Питања и одговори

Сада је републичка административна такса 470,00 динара. Од 1. јула 2018. године промењен је износ републичке административне таксе за жалбу са 460,00 на 470,00 динара, тако да је потребно да се промене износи за таксирање жалбе у упутству о правном средству у текстовима свих решења која се доносе, док је републичка административна такса за одлучивање по ванредном правном леку о коме одлучује Министарство финансија као другостепени порески орган који је донео коначно решење,  повећана са 2.670,00 динара на 2.700,00 динара, такође почев од 1. јула 2018. године.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

У складу са Уредбом о категоријама регистратурског материјала с роковима чувања, уверења би требало да се чувају 2 године, решења о повраћају и прекњижавању 5 година, решења о исправци грешке 5 година, а решења о утврђивању пореза трајно.

Уредба о категоријама регистратурског материјала с роковима цувања.пдф 

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 12. став 1. тачка 6) Закона о порезима на имовину прописано је пореско ослобођење за пољопривредно и шумско земљиште које се поново приводи намени – пет година рачунајући од почетка привођења намени. Овде се мисли на земљиште које није било уређено и није се користило за пољопривредну производњу нити је било шума (шикаре и сл.).

Што се тиче доказа којим се доказује право на пореско ослобођење, истичемо да је ZPPPA прописано да обвезник сноси доказе за оставривање права на пореско ослобођење И у том смислу сматрамо да те доказе свакако обвезник мора доставити.То може бити увид у орто фото снимак из различитих година, изјава са два сведока (мада то може бити и злоупотребљено), документација којом се доказује да је обвезник извршио улагања у привођење земљишта намени, доказ да је обвезник пореза на доходак од пољопривреде за то земљиште од одређеног датума и сл.

У сваком случају, у пракси је врло тешко доказати право на пореско ослобођење по овом основу, тако да треба водити рачуна да обвезници не почну то да користе без достављања квалитетних доказа.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 74. став 6. ZPPPA уређено је да се од пореског обвезника не захтева испуњење услова које је прописала Влада Републике Србије Уредбом о ближим условима за одлагање плаћања пореског дуга, као и давање средства обезбеђења наплате. Према члану 73. став 3. ZPPPA дуговани порез основу свих јавних прихода које наплаћује Пореска управа, на дан подношења захтева за одлагање његовог плаћања износи: 

• за правно лице и предузетника - до 1.500.000 динара
• за физичко лице - до 200.000 динара.

Како је наведеним чланом прописан услов да дуговани порез који се одлаже мора бити мањи од наведених износа на дан подношења захтева, и то по свим уплатним рачунима, да би се обвезнику одобрило одлагање без средства обезбеђења и испуњења услова из Уредбе о ближим условима за одлагање плаћања пореског дуга, нема законског основа да обвезник подноси одвојене захтеве по уплатним рачунима како би на тај начин добио више одлагања без средства обезбеђења.

У погледу одредбе члана 73. ZPPPA која говори о томе да Пореска управа може на образложени захтев пореског обвезника, у целости или делимично одложити плаћање дугованог пореза под одговарајућим условима које прописује Влада својом Уредбом, наведене одредбе се односе само на одлагање уз испуњење прописаних услова (средство обезбеђења су услови из Уредбе), а не и на одлагање које се може одобрити без средства ослобођења и услова из Уредбе, јер је ту изричито прописано да дуг мора бити мањи од прописаног износа на свим уплатним рачунима (нпр. ако обвезник дугује 100 милиона динара и испуњава услове из Уредбе, а може дати средство обезбеђења за део дуга, тада му се тај део дуга може одложити, што свакако не значи да на остатку дуга не треба покушати све мере редовне и принудне наплате).

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Институт реорганизације уређен је одредбама чл. 155-173. Закона о стечају. Вољом учесника поступка реорганизације могу се битно изменити односи стечајног дужника и његових поверилаца, али исто тако и променити власничка структура и спровести статусне промене стечајног дужника. Изгласани план реорганизације правоснажношћу стиче снагу извршне исправе и сматра се новим уговором за измирење потраживања која су наведена у плану реорганизације. Усвојени план реорганизације има последице и на све друге стечајне повериоце чија су потраживања обухваћена планом. То значи да се под истим условима намирују и потраживања поверилаца који су гласали против усвајања плана или се о њему нису изјашњавали. Важно је да су њихова потраживања обухваћена планом реорганизације, без обзира да ли је исти усвојен након покретања стечајног поступка или као унапред припремљени план реорганизације.

С обзиром да је програмски веома захтевно решити све могућности за измирење потраживања које се могу предвидети унапред припремљеним планом реорганизације, тренутно је једино могуће ручним налозима (тзв.“Р-налози“) појединачно у пореском рачуноводству прокњижити промене према доспећу задужења са обрачуном камате како је предвиђено планом.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према одредби члана 19. ст. 1, 2. ZPPPA испуњење пореске обавезе састоји се у плаћању о доспелости, дугованог износа пореза. Пореску обавезу испуњава непосредно порески обвезник, осим у случају када је тим законом или другим пореским законом прописано да је друго лице одговорно за испуњење пореске обавезе пореског обвезника.

Према одредби члана 212. став 1. Закона о наслеђивању, заоставштина прелази по сили закона на оставиочеве наследнике у тренутку његове смрти. Наследник одговара за оставиочеве дугове до висине вредности наслеђене имовине (члан 222. Закона о наслеђивању). Наследник који се одрекао наслеђа не одговара за оставиочеве дугове (члан 223. Закона о наслеђивању).

Према члану 22. ZPPPA, пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства (члан 22. став 1.). Ако оставилац нема наследника или се ниједан од наследника не прихвати наследства, оставиочева пореска обавеза се отписује (члан 22. став 2.).

Према томе, ниједним законом није прописано да наследници испуњавају само пореску обавезу која се односи на имовину коју наследник наслеђује. Значи, наследник у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са својим уделом, испуњава укупну пореску обавезу преминулог лица, по свим основама, а која се односи на период до дана смрти преминулог лица.

У вашем примеру, дугове по основу локалне  комуналне таксе, настале из обављања самосталне делатности обвезника, преминулог лица, наслеђују наследници у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства.

На пример, ако преминуло лице има дуг по основу комуналне таксе и пореза на имовину за кућу, а преминуло лице има два наследника који наслеђују кућу преминулог лица по пола, на та два наследника се преноси дуг и по основу комуналне таксе и по основу пореза на имовину у једнаким деловима (свакоме по 50% главног дуга и припадајуће камате на тај главни дуг). Може се десити и да је обвезник пре смрти продао или поклонио непокретност, па да је предмет оставине рецимо само готов новац. Тада nasllednici наслеђују дуг по основу комунлане таксе и пореза на имовину, али само у оквиру износа наслеђеног новца, свако по пола дуга.  

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Законом о пореском поступку и пореској администрацији у члану 20. прописано је испуњење пореске обавезе у случају ликвидације или стечаја. Пореску обавезу правног лица у ликвидацији испуњава ликвидациони управник из новчаних средстава правног лица, укључујући приходе од продаје имовине. Ако правно лице у ликвидацији нема довољно новчаних средстава да испуни пореску обавезу у целости, укључујући и приходе од продаје имовине, преостали порески дуг платиће оснивачи, односно чланови правног лица, ако су, у складу са законом, статутом или оснивачким актом правног лица солидарно одговорни за обавезе правног лица.

Поступак ликвидације прописан је Законом о привредним друштвима (чл. 524-548.).

Ликвидација привредних друштава је поступак у коме престаје правни субјективитет привредног друштва, уз потпуно намирење поверилаца.

Чланом 534. Закона о привредним друштвима прописано је да повериоци чије је потраживање утврђено извршном исправом до почетка ликвидације, немају обавезу пријављивања потраживања, а таква потраживања се сматрају пријављеним у складу са законом. С обзиром да су пореска потраживања утврђена решењима (извршним исправама) нисте ни имали обавезу да обвезнику у ликвидацији достављате пријаву потраживања, већ само једно обавештење са позивом на одредбе наведеног члана Закона о привредним друштвима о висини вашег потраживања. Такође, чланом 535. закона уређен је поступак по пријавама потраживања, где се експлицитно наводи да друштво не може оспоравати потраживања повериоцима чија су потраживања утврђена извршном исправом. Одредбама члана 527. став 1. Закона о привредним друштвима прописано је да покретање ликвидације не спречава одређивање и спровођење извршења против друштва у ликвидацији, нити вођење других поступака који се воде против или у корист друштва у ликвидацији.

Достављање пореских аката врши се према одредбама члана 36. Закона о пореском поступку и пореској администрацији и пријава потраживања сматра се достављеном 15-ог дана од дана предаје пореског акта пошти (ст. 3, 4.), ако је достава вршена на адресе према члану 36. закона. Ако достава није уредна сматра се да није ни извршена, па неуредно достављена пореска или пореско-управна акта не могу да производе правне последице у односу на пореског обвезника, па ни порески орган не може да предузме законом дозвољене радње.

Такође, подсећамо на кључни аргумент а то је да је одедбама члана 29. став 7. Закона о пореском поступку и пореској администрацији уређено да орган, организација или друго лице надлежно за упис у прописани регистар лица која обављају делатност ме може брисати лице из прописаног регистра без доказа о престанку пореских обавеза, односно брисању из евиденције прописане пореским законом који издаје надлежни порески орган, не старијег од 5 (пет) дана у моменту подношења захтева за брисање из прописаног регистра.

Према наведеном, обвезник се не може избрисати из прописаног регистра све док не измири своје пореске обавезе, односно док не добије уверење као документ да је измирио доспеле пореске обавезе.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Пореска инспекција у инспекцијском надзору (пореској контроли) пре свега примењује посебан закон - Закон о пореском поступку и пореској администрацији, затим Закон о инспекцијском надзору - као општи системски закон којим се уређује инспекцијски надзор и Закон о општем управном поступку. 

Законом о пореском поступку и пореској администрацији уређен је поступак утврђивања, наплате и контроле јавних прихода, права и обавезе пореских обвезника, регистрација пореских обвезника и пореска кривична дела и прекршаји, што га чини посебним законом у односу на Закон о инспекцијском надзору у вези са одредбама којима се уређују пореска контрола и пореска инспекција. Чланом 3. ст. 1, 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији уређен је однос овог закона према другим законим и то тако да ако је другим законом питање из области коју уређује овај закон уређено на другачији начин, примењују се одредбе овог закона, ако овим законом није друкчије прописано, порески поступак се спроводи према начелима и у складу и са одредбама закона којима се уређује општи управни поступак.

Чланом 4. Закона о инспекцијском надзору прописано је да се, у поступку инспекцијског надзора који проистиче из посебних закона, непосредно примењују одредбе посебног закона, ако је у одређеној области инспекцијски надзор тим законом уређен другачије. Међутим непосредна примена одредаба ових посебних закона и прописа не може искључити или ограничити непосредну примену одредаба Закона о инспекцијском надзору којима се уређују питања инспекцијског надзора која нису уређена посебним законом, у овом случају Законом о пореском поступку и пореској администрацији.

Према наведеном, на питања која су другачије уређена у Закону о пореском поступку и пореској администрацији у односу на Закон о инспекцијском надзору примењују се одредбе Закона о пореском поступку и пореској администрацији, као посебног закона. На питање које је у Закону о пореском поступку и пореској администрацији делимично другачије уређено у односу на Закон о инспекцијском надзору примењују се одредбе Закон о пореском поступку и пореској администрацији и делу у коме је питање другачије уређено, а у  преосталом делу Закон о инспекцијском надзору.  На питања која у Закону о пореском поступку и пореској администрацији нису уређена  непосередно се примењује Закон о инспекцијском надзору. Када одређено питање није уређено ни Законом о пореском поступку и пореској администрацији ни Законом о инспекцијском надзору, примениће се одредбе Закона о општем управном поступку, као закону којим се на општи начин уређује управни поступак.

У поступку канцеларијске контроле пореском обвезнику, надзираном субјекту, није потребно достављати обавештење о предстојећем инспекцијском надзору. Чланом 119. став 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је да поступак канцеларијске контроле почиње даном достављања позива из члана 121. став 1. овог закона, којим је прописано да је порески обвезник дужан да на позив Пореске управе, непосредно или преко пореског пуномоћника, учествује у даљем поступку канцеларијске контроле и да пружи тражена објашњења и документацију у року који одреди Пореска управа. Обавештење о предстојећем инспекцијском надзору из члана 17. Закона о инспекцијском надзору и позив за канцеларијску контролу из члана 119. став 3. а у вези са чланом 121. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији су облици истог правног института – позива, који је уређен и чланом 110. Закона о општем управном поступку. У складу са редоследом примене закона и материји коју уређују, обавештење о предстојећем инспекцијском надзору из члана 17. Закона о инспекцијском надзору представља посебан облик позива из члана 110. Закона о општем управном поступку, а позив за канцеларијску контролу из члана 119. став 3. а у вези са чланом 121. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији чини посебан облик обавештења из Закона о инспекцијском надзору.

Записник о пореској контроли је порески акт у складу са чланом, 34. став 1. Закона о пореском поступку и пореској админисрацији

Записником о канцеларијској контроли не могу се наложити мере за отклањање незаконитости, односно неправилности, које се налажу према члану 27. став 1. Закона о инспекцијском надзору. Наиме, чланом 122. став 4. ZPPPA прописано је да порески орган - на основу записника - доноси решење. Доношење решења представља, дакле, законску обавезу (дужност), а не овлашћење (право), у ком случају би постојао правни простор за примену члана 27. став 1. Закона о инспекцијском надзору и налагање мера за отклањање незаконитости-неправилности записником.

На основу наведеног, записник о канцеларијској контроли које се сачињва са предметом контроле која се дефинише у складу са конкретном пореском ситуацијом у свему се сачињава према ZPPPA. На основу чињеничног стања које ће се констатовати у записнику донеће се решања на основу којих ће се извршити књижења у пореском рачуноводству.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Опомена за плаћање пореза, као део редовне наплате јавних прихода, уређена је одредбама члана 71. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

Пореском обвезнику који у целости или делимично, није о доспелости платио порез, односно споредно пореско давање осим у случају из члана 74. став 7. тачка 1) надлежни порески орган ће  послати опомену о врсти и износу  пореза, односно споредних пореских давања доспелих за наплату, у року од 30 дана од дана доспелости, којом му налаже да доспели износ плати одмах, а најкасније у року од пет дана од дана пријема опомене, са обрачунатом каматом од дана издавања опомене до дана уплате доспелог пореза, односно споредних пореских давања.  

Издавањем опомена порески обвезници се обавештавају о стању дуга како би измирили своје неизмирене обавезе, с обзиром да велики број обвезника, на основу достављених пореских решења о утврђивању обавеза, не изврши плаћања у прописаним роковима.

Законодавац је институтом опомене омогућио пореском обвезнику да у продуженом року из опомене плати доспели а неплаћени износ пореске обавезе иако је законски рок за његово плаћање истекао, али са обрачунатом каматом од дана издавања опомене до дана уплате доспеле пореске обавезе.

Овом законском одредбом је створен правни основ којим се омогућава пореском обвезнику да учествује у поступку пре покретања поступка принудне наплате и у року од пет дана од дана пријема опомене са надлежним пореским одељењем  расправи спорна питања у вези врсте и износа доспеле а неплаћене пореске обавезе. Ако порески обвезник не искористи поменуто право, претпоставка је да се сложио са износом и врстом пореског дуга из опомене, па нема право да спорна питања везана за износ и врсту пореза истиче у жалби против решења о одређивању принудне наплате.

Такође, увођењем опомене као законског решења даје се могућност пореском обвезнику да надлежној локалној пореској администрацији поднесе захтев за одлагање плаћања дугованог пореза, у ком случају се, сагласно одредбама члана 77. став 5. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, неће донети решење о принудној наплати ако је захтев за одлагање плаћања поднет у року из члана 71. став 1. овог Закона, док се не одлучи по захтеву за одлагање.

Уколико се после издавања и достављања опомене констатује грешка у обрачуну пореске обавезе или књижењу уплата, на основу примедби пореског обвезника што има за последицу нижу пореску обавезу, врши се исправка грешке и ако порески обвезник и после тога не уплати доспелу пореску обавезу издаје се и доставља нова опомена пореском обвезнику, дакле опомена са усаглашеним стањем дуга, који ће бити предмет принудне наплате.

На основу наведеног поука, пореском обвезнику, која је саставни део опомене даје право пореском обвезнику да у прописаном року расправи спорна стања на својим картицама изворних јавних прихода. Није од утицаја на поступање ЛПА да ли је тај поднесак насловљен као “жалба” или “приговор” (члан 58. Закона о општем управном поступку) обавеза је да се поступи по свим изнетим наводима који су из надлежности ЛПА и на тај начин изврши усаглашавање стања, односно на тај начин ће се расправити спорна питања у вези врсте и износа пореза односно споредних пореских давања за које је пореском обвезнику дата опомена. Такође, чланом 24. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је и право пореском обвезнику да у писменом облику добије одговор на питање које је у таквом облику поставио Пореској управи а тиче се  његове пореске ситуације.

Према наведеном, обавеза је да поступите по сваком поднетом поднеску, расправите спорна питања, донесете потребна акта у поступку и на тај начин усагласите стања, пре отпочињања поступка принудне наплате имајући у виду да се поступак принудне наплате врши за дуг који је неспорно утврђен.

По самом приговору на опомену у ком се не наводе неки посебни захтеви, одговара се обавештењем (нпр.  обвезник се жали да нема новца да плати дуг, да је утврђена обавеза пореза превисока, да је своје обавезе измирио раније и сл.)

Уколико је у приговору наведен неки посебан захтев (нпр. захтев за застарелост), у том случају се доноси решење, пошто се решењем одлучује о правима обвезника.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Обвезник који води пословне књиге у смислу опорезивања порезом на имовину, јесте:

1. правно лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;
2. огранак и други организациони део страног правног лица који обавља привредну делатност у Републици Србији и који пословне књиге води у складу са прописима Републике Србије;
3. предузетник који води пословне књиге – за имовину коју је евидентирао у својим пословним књигама, осим предузетника који порез на доходак грађана плаћа на паушално утврђен приход;
4. друго лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије, осим предузетника који води пословне књиге у односу на имовину која није евидентирана у његовим пословним књигама.

Наведена лица су обвезници пореза на имовину ако су на непокретности које је на територији Републике Србије имаоци права, корисници или држаоци непокретности која је предмет опорезивања.

Обвезником који води пословне књиге од 1.1.2014, сматра се, рецимо и:

• физичко лице које обавља промет добара или пружање услуга у Србији, па је по том основу обвезник ПДВ и обвезник пореза на приходе од самосталне делатности (предузетник) и води пословне књиге у складу са прописима у Републици Србији - за непокретности које су евидентиране у његовим пословним књигама;
• физичко лице које остварује проходе од пољопривреде и шумарства, односно приходе од продаје пољопривредних и шумарских производа, које је обвезник ПДВ, предузетник је и дужан је да води пословне књиге - за непокретности које су евидентиране у његовим пословним књигама;
• физичко лице које остварује проходе од пољопривреде и шумарства, односно приходе од продаје пољопривредних и шумарских производа, које је нослиац породичног пољопривредног газдинства уписаноог у регистар, које се определило да има својство предузетника па води пословне књиге - за непокретности које су евидентиране у његовим пословним књигама.

С друге стране физичко лице које остварује приход од пољопривреде, а нема статус предузетника, нема ни обавезу да води пословне књиге, па стога нема ни обавезу самоопорезивања за непокретности за које је обвезник пореза на имовину.

Од 1. јануара 2014. године прописано је самоопорезивање за обвезнике који воде пословне књиге, што значи да ови обвезници имају обавезу да сами утврде, пријаве и плате порез на имовину у законом прописаним роковима.

У поступку  контроле пријема и обраде пореске пријаве, као иницијалне фазе канцеларијске контроле, проверава се: 

• математичка тачност,
• формална исправност и потпуност пореске пријаве.

Након пријема формално исправних и математички тачних пореских пријава, даље се, у складу са одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, може вршити канцеларијска или теренска контрола исправности пореске пријаве коју обавља порески инспектор.

Пореска контрола се може вршити и ретроактивно, у складу са одредбама о застарелости.

За период од 1.1.2014. године од када важи самоопорезивање, код утврђених неправилности у поступку контроле се доноси решење којим се утврђује порез који није правилно утврђен пореском пријавом и припадајућа камата на тај неутврђени порез, с обзиром да су код самоопорезивања рокови утврђивања и плаћања прописани законом.

За период до 31.12.2013. године, када се обавеза утврђивала решењем ЛПА, може се у поступку контроле утврдити разлика пореза, али се у том случају не може утврдити камата, с обзиром да обавеза по закону доспева 15 дана од дана пријема решења.

У пракси, ЛПА када утврде да је пореска пријава PPI-1 нетачно попуњена, у смислу суштинске грешке, позивају обвезника да сам поднесе исправну пореску пријаву, као измењену пријаву (на шта има право по закону), како не би спроводили поступак контроле, што је брже и лакше. При том се обвезнику укаже и на прекршајну одговорност због нетачних података у пореској пријави. Ако се ради о измењеној пријави за текућу годину тада се измењена пореска пријава књижи са законским роковима доспећа. Али ако се измењена пореска пријава подноси за претходен године, тада инспектор треба да у поступку канцеларијске контроле обрачуна камату од дана доспећа прописаних законом, до дана подношења измењене пореске пријаве, и ту камату утврди решењем у контроли.

Али ако обвезник неће сам да поднесе измењену пореску пријаву тада се непријављени порез мора утврдити у поступку контроле.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Одредбама члана 2. Закона о порезима на имовину уређен је предмет опорезивања. Од 1. јануара 2014. године предмет опорезивања порезом на имовину су непокретности које се налазе на територији Републике Србије на којима је конституисано, између осталог, право својине и право закупа стана или стамбене зграде у корист физичких лица, у складу са законом којим је уређено становање, односно социјално становање, односно законом којим су уређене избеглице, за период дужи од једне године или на неодређено време. Истим чланом закона уређено је да када је на непокретности конституисано неко друго право, државина или коришћење, онда се порез плаћа на то право, државину или коришћење, а не на право својине. 

Према одредбама Закона о становању и одржавању зграда, који се примењује од 2017. године, закупац на неодређено време стана, који је то право стекао у складу са законом, односно по сили закона и стан користи по правном основу који може бити: уговор о закупу стана и/или одлука надлежног органа, односно правоснажно судско решење које замењује уговор о закупу стана, стиче својство закупца стана на неодређено време.

У складу са Законом о порезима на имовину, предмет опорезивања је закуп стана или стамбене зграде конституисан у корист физичког лица, за приод дужи од једне године или на неодређено време.

Када је закуп стана или стамбене зграде, у складу са законом којим је уређено становање, уговорен на време краће од једне године, опорезиво право је право својине, што значи да је порески обвезник власник стана или стамбене зграде.

По Закону о становању који је био на снази у време када су писане одредбе Закона о порезима на имовину, закуп стана или стамбене зграде који нема карактер закупа по прописима о становању, већ је облигационог карактера, није био опорезиво право за порез на имовину, већ опорезиво право је право својине и обвезник пореза на имовину је власник непокретности.

С обзиром да је нови Закон о становању уредио да и уговорени (облигациони) закуп јесте закуп у складу са законом којим је уређено становање,

Да је у уговору наведено да закупац треба да поднесе пореску пријаву, тада постоји правни основ да се порез на имовину утврди закупцу, јер је уговор сачињен у 2017. години, након ступања на снагу одредби новог Закона о становању.  

Напомињемо да одредбе Закона о порезима на имовину нису усклађене са овим променама Закона о становању из разлога што Закон о порезима на имвоину није ни мењан у овом периоду, тако да је дошло до неусаглашености два закона. Очекујемо да ће код прве измене Закона о порезима ан имовину бити прописано да опорезиво право буде само право закупа за непрофитне закупнине 8што је старим Законом о становању и било уређено).

О овоме треба да водите рачуна, да након измене законских одредби знате где треба да промените пореског обвезника.

Због свега наведеног препорука је да се где год је то могуће, пореска обавеза не пребацује на закупца у случајевима облигационог закупа који траје дуже од 1 године или ако се и пребаци обавеза на закупца да се то негде евидентира да би се након измене закона то могло лако кориговати.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Одредбама члана 34. Закона о порезима на имовину прописани су рокови и обавеза подношења пореских пријава, између осталог и за обвезнике који не воде пословне књиге. За имовину коју стекне, започне или престане да користи у току године, или му по другом основу настане или престане пореска обавеза, обвезник пореза на имовину подноси пореску пријаву у року од 30 дана од дана настанка такве промене.

За имовину за коју је поднео пореску пријаву, обвезник који не води пословне књиге дужан је да поднесе пореску пријаву до 31. јануара пореске године-ако је на тој имовини дошло до промена од утицаја на висину пореске обавезе о којима нису садржани подаци о поднетој пријави.

Одредбама члана 33. Закона о порезима на имовину прописано је да промене у току пореске године од значаја за висину обавезе по основу пореза на имовину не утичу на утврђивање пореске обавезе за ту годину, осим у случају из члана 12. став 3. овог закона који се односи на непокретности које се трајно дају другим лицима ради остваривања прихода.

Доказивање у пореском поступку прописано је одредбама члана 51. Закона о пореском поступку и пореској администрацији и то тако да терет доказа сноси порески обвезник за чињенице од утицаја на смањење или укидање пореза.  

Према одредби члана 13. ст. 1. и 2. Закона о порезима на имовину, утврђени порез на права из члана 2. Закона на згради или стану у којем станује обвезник умањује се за 50%, а највише 20.000 РСД. Ако на једној згради или стану има више обвезника, право на умањење утврђеног пореза има сваки обвезник који у тој згради или стану станује, у висини сразмерној његовом уделу у праву на тој згради или стану у односу на износ за који се порез умањује, у складу са ставом 1. овог члана.

Дакле, применом члана 13. ст. 1. и 2. Закона о порезима на имовину, право на порески кредит – умањење утврђеног пореза на имовину, за 50% а највише 20.000 РСД, има порески обвезник, ако су кумулативно испуњени следећи услови:

• да је право које је предмет опорезивања конституисано на згради или стану;
• да обвезник пореза на имовину станује у предметној згради, односно стану.

Да ли обвезник станује у згради или стану за коју се утврђује и плаћа порез на имовину фактичко је питање које у сваком конкретном случају цени надлежни орган јединице локалне самоуправе, на основу пружених доказа.

Законом о пребивалишту и боравишту грађана уређено је, између осталог, и пријављивање и одјављивање пребивалишта као и надлежност и начин вођења одговарајућих евиденција, при чему је пребивалиште место у коме се грађанин настанио са намером да у њему стално живи, односно место у коме се налази центар његових животних активности, професионалних, економских, социјалних и других веза које доказују његову трајну повезаност с местом у коме се настанио, а боравиште је место у коме грађанин привремено борави ван места свог пребивалишта дуже од 90 дана, па нема основа да обвезник оствари право на порески кредит из члана 13. ст. 1. и 2. Закона о порезима на имовину за зграду или стан у којој није пријавио пребивалиште.

Ако порески обвезник у текућој години отпочне да станује односно достави доказ да станује у предметној згради, односно стану за који у текућој години није имао право на порески кредит јер у њему није становао (доказ: достављена копија личне карте као доказ о пребивалишту), ту промену пријавлјује до 31. јануара пореске године за коју ће му се и утврдити право на порески кредит, зато што промене у току пореске године од значаја за висину обавезе по основу пореза на имовину не утичу на утврђивање пореске обавезе за ту годину. (члан 33. Закона о порезима на имовину). Према наведеном, не можете мењати утврђену обавезу за пореске годину када вам порески обвезник достави у току године доказ да станује на предметној адреси (промена пребивалишта). Право на порески кредит порески обвезник ће остварити у следећој години.

Још једном напомињемо да не постији обавеза доказивања у поступку утврђивања обавезе чињенице које су од утицаја на смањење пореске обавезе (члан 51. ZPPPA).

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.