Питања и одговори

Примљена пореска пријава која је прошла валидацију и која је формално и математички исправна треба да буде прокњижена јер је том пореском пријавом обвезник извршио самоопорезивање. Након тога се приступа провери суштинске исправноси података у пореској пријави, што се врши кроз поступак пореске контроле.

ZPPPA у члану 40 прописује да се измењена пореска пријава не може подети после покретања поступка пореске контроле.

У складу са Законом о изменама и допунама ZPPPA, пореска контрола, према члану 123. ZPPPA који се примењује од 1. јануара 2019. године, је поступак провере и утврђивања законитости и правилности испуњавања пореске обавезе, као и поступак провере тачности, потпуности и усклађености са законом, односно другим прописима, података исказаних у пореској пријави, пореском билансу, рачуноводственим извештајима и другим евиденцијама пореског обвезаника који врши пореска управа у складу са овим законом.

Порески инспектор је службено лице које је овлашћено да врши пореску контролу на основу налога за контролу, односно позива.

Члан 128. ZPPPA прописује састављање записника у пореској контроли.

Чланом 129. ZPPPA прописано је, ако се у поступку пореске контроле утврди да порески обвезник није применио, или није правилно применио прописе приликом утврђивања пореза на основу записника о извршеној пореској контроли, допунског записника, односно додатка записника о пореској контроли доноси се решење из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка (1) ZPPPA. Та одредба уређује да утврђивање пореза обавља порески орган, доношењем пореског решења у поступку пореске контроле - ако порески обвезник, супротно закону, не обави утврђивање пореске обавезе или га изврши нетачно или непотпуно.

Решењем се налаже пореском обвезнику да у року од 15 дана од дана достављања решења плати утврђену пореску обавезу на прописане уплатне рачуне јавних прихода, односно да отклони друге утврђене неправилности. У решењу се налаже пореском обвезнику и да поднесе пореску пријаву у којој отклања утврђене неправилности ако је пореска пријава основ за евидентирање износа утврђеног пореза из члана 62. став 2. тачка 1) ZPPPA. Та одредба прописује да порески орган евидентира износ утврђеног пореза на основу  поднете пореске пријаве, укључујући и измењену пореску пријаву, односно пореске пријаве поднете по налазу контроле или по службеној дужности.

Чланом 129. став 4. ZPPPA је прописано да ако порески обвезник не поднесе пореску пријаву по налогу из решења, порески орган подноси пореску пријаву уместо пореског обвезника.

Према томе, у овом случају треба да се поднесе попреска пријава (“необрађена”) да се прокњижи тако да она добије статус “обрађена” “редовна пријава”.

Пореску пријаву коју по налогу из решења о пореској контроли поднесе порески обвезник имаће статус ”пријава из контроле”. У тој пријави се у горњем десном углу уноси податак да се подноси “пореска пријава”, а не “измењена пореска пријава”.

Након прјема пореске пријаве, првобитно поднету пријаву треба сторнирати и прокњижити пријаву поднету у поступку контроле у којој су отклоњене утврђене неправилности. Суштина је да не сме бити евидентирано дупло задужење за исти порески период по истом основу.

Уколико порески обвезник не изврши налог из решења и не поднесе пореску пријаву којом ће отклонити констатоване неправилности порески орган ће уместо пореског обвезника поднети пореску пријаву И то би ви требало да извршшите уносом података у апликацији.

У вези навода да странка има сазнања да се решење из контроле доставља обвезнику електронски путем Јединственог информационог система, за сада није прописано достављање пореских акта електронски, јер није омогућено да се исти сачињавају у форми електронског документа са електронским потписом и свим другим условима које прописује закон којим се уређује електронски документ, односно законом којим се уређује електронска управа.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Закон о општем управном поступку прописује посебне случајеве уклањања и мењања решења који се односе на поступања када су решења правноснажна и коначна. Једно од њих је и понављање поступка које је уређено одредбама чл. 176.-182. ЗУП-а. Понављање поступка има значај ванредног правног средства у управном поступку, јер се може тражити, односно остварити тек по наступању коначности решења. Поступак се понавља на захтев странке или га орган који је донео коначно решење понавља по службеној дужности.

Закон о општем управном поступку прописује субјективни и објективни рок за понављање поступка (члан 178. ЗУП-а). Надлежност за решавање припада органу који је донео коначно решење и по захтеву за понављење поступка и по службеној дужности.

Решењем се одбацује захтев који је неблаговремен, није изјављен од овлашћеног лица или у коме разлог за понављање поступка није учињен вероватним. Решењем се одбија захтев ако разлог који је наведен не би довео до другачијег решавања управне ствари. Ако се не одбаци, нити одбије захтев за понављање поступка, решењем се дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања.

Уколико се ради понављање поступка по службеној дужности такође се решењем дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања.

По понављању поступка надлежни орган може оставити на снази коначно решење или донети ново решење којим се, с обзиром на околности случаја, коначно решење поништава или укида.

Поништавањем решења уклањају се све правне последице које је решење произвело, а укидањем решења не уклањају се правне последице које је решење већ произвело, већ се решење онемогућава да даље производи правне последице.

У поступку се доносе два решења: једно, којим се дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања, и друго, којим се поништава или укида већ донето решење у зависности од порескоправне ситуације и утврђује нова обавеза.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Уколико је Одлуком о накнадама за коришћење јавних површина прописано да ће се обавеза утврђивати на основу одобрења/решења других надлежних органа, то значи да одобрење/решење које је добијено од належног органа и организације који су одређени Одлуком треба да се евидентира на писарници, јер ће се на основу тог одобрења утврдити обавеза по основу накнаде за коришћење јавне површине. Одобрење мора да садржи све елементе који су потребни за утврђивање накнаде обвезнику. Ако Одлуком није прописана обавеза подношења пријаве од стране обвезника (што претпостављамо да није урађено) за утврђивање накнаде за коришћење јавних површина већ да ће се обавеза утврђивати по достављеним одобрењима за коришћење јавних површинана, у том случају нема обавезе да се обвезници позивају да подносе пријаве.

У овом случају донето решење Одсека за урбанизам је правни основ за утврђивање обавезе по основу накнаде.

Апликативно решење Институт Михајло Пупин које је стављено на продукцију садржи и решења која ће се доносити након уношења потребних података који су потребни за утврђивање обавезе, за све три врсте накнада. Дакле, решења се неће доносити ручно, већ ће се штампати из система.  

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У поступку принудне наплате пореског дуга из непокретности поступак је следећи:

• Решење о одређивању принудне наплате из конкретне непокретности, којим се у диспозитиву конкретно опредељује из које непокретности се врши принудна наплата. Жалба на ово решење се изјављује у року од 8 дана. 
• Решење о установљавању законског заложног права-хипотеке на непокретности у корист ЈЛС, којим се налаже попис и процена конкретне непокретности од стране пореског извршитеља и овлашћеног процениреља (чл.87. став 1. тачка 2) и члан 92. став 1. тачка 6) ZPPPA). Жалба на ово решење може се изјавити у року од 15 дана;
• Обавештење пореском обвезнику о датуму и времену пописа и процене конкретне непокретности у складу са чланом 105. ZPPPA;
• Након достављања обавештења пореском обвезнику заказаног дана се изласком на терен извршавају радње пописа и процене предметне непокретности о чему се сачињава Записник о попису и процени непокретности у поступку принудне наплате изворних јавних прихода;
• Овлашћени проценитељ сачињава Извештај о процену тржишне вредности конкретне непокретности, који се доставља пореском обвезнику;
• Након извршене процене сачињава се решење о утврђивању почетне вредности непокретности, на које се може изјавити приговор у року од 3 дана од дана пријема решења;
• По протеку рока за приговор сачињава се решење у коме се налаже РГЗ, Служби за катастар непокретности да изврши упис заложног права–хипотеке на предметној непокретности. Жалба се може изјавити у року од 15 дана.
• Након достављања наведеног решења пореском обвезнику а по правоснажности решења, сачињава се Захтев за упис хипотеке са пратећом документацијом доставља се РГЗ-Служби за катастар непокретности;
• Након достављања захтева са документацијом (сва акта донета у поступку са проценом вредности непоктретности) РГЗ, Служба за катастар непокретности доноси решење којим се дозвољава у листу непокретности упис законског заложног права-хипотеке.

Поступак продаје непокретности уређен је одредбама чл. 108-111. ZPPPA и започиње доношењем Закључка о одређивању продаје непокретности путем усменог јавног надметања.

Пример Закључка о одређивању продаје непокретности путем усменог јавног надметања.доц

Затим се објављује оглас о продаји непокретности (члан 108. став 3. и 4. ZPPPA), а онда понуђачи уплаћију депозит у висини од 5% утврђене почетне вредности непокретности на посебан евиденциони рачун који се отвара у Министарству финансија, Управа за трезор на који се осим депозита уплаћују и средства у поступку принудне наплате изворних јавних прихода код продаје непокретности и покретних ствари јавним надметањем.

Пример Записника о усменом јавном надметању.доц

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Захтев за сторнирање привремених аконтација за обвезнике којима се се утврђивале накнаде за заштиту и унапређивање животне средине по метру квадратном до 31.12.2018. године као и захтев са поднетим пријавама да се ограничи период важења до 31.12.2018. године мора се свакако упитити Пупину.

Појединачно сторнирање привремених аконтација у апликативном решењу Института Михајло Пупин као што се и до сада радило, ради се из пореског рачуноводства_________ сторнирање привремених аконтација, где по ПИБ или ЈМБГ за конкретан рачун могу да се сторнирају појединачни случајеви.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Смрћу пореског обвезника престаје његова пореска обавеза. Пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства. Испуњење пореске обавезе у случају смрти физичког лица уређена је одредбама члана 22. ZPPPA. 

Сви поступци у односу на преминуло физичко лице се обустављају даном смрти (члан 45. Закона о општем управном поступку). Ако су доношена било која акта у пореском поступку након смтри пореског обвезника, на његов ЈМБГ, донета су неосновано и потребно је да се сторнирају у пореском рачуноводству.

Ако није расправљена заоставштина, од дана смрти, обвезник пореза на имовину на права на непокретности преминулог обвезника је држалац непокретности. Уколико је расправљена заоставштина покојника, наследници су у обавези да у року од 30 дана од дана правоснажности решења о наслеђивању, доставе надлежној ЛПА, пореске пријаве на основу којих ће се утврдити годишњи порез на имовину, наследницима.

У оба случаја обвезници могу остварити право на порески кредит уколико станују у предметној непокретности, значи имају исту порескоправну ситацију као и преминули власник.

Сторно неоснованих задужења на умрло лице, које је преминуло треба извршити не по захтеву његовог наследника, већ по службеној дужности јер тај обвезник не постоји од дана смрти и даном смрти он је престао да буде порески обвезник и нема предмет опорезивања.

Поред тога за дуг преминулог лица, по основу  обавеза које се односе на период до дана смрти (ако тај дуг постоји), у предметном случају је наступила апсолутна застарелост (обвезник преминуо 1987. године).

Већ према првом захтеву, сина (сада пореског обвезника), по коме је поступљено, требало је да се сторнирају сва задужења по решењима која су донета на име преминулог лица, а да се за дуг настао до дана смрти утврди престанак пореске обавезе по основу апсолутне застарелости.

Пренос салда дуга са умрлог лица на наследника врши се за дугове за које није наступила апсолутна застарелост (по службеној дужности), а ако се наследник позове на релативну застарелост онда се и тај дуг не мора преносити (утврди се престанак на име умрлог лица) или се изврши пренос па се утврди престанак на име наследника.

Дакле, порез се не може утврђивати и плаћати на умрло лице, а обавеза је наследника или држаоца непокретности,  да обавесте орган о смрти пореског обвезника,  доставе доказ као и да доставе попуњене и потписане пореске пријаве за утврђивање пореза на имовину.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

С обзиром да је Законом о порезима на имовину прописано да се порез на имовину плаћа на право својине на земљишту површине преко 10 ари, као и на право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари (члан 2. Закона о порезима на имовину), приликом одређивања површине опорезивог земљишта површине преко 10 ари не узима се у обзир збир свих површина земљишта у својини пореског обвезника, односно са правом коришћења грађевинског земљишта, већ се посматра свако  земљиште посебно, у смислу да је то земљиште једне врсте које се налази на једној локацији и представља целину. Дакле, код опорезивања посматра се површина земљишта које представља једну физичку целину, било да је та целина подељена у више парцела или је чини једна парцела.

Према мишљењу Министарства финансија бр.430-00-00067/2014-04 од 3.марта 2014. године, када је предмет опорезивања порезом на имовину право својине на земљишту површине преко 10 ари, реч је о површини земљишта које представља физичку целину независно од броја пореских обвезника на земљишту које је предмет опорезивања. Предмет опорезивања опредељује површина земљишта преко 10 ари, а не број пореских обвезника за то земљиште.

Дакле, предмет опорезивања је укупна површина земљишта преко 10 ари које представља физичку целину. На пример: ако је порески обвезник ималац права својине на грађевинском земљишту које чине две катастарске парцеле од којих је једна површине преко 10 ари, а друга површине мање од 10 ари, при чему се те катастарске парцеле међусобно граниче, па чине једну физичку целину, та целина (укупна површина те две парцеле) је предмет опорезивања порезом на имовину. Међутим, ако је порески обвезник власник земљишта које чине две катастарске парцеле од којих је једна површине преко 10 ари, а друга површине мање од 10 ари, при чему се те катастарске парцеле међусобно не граниче и налазе се у различитим зонама, у том случају предметне парцеле представљају посебне физичке целине, при чему је предмет опорезивања порезом на имовину само земљиште површине преко 10 ари.

У циљу обезбеђења јединственог спровођења прописа из надлежности министарства надлежног за послове финансија, акти (објашњења, мишљења, инструкције, упутства и сл.) о примени тих прописа које даје министар надлежан за послове финансија, односно лице које он овласти, обавезујући су за поступање Пореске управе (члан 11. став 3. ZPPPA)

Мишљење Министарства финансија - редни број 11, Билтен 3/2014.пдф

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Принудна наплата из новчаних потраживања пореског обвезника уређена је одредбама члана 96. ZPPPA и извршава се на основу решења о принудној наплати из члана 92. став 2. овог закона. Тим решењем налаже се дужнику пореског обвезника да свој дуг намири уплатом на уплатни рачун јавних прихода по доспелости потраживања. Ако дужник не изврши плаћање, по доспелости, порески орган врши принудну наплату из новчаних средстава са рачуна дужника пореског обвезника, у складу са чланом 95. овог закона.

Према наведеном, принудна наплата пореског дуга може се извршити из потраживања пореског обвезника из треће рате уговорене цене.

Пример решења о принудној наплати из потраживања .доц

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Поступак ликвидације прописан је чл. 524-548. Закона о привредним друштвима.

Чланом 534. Закона о привредним друштвима прописано је да повериоци чије је потраживање утврђено извршном исправом до почетка ликвидације, немају обавезу пријављивања потраживања, а таква потраживања се сматрају пријављеним у складу са законом. С обзиром да су пореска потраживања утврђена решењима (извршним исправама) нема се обавеза да се обвезнику у ликвидацији доставља пријава потраживања, већ само једно обавештење са позивом на одредбе наведеног члана Закона о привредним друштвима о висини потраживања. Такође, чланом 535. закона уређен је поступак по пријавама потраживања, где се експлицитно наводи да друштво не може оспоравати потраживања повериоцима чија су потраживања утврђена извршном исправом.

Одредбама члана 533. Закона о привредним друштвима прописано је у ставу 3. упозорење да ће потраживања бити преклудирана ако их повериоци не пријаве најкасније у року од 30 дана од дана истека периода трајања огласа о покретању ликвидације (90 дана члан 526. Закона о привредним друштвима).

Према наведеном, не могу се радити контроле за период за који је извршена пријава потраживања, јер је привредни субјекат у ликвидацији дужан да све приспеле пријаве потраживања, као и потраживања утврђена извршним исправама, евидентира у листу пријављених потраживања и да сачини листу признатих и оспорених потраживања. Потраживања настала након покретања ликвидације не пријављују се и морају се намирити до окончања ликвидације (члан 535. Закона о привредним друштвима). 

Што се тиче стечаја, одредбама чл. 88-93г. Закона о стечају уређене су процесноправне последице отварања стечајног поступка.

Чланом 88. Закона о стечају прописано је да се у тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја прекидају сви судски поступци у односу на стечајног дужника и на његову имовину, сви управни поступци покренути на захтев стечајног дужника, као и управни и порески поступци који за предмет имају утврђивање новчане обавезе стечајног дужника.

Чланом  89. Закона о стечају, управни и порески поступак који за предмет има утврђивање новчане обавезе стечајног дужника не наставља се, а одговарајући орган дужан је да поднесе пријаву потраживања у складу са овим законом.

Потраживања по основу пореских обавеза за период до отварања стечајног поступка, порески орган може да оствари искључиво у оквиру стечајног поступка, подношењем пријаве потраживања у складу са Законом о стечају и реализације истог кроз деобу стечајне масе. Према наведеном, не може се накнадно у поступку контроле утврђивати обавеза пореском обвезнику за период за који је поднета пријава потраживања у стечајном поступку.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Законом о порезима на имовину није експлицитно прописано како се опорезује непокретност коју обвезник поседује, а не води у пословним књигама, а пореска основица, у складу са законом треба да буде књиговодствена вредност. Према Закону о рачуноводству прописана је обавеза исказивања у пословним књигама имовине коју привредни субјекат поседује.

У случају да обвезник нема књиговодствену вредност непокретности у пословним књигама, треба узети просечну цену по м2 за пословни простор у зони у којој се непокретност налази.

Други је случај када обвезник води непокретност у пословним књигама и има исказану вредност нула динара, тада се та књиговдствена вредност мора прихватити.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Покретање поступка ликвидације не значи да је порески обвезник престао да постоји што значи да у току поступка ликвидације обвезник може поднети измењену пореску пријаву којом се утврђује порез на имовину за период до отуђења непокретности. 

Законом о привредним друштвима прописано је да привредно друштво престаје да постоји брисањем из регистра привредних субјеката, по основу спроведеног поступка ликвидације. Ликвидација друштва се може спровести када друштво има довољно средстава за намирење свих својих обавеза. Покретање ликвидације не спречава одређивање и спровођење извршења против друштва у ликвидацији нити вођење других поступака који се воде против или у корист друштва у ликвидацији. 

У одлуци о покретању ликвидације друштво именује ликвидационог управника. Ликвидациони управник заступа друштво у ликвидацији и одговоран је за законитост пословања друштва. Ликвидациони управник може предузимати следеће активности:

1. вршити радње на окончању послова започетих пре почетка ликвидације;
2. предузима радње потребне за спровођење ликвидације, као што су продаја имовине, исплата поверилаца и наплата потраживања;
3. врши друге послове неопходне ради спровођења ликвидације друштва.

Оглас о покретању ликвидације из члана 526. овог закона објављује се у трајању од 90 дана на интернет страници регистра привредних субјеката и садржи нарочито:

1. позив повериоцима да пријаве своја потраживања;
2. адресу седишта друштва, односно адресу за пријем поште из члана 20. овог закона на коју повериоци достављају пријаве потраживања; 
3. упозорење да ће потраживања поверилаца бити преклудирана ако их повериоци не пријаве најкасније у року од 30 дана од дана истека периода трајања огласа из става 1. овог члана.

Потраживања настала након покретања ликвидације не пријављују се и морају се намирити до окончања ликвидације.

Према наведеном, ликвидационог управника треба да обавестите о стању дуга на рачунима јавних прихода која су у вашој надлежности И да након подношења исправне пореске пријаве утврдите тачне износе дуга по основу пореза на имовину.

У вези преплате по основу еко накнаде, обвезник исту може користити за намирење дуга по основу пореза на имовину, или извршити повраћај ако је ове обавезе претходно измирио, све то до закључења поступка ликвидације.

Напомињемо да је чланом 29. ZPPPA прописано да АПР не може брисати обвезника из регистра без доказа о престанку пореских обавеза, не старијег од пет дана у моменту подношења захтева за брисање из регистра.

Ликвидација привредних друштава је поступак у коме престаје правни субјективитет привредног друштва, уз потпуно намирење поверилаца.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Изузимање из поступка принудне наплате уређено је одредбама члана 82. ZPPPA.

Предмети принудне наплате не могу бити имовина и приходи пореског обвезника који су законом изузети од извршења. То значи да приходи и имовина било ког пореског обвезника (физичког лица или привредног друштва) не могу бити предмет извршења ради принудне наплате пореза и споредних пореских давања, ако је законом уређено да су ти приходи, односно имовина, изузети од извршења.

Дакле, не посматра се само изузимање ствари и примања  физичких лица, а које су биле наведене у закону којим се уређује извршење и обезбеђење, већ је изузимање проширено на све пореске обвезнике и друге законе којима је уређено да су приходи, односно имовина, изузети од извршења.

У наставку су примери законских одредаба у смислу који приходи и имовина не могу бити предмет принудне наплате пореског дуга:

Према одредбама члана 55. Закона о извршењу и обезбеђењу од извршења изузете су: ствари изван промета, објекти, оружје и опрема који су намењени одбрани и безбедности Републике Србије као, нити ствари које су овим или другим законом изузете од извршења.

Према одредбама члана 164. Закона о извршењу и обезбеђењу од извршења изузето је: пољопривредно земљиште земљорадника површине до 10 ари које не може бити предмет извршења, осим извршења ради намирења новчаног потраживања које је обезбеђено уговорном хипотеком или заложном изјавом.

Према одредбама члана 218. Закона о извршењу и обезбеђењу од извршења изузети су:

• одећа, обућа и други предмети за личну употребу, постељне ствари, посуђе, део намештаја који је неопходан извршном дужнику и члановима његовог домаћинства, шпорет, фрижидер и пећ за грејање; 
• храна и огрев који су извршном дужнику и члановима његовог домаћинства потребни за три месеца; 
• готов новац извршног дужника који има стална месечна примања до месечног износа који је законом изузет од извршења, сразмерно времену до наредног примања; 
• ордење, медаље, ратне споменице и друга одликовања и признања, лична писма, рукописи и други лични списи и породичне фотографије извршног дужника; 
• помагала која су особи са инвалидитетом или другом лицу с телесним недостацима неопходна за обављање животних функција; 
• кућни љубимац.

Према одредбама члана 257. Закона о извршењу и обезбеђењу предмет извршења не могу бити: 

• примања по основу законског издржавања, накнаде штете због нарушења здравља, новчане ренте због потпуне или делимичне неспособности за рад и новчане ренте за издржавање које је изгубљено услед смрти дужника издржавања;
• примања по основу новчане накнаде за телесно оштећење према прописима о инвалидском осигурању; 
• примања која се остварују према прописима о социјалној заштити; примања на основу привремене незапослености; 
• примања на основу додатка на децу; примања на основу стипендије и помоћи ученицима и студентима; потраживања чији је пренос законом забрањен.

Према одредбама члана 258. Закона о извршењу и обезбеђењу ограничење извршења прописано је за:

• извршење на заради или плати, накнади зараде, односно накнади плате и пензији може да се спроведе у висини до две трећине зараде, накнаде зараде, плате, накнаде плате и пензије, односно до њихове половине, ако је њихов износ једнак или мањи од минималне зараде утврђене у складу са законом; 
• исто важи и за плату официра, подофицира, војника по уговору, војног службеника, као и примања лица у резервном саставу за време војне службе; 
• извршење на минималној  заради и минималној пензији спроводи се до њихове половине; 
• извршење на примањима ратних и мирнодопских војних инвалида на основу инвалиднине, ортопедског додатка и инвалидског додатка може да се спроведе само до њихове половине, и само да би се намирила потраживања на основу законског издржавања, накнаде штете због нарушења здравља, новчане ренте због потпуне или делимичне неспособности за рад и новчане ренте за издржавање које је изгубљено услед смрти дужника издржавања; 
• извршење на примању на основу накнаде штете у облику новчане ренте које није изузето од извршења, затим по уговору о доживотном издржавању и уговору о осигурању живота, може да се спроведе само на делу примања који прелази износ највише сталне социјалне помоћи која се исплаћује на подручју на коме извршни дужник има пребивалиште, односно боравиште.

Законом о јавној својини одредбом члана 16. прописана је немогућност принудног извршења и то: 

• природна богатства, добра у општој употреби, мреже у јавној својини, водно земљиште и водни објекти у јавној својини, заштићена природна добра у јавној својини и културна добра у јавној својини, не могу бити предмет принудног извршења.
• непокретности у јавној својини које, у целини или делимично користе органи Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе за остваривање њихових права и дужности не може се спровести принудно извршење.
• објекти и опрема намењени одбрани и државној и јавној безбедности.

Законом стечају одредбама члана 93. прописана је забрана извршења и намирења:

• против стечајног дужника, односно над његовом имовином, одредити и спровести принудно извршење, нити било која мера поступка извршења осим извршења која се односе на обавезе стечајне масе и трошкова стечајног поступка.

Закон о црквама и верским заједницама одредбама члана 27. прописује да предмет принудне наплате не може бити сакрална и културна баштина цркава и верских заједница, укључујући и непокретна културна добра.

Одредбама члана 147. став 6. ZPPPA прописано је да уколико је на решење о утврђивању обавезе изјављена жалба, а покренут је поступак принудне наплате за утврђене обавезе по ожалбеном решењу, поступак принудне наплате прекида се закључком у случајевима када се поступак по жалби не оконча у року из става 4. и 5. овог члана, док се пореском обвезнику не достави решење по жалби, односно док првостепени порески орган не поступи по налогу другостепеног органа. Обавеза је другостепеног органа да по жалби одлучи у року од 60 дана од дана предаје жалбе (став 4.), а првостепени порески орган је дужан да поступи по налогу другостепеног органа у року од 40 дана од дана пријема другостепеног решења (став 5.).

По окончању продаје непокретности путем усменог јавног надметања организациона јединица локалне пореске управе доноси решење о продаји непокретности које се доставља купцу, пореском обвезнику, а по правоснажности, и органу надлежном за вођење регистра непокретности. Купац непокретности је дужан да уплати износ за који му је продата, умањена за износ положеног депозита, у року од осам дана од дана закључења усменог јавног надметања.

Средства од продаје непокретности, се распоређују и преносе на одговарајуће уплатне рачуне према редоследу из члана 70. ZPPPA.

Ако је продајом непокретности остварена већа цена од износа пореске обавезе из решења о принудној наплати из непокретности и трошкова принудне наплате, а порески обвезник нема у међувремену доспеле а неизмирене пореске обавезе, разлика се враћа пореском обвезнику најкасније у року од 30 дана (члан 93. ZPPPA). По истеку овог рока обвезник има право на камату у складу са чланом 75. ZPPPA.

У случају да пореском обвезнику у року за враћање разлике доспева нова обавеза која није плаћена, разлика остварена продајом непокретности користи се за намирење те обавезе, како је то дефинисано одредбама члана 93. став 3. ZPPPA.

 У складу са одредбама члана 111. став 7. и 8. ZPPPA, по извршеној уплати износа за који је непокретност продата усменим јавним надметањем, односно непосредном погодбом, и коначности решења о продаји непокретности доноси се решење о предаји непокретности купцу, које се доставља купцу и пореском обвезнику, као и органу надлежном за вођење регистра непокретности.  Овим решењем дефинише се дан када ће се предаја извршити, а рок је осам дана од дана коначности решења о предаји непокретности купцу.

На дан када се врши предаја непокретности купцу, извршитељ у присуству два сведока и, по потреби овлашћених службених лица МУП-а, предаје непокретност купцу о чему се саставља записник који потписују сва присутна лица, а по примерак записника се уручује купцу и пореском обвезнику.

Према наведеном, није прописано да, у поступку принудне наплате из непокретности (стана или куће за становање), порески обвезник има право на изузимање нужног дела за становање. Поступак принудне наплате у свему спроводи се према ZPPPA.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.