Питања и одговори

Чланом 44. Закона о накнадама за коришћење јавних добара прописано је да је "основица за промену намене пољопривредног земљишта једнака основици за порез на имовину тог земљишта у години која претходи години у којој је поднет захтев за промену намене земљишта. Основица за промену намене пољопривредног земљишта за које није утврђен порез на имовину у години која претходи години у којој се мења намена, односно основица за пољопривредно земљиште које је ослобођено плаћања пореза на имовину утврђује се на основу просечне цене квадратног метра пољопривредног земљишта у одговарајућој, односно граничној зони, одређене актом јединице локалне самоуправе за потребе утврђивања пореза на имовину. Уколико је утврђена просечна цена квадратног метра пољопривредног земљишта у више граничних зона примениће се цена квадратног метра која је најповољнија за обвезника. Уколико није утврђена просечна цена у зони нити граничним зонама, вредност земљишта утврђује овлашћени судски вештак за послове пољопривреде, у складу са прописом којим се уређује поступак експропријације.“

Чланом 43. истог закона прописано је да захтев за промену намене пољопривредног земљишта може поднети власник, односно корисник пољопривредног земљишта којем је посебним актом јединице локалне самоуправе планирана друга намена, а које се до привођења планираној намени користи за пољопривредну производњу.

У овом случају потребно је прво да се утврди да ли је предметно земљиште са становишта Закона о порезима на имовину пољопривредно или грађевинско. Ако се утврди да је грађевинско, онда нема основа да се због плаћања накнаде мења основица пореза на имовину, јер се опорезивање имовине мора извршити у складу са одредбама Закона о порезима на имовину.

С обзиром на то, да Закон о накнадама за коришћење јавних добара очигледно није узео у обзир ситуације да се земљиште које мења намену из пољопривредног у грађевинско већ опорезује као грађевинско, ЛПА су дошле у ситуацију да не знају који податак да доставе у сврху утврђивања накнаде за промену намене пољопривредног земљишта.

Из цитираних одредби члана 44. произилази да за земљиште које се опорезује може бити дата основица по цени за грађевинско земљиште или по цени за пољопривредно земљиште (став 1. каже пореска основица тог земљишта), док се за земљиште које се не опорезује узима цена за пољопривредно земљиште у тој или граничној зони (став 2. каже само пољопривредно земљиште).

Да би се превазишао овај проблем, док Министарство финансија не објави званично мишљење по овом питању, предлог је да се надлежној служби доставе оба податка, односно и пореска основица и податак колико би износила пореска основица да се предметно земљиште опорезује као пољорпивредно.

У сваком случају, нема основа да се мења порескоа основица (која је утврђена у складу са Законом о порезима на имовину), само због висине накнаде.

Пример дописа за различите случајеве-промена намене пољопривредног земљишта_ Секретаријат за привреду града Београда.ДОЦ

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Електронски пријем пореске пријаве не омогућава унос две или више врста непокретности у део Б, а вероватно ни две или више зона. Не знамо да ли се унос пријаве може извршити без попуњеног дела Б и без попуњене зоне, при чему би се подаци о врсти и зони унели само у део К, као и корисна површина сваког дела непокретности. Укупна површина целе непокретности може се унети у део Ђ. Просечне цене се у том случају нигде не би уносиле, већ би се у део И, у поље И2. и И9. унела само укупна вредност свих делова те непокретности које су различита зона или припадају различитој врсти, која би се претходно „ручно“ израчунала.

Због оваквог електронског уноса, није нека битна грешка ако обвезник не попуни део К, већ као посебне подприлоге унесе посебне делове непокретности који су различита врста или зона. Битно је да је пореска пријава суштински исправна и порез тачно утврђен.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 6. став 8. Закона о порезима на имовину прописано је да ако није утврђена просечна цена другог земљишта (из члана 6а. став 7. овог закона) у зони, зато што у зони и граничним зонама није било најмање три промета уз накнаду другог земљишта, а утврђена је просечна цена пољопривредног земљишта у тој зони, вредност другог земљишта (осим експлоатационих поља) која чини основицу пореза на имовину за пореску годину утврђује се применом просечне цене пољопривредног земљишта у тој зони умањене за 40%.

У случају из става 8. овог члана сматра се да је утврђивањем просечне цене пољопривредног земљишта у зони утврђена просечна цена другог земљишта (став 9.)

Ако ни у граничним зонама из става 7. овог члана није било промета одговарајућих непокретности у периоду из става 5. овог члана, односно ако се вредност другог земљишта не може утврдити у складу са ставом 8. овог члана, основица пореза на имовину за те непокретности у зони у којој није било промета једнака је основици пореза на имовину те, односно одговарајуће непокретности у тој зони обвезника који не води пословне књиге за текућу годину.

Пошто за текућу (у овом случају 2018.) годину није било пореске основице за друго земљиште, код физичких лица се порез на имовину за 2019. годину утврђује према прошлогодишњој основици тог или сличног земљишта. Ако је за 2018. годину то земљиште опорезовано као нека друга врста, онда се користи та пореска основица, а ако није, онда се узима вредност сличног, односно одговарајућег земљишта.

За правна лица, да би се утврдила пореска основица за друго земљиште, требало је да буде објављена просечна цена другог земљишта у најопремљенијој зони да би се применили коефицијенти. Ако то није учињено, примењује се књиговодствена вредност сходно члану 7а. став 6. Закона о порезима на имовину.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Ово се углавном дешава код обвезника чије седиште није на вашој општини и за које у евиденцији обвезника није унето поље “насеље”. У овим случајевима треба у ПИБ регистру проверити адресу обвезника и насеље, а затим ући у евиденцију обвезника и унети то поље “насеље” и запамтити тај унос. Након тога се пријава може пренети у базу.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Дешава се да лица која немају овлашћење по ПЕП обрасцу за неко правно лице поднесу PPI-1 на своје име. Тада у  базу пореских обвезника треба унети то физичко лице и након сачуваног уноса у напомену унети да је лице евидентирано због погрешне пореске пријаве PPI-1.

Пореску пријаву треба пребацити у статус непотпуна и послати обавештење обвезнику (правном лицу) да поднесе нову пријаву на свој ПИБ.

Након пријема нове пријаве, стара се пребацује у статус “одбијена” и у напомену може се унети да је грешком поднета на ЈМБГ.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Пријављивање потраживања уређено је одредбама чл.111-118. Закона о стечају, а продаја стечајног дужника као правног лица и последице продаје стечајног дужника као правног лица одредбама чл.135, и 136. Закона о стечају.

У случају продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни поступак у односу на стечајног дужника се обуставља. Новац добијен продајом стечајног дужника као правног лица, као и имовина која није била предмет процене (везано за продају), улазе у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља. Стечајна маса се региструје у регистру стечајних маса код АПР и њу заступа стечајни управник. Према одредби става 6. члана 136. Закона о стечају за потраживања која су настала до обуставе стечајног поступка ни стечајни дужник ни његов купац не одговарају повериоцима. Пошто је према одредби члана 20. став 4. ZPPPA измирење пореске обавезе лица у стечају уређено законом којим се уређује стечај, јасно је да пореске обавезе за лице које је као стечајни дужник продато измирује стечајна маса у односу на коју се стечајни поступак наставља.

Сматрамо да сте након правоснажности решења о обустављњу стечајног поступка у односу на стечајног дужника из разлога његове продаје као правног лица били у обавези да у пореском рачуноводству искњижите све обавезе са ПИБ стечајног дужника на ПИБ стечајне масе над којом се стечајни поступак наставља. Стечајни дужник постаје активно правно лице без обавеза по пријавама потраживања и обавеза које су настале до дана продаје стечајног дужника као правног лица. Дакле, све обавезе настале до момента продаје стечајног дужника као правног лица се намирују из стечајне масе са ПИБ стечајне масе. У пореском рачуноводству на ПИБ стечајне масе врше се књижења према решењима о деоби стечајне масе а која би требало да буду донета у складу са закључком о признатим и оспореним потраживањима. Након завршне деобе стечајне масе и правоснажношћу решења о закључењу стечајног поступка над стечајном масом (у конкретном случају), на основу кога се спроводи брисање из регистра АПР, имате правни основ да извршите и друга књижења на ПИБ стечајне масе.

Одредбама чл. 109-111. ZPPPA уређена је продаја непокретности у поступку принудне наплате пореског дуга из непокретности пореског обвезника, као и поступак са оствареним приходима од продаје непокретности.

Члан 109. ZPPPA уређује продају непокретности путем усменог јавног надметања. На усменом јавном надметању могу учествовати само лица која су положила депозит. Депозит, према члану 109. став 3. ZPPPA полаже се на рачун јединице локалне самоуправе у висини од 5% утврђене почетне вредности непокретности. У ставу 4. истог члана прописано је да се понуђачима чија понудна није прихваћена, депозит враћа одмах по закључењу јавног надметања. Као понуђач, на усменом јавном надметању, не сме да учествује порески обвезник нити запослени у пореском одељењу локалне пореске администрације и са њима повезана лица (члан 110. став 9. ZPPPA). Заинтересовани понуђачи имају право да најкасније до дана одржавања јавне продаје разгледају непокретност која је предмет јавне продаје.

На почетку усменог јавног надметања порески извршитељ отвара усмено јавно надметање и упознаје понуђаче са правилима усменог јавног надметања и то:

1. да на надметању морају да учествују најмање два понуђача,
2. да понуђачи непокретност купују у виђеном стању без могућности враћања ако се накнадно утврде неки недостаци,
3. да се непокретност на првом јавном надметању не може продати по цени нижој од 75% процењене вредности , сем ако се порески обвезник писмено сагласио да се може пордати по нижој цени и одредио који је тај проценат,
4. да на јавном надметању може учествовати само понуђач који је до почетка усменог јавног надметања уплатио депозит у висини од  5% утврђене почетне вредности непокретности
5. да ако купац у року од осам дана не плати износ за који му је непокретност продата, губи право на повраћај депозита и не може бити понуђач у периоду од шест месеци,
6. да ако купац у року од осам дана не уплати износ за који му је непокретност продата, биће позван други најповољнији понуђач ако цена није нижа од прописане, који се писмено изјашњава да купује непокретност за понуђену цену, у ком случају се доноси решење о продаји непокретности том понуђачу,
7. да ако и други понуђач не уплати износ за који му је непокретност продата, продаја ће бити поништена, с тим да ни други купац не може бити понуђач у периоду од шест месеци,
8. да ће се у том случају у року од осам дана од дана доношења решења о оглашавању продаје неважећом, заказати ново усмено јавно надметање под условима који су важили за усмено јавно надметање које се понавља
9. да ће лица која ометају усмено јавно надметање бити удаљена са лица места
10. да уколико на надметању не учествује најмање два понуђача сматраће се да није ни одржано, што значи да ће се у следећем оглашавању то надметање поновити.

Након изношења правила усменог јавног надметања спроводи се сам поступак усменог јавног надметања, тако што се саопштавају подаци о непокретности која се продаје и саопштава њена процењена вредност, а затим  понуђачи јавно износе своје понуде, које морају бити веће од претходно истакнуте понуде и траје све док понуђачи стављају веће понуде. Када буде саопштена последња, највећа понуда, јавна продаја се закључује

О току усменог јавног надметања непокретности, сходно одредбама члана 109. став 11. ZPPPA саставља се записник. У записник се уноси и рок у коме је купац непокретности дужан да плати цену за коју је непокретност продата, по умањењу тог износа за положени депозит. У складу са одредбама члана 111. став 1. ZPPPA рок за уплату цене не може бити дужи од осам дана.

Понуђачима чија понуда није прихваћена враћа се понуђени депозит по закључењу првог усменог јавног надметања у складу са одредбама члана 109. став 4. ZPPPA. У записнику о току првог усменог јавног надметања констатује се којим понуђачима треба вратити положени депозит.

Ако се продајом конкретне непокретности постигне цена у висини дугованог износа пореске обавезе и трошкова принудне наплате, прекида се усмено јавно надметање у односу на другу непокретност, ако су предмет усменог јавног надметања више непокретности.

Дакле, да би се сматрало, према ZPPPA, да је надметање и одржано, на надметању морају да учествују најмање два понуђача.

Начела поступка принудне наплате, која су специфична за поступак принудне наплате прописана су одредбама члан 81. ZPPPA. Пре свега мора се истаћи начело економичности поступка (члан 81. став 1. ZPPPA), као и да се принудна наплата врши у оној мери у којој се покрива дуговани износ пореза и споредна пореска давања (члан 81. став 4. ZPPPA).

Ако се непокретност не може продати ни путем непосредне погодбе у року од 6 месеци од дана доношења закључка о одређивању продаје непокретности путем усменог јавног надметања, донеће се решење којим се предметна непокретност преноси у својину ЈЛС, у вредности једне трећине утврђене почетне вредности. У том случају хипотекарно потраживање намирује се до једне трећине утврђене почетне вредности непокретности. (члан 110 ZPPPA).

Дакле, веома је важно да се поступку принудне наплате из непокретности приступи одговорно и да се заложно право упише на непокретностима чија је процењена тржишна вредност у сразмери са потраживањем које се наплаћује са насталим трошковима у поступку принудне наплате. Приликом опредељивања непокретности на којој ће се извршизи упис заложног права у поступку прунудне наплате такође је потребно и проценити могућности уновчавања предмета принудне наплате, као крајњег поступка уколико порески обвезник не плати порески дуг.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Закон о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу још увек је у нацрту, али одредбе члана 3. ZPPPA уређује однос према другим законима тако што каже да ако је другим законом питање из области коју уређује ZPPPA уређено на другачији начин, примењују се одредбе овог закона.

Одредбама члана 108. ZPPPA уређена  је продаја непокретности.

У ставу 1. наведеног члана прописано је да се продаји непокретности приступа по истеку рока од осам дана од дана коначности решења о утврђивању почетне вредности непокретности, односно достављања решења донетог по приговору против решења о утврђивању почетне вредности непокретности, а до продаје може доћи и у краћем року, ако порески обвезник на то пристане.

Поступак продаје почиње доношењем закључка о одређивању продаје непокретности путем усменог јавног надметања, који се доставља пореском обвезнику (члан 108. став 2.). Ако обвезник не плати дуговани износ обавезе по решењу о принудној наплати из непокретности, припрема се оглас о продаји непокретности путем усменог јавног надметања. Чланом 108. став 3. ZPPPA прописана је садржина огласа у смислу да оглас о одређивању продаје непокретности садржи нарочито:

1. опис и адресу заплењене непокретности која се продаје;
2. утврђену почетну вредност непокретности;
3. назначење службености и терета које преузима купац;
4. начин, место, датум и сат продаје;
5. износ депозита који полажу лица која учествују на усменом јавном надметању; 
6. рок у којем је купац непокретности дужан да уплати износ за који му је непокретност продата.

Оглас се истиче на огласној табли организационе јединице локалне пореске управе  и истовремено се објављује у дневном листу који покрива територију целе Републике, ради оглашавања.

Члан 109. ZPPPA уређује продају непокретности путем усменог јавног надметања. На усменом јавном надметању могу учествовати само лица која су положила депозит. Депозит, према члану 109. став 3. ZPPPA полаже се  у висини од 5% утврђене почетне вредности непокретности. У ставу 4. истог члана прописано је да се понуђачима чија понудна није прихваћена, депозит враћа одмах по закључењу јавног надметања. Као понуђач, на усменом јавном надметању не сме да учествује порески обвезник нити запослени у пореском одељењу локалне пореске администрације и са њима повезана лица (члан 110. став 9. ZPPPA).

Сви други понуђачи, који желе да учествују на усменом јавном надметању морају положити депозит, па и лица која имају право прече  куповине. Лице које има законско право прече куповине непокретности која је предмет принудне наплате пореза има првенство над најповољнијим понуђачем на усменом јавном надметању, ако по закључењу усменог јавног надметања изјави на записник о продаји непокретности да непокретност купује под истим условима (чл.109. став 13. ZPPPA).

Није прописано да се учесницима на усменим јавном надметању у поступку продаје непокретности, као услов за учешће тражи уверење о измиреним порезима.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 38. ZPPPA прописано је да се од 1. јануара 2019. године све пореске пријаве за порез на имовину правних лица (PPI-1) подносе искључиво у електронском облику, без обзира на који период се односе, што значи да и пореска пријава која се односи на период пре 2019. године, ако се подноси после 1. јануара 2019. године, треба да буде поднета у електронском облику.

Физичка лица пореску пријаву PPI-2 могу поднети или у електронском облику или у писменом облику – непосредно или путем поште.

Према сазнањима апликација ЛПА подржава и унос пореске пријаве PPI-1 која је примљена у писменом-папирном облику.

У складу са наведеним, поступање у потпуности у складу са законом подразумева да пореске пријаве примљене у папиру после 1. јануара 2019. године,  треба да буду одбачене као недопуштене уз обавештење пореском обвезнику да је у обавези да пореску пријаву поднесе у електронском облику. Ако обвезник то не учини, свакако би његова пореска пријава поднета у папиру послужила ЛПА да у поступку контроле утврди пореску обавезу.

Веома кратки рокови, нови обрасци пореских пријава и кашњење са апликативним решењем за подношење пореских пријава PPI-1 у електронском облику, уз све проблеми код уноса који се још увек решавају, могу бити оправдање што су ЛПА у појединим случајевима примљену пореску пријаву у папирном облику унеле у апликацију и прокњижиле задужење по њој. Међутим, то не би требало да буде пракса и да се обвезници на то навикавају јер није у складу са законом.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У део -Ј- корисна површина непокретности чија је вредност збир вредности, уносе се подаци само за непокретност чију вредност делом чине вредности под И.1 до И.8, тако што се после речи: "вредност са И.__ "уноси број који одговара делу вредности непокретности унетој под одговарајућим бр. И.1. до И.8. и корисна површина тог дела (нпр. када обвезник у Подприлогу утврђује вредност објекта који је делом производни погон прерађивачке индустрије који се користи за обављање те делатности, а делом административни). 

Учешће производног погона у укупној корисној површини објекта је 50%, и административног такође 50%. Тада обвезник под И.2. утврђује вредност административног дела (множењем његове корисне површине и просечне цене 1м² у зони) а под И.4. уписује 50% књиговодствене вредности предметног објекта (за део објекта који је производни погон) и збир тих вредности уписује под И.9.

У том случају обвезник у део -Ј- под 1. после: "И" уписује: "2." и корисну површину дела објекта чија је вредност утврђена под бројем И.2, а под 2. после:"И" уписује "4." и корисну површину дела објекта чија је вредност утврђена под бројем И.4.

У део -К- уносе се подаци само кад се Подприлог подноси за непокретност за коју су делом различити врста или зона. У том случају се у одговарајућу кућицу уписује број који означава врсту непокретности сходно делу Б. Подприлога, затим ознака - број зоне и корисна површина сваког одговарајућег дела непокретности, а збир припадајућих вредности за сваки од делова непокретности уписује се под И.9.

На пример, ако се опорезује земљиште које је физичка целина, али је делом пољопривредно, а делом шумско земљиште, при чему се у том случају у део -Д- унсои укупна површина тог земљишта, а вредност се израчунава “ручно” као збир вредности пољопривредног и шумског земљишта (просечна цена у зони се множи са површином) и тај збирни податак се уноси у Поље И2 И И9, а у део -К- се уписују подаци о врсти, зони и површини сваког од тих посебних делова земљишта.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

"Друго земљиште" је према Закону о порезима на имовину свако земљиште које није грађевинско, шумско или пољопривредно. То значи да то земљиште може подразумевати више појмова који се могу наћи у Катастру, па и појам "остало земљиште". Али суштина је да Катастар не мора бити тачан, већ се мора утврдити да ли је земљиште и даље такво да се не може разврстати ни у једну од три врсте (грађевинско, пољопривредно, шумско).

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Испуњење пореске обавезе у случају смрти физичког лица уређена је одредбама члана 22. ZPPPA. Сви поступци у односу на преминуло физичко лице се обустављају даном смрти (члан 45. Закона о општем управном поступку).

Наследник који је правоснажним решењем о наслеђивању стекао право из члана 2. Закона о порезима на имовину, на непокретности и на тај начин постао обвезник пореза на имовину, дужан је да надлежном органу ЈЛС на чијој територији се непокретност налази, поднесе пореску пријаву у року од тридесет дана од дана стицања права.

Према наведеном, посматра се стање на картици преминулог пореског обвезника на дан смрти. Уколико је на дан смрти на картици била преплата она остаје на рачуну умрлог лица, јер наследници стичу право на преплату само ако је то наведено у оставинском решењу (према члану 22. ZPPPA наследници наслеђују пореске обавезе).

Све уплате које су извршене након смрти на ЈМБГ умрлог лица, по правилу не би требало да се прекњижавају нити враћају наследницима, али с обзиром да њих није ни могло да изврши умрло лице, у пракси се врши прекњижавање на наследника који је извршио уплату.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Достављање пореских аката прописано је одредбама члана 36. ZPPPA. Ставом 3. прописано је да ако се достављање пореског акта врши слањем препоручене пошиљке, порески акт сматра се достављеним даном уручења, а ако уручење није било могуће, порески акт сматра се достављеним 15-ог дана од дана предаје пореског акта пошти.

 Достављање пореског акта пореском обвезнику - физичком лицу врши се на адресу његовог пребивалишта, односно боравишта (став 6). Ако је порески обвезник физичко лице, укључујући и предузетника, порески акт сматра се достављеним и када се уручи пунолетном члану његовог домаћинства, у смислу закона којим се уређује порез на доходак грађана, односно лицу запосленом код предузетника (став 8).

ЛПА не располаже подацима о ажурним адресама пребивалишта тако да се достава аката врши на последњу познату адресу.

Због тога, ако порески обвезник није пријавио промену пребивалишта у односу на податке из последње поднете пореске пријаве, порески акти се достављају на пријављену адресу у пореској пријави или на адресу која је у пријави или другом документу наведена као доставна адреса и због тога се сматрају достављеним 15-ог дана од дана предаје пореског акта пошти, када ће се извршити и књижење утврђене обавезе у пореском рачуноводству.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.