореске пријаве и решења о пореској контроли. У односу на тај износ се израчунава износ умањења пореза у Делу 4. Пореске пријаве, за број дана од престанка пореске обавезе до краја године.
Пореска пријава којом обвезник пријављује измену утврђеног пореза мора бити евидентирана ако је формално и математчки исправна, односно ако пролази валидацију.
Уколико обвезник није узео у обзир тачан износ пореза за предметну непокретнсот (већ само порез и поднете пореске пријаве), тада се у псотупку пореске контроле мора извршити утвршивање разлике пореза који обвезник није тачно пријавио.
У сваком случају решење о пореској контроли не треба мењати због измене утврђеног пореза, јер је њиме само утврђена разлика пореза коју обвезник није утврдио у поднетој пореској пријави, а пореском пријавом којом пријављује измену, ће бити извршено умањење укупно утврђене годишње обавезе (по првобитној пријави и по решењу), за период од дана отуђења непокретности.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Када се обраћају адвокати који имају уредна овлашћења са банкама, за доставу података о обвезницима и непокретностима које су пријавили за порез, у поступку извршења над овим лицима као извршним дужницима, да ли им се могу дати тражени подаци а да се не повреди начело чувања службене тајне ?
Чланом 31. став 5. Закона о извршењу и обезбеђењу одређено је да су државни органи дужни да извршном повериоцу доставе све податке које су дужни да доставе и суду и јавном извршитељу, изузев података из пореске пријаве за последње три године. Такође чланом 2. истог Закона одређено је да је „извршни поверилац“ лице чије се потраживање намирује у извршном поступку или обезбеђује у поступку обезбеђења. Уколико уз захтев за доставу података није достављен и закључак суда којим се овлашћује извршни поверилац да у поступку извршења тражи податке о имовини извршног дужника од надлежних органа и којим се истовремено доказује да је извршни поступак у току, сматрамо да нема законског основа за доставу података.
Напомињемо да је чланом 7. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, прописано начело чувања тајног податка у пореском поступку. Тајни податак представља сваки документ, информација, податак и друга чињеница о пореском обвезнику до кога се дође у пореском, прекршајном, предистражном или судском поступку. Тајни податак дужна су да чувају сва службена лица и друга лица која учествују у пореском, прекршајном, предистражном и судском поступку.
Истим чланом је предвиђено да обавеза чувања тајног податка није повређена ако се одређени документ, чињеница односно податак износе током пореског, прекршајног, предистражног или судског поступка.
На основу изнетог, тражене податке можете, по захтеву доставити надлежном суду пред којим се води извршни поступак или повериоцу са судским овлашћењем за доставу података у извршном поступку.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Шта се наводи у уверењу ЛПА који служи у сврху брисања из АПР-а, код обвезника који су у репрограму, да су измирили обавезе на тај дан? Да ли се наводи да су у репрограму и преостали износ дуга?
Код издавања уверења увек се води рачуна да се у уверењу наведу сви подаци и чињенице о којима орган води службену евиденцију.
У том смислу обвезницима којима је одобрено одложено плаћање у складу са одредбама ZPPPA, у тексту уверења, поред навода да су измирили доспеле обавезе по основу изворних јавних прихода на одређени дан, треба да стоји и следећа напомена:
„Неплаћене пореске обавезе по основу изворних јавних прихода, а које су доспеле за плаћање закључно са ___________________, плаћају се на рате од ___________________, сагласно одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, и износе укупно _________ динара (порез на имовину, локалне комуналне таксе, накнаде за коришћење јавних површина, накнада за заштиту и унапређивање животне средине, накнада за коришћење грађевинског земљишта …).“
На основу Уговора између Канцеларије за управљање јавним улагањима и општине, за реконструкцију објеката на територији општине, где исплата ПДВ-а иде преко рачуна општине, за тај износ је повећан укупан обим буџета и планиран је тај расход. Како један део средстава за ПДВ неће бити пренет од стране Канцеларије до краја године, а један уговор неће бити ни започет, да ли та средства ребалансом буџета скинути? Како третирати ова средства за исплату ПДВ-а, да ли као преузета? Ако се оставе, ова средства ће смањити извршење, а за наредну годину, ако се планирају, увећавају буџет. Како поступити у конкретном случају?
За потребе финансирања капиталних јавних инвестиција закључује се Уговор о правима и обавезама Канцеларије за управљање јавним улагањима (у даљем тексту: КУЈУ) и ЈЛС у сврху реализације одређеног капиталног пројекта. Овим уговором се констатују: програмски елементи улагања (програм обнове и унапређења објеката јавне намене у јавној својини), инвеститорска права, начин обезбеђивања средстава за улагање, обавеза спровођења поступка јавне набавке и закључења уговора са извођачем, обавезе документовања целокупног процеса реализације пројекта, права и обавезе једне и друге уговорне стране, односно начин плаћања.
Према пракси у спровођењу свих радњи повезаних са реализацијом капиталних улагања финансираних од стране КУЈУ, наилазимо на више проблема/питања која сугеришемо да ЈЛС сагледавају приликом договора са КУЈУ о отпочињају реализације пројеката:
- пошто се улагање врши преко ЈЛС на чијој територији се налази објекат образовања, здравства или социјалне политике/заштите, а исти објекти нису у јавној својини ЈЛС, поставља се питање - ко ће вредност улагања прокњижити у својој главној књизи, односно помоћним књигама основних средстава?
- с обзиром на уговорену обавезу спровођења јавне набавке радова/изградње од стране ЈЛС, поставља се питање око планирања укупне позиције/апропријације за конкретно капитално улагање у буџету ЈЛС ради спровођења поступка набавке, а да би биле примењене одредбе Закона о јавним набавкама (одлука о покретању поступка садржи податке о апропријацији у буџету ЈЛС - обезбеђивање средстава из буџета);
- уколико пренос средстава врши КУЈУ директно на рачун извођача радова, планирана апропријација у буџету ЈЛС ће остати неизвршена и такође утицати на смањење релативног извршења годишњег буџета ЈЛС (или ће се искористити само за пријем и даљу исплату вредности ПДВ-а за уговорене радове, ако је уговором о правима и обавезама између Канцеларије и ЈЛС тако предвиђено);
- уколико нема учешћа ЈЛС у финансирању конкретног капиталног издатка, онда целокупан износ планиране апропријације треба да буде покривен извором финансирања 07 - донације и трансфери од осталих нивоа власти;
- пошто нам нису познати сви елементи закљученог уговора са Канцеларијом око регулисања инвеститорских права, начина плаћања обавезе за обрачунати ПДВ (преко буџета ЈЛС), начина представљања конкретног (конкретних) пројеката у буџету, конкретне ЈЛС - сматрамо да ЈЛС у улози инвеститора, према спроведеном поступку ЈН, уколико се обрачунати ПДВ плаћа од стране Канцеларије преко буџета ЈЛС, треба да планира средства на апропријацији за преузете обавезе. Износ средстава израчунава се на основу реално изведених радова до краја буџетске године, у складу са предвиђеним роковима реализације грађевинских радова, према извештајима за сваку привремену, односно окончану ситуацију, а које су сачињене на основу оверених грађевинских књига од стране надзорног органа;
- у буџету за наредну годину, сходно претходној ставки, потребно је планирати апропријацију за реализацију исплате ПДВ-а у складу са величином остатка радова до окончања свих уговорених радова предвиђених закљученим уговором у поступку ЈН, односно обезбедити повећање апропријације у случају да дође до анексирања предметног уговора са извођачем услед додатних (непредвиђених) радова.
Да ли црква као обвезник пореза на имовину, која поред имовине која подлеже опорезивању, поседује и објекат за који се порез на имовину не плаћа сходно члану 12. ст. 1. т. 3. Закона о порезима на имовину, приликом подношења пореске пријаве PPI-1 поред обрасца Прилог 2, треба да подносе и Прилог 1. са подприлогом који се односи на исти објекат, и за који ће пријавити умањење пореза у тачци 6. Прилога 1? Имајући у виду да, је чланом 12. ст. 1. т. 8. Закона о порезима на имовину прописано да се порез на имовину не плаћа, између осталог, и на земљиште – и то за површину под објектом на који се порез плаћа, осим на земљиште, да ли то значи да се порез на земљиште плаћа за површину под објектом на који се порез не плаћа, или земљиште „има судбину“ објекта (ако се објекат не опорезује, не опорезује се ни земљиште под објектом)?
У складу са одредбама члана 2. тачка 2) Закона о рачуноводству, цркве и верске заједнице дефинисане су у оквиру категорије других правних лица и као такве су обвезници примене овог закона само у делу обављања привредне или друге делатности у складу са прописима којима је уређено обављање тих делатности.
Цркве и верске заједнице, осим у делу обављања привредне или друге делатности, изузете су од примене закона, у складу са мишљењем Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе, које је достављено у поступку израде закона и тиче се Уставом и законом (Закон о црквама и верским заједницама) загарантоване аутономије цркава и верских заједница.
Наиме, одредбама члана 11. став 2. и члана 44. став 1. Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06) прописано је да су цркве и верске заједнице одвојене од државе, док је чланом 44. став 2. предвиђено да су цркве и верске заједнице слободне да самостално уређују своју унутрашњу организацију, верске послове, да јавно врше верске обреде, да оснивају верске школе, социјалне и добротворне установе и да њима управљају, у складу са законом.
Напомињемо да је Законом о црквама и верским заједницама („Службени гласник РС“, број 36/06), чланом 26. став 2. изричито прописано да цркве и верске заједнице самостално управљају својом имовином и новчаним средствима, у складу са сопственим аутономним прописима чиме је законодавац искључио могућност да се законом уреди рачуноводство, односно чиме је јасно утврдио смисао, суштину и обим аутономије цркава и верских заједница у погледу управљања новчаним средствима, а самим тим и рачуноводства чији би предмет била та средства.
Наведена одредба (члан 2. тачка 2) Закона о рачуноводству, односи се нпр. на цркве и верске заједнице које користе непокретности у својини ради обављања привредне или друге делатности, у складу са прописима којима је уређено обављање тих делатности, и у том случају су обавезне да воде пословне књиге у складу са овим законом, односно одговарајућим правилима утврђеним за категорију других правних лица.
Према наведеном пореску пријаву за утврђивање пореза на имовину на обрасци PPI 2, између осталих, подносе физичка лица и друга лица која не воде пословне кјниге у складу са прописима Републике Србије. Правна лица која воде пословне книге-за имовину која им служи за обављање делатности, за утврђивање пореза на имовину подносе пореску пријаву на обрасцу PPI 1.