Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Порески обвезник је на Прилогу-1 исказао два Подприлога за пољопривредно и шумско земљиште, јер су граничне парцеле. Да ли је то исправно или мора поднети два Прилога-1 и по један Подприлог уз Прилог-1?
Према члану 7. став 2. Закона о порезима на имовину основицу пореза на имовину пореског обвезника који непокретности у својим пословним књигама не исказује у складу са ставом 1. овог члана (фер вредност) чини:
- за неизграђено земљиште – вредност земљишта;
- за остале непокретности - вредност објеката увећана за вредност припадајућег земљишта.
Према Мишљењу Министарства финансија број 430-00-00067/2014-04 од 3.3.2014. год:
Када је предмет опорезивања порезом на имовину право својине на землјишту површине преко 10 ари, реч је о површини землјишта које представлја физичку целину, независно од:
- врсте землјишта (грађевинско, полјопривредно, шумско и друго),
- да ли землјиште као физичку целину чини једна или више катастарских парцела, односно њихових делова,
- броја пореских обвезника на землјишту које је предмет опорезивања (предмет опорезивања определјује површина землјишта преко 10 ари, а не број пореских обвезника за то землјиште).
Према томе, предмет опорезивања је земљиште које се састоји од две парцеле различитих врста земљишта (пољопривредно и шумско), тако да се за то земљиште (као целину) утврђује пореска основица.
Према Правилнику о обрасцима пореских пријава за утврђивање пореза на имовину, пореска основица ће утврђује у Прилогу 1, што значи да је обвезник правилно поступио када је за предметно земљиште поднео један Прилог -1 и два Подприлога (у којима је исказао посебне вредности делова земљишта). Да се на том земљишту, рецимо, налазе и објекти, за њих би требало поднети само посебне Подприлоге (у којима би се утврдила вредност објеката), при чему би се укупна пореска основица (за земљиште и објекте на њему) утврдила у Прилогу – 1.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је обвезник коме је утврђена обавеза за 5 година 2016. године. Решења му нису уручена исте, али су књижена на 31.12.2016.. У августу 2017. су му уручена решења на која он благовремено изјављује жалбу. У међувремену је обвезник преминуо и по жалбама није одлучено, тј. првостепени орган није разматрао жалбу. Преминули порески обвезник је имао пуномоћника који је потписао пореске пријаве у 2016. Наследник има правоснажно решење о наслеђивању покојног пореског обвезника. Да ли у овом случају треба решавати по жалби на име преминулог пореског обвезника, где би се са пуномоћником решавало по жалби или на име наследника који би био укључен у поступак?
С обзиром да је странку заступао пуномоћник, у границама добијеног пуномоћја, поступак се наставља са пуномоћником који сагласно одредбама члана 52. Закона о општем управном поступку има правни основ да учествује у пореском поступку, али само у оквиру добијеног пуномоћја. Дакле, пуномоћје на престаје смрћу странке, с тим што неследник, као правни следбеник странке, односно њен нови законски заступник може опозвати раније дато пуномоћје.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Потребно је појашњење члана 12. тачка 4) Закона о порезима на имовину, у смислу, које услове треба да испуњава непокретност да би се сматрала културним или историјским спомеником (за пореско уверење)?
Чланом 12. Закона о порезима на имовину прописано је пореско ослобођење за непокретности које су од надлежног органа проглашене културним или историјским споменицима – на непокретности у целини, односно на посебне делове, који служе за ове намене – под условом да нису трајно дате другом лицу ради остваривања прихода (уз накнаду). Право на пореско ослобођење применом наведене одредбе не може се остварити на пример за објекат у коме се обавља делатност (нпр. зубарска ординација, хотел, ресторан и др.), с обзиром да је то делатност привредног карактера или за објекат који је намењен и користи се за становање. Значи, да би порески обвезник имао право на пореско ослобођење по овом основу потребно је да кумулативно буду испуњени следећи услови:
- да је непокретност која се опорезује проглашена културним или историјским спомеником
- да се непокретност која се опорезује користи искључиво за те намене
- да непокретност која се опорезује није трајно дата другом лицу уз накнаду (дуже од 183 дана у току 12 месеци, са прекидима или непрекидно).
Мишљење Министарства финансија - редни број 7, Билтен 1/16.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 4, Билтен 2/16.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 5, Билтен 10/14.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 4, Билтен 9/14.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 2, 3 и 14, Билтен 5/14.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Уколико поткровље или било која од етажа на породично стамбеној згради није истарашено/а, да ли се у том случају рачуна и та квадратуру за пореску основицу?
Настанак пореске обавезе прописан је одредбама члана 10. Закона о порезима на имовину. Пореска обавеза настаје најранијим од следећим дана:
- даном стицања права;
- даном почетка коришћења;
- даном оспособљавања;
- даном издавања употребне дозволе, односно
- даном омогућавања коришћења имовине на други начин.
Код објеката који се фактички не користе, настанак пореске обавезе опредељује чињеница да ли је објекат оспособљен за коришћење, имајући у виду да је право, али не и обавеза пореског обвезника да користи објекат. То је у сваком конкретном случају фактично питање, при чему треба имати у виду грађевински аспект (нпр. да ли је објекат стављен под кров, уграђена столарија, застакљени отвори и сл.), изграђеност инсталација у објекту, као и друге елементе који опредељују уобичајено и безбедно коришћење објекта. Уколико је за објекат издата употребна дозвола, објекат се сматра оспособљеним за коришћење.
У Мишљењу Министарства финансија, бр. 011-00-00481/2010-04 од 03.09.2010. године, наведено је:
На право својине на објектима пореска обавеза је настала даном стицања права својине – ако конкретни објекти представљају физичку, функционалну, техничко-технолошку или биотехничку употребну целину која пружа заштиту од временских и спољних утицаја, са уобичајено потребним инсталацијама, постројењима и опремом, што их чини принципијелно оспособљеним за коришћење, независно од чињенице да ли се за њихово коришћење за посебну намену морају додатно оспособити (на пример, обезбедити одговарајућу електро-инсталацију одређене снаге) и да ли их власник користи или не.
Наиме, право је, али не и обавеза пореског обвезника да своје објекте користи или не, да определи намену коришћења у складу са прописима, као и да у циљу привођења објекта тој опредељеној намени врши одређена инвестициона улагања у суштинском или естетском смислу.
Уколико конкретни објекти нису оспособљени за коришћење јер, на пример, не располажу уобичајено потребним инсталацијама и опремом (водоводном инсталацијом, електро-инсталацијом, столаријом и слично) која их чини објектима у смислу прописа којима се уређују планирање и изградња, обавеза по основу пореза на имовину на право својине на тим објектима није настала
Мишљење Министарства финансија - редни број 3, Билтен 6/18.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 3, Билтен 12/17.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 6, Билтен 10/14.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 3, Билтен 2/14.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је поступак одјаве објеката који су у лошем стању (нпр. испуцали зидови, кров се урушава или је срушен у целости). Да ли је довољно само изаћи на лице места и констатовати у записнику да нема елементарних услова за живот и на тај начин одјавити пореску пријаву? Да ли је потребно да лице задужено за послове грађевинске инспекције састави записник о затеченом стању?
Пореска обавеза за одређену непокретност пореског обвезника престаје: престанком постојања предмета опорезивања или престанком својства пореског обвезника. Значи, пореска обавеза престаје када се рецимо сруши објекат или када обвезник отуђи своју непокретност. Као доказ о датуму рушења објекта, свакако може послужити акт надлежне општинске службе, увиђај на лицу места или други доказ.
Када је пореском обвезнику настала пореска обавеза по основу пореза на имовину за тај објекат, пореска обавеза том пореском обвезнику за тај конкретни објекат није престала из разлога што, рецимо “због недостатака не само да не може служити својој функцији и сврси, већ се више не може сматрати ни зградом”. Наиме, право је пореског обвезника да се определи да ли ће свој објекат користити или не, односно да ли ће га реконструисати како би га учинио функционалним за одређену намену.
Дакле, само за срушене објекте може се утврдити дан престанка пореске обавезе, док за објекте који су руинирани и онеспособљени за коришћење пореска обавеза није престала.
Мишљење Министарства финансија - редни број 3в, Билтен 2/16.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 1 и 4, Билтен 4/15.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 13, Билтен 11/14.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 4б, Билтен 10/14.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Уколико је обвезник био неосновано задужен у 2017. и 2018. години, на који начин урадити исправку? Да ли је потребно сачинити записник о пореској контроли или покренути понављање поступка и донети решење?
Решење за сторнирање неоснованих задужења и припадајућа камата .доц
Ресење о стављању ван снаге решења.доц
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник је погрешио позив на број код две рате репрограма и уплате су отишле на општину. Поднет је захтев и уплате су прекњижене. Има ли порески обвезник право на отпис камате, јер се обратио са захтевом за отпис исте?
Мишљење Министарства финансија - редни број 1, под б.пдф
ZPPPA у члану 68. став 4. прописује да ако порески обвезник поднесе захтев за плаћање пореза путем прекњижавања, даном плаћања пореза сматра се:
1) дан на који је доспео порез који се плаћа путем прекњижавања, ако на тај дан постоји више плаћени порез по другом основу, или
2) дан на који је порез по другом основу плаћен у износу већем од дугованог, ако је порез који се плаћа путем прекњижавања раније доспео.
Дан плаћања пореза из става 4. овог члана одређује се на основу чињеничног стања на дан одлучивања по захтеву.
С обзиром да је у Мишљењу Министарства финансија наведено да се прекњижавање може вршити само у оквиру рачуна које наплаћује исти орган, у вашем случају, где су паре отишле у други буџет, односно на рачун другог органа, може се одбити захтев за отпис камате. Наиме, средства нису дошла у буџет важе општине, а у питању је грешка пореског обвезника, па у том смислу нема основа за отпис камате, што потврђује о мишљење Министарства финансија.
Када би искључиво поступали по законским одредбама и не би узимали наведено Мишљење у обзир, отпис камате би се могао извршити искључиво тако што би пре отписа од општине Бабушница био тражен доказ када су општини уплаћене паре на рачун јавног прихода по тој уплати.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
На решење за комуналну таксу за истицање фирме за 2015. је изјављена жалба по којој је одлучивало Министарство финансија и одбило жалбу као неосновану. Након тога, обвезник покрене управни спор и Управни суд уважи тужбу и поништи решење Министарства финансија јер га је донео ненадлежни орган. Министарство врати све списе предмета уз, између осталог, констатацију "да су примедбе и правно схватање Управног суда Србије обавезујући за овај орган, у смислу члана 69. став 2. Закона о управним споровима“. Шта урадити у овој ситуацији, коме проследити предмет? Да ли је то и даље министарство или је општинско/градско веће?
Крајем 2015. године почеле су да стижу пресуде Управног суда према којима је Пореска управа ненадлежни орган за одлучивање по правним лековима уложеним против закључака и решења која доносе ЈЛС у поступцима утврђивања локалних комуналних такси, односно накнада, као изворних прихода ЈЛС који нису порез.
У пресудама Управног суда је, између осталог, наведено је и да локална комунална такса односно накнада за коришћење грађевинског земљишта не представља ни порез ни споредно пореско давање, нити одлучивање по жалби против тог решења представља одлучивање по правном леку изјављеном против пореског управног акта донетом у пореском поступку, те по оцени Управног суда Пореска управа није надлежна да одлучује по жалби у тим управним стварима.
Измене и допуне Закона о пореском поступку и пореској администрацији су ступиле на снагу 1. јануара 2017., осим одредбе члана 25. Закона које се односе на утврђивање надлежности другостепеног органа и решавање у другостепеним пореским поступцима и које су почеле да се примењују почев од 1. јула 2017., када престају и надлежности Пореске управе у погледу овлашћења за решавање у другостепеном пореском поступку. У ставу 2. овог члана, прописано је да предмете у којима није окончан поступак пред другостепеним пореским органом, до 30. јуна 2017., преузеће орган утврђен овим законом. Према наведеном од 1. јула 2017., по жалбама изјављеним против првостепених решења донетих у пореском поступку, односно у поступцима из члана 2а. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији решава другостепени орган - министарство надлежно за послове финансија.
Имајући у виду да, локална комунална такса не представља ни порез ни споредно пореско давање, нити одлучивање по жалби против тог решења представља одлучивање по правном леку изјављеном против пореског управног акта донетом у пореском поступку од стране надлежног пореског органа, у конкретном случају значи да ћете у поновном поступку поступити у свему по налогу суда и према наведеном жалбу са списима предмета проследити општинском већу на одлучивање.
Мишљење Министарства финансија број 413-00-173/2017-04 од 11.08.2017. године.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли можете објавити списак радњи за које се наплаћује такса у ЛПА и колика је висина таксе?
Постоји захтев за отпис неког дуга за локалну комуналну таксу таксу за правно лице. Дуг треба отписати, постоји жеља да се укључи странка у поступак тако што би се сачинио записник о канцеларијској контроли који би се затим послао на давање изјава односно евентуалних примедби. С обзиром на то да, према последњим изменама ZPPPA, не постоји одредба која упућује на састављање записника о поступку канцеларијске контроле, како поступати кад нема канцеларијске контроле, на шта се позивати? Да ли постоји неки пример записника у поступку канцеларијске контроле којим се странка може укључити у поступака и на који начин се шаље на изјашњавање?
ZPPPA од 1.1.2019 године уместо канцеларијске контроле прописује пореску контролу. У поступку пореске контроле може се сачинити записник у ком се утврђују све чињенице од значаја за опорезивање.
Записник за пореску контролу 2019.docx
Позив пореска контрола 2019.docx
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли може да се објави форма Службене белешке по члану 55. став 4. ZPPPA?
Ова форма Службене белешке може да се користи од 1. марта 2019. године.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како изгледају легитимације за пореске инспекторе?
Легитимације са холограмом_јавни приходи.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.