Питања и одговори

Измене Закона о безбедности саобраћаја („Сл. гласник РС“, бр.  76/2023) у којем је измењен члан 17. и 18. по којем средства од новчаних казни за прекршаје и привредне прступе предвиђене прописима о безбедности саобраћаја припадају буџету Републике Србије (примена од 01.01.2024. године), не утичу на то да ли ће се приказати приограмска активност ПА 0701-0005 Унапређење безбедности саобраћаја, већ превасходно одлука јединице локалне самоправе да ли ће финанисрати активности које имају за циљ унапређење безбедности саобараћаја. 

Дакле, ако се ЈЛС одлучи да их финансира из сопствених извора, приказаће ту програмску активност, а ако не, она се неће налазити у одлуци о буџету.

У складу са чланом 159. Закона о општем управном поступку прописана је садржина жалбе:

(1) У жалби се мора навести решење које се побија и означити назив органа који га је донео, као и број и датум решења и потпис жалиоца. Довољно је да жалилац у жалби изложи у ком је погледу незадовољан решењем, али жалбу не мора посебно образложити.

(2) У жалби се могу износити нове чињенице и нови докази, али је жалилац дужан да образложи због чега их није изнео у првостепеном поступку.

(3) И кад поднесак није означен као жалба, сматра се као жалба ако из његове садржине произлази јасна намера странке да побија решење.

Закон о општем управном поступку чланом 58. уређује појам поднеска:

(1) Поднесци су захтеви, предлози, обрасци, пријаве, молбе, жалбе, представке, приговори, обавештења, саопштења и друге врсте писаног обраћања странке органу.

(2) Поднесак мора да буде разумљив и да садржи све што је потребно да би по њему могло да се поступа, а нарочито: лично или пословно име, пребивалиште, односно боравиште, седиште и назив органа коме се подноси, управну ствар која је предмет поступка, сврху поднеска, адресу на коју орган странци треба да доставља акте и потпис подносиоца поднеска.

У складу са чланом 59. овог закона:

(1) Поднесак је неуредан ако има недостатке који орган спречавају да поступа по њему, ако није разумљив или ако није потпун. У том случају орган у року од осам дана од пријема поднеска обавештава подносиоца на који начин да уреди поднесак и то у року који не може бити краћи од осам дана, уз упозорење на правне последице ако не уреди поднесак у року.

(2) Ако поднесак не буде уређен у року, орган решењем одбацује поднесак.

(3) Ако поднесак буде уређен у року, сматра се да је од почетка био уредан, ако законом није друкчије предвиђено.

Сходно наведеним законским одредбама, поднесак који је примљен (који обвезник сматра жалбом) мора да се уреди да би се поступало по њему. У том случају, дописом је потребно да орган обавести подносиоца на који начин је потребно да уреди поднесак да би се по њему поступало, имајући у виду и одредбе Закона о општем управном поступку које прописују садржину жалбе.

У складу чланом 2. став 13. Закона о рачуноводству, Биланс успеха је финансијски извештај у којем су приказани приходи, расходи и резултати пословања, настали у извештајном периоду.
У Билансу успеха на позицији А. „Пословни приходи“ исказани су приходи са рачуноводствених позиција из пословних књига правних лица и предузетника и то : 60- приходи од продаје робе; 61- приходи од продаје производа и услуга, 62- приходи од активирања учинака и робе; 630-повећање вредности залиха недовршених и готових производа; 631- смањење вредности залиха недовршених и готових производа; 64 и 65 остали пословни приходи; 68, осим 683, 685 и 686 - приходи од усклађивања вредности имовине (осим финансијске).

Приходи од државних давања које представљају помоћ државе, према члану 53. Правилника о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике ("Сл. гласник РС", бр. 895/2020) на рачунима групе 64 - Приходи од премија, субвенција, дотација, донација и сл., исказују се приходи по основу потраживања од
државних органа и организација од премија, субвенција, дотација, регреса, компензација и повраћаја пореских дажбина.

У пријаву са подацима од значаја за утврђивање накнаде коју обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине подноси органу јединице локалне самоуправе - Образац 1, (Прописани образац на основу Правилника о изгледу, садржини и начину достављања пријаве са подацима од значаја за утврђивање накнаде коју је обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине дужан да поднесе органу јединице локалне самоуправе, односно пријаве коју је обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине дужан да поднесе надлежном органу јединице локалне самоуправе, односно градској управи месечно за преузимања, односно испоруке робе у току месеца) уноси се податак о пословном приходу правног лица или предузетника остварен у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде.

Податак о пословном приходу правног лица или предузетника је податак из Биланса успеха са позиције А. „Пословни приходи“.

Сходно наведеном, средства добијена од НСЗ за ново запошљавање, као приход од државног давања, сматрамо да су део оствареног пословног прихода правног лица и предузетника.

Одредбом члана 69. став 1. Закона о стечају прописано је да стечајни судија отвара стечајни поступак доношењем решења о отварању стечајног поступка којим се усваја предлог за покретање стечајног поступка. Правне последице отварања стечајног поступка настају даном објављивања огласа о отварању поступка на огласној табли суда у складу са чланом 73. став 1. Закона о стечају.

У тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја прекидају се сви судски поступци у односу на стечајног дужника и на његову имовину, сви управни поступци покренути на захтев стечајног дужника, као и управни и порески поступци који за предмет имају утврђивање новчане обавезе стечајног дужника (члан 88. Закона о стечају).

Одредбом члана 89. став 3. Закона о стечају прописано је да се управни и порески поступак који за предмет има утврђивање новчане обавезе стечајног дужника не наставља се, а одговарајући орган дужан је да поднесе пријаву потраживања у складу са овим законом. За потраживања која су доспела за наплату пре отварања стечајног поступка порески орган има статус стечајног повериоца и подноси пријаву потраживања. За потраживања која су настала након отварања стечајног поступка, статус пореског органа је статус повериоца трошкова стечајног поступка, односно обавеза стечајне масе, па се за таква потраживања може спровости поступак принудне наплате.

Законом о финансирању локалне самоуправе прописано је плаћање локалне комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору (фирмарина). У члану 16. овог закона наведено је да је фирма, у смислу овог закона, сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност.

Сходно наведеном, порески обвезник је у стечају, и за доспеле обавезе пре отварања стечајног поступка требало је да порески орган поднесе пријаву потраживање. Након отварања стечајног поступка није могуће утврђивати обавезе по основу комуналне таксе, обзиром да обвезник више не обавља делатност. Обавезе које се утврђују обвезнику након отварања стечајног поступка могу бити обавезе које се односе на порез на имовину и те обавезе представљају трошак стечајног поступка, односно обавезе стечајне масе, па се могу и принудно наплаћивати, сагласно члану 93. став 1. Закона о стечају.

Такође, напомињемо да су обавезе првостепеног органа да у свему поступи према смерницама датим у решењу другостепеног органа.

Чланом 158. Закона о јавним набавкама уређени су услови чије је испуњење потребно како би се уговор о јавној набавци изменио услед непредвиђених околности. У овој ситуацији се може десити да се ради о промени уговорене цене, продужењу рока испоруке и др. 

Законом је прописано да уговор о јавној набавци може да се измени када су испуњени сви следећи услови:

1. потреба за изменом настала је због околности које савестан наручилац није могао да предвиди;
2. изменом се не мења природа уговора.

Први кумулативни услов правни стандард – „околности које савестан наручилац није могао да предвиди“. Ради се о прилично уопштеној формулацији чије ће границе формирати пракса и ставови надлежних органа.

Дакле, примена ове одредбе подразумева неспорно утвђивање да су услови из Закона испуњени, односно да се ради о ситуацији коју савестан наручилац извесно није могао да предвиди, док се оваквом изменом истовремено не мења природа првобитно закљученог уговора. Ипак, од посебне важности је да наручиоци од друге уговорне стране која је захтевала измену уговора захтевају детаљно образложење висине повећања јединичних цена.

Повећање вредности уговора не може да буде веће од 50% вредности првобитног уговора (и не може да има за циљ избегавање примене закона).

Дакле, основи за измену уговора јесу и одређене непредвиђене околности које омогућавају да се измени и уговор где је наведено да је цена фиксна.

Али, те околности морају да буду објективно доказане, односно мора да буде неспорно да наручилац никако није могао да, приликом планирања и покретања поступка јавне набавке, предвиди да ће доћи до потребе повећања цена. Терет доказивања је на понуђачу који захтева измену цене. На наручиоцу је да процени хоће ли прихватити те доказе или ипак не.

Члан 112. став 1. тачка 5) Закона о јавним набавкама прописује следеће:

„Наручилац може у документацији о набавци да предвиди да ће да искључи привредног субјекта из поступка јавне набавке у сваком тренутку ако:

5) утврди да привредни субјект у периоду од претходне три године од дана истека рока за подношење понуда није испуњавао обавезе из раније закључених уговора о јавној набавци или раније закљученог концесионог уговора, чија је последица била раскид тог уговора, наплата средства обезбеђења, накнада штете или др.“

Уколико је у новом поступку јавне набавке предвиђен напред наведени основ за искључење, и понуђач с ким је раније раскинут уговор је поднео понуду у том поступку, тада се може користити наведени разлог и одбити понуда.

Међутим, ако у новом поступку није предвиђен овај основ за искључење, не може се због раскида претходног уговора одбити та понуду. Мора се извршити комплетна стручна оцена понуде и утврдити постоје ли разлози за одбијање исте, а који нису везани за претходни уговор који је раскинут.

Сасвим друго питање су разлози раскида претходног уговора због чега је и покренут судски поступак (да ли је постојао основ за раскид тог уговора, да ли је захтев за повећањем цена био неоправдан и због чега, да ли је кашњење у реализацији подразумевало аутоматски раскид уговора или су биле предвиђене уговорне казне, средства обезбеђења, накнадни рок, па тек онда раскид уговора и сл.), али та околност нема утицај на нови поступак јавне набавке, будући да није дошло до пресуђења, односно није још увек познат исход тог поступка.

Члан 100. Закона о јавним набавкама прописује да техничке спецификације не могу да упућују на посебну марку или извор или одређени процес који карактерише производе или услуге које пружа одређени привредни субјект или на жигове, патенте, врсте или одређено порекло или производњу, које би за последицу имало давање предности или елиминисање одређених привредних субјеката или одређених производа, осим ако предмет уговора то оправдава. 

У ставу 2. истог члана наведено је да је изузетно, упућивање на начин из става 1. дозвољено ако се предмет набавке не може довољно прецизно и разумљиво да опише, у складу са чланом 99. овог закона, при чему такво упућивање мора да буде праћено речима „или одговарајуће”.

Наведено значи да у случају набавки добара који имају одређени заштићени назив, производњу, бренд и сл. увек мора да буде наведено „или одговарајуће“.

То подразумева да не постоји други начин да се техничким карактеристикама опише и одреди добро које се набавља, јер уколико може, тада нема оправдања за набавку нпр. „Цоца Цоле“.

Портал јавних набавки не омогућава раздвојено одређивање рокова за подношење понуда, евентуално подношење захтева за заштиту права којим се оспорава када је јавна набавка обликована по партијама.

Сматра се да је у питању јединствен поступак јавне набавке и једина околност која раздваја поступање по партијама је само нека од предвиђених партија.

Дакле, неопходно је да се измени документација у једној од партија и да се за све партије продужи рок за подношење понуда, зависно од тога каква је измена у питању.  

Треба имати у виду одредбу члана 87. Закона о јавним набавкама и разлоге битне измене документације о набавци, како би се правилно продужио рок за подношење понуда.

Одредбама члана 114ж. Закона о пореском поступку и пореској администрацији уређена је апсолутна застарелост. Право на утврђивање, наплату, повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, увек застарева у року од десет година од истека године у којој је порез требало утврдити или наплатити, односно у којој је извршена преплата. Пореска управа, по истеку рока од 10 година, по службеној дужности, доноси решење о престанку пореске обавезе, односно о престанку права на повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, због застарелости.

Дакле, о апсолутној застарелости ЛПА води рачуна по службеној дужности и доноси решење о престанку пореске обавезе водећи рачуна о извршеним уплатама пореских обвезника којима се према ZPPPA намирују најстарије пореске обавезе које утичу на рок почетка апсолутне застарелости. Радње и поступци пореског органа које се дешавају у периоду за који се утврђује апсолутна застарелост нису од утицаја на  период застарелости.

Према наведеном, када је у питању апсолутна застарелост, закон не прописује прекиде али се мора водити рачуна о одредбама члана 114з који прописује застој застарелости (члан 114з став 2. ZPPPA). Дакле, опомена из 2019. године не прекида апсолутну застарелост, али би прекинула петогодишњу застарелост уколико је уредно достављена пореском обвезнику, јер представља радњу пореског органа  предузету у циљу наплате пореза и споредних пореских давања.

Уколико се у приговору истакне између осталог и захтев за застарелост, такав захтев се води као посебан предмет, о ком се одлучује решењем.

Само уколико је захтев нејасан или непотпун и има недостатке због којих се по њему не може поступати,  тада орган обавештава подносиоца како да уреди захтев и то у року који не може бити краћи од 8 дана (члан 59. ЗУП).

Није потребно да се посебно подноси захтев за застарелост посебно ако је у питању апсолутна застарелост о чему води рачуна орган по службеној дужности.

Увек се наплаћује безусловно тачан дуг. Порески орган не води рачуна о петогодишњој застарелости уколико обвезник не оспорава дуг по уредно достављеној опомени. О њој се искључиво одлучује по захтеву пореског обвезника. Када је у питању апсолутна застарелост ваша обавеза је да о томе водите рачуна по службеној дужности и да не издајете опомене које садрже порески дуг који је апсолутно застарио.

У погледу достављеног питања, становиште СКГО је да јединица локалне самоуправе јавном предузећу чији је оснивач за јавни превоз путника може преносити средства из буџета и по основу услуга по  Уговора и по основу субвенција. 

За обављање делатности јавног градског и приградског превоза путника, у складу са Законом о комуналним делатностима (члан 9. став 3. Закона), локална самоуправа не закључује уговор о поверавању са јавним комуналним предузећем које је основано за обављање ове делатности, већ јавно комунално предузеће обавља ову делатност на основу оснивачког акта који доноси скупштина јединице локалне самоуправе. Међутим, ради уређења међусобних односа у вези обављања комуналне делатности градског и приградског превоза појединих категорија путника (превоз ђака, пензионера, особа са инвалидитетом…), локална самоуправа и јавно комунално предузеће основано за обављање ове делатности закључују уговор о реализацији услуге превоза наведених категорија путника. За извршене услуге јавно комунално предузеће испоставља рачун локалној самоуправи и у овом случају средства се обезбеђују и преносе из буџета као услуге по уговору.

Субвенције јавном предузећу основаном за јавни превоз путника се обезбеђују и преносе из буџета у случају када оснивач-јединица локалне самоуправе жели да обезбеди већи квалитет пружања услуге јавног превоза  за коју је основан (набавка нових возила, уређење стајалишта, набавка опреме за аутоматску за продају карата и сл.). У већини случајева висина цене услуге на коју сагласност даје оснивач, односно јединица локалне самоуправе, није довољна да би јавно предузеће могло из овако остварених прихода да обезбеди квалитетније пружање услуге јавног превоза, а да се тиме не угрози његово редовно пословање. Оснивач односно јединица локалне самоуправе у том случају, може у складу са чланом 61. Закона о јавним предузећима обезбедити средства из буџета и преносити јавном предузећу субвенцију. Услов за коришћење субвенција је да је донет посебан програм који садржи намену и динамику коришћења буџетских средстава, као и да је на њега сагласност дао надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Закон о комуналним делатностима ("Сл. гласник РС", бр. 88/2011, 104/2016 и 95/2018) одређује комуналне делатности и уређује опште услове и начин њиховог обављања.

Члан 2. овог закона дефинише да су комуналне делатности, делатности пружања комуналних услуга од значаја за остварење животних потреба физичких и правних лица код којих је јединица локалне самоуправе дужна да створи услове за обезбеђење одговарајућег квалитета, обима, доступности и континуитета, као и надзор над њиховим вршењем. Комуналне делатности су делатности од општег интереса. Градски и приградски превоз путника је комунална делатност (став 3. тачка7), а такође представља  делатност од општег економског интереса у смислу прописа о заштити потрошача (став 4).

У складу са чланом 3. тача 5) градски и приградски превоз путника је превоз путника унутар насељених места или између насељених места која се налазе на територији јединице локалне самоуправе, који обухвата јавни линијски превоз аутобусом, тролејбусом, трамвајем, метроом, жичаром, путничким бродом, скелом и чамцем за привредне сврхе, као и обезбеђивање места за укрцавање и искрцавање путника (станица, стајалишта и плутајућих објеката за пристајање пловила која врше превоз путника у домаћој линијској пловидби и сл. као саобраћајних објеката који се користе у тим видовима превоза).

Јединица локалне самоуправе, у складу са чланом 4. став 1. и став 2. овог закона, обезбеђује организационе, материјалне и друге услове за изградњу, одржавање и функционисање комуналних објеката и за техничко и технолошко јединство система и уређује и обезбеђује обављање комуналних делатности и њихов развој. Комуналним објектима, сматрају се грађевински објекти са уређајима, инсталацијама и опремом, сама постројења, уређаји и инсталације и други објекти који служе за пружање комуналних услуга корисницима, као и уређено грађевинско земљиште и добра у општој употреби која се користе за обављање комуналне делатности.

Даље, члан 5. овог закона прописује да комуналну делатност могу обављати јавно предузеће, привредно друштво, предузетник или други привредни субјект. Комуналну делатност обављања јавног линијског превоза путника тролејбусима и трамвајима могу обављати искључиво јавна предузећа које оснива јединица локалне самоуправе, друштво с ограниченом одговорношћу и акционарско друштво (друштво капитала) чији је једини власник јавно предузеће, односно чији је једини власник јединица локалне самоуправе, као и зависно друштво чији је једини власник то друштво капитала.

Чланом 6. прописано је да је јединица локалне самоуправе дужна да се у поступку поверавања обављања комуналних делатности руководи начелима конкуренције, економичности, ефикасности и заштите животне средине.

Под поверавањем обављања комуналне делатности, у складу са чланом 9. овог закона, подразумева се временски орочено уговорно уређивање односа у вези са обављањем комуналне делатности или појединих послова из оквира комуналне делатности између једне или више јединица локалне самоуправе и вршиоца комуналне делатности, које за циљ има пружање комуналних услуга на територији једне или више јединица локалне самоуправе или на делу територије јединице локалне самоуправе. Поверавање обављања комуналне делатности врши се на основу одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о начину обављања комуналне делатности и уговора о поверавању, осим када се оснива јавно предузеће. На поступак поверавања обављања комуналне делатности чије се финансирање обезбеђује из буџета јединице локалне самоуправе, односно чије се финансирање обезбеђује у целости или делимично наплатом накнаде од корисника комуналних услуга, примењују се одредбе закона којима се уређује јавно-приватно партнерство и концесије.

Средства за обављање и развој комуналних делатности, у складу са чланом 24. Закона о комуналним делатностима обезбеђују се из: прихода од продаје комуналних услуга, прихода од комуналне накнаде, прихода од концесионе накнаде, односно накнаде коју плаћа приватни партнер на основу јавног уговора, ако је има, прихода буџета јединице локалне самоуправе, наменских средстава других нивоа власти, других извора, у складу са законом. Комуналне делатности код којих се крајњи корисник може утврдити превасходно се финансирају из цена комуналних услуга, а комуналне делатности код којих се крајњи корисник не може утврдити финансирају се из буџета јединице локалне самоуправе, односно комуналне накнаде.

Законом о јавним предузећима ("Сл. гласник РС", бр. 15/2016 и 88/2019) уређује се правни положај јавних предузећа и других облика организовања који обављају делатност од општег интереса, а нарочито оснивање, пословање, управљање, имовина и друга питања од значаја за њихов положај. У складу са чланом 2. овог закона, делатности од општег интереса јесу делатности које су као такве одређене законом у области: рударства и енергетике, саобраћаја, електронских комуникација, издавања службеног гласила Републике Србије и издавања уџбеника, нуклеарних објеката, наоружања и војне опреме, коришћења, управљања, заштите, уређивања и унапређивања добара од општег интереса и добара у општој употреби (воде, путеви, шуме, пловне реке, језера, обале, бање, дивљач, заштићена подручја и др.), управљања отпадом и другим областима. Делатности од општег интереса јесу и комуналне делатности, као и друге делатности одређене законом као делатности од општег интереса.

Јавно предузеће, у складу са чланом 3. став 1. овог закона је предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Јавно предузеће сходно члану 4. оснива се и послује ради ради обезбеђивања трајног обављања делатности од општег интереса и редовног задовољавања потреба корисника производа и услуга, развоја и унапређивања обављања делатности од општег интереса, обезбеђивања техничко-технолошког и економског јединства система и усклађености његовог развоја, стицања добити и остваривања другог законом утврђеног интереса.

Даље, чланом 5. став 3. прописано је да ако јавно предузеће оснива јединица локалне самоуправе, акт о оснивању јавног предузећа доноси скупштина јединице локалне самоуправе, која врши права оснивача.

Законом о јавним предузећима у члану 61. прописано је да јавно предузеће које користи или ће користити средства из буџета (субвенције, гаранције или друга средства) дужно је да за та средства предложи посебан програм. Посебан програм садржи намену и динамику коришћења средстава. Посебан програм се сматра донетим када на њега сагласност да Влада, надлежни орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.

Чланом 29. став 1. Закона о јавној својини („Сл. гласник РС“, бр. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 – др. закон, 108/16, 113/17, 95/18 и 153/20) прописано је да се непокретне ствари прибављају у јавну својину и отуђују из јавне својине полазећи од тржишне вредности непокретности, коју је проценио порески или други надлежни орган или лиценцирани проценитељ, у поступку јавног надметања, односно прикупљањем писаних понуда, ако законом није другачије одређено.   

Изузетно из става 1. овог члана, непокретне ствари се могу прибавити или отуђити непосредном погодбом, али не испод од стране надлежног органа процењене тржишне вредности непокретности (код отуђења), односно не изнад те вредности (код прибављања), ако у конкретном случају то представља једино могуће решење. Предлог акта, односно акт о оваквом располагању мора да садржи образложење из ког се може утврдити постојање ових околности.

Дакле, према одредбама Закона о јавној својини, општина може да прибави у јавну својину парцелу која се налази у приватној својини физичког или правног лица.

Поступак прибављања се спроводи према одредбама Закона о јавној својини, односно према одлуци општине о прибављању и располагању уколико општина има донету такву одлуку. Поступак се, по правилу, спроводи јавним надметањем/прикупљањем писаних понуда, односно изузетно непосредном погодбом уколико то представља једино могуће решење.

Шта се сматра под „једино могућим решењем“ ближе је регулисано у члану 3. Уредбе о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом и давања у закуп ствари у јавној својини, односно прибављању и уступању искоришћавања других имовинских права, као и поступцима јавног надметања и прикупљања писаних понуда („С. гласник РС“, бр. 16/18).

У вези са вашим другим делом питања које се односи на прибављање у јавну својину непокретности која се налази ма територији друге локалне самоуправе, мишљења смо да се у јавну својину доброчиним (наследство, поклон) или теретним (купопродаја) правним послом могу стећи непокретности које се налазе на територији друге локалне самоуправе.

Одредбама члана 12. Закона о порезима на имовину које уређују пореска ослобођења ставом 1. тачка 7а, прописано је да се порез на имовину не плаћа на: „ водно земљиште и водне објекте који су уписани у регистар водног добра, односно катастра водних објеката, осим на објекте за узгој риба (рибњаке).

Према члану 18. тачка 4.  Закона о водама водни објекти за коришћење вода су објекти:

1) за снабдевање водом за пиће и санитарно-хигијенске потребе - водозахвати (бунари, каптаже, захвати из водотока, канала, језера и бране са акумулацијама), постројења за припрему воде за пиће, магистрални цевоводи и резервоари са уређајима који им припадају;

2) за наводњавање: захвати из водотока, канала, језера, подземних вода и бране са акумулацијама, главни канали и секундарна мрежа и објекти и уређаји који им припадају;

3) за производњу хидроелектричне енергије и друге намене - бране са акумулацијама, доводни и одводни канали и уређаји који им припадају;

4) за узгој риба - рибњаци;

5) за пловидбу - објекти којима се обезбеђује сигурност пловидбе у пловном путу на каналима за наводњавање и одводњавање и бродске преводнице на њима.

Према члану 2 став 1. тачка 24а Закона о планирању и изградњи економски објекти јесу објекти за гајење животиња (стаје за гајење коња, штале за гајење говеда, објекти за гајење живине, коза, оваца и свиња, кунића, украсне живине и птица); као и објекти за гајење голубова, објекти за гајење домаћих животиња (испусти за стоку, бетонске писте за одлагање чврстог стајњака, објекти за складиштење осоке); за складиштење сточне хране (сеници, магацини за складиштење концентроване сточне хране, бетониране сило јаме и сило тренчеви) објекти за складиштење пољопривредних производа (амбари, кошеви), рибњаци, кречане, ћумуране и други слични објекти на пољопривредном газдинству (објекти за машине и возила, пушнице, сушионице и сл.); јесу и рибњаци.

Према томе, економски објекат-рибњак, за сврху утврђивања основице пореза на имовину, разврстава се у групу непокретности из члана 6а став 1. тачка 8 подтачка 2 - помоћни објекти -економски објекти, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња.

Подсећамо, да се за пољопривредне објекте физичких лица од 2021.  године остварује право на пореско ослобођење по члану 12. став. 1. тачка 10 Закона о порезима на имовину, без додатних услова да је лице и обвезник пореза на доходак грађана. Потребно је само да је објекат заиста и намењен за примарну пољопривредну производњу у складу са чланом 12б Закона о порезима на имовину. Такође, Изменама и допунама Закона о порезима на имовину који је ступио на снагу 1. јануара 2021. године није брисан услов за пореско ослобођење – да ти објекти нису трајно дати другом лицу ради остваривања прихода. У том смислу цени се фактичко стање. Када је у питању управна зграде за сврху утврђивања основице пореза на имовину, такав објекат разврстава се према члану 6а став 1. Закона о порезима на имовину.