Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Обзиром да је изменама ZPPPA укинута канцеларијска контрола, да ли постоје обрасци захтева за достављање информација од значаја за опорезивање и записника пореске (канцеларијске) контроле без присуства странке "код рачунања пореза пет година уназад"? Да ли се контрола врши искључиво изласком на лице места (теренска контрола) и састављањем записника о утврђеним чињеницама?
Одредбе Закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији примењују се од 1. јануара 2019 године, што је уређено чланом 94. овог закона о изменама. Значи, до краја 2018. године ЛПА наставља да ради као о до сада, односно води поступке канцеларијске Иитеренске контроле и примењује све обрасце које већ користите.
За 2019. годину благовремено ће бити припремљени нови обрасци и дати свим ЛПА додатна упутства и објашњења за поступање по новим одредбама које се примењују од 1. јануара 2019.
Једино што сада треба да се уради је да у обрасцима аката у којима се позивате на ZPPPA, додате број Сл. гласника 30/18.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У члану 2. став 1. тачка 2) одређено је да се порез плаћа на право закупа стана или стамбене зграде конституисане у корист физичких лица, у складу са законом којим је уређено становање, односно социјално становање односно законом којим су уређене избеглице, за период дужи од једне године или на неодређено време. У пракси постоје случајеви када су уговори о закупу на краћи период од једне године, али се истеком рока закупа закључује нови уговор са наредним даном тако да фактички нема прекида и закуп траје преко годину дана, односно више година. Такође, у пракси постоје случајеви да се уговори на краћи рок од годину дана продужавају након неког времена (са прекидом до 2-3 месеца), али да фактички лица користе станове у много дужем времену од годину дана. Да ли у овим случајевима треба задуживати за порез на имовину?
У случајевима када се уговори (који су на период краћи од годину дана) више пута продужавају без прекида, може сматрати да је порески обвезник закупац стана, с обзиром да је у том случају право закупа конституисано у корист закупца за период дужи од једне године.
Међутим, када постоји прекид од, како наводите, два до три месеца, тада се не може сматрати да је право закупа конституисано на период дужи од једне године, већ у том случају, за време прекида то лице има државину непостерности у јавној својини без правног основа И за тај период то лице јесте порески обвезник по члану 2. став 1. тачка 7. Закона о порезима на имовину.
Напомињемо да је у пракси сигурно доста компликовано пратити све то, али строго формално гледано то би било тако.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Шта да се одговори Комисији за прибављање непокретности, с обзиром на то да тражи да се изврши процена тржишне вредности пољопривредног земљишта?
Поступак утврђивања, контроле и наплате изворних јавних прихода у ЛПА прописан је Законом о пореском поступку и пореској администрацији.
Порез на имовину који администрирају локалне пореске администрације уређен је Законом о порезима на имовину, при чему овим законом није прописано да локалне пореске администрације утврђују нити процењују тржишне вредности непокретности (па и землјишта), нити њом располажу.
Порез на имовину утврђује локална пореска администрација, за имовину која је предмет опорезивања. Када је право, коришћење или државина пољопривредног землјишта предмет опорезивања, пореску основицу не чини тржишна вредност, већ вредност одговарајуће врсте землјишта која се утврђује у складу са Законом о порезима на имовину, при чему висина пореске основице, односно вредности землјишта зависи од тога да ли је обвезник физичко или правно лице и да ли је јединица локалне самоуправе објавила прописана акта у складу са Законом о порезима на имовину.
ЛПА у поступку утврђивања тог пореза не утврђују тржишну вредност, већ вредност непокретности која чини пореску основицу у складу са Законом о порезима на имовину и нема надлежност да врше процену тржишне вредности непокретности.
Актом о утврђивању просечне цене квадратног метра одговарајућих непокретности по зонама за утврђивање пореза на имовину, донетим од стране јединице локалне самоуправе у складу са Законом о порезима на имовину, утврђују се просечне цене м2 пољопривредног землјишта по зонама. Применом (множењем) елемената корисне (укупне) површине пољопривредног землјишта и просечне цене квадратног метра пољопривредног землјишта у зони у којој се оно налази, добија се вредност пољопривредног землјишта за одређене категорије обвезника пореза на имовину, која се користи за сврху утврђивања пореске основице.
Битно је истаћи да се овако добијена вредност пољопривредног землјишта (добијена множењем површине и просечне цене у зони) не може сматрати процењеном тржишном вредношћу предметног пољопривредног землјишта јер просечна цена квадратног метра пољопривредног землјишта у одговарајућој зони не узима у обзир појединачне карактеристике предметног землјишта, нити тржишне услове по којима се то землјиште може прометовати, већ се за сва землјишта исте површине у истој зони утврђује иста вредност землјишта, применом одредаба Закона о порезима на имовину.
У пракси се може десити и да ЈЛС не одреди зоне на својој територији или да њен надлежни орган у прописаном року не утврди просечне цене квадратног метра грађевинског землјишта у зони. У тим случајевима Закон о порезима на имовину прописује да се пореска основица утврђује на друкчије начине (не чини је вредност добијена применом корисне површине и просечне цене – јер она није утврђена).
Процена тржишне вредности непокретности представлја пројекцију цена и вредности која је заснована на текућим тржишним условима са задатком проценителја да се дође до оптималне тржишне вредности.
Министарство финансија - Пореска управа код утврђивања пореза на пренос апсолутних права утврђује пореску основицу у висини тржишне вредности непокретности.
Међутим, надлежност локалне пореске администрације за процену тржишне вредности непокретности није прописана Законом о пореском поступку и пореској администрацији. Наиме одредбама члана 2а. прописано да се овај Закон примењује и на изворне јавне приходе ЈЛС које те јединице утврђују, контролишу и наплаћују у јавноправном односу, као и на споредна пореска давања по том основу, осим права и обавеза које се, између осталог, односе и на процену пореске основице методом парификације и методом унакрсне процене.
У складу са наведеним, не постоји законски основ да запослени у ЛПА врше процену тржишне вредности пољопривредног земљишта, сем у склучају да је у ЛПА систематизовано радно место за процену тржишне вредности непокретности, које као један од услова радног места има и лиценцу проценитеља, односно решење Министарства правде о именовању за судског вештака.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли се основица за резервоар за воду правног лица чија је претежна делатност 1610-Резање и обрада дрвета исказује по просечној цени или књиговодственој?
Пореска основица за правна лица ни за једну врсту непокретности не одређује се према претежној шифри делатности пореског обвезника, већ према фактичкој намени објекта.
Правно лице опредељује претежну шифру делатности, при чему може обављати и све друге делатности према класификацији, али то није од утицаја на утврђивање пореске основице за одређену непокретност, већ начин утврђивања пореске основице зависи од саме намене објекта.
Уколико је резервоар за воду подземни објекат, његова пореска основица је књиговодствена вредност у скалду са чланом 7. став 8. Закона о порезима на имовину.
Уколико је резервоар за воду изнад површине земље, треба порверити да ли се може сврстати у неки од објеката из члана 7. Став 4. Закона о порезима на имовину и опорезовати по књиговодственој вредности. Резервоар за воду највероватније не постоји сам ради себе, већ је у функцији производње.
У сваком случају, ако се резервоар за воду по својој намени може сврстати у објекте из члана 7. став 4 или члана 7. став 8, пореска основица је књиговодствена вредност на последњи дан претходне пословне године.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник је поднео захтев за репрограм за посебну накнаду за заштиту и унапређење животне средине, али је радник ЛПА грешком у уплатници унео рачун од пореза на имовину. Порески обвезник је са те уплатнице преписивао за наредне репрограмске рате и све уплате су отишле на рачун за порез. Репрограм је заврсен са 28.05.2018. године. Како да се поступи у овом случају, а да се испоштује законска процедура, јер се на екологији појавила камата од 3000,00 динара, коју порески обвезник не би смео да трпи и како да се прокњижи ресење о измирењу репрограма?
Све уплате које су извршене на погрешан рачун треба прекњижити на исправан рачун накнаде за заштиту и унапређење животне средине. Затим записнички треба констатовати због чега је дошло до погрешног плаћања, па утврдити износ неосновано обрачунате камате на рачуну еко накнаде, због грешке у уплатном рачуну која је проузрокована погрешним попуњавањем уплатнице од стране запосленог у ЛПА. У записнику треба констатовати да ли је обвезник вршио плаћања у износима који су били прописани репрограмом (укључујући И текуће обавезе). Такође, треба констатовати да ли је обвезник наведеним уплатама испунио услове за отпис камате по репрограму.
Чланом 68. став 4. ZPPPA прописано је који дан се сматра даном плаћања у случају прекњижавања и то је правни основ да се уплате које су извршене на погрешан рачун могу сматрати благовременим уплатама на другом (исправном) рачуну, и због чега се основано врши сторно камате обрачунате због накнадног прекњижавања уплата. Напомињемо да су средства по основу погрешно извршених уплата извршена у буџет ЈЛС.
У вези књижења отписа камате по репрограму, обвезнику се може евидентирати право на отпис камате по репрограму уколико је поред рата репрограма (које је плаћао на погрешан рачун, а средства накнадно прекњижена), плаћао благовремено И текуће обавезе.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Потребно је тумачење следеће одредбе Закона о финансирању локалне самуправе: "Ако се на једном пословном објекту налази више истакнутих фирми истог обвезника, такса се плаћа само за једну фирму.” Порески обвезник је уложо жалбу зато што је власник две фирме и обе су истакнуте на истој адреси. Да ли је исправно утврдити обавезу за обе фирме, у питању је доо?
Порески обевзник за локалну комуналну таксу за истицање фирме је правно лице или предузетник који обавља делатност.
Чланом 15а. Закона о финансирању лоаклне самоуправе уређено је која правна лица и предзетници не плаћају локалну комуналну таксу - фирмарину, а која плаћају, као и који су максимални годишњи износи фирмарине.
Наведено значи да се фирмарина утврђује сваком пореском обвезнику (правном лицу или предузетнику) посебно, у складу са наведеним прописима.
Чланом 16. Закона о финансирању локалне самоуправе уређено је да је фирма, у смислу обог закона, сваки истакнути назив или име које упућује на то да правно или физичко лице обавља одређену делатност. Даље је прописано да ако се на једном пословном објекту налази више истакнутих фирми истог обвезника, такса се плаћа само за једну фирму. Наведена норма да се на једном пословном објекту налази више истакнутих фирми истог обвезника, подразумева више натписа за једног пореског обвезника (једно правно лице или предузетник), а не за више правних лица које имају истог власника. Под појмом “исти обвезник” подразумева се једно правно лице, односно предузетник, јер је порески обвезник правно лице, односно предузетник (које има свој ПИБ), без обзира да ли је исто лице њихов власник.
Значи, ако је, на пример, једно физичко лице власник два правна лица, која обављају делатност у једном објекту, при чему свако од тих правних лица има по један истакнути назив, фирмарину плаћа свако правно лице за своју истакнуту фирму, у висини прописаној посебном одлуком јединице локалне самоуправе донетом у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе.
Уколико једно од та два правна лица има на том објекту, рецимо, три натписа фирме (на зиду, на крову и на улазним вратима), а друго правно лице има само један натпис, у том случају оба правна лица плаћају само по једну фирмарину. У том случају се за прво правно лице (које има три натписа – истакнуте фирме) примењује наведена одредба да ако се на једном пословном објекту налази више истакнутих фирми истог обвезника (три за једно правно лице), такса се плаћа само за једну фирму.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У складу са одредбама старог ZPPPA странке су позиване у просторије када пореска обавеза није правилно утврђена и састављан је записник (пружана је законска обавезу странкама за учествовање у поступку) на основу кога је доношено решење. И ако стоји да се одредбе измењеног закона, а које се тичу пореске контроле одлажу за примену на 1.1.2019. није јасно да ли ће по новим изменама закона бити довољна само преписка са пореским обвезником у форми записника и евентуалних примедби на записник или ће и у будуће порески обвезник морати да по позиву долази у просторије ради сачињавања записника? Да ли се врши канцеларијска контрола?
Новододатим члановима ZPPPA 117а-117г. пружање пореских услуга, обрада пореске пријаве и других извештаја пореског обвезника, од 1. јануара 2019. године врше се и промене у погледу основних функција Пореске управе, тако да се пословни процеси у контроли не посматрају више као послови канцеларијске контроле и послови теренске контроле и радње у циљу откривања пореских кривичних дела, већ је новим, замењеним чланом 117. ZPPPA прописано да Пореска управа, у складу са законом, обавља:
1) пружање пореске услуге,
2) пореску контролу и
3) радње у циљу откривања пореских кривичних дела.
С тим у вези, код пријема пореских пријава и других извештаја више се не врши канцеларијска контрола као до сада, већ је обрада свих пореских пријава и других извештаја пореског обвезника (у папирном и електронском облику), уређена у оквиру „Пружања пореских услуга на следећи начин:
Према члану 117а. ZPPPA, пружање пореских услуга је скуп радњи у порескоправном односу којима се обезбеђује остваривање права пореских обвезника, односно којима се стварају једнаки услови за поштовање пореских прописа.
Према члану 117г. ZPPPA, у поступку пријема и обраде пореске пријаве и других извештаја, проверава се тачност и потпуност пореске пријаве и других извештаја, које порески обвезник, у складу са законом, доставља Пореској управи.
Ако пореска пријава и други извештај који се достављају уз пријаву садрже недостатке у смислу тачности и потпуности, Пореска управа обавештава подносиоца пријаве о тим недостацима.
Ако подносилац пријаве не поступи по обавештењу, сматраће се да пореска пријава односно други извештаји нису ни поднети Пореској управи.
Према наведеном ови поступци се не сматрају пореском контролом.
У складу са Законом о изменама и допунама ZPPPA, пореска контрола, према члану 123. ZPPPA који се примењује од 1. јануара 2019. године, је поступак провере и утврђивања законитости и правилности испуњавања пореске обавезе, као и поступак провере тачности, потпуности и усклађености са законом, односно другим прописима, података исказаних у пореској пријави, пореском билансу, рачуноводственим извештајима и другим евиденцијама пореског обвезаника који врши пореска управа у складу са овим законом.
Порески инспектор је службено лице које је овлашћено да врши пореску контролу на основу налога за контролу, односно позива.
Доношење пореског решења након спроведеног поступка пореске контроле ZPPPA прописује у случају када утврђивање пореза обавља сам порески обвезник (самоопорезивање), на тај начин што се у члану 129. ZPPPA, који уређује доношење решења у пореској контроли, упућује на доношење пореског решења из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка 1) ZPPPA. Према наведеном, остаје отворено питање доношења решења у пореској контроли када је законом прописано да се не спроводи самоопорезивање, односно када се на основу поднете пореске пријаве доноси решење о утврђивању пореске обавезе (члан 54. став 2. тачка 2) ZPPPA), имајући у виду да се због обимности пореских облика које администрира ЛПА, не може извршити провера тачности и потпуности свих поднетих пореских пријава пре доношења пореских решења сваке године.
Дакле, достављање обавештења као пореског акта о утврђеним недостацима у пореској пријави у смислу тачности и потпуности није поступак контроле. Пореска контрола почиње достављањем налога или позива, а може се радити и у службеним просторијама. Доношење записника у пореском поступку није преписка са пореским обвезником, већ поступак контроле, при чему се у записнику констатују чињенице које су утврђене по дефинисаном „предмету контроле“. И убудуће ће се радити контроле само се неће звати „канцеларијска контрола“ већ „пореска контрола“.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Код књижења таксе од 5% код принудне наплате када се примењују одредбе новог ZPPPA код којег се код принудне наплате решење истовремено доставља и обвезнику и НБС. С обзиром на то да је раније са датумом извшности књижено 5%, да ли је сада доставница од НБС меродавна за књижење таксе од 5% или доставница са решења које је послато обвезнику?
Одредбом члана 77. став 4. Закона о пореском поступку и пореској администрацији уређено је да се решење о принудној наплати истовремено доставља пореском обвензнику и организацији надлежној за принудну наплату, чиме постаје извршно. С обзиром да ће НБС даном пријема решења о принудној наплати, а сагласно налогу датом у диспозитиву решења почети да обрачунава камату, датум књижења у пореском рачуноводству је датум са доставнице о пријему решења у НБС на извршење. Такође, датум са доставнице о достављању решења пореском обвезнику је датум који одређује рокове за подношење жалбе на решење.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник је први пут задужен комуналном таксом за истицање фирме на пословном простору у 2009. години и од тада више није задуживан. Обвезник нема ниједну уплату до данас. У јануару 2015. године је обвезнику издата Опомена за неплаћене обавезе по основу наведене комуналне таксе за истицање фирме на пословном простору. Да ли обвезник има право на отпис дуга због наступања релативне застарелости?
Према члану 114. ZPPPA право пореског органа на наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече. Застарелост права на наплату пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је обавеза пореског дужника доспела за плаћање.
Према члану 114д. ZPPPA застарелост се прекида сваком радњом пореског органа предузетом против пореског дужника у циљу наплате пореза и споредних пореских давања. После прекида застарелост почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у рок за застарелост.
Према томе, за обавезе пореског дужника које су доспеле за плаћање закључно са 31.12.2009. године, застарелост је почела да тече 1.1.2010. године и право на наплату трајало је 5 година, односно до 31.12.2014. године. То је релативни рок за застарелост права на наплату.
У том периоду, од 1.1.2010. до 31.12.2014. године, порески орган је могао својом радњом да прекине рок за застарелост. Опомена издата у 2015. години није прекинула рок за застарелост јер је тај рок већ истекао 31.12.2014. године. Наведено значи, да је дуг, настао до 31.12.2009. године застарео и да по захтеву пореског обвезника може да се утврди престанак пореске оабвезе са припадајућом каматом. Уколико је по решењу о утврђивању локалне комуналне таксе за 2009. годину, део обавезе доспео у 2010. години (нпр. за децембар 2009. године, обавеза доспела 15. јануара 2010. године), онда би за ту обавезу застарелост права на наплату наступила 31.12.2015. године, али пошто је опомена из 2015. године укључила ту обавезу, за њу је прекинута застарелост том радњом пореског органа. За ту обавезу застарелост је почела да тече изнова од 1.1.2016. године и порески орган има право да врши наплату до 31.12.2019. године, када наступа и апсолутна застарелост (ако није било застоја застарелости по ZPPPA).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како поступити када је погрешан уплатни рачун приликом куцања решења о прекњижењу и Управа за трезор је извршила прекњижавање са погрешног уплатног рачуна? Да ли се доноси решење о исправци грешке или неко друго решење?
ZPPPA у члану 62. и Правилник о исправци грешке при евидентирању пореза и споредних пореских давања прописују да се решење о исправци грешке доноси због грешке у евидентирању пореза и споредних пореских давања у пореском рачуноводству, односно када се у поступку контроле по захтеву обвезника или по службеној дужности утврди да је нетачно евидентиран износ пореза и споредних пореских давања.
Међутим, у овом случају се не може донети решење о исправци грешке прописано ZPPPA.
ЗУП такође прописује исправљање грешке у решењу и у члану 144. уређује да орган увек може да исправи своје решење или његове оверене преписе и уклони грешке у именима и бројевима, писању или рачунању и друге очигледне нетачности. Решење о исправци почиње да производи правна дејства од када и решење које се исправља, али ако је исправка неповољна по странку – од када странка буде обавештена о исправци.
При саставлјању или преписивању решења може да дође до грешака у самом писању, односно прекуцавању текста. Посреди су тзв. техничке грешке које нису везане за саму изјаву волје доносиоца акта, већ за изражавање, односно преношење те волје одговарајућим симболима (словима, бројевима и сл.); није, дакле, реч о повредама правних норми – о правним грешкама код управних аката. Због тога, техничка грешка не може да буде разлог за поништај решења у жалбеном или у управно-судском поступку.
У складу са наведеним, а под претпоставком да се ради ради о грешци у куцању броја рачуна, могло би се донети решење о исправци по ЗУП-у, које се мора доставити Управи за трезор.
С обзиром да се овде ради о специфичном случају, јер је Управа за трезор извршила прекњижавање са погрешног рачуна јавног прихода, уколико се добије одговор од Управе за трезор да не може да спроведе решење о исправци, односно да по њему изврши прекњижавање, најцелисходније је донети ново решење о прекњижавању са погрешног рачуна на исправан рачун са образложењем да се ради о исправци грешке и такво решење доставити Управи за трезор.
У сваком случају не може се оставити да прекњижавање не буде правилно спроведено.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Има ли право правно лице да на истом Прилогу-1 искаже један Подприлог за грађевинско земљиште, а један за пољопривредно земљиште?
Према члану 5. Правилника о обрасцима пореских пријава за утврђивање пореза на имовину, Прилог-1 садржи податке о утврђивању пореза за непокретност за коју нема основа за пореско ослобођење, тако да број Прилога-1 који се подноси уз једну пореску пријаву на Обрасцу PPI-1 одговара броју непокретности (неизграђеног землјишта, односно землјишта са објектом - објектима или њиховим посебним деловима који чине грађевинску целину - у далјем тексту: објекат, истог обвезника који се на том или испод тог землјишта налазе, односно за објекат који се налази на землјишту или испод землјишта за које је обвезник друго лице) на које се порез плаћа, а које се налазе на територији исте јединице локалне самоуправе.
Саставни део Прилога-1 је Образац Подприлог уз Прилог-1 (у далјем тексту: Подприлог), који се попуњава на засебном примерку за неизграђено землјиште за које се утврђује порез у Прилогу-1, односно на засебном примерку за сваки објекат и за припадајуће землјиште на коме се, односно испод кога се налази тај објекат за које се утврђује порез у Прилогу-1 (тако да број Подприлога одговара броју објеката који се налазе на истом землјишту увећан за један).
Према томе, ако пољопривредно и грађевинско земљиште заједно представљају једну непокретност, односно ако чине физичку целину, онда се за њих предају подприлози уз један Прилог-1.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Наиме, када порески обвезник поднесе захтев за одлагање плаћања у поступку када је решење предато НБС да ли се може, у складу са законом, урадити решење о прекиду поступка принудне наплате или се мора сачекати да се исти захтев размотри и донесе решење о одлагању плаћања?
Ако је захтев за одлагање плаћања пореског дуга поднет после почетка поступка принудне наплате, а порески дужник испуњава услове за одлагање плаћања дугованог пореза, надлежни порески орган може, имајући у виду фазу у којој се поступак принудне наплате налази, односно да ли је у почетној или завршној фази, да прекине поступак принудне наплате, о чему се одлучује закључком. Ценећи фазу у којој се поступак принудне наплате налази надлежни порески орган може прекинути поступак принудне наплате, уколико је поступак принудне наплате у почетној фази, а ако је поступак у завршној фази целисходније је и рационалније захтев одбити.
Започети поступак принудне наплате надлежни порески орган прекида закључком о прекиду поступка принудне наплате, који се доставља и организацији која спроводи принудну наплату са рачуна, тек када се одлучи по захтеву за одлагање, односно када се донесе акт (решење или споразум) о одлагању плаћања дугованог пореза.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.