Питања и одговори

Пошто се ради о пословној згради са посебним деловима у својини више лица, у том случају су, у складу са чланом 15. став 1. тачка 4) Закона о становању и одржавању зграда (у даљем текту: Закон), за управљање заједничким деловима зграде надлежни сви власници посебних делова. У циљу остваривања надлежности управљања, што пре свега обухвата одлучивање о одржавању зграде, у складу са истим чланом став 2, власници посебних делова оснивају удружење на које се одредбе Закона о надлежностима, правима и обавезама скупштине и управника стамбене заједнице сходно примењују на надлежности скупштине и заступника тог удружења.

Проблем представља чињеница да је чланство у удружењу необавезујуће, па можда неки од власника посебних делова неће хтети да буде члан удружења. Без обзира на то, на сваког власника посебног дела се односе обавезе прописане чланом 14. став 1. тачка 4) Закона, што значи да је дужан да ''учествује у трошковима одржавања и употребе заједничких делова зграде и катастарске парцеле на којој се налази зграда, у мери и на начин одређен овим законом''. То значи да у случају да неко не жели да се удружи он сам себе лишава својих права у одлучивању, али не и обавеза, које су његова законска обавеза. На то би требало указати свим власницима који не желе да приступе удружењу.

Помоћ у прибављању информација власницима посебних делова је примена Закона о централној евиденцији стварних власника, на основу којег се у Агенцији за привредне води регистар власника ствари као правних лица, са њиховим идентификационим подацима, као и подацима заступника тих правних лица.

С друге стране, када се ради о јавним ентитетима (РС, АПВ, ЈЛС) који су власници посебних делова, они не могу бити чланови удружења. У том случају,мишљења смо да се тај проблем може превазиђи закључивањем уговора о закупу између корисника посебног дела и власника, којим би се дало овлашћења закупцу да учествује на седницама удружења и утврђује његова права и обавезе у вези са управљањем и одржавањем зграде.

Правилник о организацији и остваривању наставе у природи и екскурзије у основној школи и Правилник о организацији и остваривању наставе у природи и екскурзије у средњој школи („Службени гласник РС“, број 30/2019) прописују да се избор агенције за реализацију наставе у природи и екскурзије спроводи се у складу са законом који уређује јавне набавке. Наставу у природи, односно екскурзију, може да реализује искључиво агенција која поседује законом прописану лиценцу за организовање туристичког путовања.

Јединствена туристичка услуга подразумева ону услугу коју пружа туристичка агенција а која у себи садржи неколико претходних туристичких услуга (као што су  услуге превоза, смештаја, исхране, организовања излета, ангажовање туристичког водича и сл.).

У случају када туристичка организација пружа јединствену туристичку услугу, ПДВ се не може обрачунавати по уобичајеном стандардном поступку, већ се обрачунава по посебном поступку из чл. 35. Закона о ПДВ-у. Уколико туристичка агенција нема претходне туристичке услуге (ако пружа услугу искључиво из својих средстава, а то значи да има сопствени превоз, сопствени смештај, сопствена исхрана и др.), онда се опорезивање не врши по посебном поступку, него на уобичајени начин који важи за све остале делатности.

Опште правило је да се на ђачке екскурзије и обрачунавање ПДВ-а туристичких агенција примењује одредба члана 35. Закона о ПДВ-у.

У том смислу, било би потребно упутити свим понуђачима захтев за додатним појашњењем понуде у смислу члана 142. ЗЈН и тражити појашњење и уређење исказаног ПДВ-а, све ради упоредивости понуда и адекватне реализације уговора и правила плаћања, а имајући у виду специфичност услуга, као и чињеницу да се понуде упоређују према вредношћу без ПДВ-а.

Законом о јавним набавкама, у члану 15, прописано је да се одредбе овог закона примењују на набавку:

• радова које више од 50% субвенционише или суфинансира један или више јавних наручилаца, у случају када уговор укључује радове из Прилога 1. овог закона или радове на изградњи болница, објеката намењених за спорт, рекреацију и одмор, школских и универзитетских зграда и зграда које се користе у административне сврхе;
• услуга које више од 50% субвенционише или суфинансира један или више јавних наручилаца и које су повезане са уговором о радовима из тачке 1) овог става.

Јавни наручилац који субвенционише или суфинансира уговоре из става 1. овог члана дужан је да обезбеди примену овог закона, ако он сам не додељује такав уговор или ако уговор додељује у име и за рачун другог субјекта.

Предметним одредбама се утврђује обавеза спровођења поступка јавне набавке у ситуацији када је наручилац посла лице које није наручилац (нити јавни нити секторски) у смислу одредаба закона. То су тзв. субвенционисане односно суфинансиране набавке од стране јавног наручиоца и то у износу који је претежни (преко 50% вредности посла). Износ од преко 50% је укупан износ субвенција. То значи да ће се, уколико се радови (и повезане услуге) финансирају од стране више наручилаца (нпр. Министарство и локална самоуправа финансирају изградњу стадиона локалног фудбалског клуба који нема статус наручиоца), при чему оба наручиоца учествују са мање од 50%, али је укупно њихово учешће веће од 50% (рецимо 66%), за избор извођача тих радова спровести поступак јавне набавке.

Међутим, ова одредба се не односи на добра, већ само на радове и услуге, што значи да начин поступања у оваквој ситуацији не зависи од процента суфинансирања, али то свакако рестриктивно тумачећи, подразумева спровођење поступка јавне набавке, поготово ако је само део средстава ваш, а део обезбеђује други наручилац-збрајају се проценти.

Свакако да донација јесте могућа, као и финансирање са ваше стране, али за детаљнији одговор потребне су информације о начину финансирања, односно извору средстава, проценту, ко би био други наручилац који суфинансира и сл.

По пријему захтева за повраћај или прекњижавање више или погрешно уплаћених средстава са рачуна јавних прихода за које локална пореска администрација води евиденцију у пореском рачуноводству, проверавају се сви наводи и чињенице наведене у захтеву као и веродостојност доказа поднетих уз захтев.

Након провере основаности захтева за прекњижавање, у пореском рачуноводству, проверава се исправност стања на рачунима јавних прихода, односно проверава се да ли је преплата јавног прихода постоји, да ли су извршена сва потребна књижења и да ли постоји потреба за додатним проверавам у поступку пореске контроле.

У поступку обраде захтева неопходно је водити рачуна о застарелости права на повраћај или прекњижавање. Застарелост почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је порески обвезник стекао право на повраћај или прекњижење, што значи да је потребно посматратити датум када је настала преплата, а не када је извршена уплата. Уколико се утврди да је наступила застарелост права на повраћај или прекњижење, врши се пренос преплате за коју коју је наступила застарелост у ванбилансну евиденцију.

Уколико се утврди да преплата постоји, да није наступила застарелост права на повраћај или прекњижавање и да је захтев основан, доноси се решење о повраћају или прекњижавању без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева.  

Сходно наведеном, најпре је потребно утврдити да ли има застарелости, а затим донети решење којим се одобрава прекњижавање незастареле преплате.

Сматрамо да је у конкретном случају потребно донети два решења, и то: једно решење којим се утврђује застарелост и врши пренос у ванбилансну евиденцију и друго решење којим се одобрава преплата.

Застарелост права на повраћај и прекњижавање пореза прописана је одредбама члана 114а. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, којим је прописано да право пореског обвезника на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања, застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече. Застарелост почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је порески обвезник стекао право на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза по другом основу путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања. Локална пореска администрација код поступања по захтеву за повраћај или прекњижавање, обавезно мора да води рачуна о застарелости, при чему је важно имати у виду да се застарелост не посматра безусловно у односу на годину када је извршена уплата по основу које се тражи повраћај или прекњижавање, већ у односу на годину када је обвезник стекао право на повраћај или прекњижавање, што значи у односу  на годину када је настала преплата.

Чланом 114д. Закона о пореском поступку и пореској администрацији којим је уређен прекид рока  застарелости, прописано је да се застарелост прекида сваком радњом пореског обвезника предузетом у циљу остваривања права на повраћај, порески кредит, рефакцију или рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања и повраћај споредних пореских давања.

После прекида застарелост почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у рок за застарелост. Апсолутна застарелост уређена је одредбама члана 114ж Закона о пореском поступку и пореској администрацији, којим је прописано да право на повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, увек застарева у року од десет година од истека године у којој је извршена преплата,осим ако законом није друкчије прописано.

Пореска управа, по истеку неведеног рока управа, по службеној дужности доноси решење о престанку права на повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и намирење доспелих обавеза по другом основу путем прекњижавања пореза, због застарелости.

Напомињемо да се одредбе о застоју застарелости односе само на утврђивање и наплату пореза и споредних давања, а не и на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћаја споредних пореских давања. Чланом 163а Закона о пореском поступку и пореској администрацији  прописано је да се у ванбилансном пореском рачуноводству воде преплате пореских обвезника за које је наступила застарелост у складу са овим законом.

Пренос застарелих преплата у ванбилансну евиденцију се врши са даном наступања застарелости, а ако је застарелост наступила у претходним годинама, пренос у ванбилансну евиденцију се врши под 01.01. текуће године.

Члан 12. став 1. тачка 10 Закона о порезима на имовину, који се примењује од 1.1.2021. године, прописује пореско ослобођење за објекте обвезника који не води пословне књиге, односно обвезника који води пословне књиге коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу. Према овој одредби кумулативни услови који морају бити испуњени за пореско ослобођење за обвезника који не води пословне књиге су следећи:

• да је објекат намењен и да се користи за примарну пољопривредну производњу
• да објекат није уступљен другом лицу уз накнаду дуже од 183 дана годишње у складу са чланом 12. став 4. и став 5. Закона о порезима на имовину.

Чланом 12б Закона о порезима на имовину прописано је да су објекти намењени за примарну пољопривредну производњу, у складу са чланом 12. став 1. тачка 10) овог закона, објекти за смештај механизације за пољопривреду, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење стоке, објекти за потребе гајења и приказивање старих аутохтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња и објекти за гајење печурки, пужева и риба. Испуњеност услова за остваривање права на пореско ослобођење утврђује се на основу доказа. Према члану 6б став 8. Закона о порезима на имовину "помоћним објектима” сматрају се и економски објекти, у складу са законом којим се уређује планирање и изградња.

Према Закону о планирању и изградњи, чланом 2. став 1. тачка 24а прописано је да се под економским објектима подразумевају  објекти за гајење животиња (стаје за гајење коња, штале за гајење говеда, објекти за гајење живине, коза, оваца и свиња, као и објекти за гајење голубова, кунића, украсне живине и птица); пратећи објекти за гајење домаћих животиња (испусти за стоку, бетонске писте за одлагање чврстог стајњака, објекти за складиштење стоке); објекти за складиштење сточне хране (сеници, магацини за складиштење концентроване сточне хране, бетониране сило јаме и сило тренчеви), објекти за складиштење пољопривредних производа (амбари, кошеви), рибњаци, кречане, ћумуране и други слични објекти на пољопривредном газдинству (објекти за машине и возила, пушнице, сушионице и сл.). Обавеза по основу пореза на имовину настаје најраније од следећих дана:

• даном стицања права на које се порез на имовину плаћа у складу са чланом 2. став 1. и чланом 2а овог закона,
• даном успостављања државине кад се порез плаћа на државину, даном почетка коришчења,
• даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења имовине на други начин у складу са чланом 10. став 1. Закона о порезима на имовину.

Одредбом члана 10а, обавеза по основу пореза на имовину престаје најранијим од следећих дана:

1. даном којим пореском обвезнику престаје право, државина или коришћење из члана 2. став 1. овог закона на непокретности, на које се порез на имовину плаћа у складу са чл. 2. и 2а овог закона;
2. даном престанка постојања непокретности;
3. даном почетка примене закона у складу са којим је право, државина или коришћење из члана 2. став 1. овог закона на које се порез на имовину плаћао престало бити предмет опорезивања;
4. даном којим на непокретности на коју се порез плаћа на право својине друго лице стекне право, државину или коришћење из члана 2. став 1. тач. 2)-8) овог закона на које се порез плаћа у складу са чланом 2а и чланом 10. став 7. овог закона.

Сходно наведеном, могућност коришћења пореског ослобођења по члану 12. став 1. тачка 10 Закона о порезима на имовину за обвезника који не води пословне књиге, се може користити само под условом који су напред наведени, дакле да је објекат намењен и да се користи за примарну пољопривредну производњу и да објекат није уступљен другом лицу уз накнаду дуже од 183 дана годишње (члан12. став 4. и став 5. Закона). Имајући у виду да, се објекти не користе (осим силоса) мишљења смо да се у конкретном случају нису стекли услови за пореско ослобођење по члану 12. став 1. тачка 10 Закона о порезима на имовину и да је пореска обавеза настала сагласно члану 10. Закона о порезима на имовину. У случају силоса, с обзиром да се у објекту складишти жито (смештај и чување готових пољопривредних производа чл.12б Закона о порезима на имовину), услов за пореско ослобођење је да се складиште сопствени производа (жито), односно да се силос не уступа другом лицу за складиштење, које у току 12 месеци, непрекидно или са прекидима, траје дуже од 183 дана.

Уколико се ради о евиденцији непокретности путем апликације Регистар непокретности у јавној својини мишљења смо да треба евидентирати помоћни објекат који се налази у јавној својини општине. Такође, уколико се тај објекат налази на земљишту у јавној својини општине са заједничким уделом општине и Републике Србије става смо да и то земљиште треба евидентирати на исти начин као заједничку својину.

Наравно стамбену зграду која је у приватном власништу не треба евидентирати у регистру Републичке дирекције за имовину.

Чланом 82. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 и 118/2021 - др. закон) прописано је да:

“Корисници јавних средстава успостављају интерну ревизију.

За успостављање и обезбеђење услова за адекватно функционисање интерне ревизије одговоран је руководилац корисника јавних средстава.

Интерна ревизија је организационо независна од делатности коју ревидира, није део ни једног пословног процеса, односно организационог дела организације, а у свом раду је непосредно одговорна руководиоцу корисника јавних средстава.

Функционална независност интерне ревизије се обезбеђује самосталним одлучивањем о: подручју ревизије на основу процене ризика, начину обављања ревизије и извештавању о обављеној ревизији.

Интерна ревизија на основу објективног прегледа доказа обезбеђује уверавање о адекватности и функционисању постојећих процеса управљања ризиком, контроле и управљања организацијом да ли ови процеси функционишу на предвиђен начин и омогућују остварење циљева организације.

Интерна ревизија пружа саветодавне услуге које се састоје од савета, смерница, обуке, помоћи или других услуга у циљу повећања вредности и побољшања процеса управљања датом организацијом, управљања ризицима и контроле.

Интерну ревизију обављају интерни ревизори.

Интерни ревизори у вршењу функције, примењују међународне стандарде интерне ревизије, етички кодекс интерне ревизије и принципе објективности, компетентности и интегритета.

Интерни ревизори су обавезни да чувају тајност службених и пословних података.

Руководилац из става 1. овог члана до 31. марта текуће године за претходну годину на прописани начин извештава министра о функционисању система интерне ревизије.

Министар прописује заједничке критеријуме за организовање и стандарде и методолошка упутства за поступање и извештавање интерне ревизије и ближе уређује послове интерне ревизије у јавном сектору.”

Чланом 3. став 1. Правилника о заједничким критеријумима за организовање и стандардима и методолошким упутствима за поступање и извештавање интерне ревизије у јавном сектору ("Сл. гласник РС", бр.99/2011 и 106/2013) прописано је да интерну ревизију корисници јавних средстава успостављају на један од следећих начина:

1) организовањем посебне функционално независне организационе јединице за интерну ревизију у оквиру корисника јавних средстава, која непосредно извештава руководиоца корисника јавних средстава;

2) организовањем заједничке јединице за интерну ревизију на предлог два или више корисника јавних средстава, уз претходну сагласност Централне јединице за хармонизацију Министарства финансија;

3) обављањем интерне ревизије од стране јединице интерне ревизије другог корисника јавних средстава, на основу споразума, уз претходну сагласност Централне јединице за хармонизацију Министарства финансија.

Ставом 2. овог члана прописано је да изузетно, кад не постоје услови за организовање јединице за интерну ревизију из става 1. овог члана, послове јединице за интерну ревизију може да обавља и интерни ревизор запослен код корисника јавних средстава.

У складу са чланом 6. став 3. овог правилника, интерна ревизија успоставља се у општинама на један од начина прописаних чланом 3. овог правилника и директно извештава председника општине.

Појединим одредбама члана 84-91. Закона о буџетском систему, које су се односиле на буџетску инспекцију, било је прописано да буџетску инспекцију у јединицама локалне самоуправе оснива надлежни извршни орган, да је рад буџетске инспекције независан И самосталан, као и да буџетска инспекција јединице локалне самоуправе доставља надлежном органу локалне власти извештај о извршеној инспекцији са налазима и мерама. Наведене одредбе престале су да важе доношењем Закона о буџетској инспекцији ("Сл. гласник РС", бр. 118/2021). Новим Законом о буџетској инспекцији, а који се примењује од 1. јануара 2023. године, дефинисано је у члану 7. да послове инспекцијског надзора у складу са овим законом обавља министарство надлежно за послове финансија преко буџетских инспектора, односно прописано је да послове буџетске инспекције обавља Министарство финансија.

Дакле, Закон о буџетском систему (као ни пратећи подзаконски акти, тј. у случају ИР посебан Правилник) не прописује детаљније положај интерне ревизије (а није прописивао ни положај буџетске инспекције) као и односе интерне ревизије са органом управе и председником општине. Ова питања би требало да буду регулисана посебном одлуком/актом о организовању ових послова у јединици локалне самоуправе у складу са овим законом.  Сматрамо да је логично примењено решење да се средства намењена за плате интерног ревизора и буџетског инспектора, у Одлуци о буџету - у табели расхода и издатака, планирају у оквиру раздела Директни корисник - Председник општине, уколико је то предвиђено Одлуком/актом који се односи на организовање послова ИР у конкретној локалној самоуправи.

Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима („Сл. гласник РС“, бр. 44/2008 - пречишћен текст, 2/2012, 113/2017 - др. закон, 23/2018, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон) утврђени су основни коефицијенти за обрачун и исплату плата, као и додатни коефицијенти на основу сложености и одговорности послова. Члан 5. став 2. Уредбе предвиђа да се овако утврђени коефицијенти могу увећати:

• именованом и постављеном лицу - највише до 30%; запосленом који координира најсложеније активности - највише до 10%, с тим да овај број запослених не може прећи 2% од укупног броја запослених;
• запосленом који руководи унутрашњом организационом јединицом - 10%;
• запосленом који ради на припреми и извршењу буџета или финансијског плана, вођењу пословних књига и састављању рачуноводствених извештаја - највише до 10%;
• запосленом на пословима комуналног полицајца - 10%;
• запосленом на пословима буџетске инспекције - највише до 10%;
• запосленом који ради на пословима инспекцијског теренског надзора у непосредном контакту са субјектима надзора - највише до 20%.

Из наведених одредби, види се да интерни ревизори нису издвојени као посебна група којој се може додатно увећати коефицијент за обрачун и исплату плата, док буџетски инспектори јесу и њима се утврђени коефицијент може увећати.

Међутим, у конкретном случају, уколико је описом посла интерног ревизора предвиђена координација најсложенијих активности, може се сматрати оправданим увећање коефицијента до 10%, водећи притом рачуна о ограничењу да укупан број запослених са увећањем коефицијента по овом основу не може прећи 2% од укупног броја запослених.

У складу са чланом 262. став 1. Закона о здравственој заштити („Службени гласник РС”, број 25/19), Влада Републике Србије је донела Одлуку о преузимању оснивачких права над домовима здравља („Службени гласник РС“, број 21/2020) којом је Република Србија преузела оснивачка права над домовима здравља, а која је претходно вршила јединица локалне самоуправе, на основу одлуке надлежног органа јединице локалне самоуправе.

У овом случају, као претходно питање потребно је решити питање власништва земљишта на којем је планирана изградња објекта хитне помоћи, што је од важности и приликом издавања грађевинске дозволе. Обзиром да је планирана изградња на земљишту у јавној својини РС, како би била носилац пројекта, неопходно је да се локална самоуправа обрати Републичкој дирекцији за имовину Републике Србије, и у том случају мишљења смо да постоје две опције:

- Подношење захтева за давање сагласности за пренос инвеститорских права 

- Подношење захтева за пренос права својине у корист јединице локалне самоуправе без накнаде, по основу члана 26. став 1. тачка 3. Закона о јавној својини 

По добијању сагласности, по неком од наведених основа, а обзиром да дом здравља, у оквиру којег се организује хитна медицинска помоћ, представља установу примарне заштите  која је корисник организације за обавезно социјално осигурање (тј. Републичког фонда за здравствено осигурање), предлажемо да у Одлуци о буџету локалне самоуправе, у табели расхода и издатака, средства добијена од вишег нивоа власти за изградњу службе хитне помоци, у складу са Правилником о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС“, бр. 16/16, 49/16, 107/16, 46/17, 114/17, 20/18, 36/18, 93/18, 104/18, 14/19, 33/19, 68/19, 84/19, 151/20, 19/21, 66/21, 130/2021 и 144/2022) и Упутством за израду програмског буџета (ажурирано у јулу 2021. године), планирате нови капитални пројекат у оквиру раздела Директног корисника – Општинска управа, Програм 12 – Здравствена заштита, програмска класификација 1801, функционална класификација 721 – Опште медицинске услуге, на економској класификацији 511- Зграде и грађевински објекти, а  средства планирати из извора 07 – Трансфери од других нивоа власти.

Напомињемо, у складу са чланом 5. став 6. Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021,  118/2021 - др. закон и 138/2022), прописано је у случају да један ниво власти својим актом определи другом нивоу власти наменска трансферна средства, као и у случају уговарања донације, чији износи нису могли бити познати у поступку доношења буџета, односно финансијског плана организација за обавезно социјално осигурање, орган управе надлежан за финансије на основу тог акта отвара одговарајуће апропријације за извршавање расхода и издатака по том основу. У складу са наведеним чланом, по добијању трансферних наменских средстава, а на основу акта којим су та средства опредељена јединици локалне самоуправе, могу се увести нове апропријације у одлуци о буџету за реализацију пројекта изградње службе хитне помоћи.

Уколико изостане сагласност Републичке Дирекције за имовину РС, а обзиром на сву наведену правну регулативу, јединица локалне самоуправе може реализовати пројекат тако што ће закључити споразум са домом здравља којим би се регулисала међусобна права и обавезе за реализацију пројекта изградње службе хитне помоћи (у погледу обезбеђења средстава, спровођења поступка јавне набавке, рокова реализације, вршења стручног надзора, динамике преноса средстава, извештавања о реализацији и др.) и у том случају, локална самоуправа у својој Одлуци о буџету планира средства на економској класификацији  464 – Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања.

Чланом 54. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС”, бр. 38/19, 55/20 и 51/22) прописано је да запослени има право на годишњу награду. Годишња награда исплаћује се запосленом по правилу једном годишње, а учесници се могу споразумети и о томе да се годишња награда запосленом исплати изузетно у више делова. О висини и начину исплате годишње награде учесници преговарају у поступку израде Закона о буџету за наредну годину.

Процедурално посматрано, да би се исплатила годишња награда запосленом, поред тога што је предвиђена наведеним чланом колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе, потребно је да иста буде планирана финансијским планом буџетског корисника, односно потребно је одлуком о буџету локалне власти буде одобрена апропријација за ту намену у тој буџетској години. Предлог финансијског плана односно одлуке о буџету, израђује се на основу упутства за израду одлуке о буџету локалне власти које доноси Министарство финансија. Након доношења Одлуке о буџету директни и индиректни корисници буџета су дужни да ускладе своје финансијске планове са одобреним апропријацијама у буџету. У том смислу, у редовним околностима, након добијања обавештења о одобреним апропријацијама на име расхода за исплату годишњих награда запосленима за буџетску годину и доношења финансијског плана, руководилац буџетског корисника може донети одлуку, решење о додели годишње награде.

Напомињемо међутим да је чланом 44. Закона о буџету Републике Србије за 2023. годину ("Сл. гласник РС", бр. 138/2022) у ставу 6. и ставу 7. прописано да се у складу са чланом 2. тачка 31), чланом 54. и чланом 56. став 4. Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - исправка, 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21 и 118/21 - др. закон) у буџетској 2023. години - неће вршити обрачун и исплата поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда и бонуса и примања запослених ради побољшања материјалног положаја и услова рада, као и других примања из члана 120. став 1. тачка 4) Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - УС, 113/17 и 95/18 - аутентично тумачење), предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима и другим актима, за директне и индиректне кориснике буџетских средстава локалне власти, осим јубиларних награда за запослене и новчаних честитки за децу запослених. У ставу 8. истог члана Закона о буџету за 2023. годину, наглашено је додатно да се у 2023. години не могу исплаћивати запосленима код корисника буџетских средстава локалне власти награде и бонуси који према међународним критеријумима представљају нестандардне, односно нетранспарентне облике награда и бонуса.

Овакве смернице садржане су (поновљене) и у Упутству за припрему одлуке о буџету локалне власти за 2023. годину и пројекција за 2024. и 2025. годину (из јула 2022. године и ажурирано Упутство из децембра 2022. године), а што је био случај и у претходним годинама.

Дакле, буџетски корисници нису могли планирати у својим финансијским плановима за 2023. годину, а самим тим не може се ни исплаћивати - годишња награда запосленима предвиђена Посебним колективним уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе током 2023. године. Указујемо и да је сходно Закону о буџетском систему, чл. 36а став 3, поступање супротно смерницама из Упутства у изради одлуке о буџету локалне власти (у делу којим се локалној власти дају смернице за планирање укупног обима прихода, масе средстава за плате, броја запослених и субвенција у одлуци о буџету), постављено као основ за могућу обуставу преноса трансферних средстава из буџета Републике Србије, односно припадајућег дела пореза на зараде и пореза на добит правних лица, до момента док се одлука о буџету не усклади са упутством.

Циљеви и индикатори у програмском буџету ЈЛС нису предмет одобравања од стране Министарства финансија нити их треба посматрати као униформне.

Прописана процедура проширења програмске структуре по Анексу 5 према Упутству за израду програмског буџета односи се на могућност да услед нових надлежности или специфичних околности ЈЛС могу поднети захтев за проширење униформне програмске структуре – увођењем нових програмских активности. До сада, неке програмске активности су у складу са овом процедуром постале униформне (саставни сео Анекса 5) и користе их ЈЛС које имају такве потребе. Дакле, униформна програмска структура буџета ЈЛС садржана је у листи (Анекс 5 Упутства МФИН) и односи се само на програме и програмске активности (укључујући и њихове: шифре, називе, сектор коме припадају и сврху).

За униформне програме и програмске активности које спроводе, ЈЛС утврђују циљеве на основу својих планова развоја и других докумената јавне политике. Свака ЈЛС утврђује и показатеље којима мери постизање специфичних циљева програма, програмске активности или пројекта који спроводи. Сходно напред наведеном, предлог листе униформних циљева и индикатора за програмску структуру буџета ЈЛС се не мења, нити се они подношењем захтева постају униформни.

У случају програмских информација, а посебно при формулисању циљева и индикатора за мерење учинка јавне управе за све нивое програмске структуре, неопходно је да локалне самоуправе прилагоде програмске информације сопственом контексту уместо да користе листу циљева за програме и програмске активности и листу униформних индикатора која није обавезујућа. То значи да при формулисању циљева ЈЛС треба да настоје да примене циљеве из постојећих општих и секторских планских докумената у складу са методологијом програмског буџетирања и неопходном везом коју средњорочно планирање ствара између планских докумената и буџета, а код формулисања припадајућих индикатора да воде рачуна о њиховој мерљивости у складу са расположивим подацима у одговарајућим областима.

Буџетски корисници који су обухваћени Планом поступног увођења родно одговорног буџетирања кроз програм/програмске активности – могу и треба да сами осмисле циљеве и индикаторе и предложе их у нацрту финансијског плана који достављају служби буџета.

При формулисању програмских информација, а посебно циљева и индикатора за мерење учинка јавне управе за све нивое програмске структуре, неопходно је да локалне самоуправе прилагоде програмске информације сопственом контексту уместо да користе листу циљева за програме и програмске активности и листу униформних индикатора која није обавезујућа. То значи да при формулисању циљева ЈЛС треба да настоје да примене циљеве из постојећих општих и секторских планских докумената у складу са методологијом програмског буџетирања и неопходном везом коју средњорочно планирање ствара између планских докумената и буџета, а код формулисања припадајућих индикатора да воде рачуна о њиховој мерљивости у складу са расположивим подацима у одговарајућим областима. Исто важи и за уродњене програмске информације.

Поступно увођење родно одговорног буџетирања спроводи се у складу са Законом о буџетском систему и Законом о родној равноправности код буџетских корисника на свим нивоима власти.

 Обавеза поступног увођења родно одговорног буџетирања и начин његове реализације, утврђене су Упутством за припрему одлуке о буџету локалне власти, које се огледају у доношењу Плана поступног увођења РоБ од стране надлежног органа за послове финансија, са једне стране, односно увођења уродњених циљева и индикатора код планом опредељених програма. Родни индикатор је показатељ за праћење постизања циља програма или програмске активности који у себи има дефинисану родну компоненту. За сваки утврђени родни индикатор потребно је навести базну и циљане вредности и те вредности у потпуности морају да одговарају самој дефиницији индикатора (индикатор који се разврстава по полу, логички захтева циљане вредности које су разложене према полу). Израда („осмишљавање“) родно одговорних циљева и индикатора је обавеза буџетских корисника који су планом поступног увођења обухваћени.

Радна места начелника и заменика начелника Општинске управе се систематизују као службеници на положају у оквиру правилника о систематизацији радних места у Општинској управи (или обједињеном правилнику). Без обзира на надлежност доношења акта о постављењу службеника на положају (у конкретном случају заменика начелника Општинске управе), сви расходи који се везују за радни однос начелника и заменика начелника Општинске управе се планирају, евидентирају и извршавају на терет раздела директног корисника Општинске управе на групи конта 41.