Питања и одговори

Чланом 31. Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика ("Сл. гласник РС", бр. 21/2015, 92/2020 и 123/2022) прописано је следеће:

“Послодавац је дужан да запосленом исплати јубиларну награду. Јубиларна награда исплаћује се запосленом у години када наврши 10, 20, 30, 35 или 40 година рада оствареног у радном односу.

Време проведено на раду по основу уговора о привременим и повременим пословима, о делу, о стручном оспособљавању и усавршавању, о допунском раду, као и посебан стаж осигурања у складу са прописима ПИО (нпр. рођење трећег детета, спортски стаж, време за које је осигураник самостално уплаћивао доприносе и сл.), као и време обављања самосталне делатности се не сматра радом у радном односу.

Висина јубиларне награде износи:

1) пола просечне плате - за 10 година рада оствареног у радном односу,

2) једну просечну плату - за 20 година рада оствареног у радном односу,

3) једну и по просечну плату - за 30 година рада оствареног у радном односу,

4) две просечне плате - за 35 година рада проведених у радном односу,

5) две и по просечне плате - за 40 година рада проведених у радном односу.

Просечна плата из става 4. овог члана јесте плата из члана 29. став 3. овог уговора.”

Из наведених одредби следи да запослени у основним школама, средњим школама и домовима ученика остварују право на јубиларну награду када наврше 10, 20, 30 или 35 година рада оствареног у радном односу, при чему се за обрачун не узимају само године рада остварене код послодавца који исплаћује јубиларну награду него и време проведено у радном односу код другог послодавца. 

Дакле, запосленом ће се признати и време проведено у радном односу у месари.

Ова радна група није обавезна али се у пракси показало као неопходност.

Да би се у складу са Законом о буџетском систему применило родно одговорно буџетирање у поступку планирања, спровођења и извештавања о буџету ЈЛС мора да створи за то инстиуционалне претпоставке, изради упуства и смернице и помогне буџетским корисницима да родн одговорно буџетирање примене на адекватан начин. Овај задатак је пре свега на органу ЈЛС задуженом за финансије које по Закону о буџетском систему до 31. марта текуће године у сарадњи са механизмом за родну равноправност доноси План за поступно увођење родно одговорног буџетирања. Родно одговорно буџетирање није посао само Одељења за финансије већ у овом послу учествују сви буџетски корисници, као и локални механизам за родну равноправност, и локална управа. Пракса је такође показала да је најефикасније да се формира мања стална радна група а коју чине пре свега представник/ца Одељења за финансије, начелник/ца ЈЛС, и представник/ца локалног механизма за родну равноправност.  Ова мања стална радна група онда планира шта ће се наћи у Плану за родно одговорно буџетирање и формира омах кроз сам План и привремену радну групу од буџетских корисника који су обухваћени Планом за родно одговорно буџетирање.

Ова радна група се онда састаје и започиње рад на примени родно одговорно буџетирања а који укључује изградњу капацитета за препознавање родних аспеката у буџетским програмима, родне анализе постојећих програма као и повезивање планова у 17 програма са родно одговорним политикама, а што  и онда резултирало у припреми родно одговорних мера које би се укључиле у буџет кроз одговарајуће циљеве и индикаторе. Ако се са овим акстивностима крене у априлу одмах по усвајању Плана за постепено увођење родно одговорно буџетирања ЈЛС ће имати довољно времена да се спреми за буџет за наредну годину.

Уколико постоји функционална групу за програмско буџетирање та група би могла да свој капацитет изгради и за родно одговорно буџетирање. На крају, на самој ЈЛС је да одлучи како ће покренути овај процес. Оно што је сигурно јесте да без тога примена иде јако тешко.

Буџетски корисници који су обухваћени Планом поступног увођења родно одговорног буџетирања кроз програм/програмске активности – могу и треба да сами осмисле циљеве и индикаторе и предложе их у нацрту финансијског плана који достављају служби буџета.

При формулисању програмских информација, а посебно циљева и индикатора за мерење учинка јавне управе за све нивое програмске структуре, неопходно је да локалне самоуправе прилагоде програмске информације сопственом контексту уместо да користе листу циљева за програме и програмске активности и листу униформних индикатора која није обавезујућа. То значи да при формулисању циљева ЈЛС треба да настоје да примене циљеве из постојећих општих и секторских планских докумената у складу са методологијом програмског буџетирања и неопходном везом коју средњорочно планирање ствара између планских докумената и буџета, а код формулисања припадајућих индикатора да воде рачуна о њиховој мерљивости у складу са расположивим подацима у одговарајућим областима. Исто важи и за уродњене програмске информације.

Поступно увођење родно одговорног буџетирања спроводи се у складу са Законом о буџетском систему и Законом о родној равноправности код буџетских корисника на свим нивоима власти.

 Обавеза поступног увођења родно одговорног буџетирања и начин његове реализације, утврђене су Упутством за припрему одлуке о буџету локалне власти, које се огледају у доношењу Плана поступног увођења РоБ од стране надлежног органа за послове финансија, са једне стране, односно увођења уродњених циљева и индикатора код планом опредељених програма. Родни индикатор је показатељ за праћење постизања циља програма или програмске активности који у себи има дефинисану родну компоненту. За сваки утврђени родни индикатор потребно је навести базну и циљане вредности и те вредности у потпуности морају да одговарају самој дефиницији индикатора (индикатор који се разврстава по полу, логички захтева циљане вредности које су разложене према полу). Израда („осмишљавање“) родно одговорних циљева и индикатора је обавеза буџетских корисника који су планом поступног увођења обухваћени.

Солидарна помоћ није исто што и накнада трошкова, односно право запосленог (или његове породице) да му послодавац рефундира одређени новчани износ, еквивалентан трошку који је запослени/члан породице био дужан да сноси у одређеној животној ситуацији. Управо је та разлика видљива у цитираним одредбама чланова од 51. до 53. Посебног колективног уговора за запослене у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022). Јасно је да се у случају чл. 52. и 53. ради о праву на накнаду трошка везаног за погребне услуге, у складу са ценовником погребног предузећа, односно у износу који је утврђен тим ценовником. 

Поводом истог догађаја (смрт запосленог) исти колективни уговор прописује и право породице на "помоћ за случај смрти запосленог", највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Овде се ради о помоћи породици запосленог по основу солидарности, а износ ове помоћи није везан за било какав конкретан трошак, нити је за остваривање права неопходно да чланови породице достављају доказе о трошковима које су сносили. Односно, поводом истог догађаја, ради остваривања права на накнаду трошка неопходно је доставити и рачун јавног комуналног предузећа из кога произилази да је трошкове погребних услуга сносио члан породице (уколико би трошкове сносило друго лице, право на накнаду трошка не би постојало). Са друге стране, за остваривање права на солидарну помоћ, поред чињенице смрти запосленог потребан је само доказ да право остварује лице које се сматра чланом породице запосленог (значење израза "члан породице" утврђује сâм колективни уговор). 

У смислу наведеног, јасно је да се ради о остваривању различитих права, под условима који су прописани колективним уговором.

Закон о родној равноправности прописује обавезу органа јавне власти (и послодаваца), који имају више од 50 запослених и радно ангажованих лица да својим годишњим планом/програмом рада одреде посебне мере за остваривање и унапређивања родне равноправности у свом радном окружењу (члан 15. ст. 1. Закона о родној равноправности). Сагласно томе, сваки орган ЈЛС, а не само Општинска/Градска управа, под условом да има више од 50 запослених и радно ангажованих лица, у обавези је да својим годишњим планом/програмом рада одреди посебне мере. Те посебне мере су циљане мере које орган ЈЛС предузима ради остваривања и унапређивања родне равноправности, а које ће то конкретне мере бити, зависи од претходне оцене стања у вези са положајем жена и мушкараца у органу. План којим су утврђене мере за остваривање и унапређивање родне равноправности доноси руководилац органа ЈЛС. 

Када је реч о евиденцији о остваривању родне равноправности, сваки орган ЈЛС дужан је да евидентира податке о запосленима и радно ангажованим лицима, и то на Обрасцу бр. 1, који је утврђен Правилником о вођењу евиденције и извештавању о остваривању родне равноправности („Службени гласник РС“, број 67/2022 ).

У круг запослених сагласно чл. 3. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2017, 113/2017 - др. закон, 95/ 2021), спадају функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду, односно заснивају радни однос ради вршења дужности, као и службеници и намештеници. Сагласно томе, сви који су на сталном раду у органу, односно који су засновали радни однос у органу ради вршења дужности улазе у састав запослених у органу, у односу на које се води евиденција и на Обрасцу бр. 1. подноси извештај надлежном министарству, у складу са Правилником о вођењу евиденције и извештавању о остваривању родне равноправности („Службени гласник РС“, број 67/2022).  

У круг радно ангажованих лица спадају, сагласно члановима 197-202. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење), лица која обављају рад ван радног односа, по основу уговора о привременим и повременим пословима, уговора о делу, уговора о стручном оспособљавању и усавршавању или уговора о допунском раду. 

Што се тиче лица задуженог за родну равноправност, њега је дужан да одреди сваки орган јавне власти који има више од 50 запослених и радно ангажованих лица (чл. 64. ст 1. Закона о родној равноправности). То подразумева и одговарајућу измену и допуну акта о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места. 

Лице задужено за родну равноправност у Општинској/Градској управи именује руководилац Општинске/Градске управе.

Чланом 10. Закона о путевима прописано је да делатност управљања општинским путевима, улицама и некатегорисаним путевима, који нису део државног пута И и II реда, може да обавља јавно предузеће, односно друштво капитала чији је једини власник јединица локалне самоуправе, као и друго друштво капитала и предузетник, коме је надлежни орган јединице локалне самоуправе поверио обављање делатности управљања општинским путевима, улицама и некатегорисаним путевима, у складу са законом којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије.

Дакле, управљач пута не може да буде управа, па самим тим делатност управљања општинским путевима не може да обавља управа гардске општине, већ се та делатност може поверити јавном предузећу, односно друштву капитала или предузетнику у складу са прописима који уређују јавно приватно партнерство и концесије.

У круг планских аката којима се остварује и унапређује родна равноправност спадају и годишњи планови и програми рада органа јавне власти, односно послодаваца. Имајући у виду да су органи у ЈЛС запошљавају, односно радно ангажују лица за обављање послова, они су и послодавци и по том основу су дужни да испуњавају законске обавезе као и сваки други послодавац. 

Сагласно томе, Закон о родној равноправности прописује обавезу органа јавне власти и послодаваца којим имају више од 50 запослених и радно ангажованих лица да својим годишњим плановима/програмима рада одреде посебне мере за остваривање и унапређивања родне равноправности у свом радном окружењу (члан 15. ст. 1. ZRR). 

Ове мере могу, дакле, бити утврђене у оквиру планова/програми, као његов посебан део (одељак). Закон, међутим, не искључује могућност доношења посебног правног акта којим ће се прописати мере за остваривање и унапређивање равноправности. Такав акт може носити назив „План мера за остваривање и унапређивање родне равноправности“ и бити усвојен по процедури која се примењује приликом усвајања годишњих планова/програма рада.

Акциони план јединице локалне самоуправе у смислу члана 13. Закона о родној равноправности („Сл. гласник РС“, бр. 52/21) је локални стратешки документ којим се утврђују активности у циљу развоја и унапређења родне равноправности за одређени период. 

Према Закону о планском систему Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 30/18) акциони план је документ јавне политике највишег нивоа детаљности, којим се разрађују стратегија или програм, у циљу управљања динамиком спровођења мера јавних политика које доприносе остваривању посебних циљева стратегије, односно програма. Акциони план се, по правилу, усваја за период примене стратегије, односно програма који разрађује  и не може бити краћи од годину дана. 

Такође, чланом 23. став 5. Закона о планском систему Републике Србије прописано је да приликом израде планских докумената јединице локалне самоуправе треба водити рачуна о њиховој усклађености са планским документима донетим на републичком нивоу и нивоу аутономне покрајине на чијој се територији налазе, водећи рачуна о изворним надлежностима јединице локалне самоуправе и аутономне покрајине у домену планирања, прописаних Уставом и законом.

Чланом 38. став 3. Закона о планском систему Републике Србије прописано је да документ јавних политика јединице локалне самоуправе усваја скупштина јединице локалне самоуправе, осим ако је другачије прописано посебним законом, те сходно томе, мишљења смо да акциони план за унапређење родне равноправности усваја скупштина ЈЛС.

Чланом 13. Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју ("Сл. гласник РС", бр. 10/2013, 142/2014, 103/2015 и 101/2016), прописано је да органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе могу да утврђују мере подршке за спровођење пољопривредне политике за подручје територије аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, осим директних плаћања, а која се не односе на регресе за трошкове складиштења у јавним складиштима и регресе за репродуктивни материјал и то само за вештачко осемењавање, као и мере политике руралног развоја за подручје територије аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Средства за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја обезбеђују се у буџету  јединице локалне самоуправе и користе се у складу са програмом подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја. Програм подршке доноси надлежни орган аутономне покрајине, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе, уз претходну сагласност министарства. Подршка спровођењу пољопривредне политике и политике руралног развоја у јединицама локалне самоуправе не може бити у супротности са националним програмима донетим у складу са законом којим се уређује пољопривреда и рурални развој.

Чланом 13. Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју ("Сл. гласник РС", бр. 10/2013, 142/2014, 103/2015 и 101/2016), прописано је да органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе могу да утврђују мере подршке за спровођење пољопривредне политике за подручје територије аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, осим директних плаћања, а која се не односе на регресе за трошкове складиштења у јавним складиштима и регресе за репродуктивни материјал и то само за вештачко осемењавање, као и мере политике руралног развоја за подручје територије аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Средства за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја обезбеђују се у буџету  јединице локалне самоуправе и користе се у складу са програмом подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја. Програм подршке доноси надлежни орган аутономне покрајине, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе, уз претходну сагласност министарства. Подршка спровођењу пољопривредне политике и политике руралног развоја у јединицама локалне самоуправе не може бити у супротности са националним програмима донетим у складу са законом којим се уређује пољопривреда и рурални развој.

Дакле, средства за субвенције за пољопривреднике, односно подстицаје у пољопривреди, јединица локалне самоуправе планира и реализује на основу Програма подршке подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја за сваку буџетску годину, на који претходну сагласност даје надлежно министарство, а доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе.  У одлуци о буџету, средства која се опредељују за реализацију овог Програма разврставају се у оквиру Програма 5-Пољопривреда и рурални развој, програмска активност 0101-0002 Мере подршке руралном развоју, функционална класификација 421-Пољопривреда, а конкретно субвенције за пољопривреднике разврставају се на економску класификацију 454-Субвенције приватним предузећима (обзиром да се субвенције додељују регистрованим пољопривредним газдинствима).

Чланом 36. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености ("Сл. гласник РС", бр. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017, 113/2017 - др. закон и 49/2021), прописано је да активна политика запошљавања представља систем мера и активности усмерених ка повећању запослености и смањењу незапослености.

Чланом 37. овог закона прописано је да основни документи јавних политика у области активне политике запошљавања јесу Стратегија запошљавања и Акциони план за спровођење Стратегије које усваја Влада, на предлог Министарства. Извештавање о резултатима спровођења докумената из става 1. овог члана врши се у складу са прописима којима се уређује плански систем. Акциони план у складу са чланом 3. став 1. тачка 1. поред елемената утврђених прописима којима се уређује плански систем, садржи и мере активне политике запошљавања.

Даље, члан 41. овог закона прописује да надлежни орган локалне самоуправе може, по прибављеном мишљењу локалног савета, усвојити локални плански документ у области запошљавања у складу са прописима којима се уређује плански систем. Уколико је формиран локални савет за подручје више локалних самоуправа, надлежни органи локалних самоуправа могу, по прибављеном мишљењу локалног савета, споразумом усвојити локални плански документ у области запошљавања за подручје тих локалних самоуправа. Локални плански документ у области запошљавања мора бити у сагласности са националном Стратегијом и Акционим планом, а локални плански документ у области запошљавања за локалне самоуправе на територији аутономне покрајине и са покрајинским планским документом у области запошљавања. Израда и извештавање о резултатима спровођења наведених документа врши се у складу са прописима којима се уређује плански систем.

Средства у Програму 3-Локални економски развој, у оквиру програмске активности 1501-0002 мере активне политике запошљавања, потребно је планирати у одлуци о буџету у складу са Локалним акционим планом запошљавања, као и за намене утврђене у том плану и распоредити их на одговарајуће економске класификације (апропријације/позиције). С тим у вези, напомињемо да је у складу са ранијим препорукама за припрему одлука о буџету, средства за ову програмску активност треба планирати на функционалној класификацији 412-Општи послови по питању рада, односно на економску класификацију 464- Дотације организацијама обавезног социјалног осигурања (464141-Текуће дотације Националној служби за запошљавање), обзиром да мере активне политике запошљавања ЈЛС спроводе у сарадњи са матичном филијалом Националне службе за запошљавање.

Чланом 2. став 1. тачка 31) Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 и 118/2021) дефинисано је да је апропријација,  од стране скупштине локалне власти, односно одлуком о буџету локалне власти, дато овлашћење надлежном извршном органу локалне власти, за трошење јавних средстава до одређеног износа и за одређене намене за буџетску годину. 

Из наведеног се може закључити да се субвенције за пољопривреднике, могу извршавати само са апропријација планираних у одлуци о буџету јединице локалне самоуправе за ове намене, односно планираних у оквиру Програма 5-Пољопривреда и рурални развој, а у складу са усвојеним Програмом подршке пољопривредне политике и руралног развоја. Дакле, не могу се извршавати расходи на име субвенција пољопривредницима са позиције/апропријације планиране у одлуци о буџету у оквиру програма 3-Локални економски развој (како је у питању наведено, у вашој одлуци је то позиција 103), обзиром да се у овај програм не распоређују средства за те намене.

У погледу обезбеђивања садног материјала за пољопривреднике, односно о делу питања који се односи на начин закључења уговора са добављачем (у овом случају Институтом који производи садни материјал) и који би у након уплате у овој буџетској години, пољопривредницима испоручили садни материјал у наредној години, упућујемо вас на одредбе члана 54. Закона о буџетском систему, којима је у ставу 1. прописано да обавезе које преузимају директни, односно индиректни корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање морају одговарати апропријацији која им је одобрена за ту намену у тој буџетској години. Ставом 13. истог члана прописано је да преузете обавезе и све финансијске обавезе из овог члана морају бити извршене искључиво на принципу готовинске основе са консолидованог рачуна трезора, осим ако је законом, односно актом Владе предвиђен другачији метод. 

Разумемо да ЈЛС намерава да повећа праведност и обезбеди једнаке шансе за сву децу са територије општине, посебно децу из руралних области, у складу са чл 189. Закона о основама система образовања и васпитања и да обезбеди превоз или надокнаду трошкова превоза свој деци и ученицима који су укључени у обавезно образовање и васпитање. 

У складу са недлежностима, ЈЛС врши набавка услуге превоза на основу достављених релација од стране школа одакле ученици путују. У пракси, уколико нема већ успостављене релације, ЈЛС мозе да исту укључи приликом расписвања набавке услуге превоза. Постоји могућност да ЈЛС дотира превозницима средства за превоз нерентабилних линија. 

Такође, ЈЛС може доношењем одређеног акта, нпр. Правилника о додатној финансијској подршци породици са децом, дефинише на који начин би се остварило наведено право, нпр.да се рефундирају трошкове превоза родитељима од места становања до места првог аутобуског стајалишта, и сл и да дефинише критеријум којима се руководи у одобравању ове или неке сличне мере.

ЈЛС не може да оснива правно лице које није туристицка организација, вец ако не оснива туристицку организацију онда може да повери то некој вец основаној слузби, привредном друштву односно правном лицу које се бави тим пословима.

Ангажовање педагошког асистента за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом регулисано је Правилником о педагошком асистенту и андрагошком асистенту („Службени гласник РС“, број 87/2019). 

Чланом 3. регулисано је да „педагошки асистент за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у установи, у складу са њиховим развојним, образовним и социјалним потребама и помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у наставним и vannastavnim активностима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна додатна образовна подршка и сарађује са родитељима“.

Чланом 4. регулисано је да „педагошки асистент за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у образовно-васпитном процесу у установи и посебно код превазилажења физичких, комуникацијских и социјалних баријера, у складу са индивидуалним образовним планом два (у даљем тексту: ИОП2). Додатна подршка и помоћ се односе између осталог на:

1) пружање помоћи у изради задатака, односно подршке у учењу и мотивисању на учење и учешће у vannastavnim активностима, као и подршку у комуникацији у установи;

2) пружање помоћи у овладавању асистивном технологијом и њеном коришћењу;

3) пружању помоћи и подршке код укључивања у васпитну групу, односно одељење, нарочито у периоду транзиције;

4) помоћ у развијању позитивног става деце и ученика у односу на децу и ученике којима је потребна додатна подршка;

5) помоћ ради осигуравања безбедности деце и ученика током боравка у установи, трајања наставе у природи или екскурзије“.

Цитирана одредба става 8 у члану 4. „у складу са индивидуалним образовним планом два (у даљем тексту: ИОП2)“ ближе одређује да се подршка од стране педагошког асистента остварује у складу са потребама које су исказане у педагошком профилу или персонализованом програму наставе и учења који је такође саставни део и ИОП1 и плана прилагођавања кроз план прилагођавања.

Потребно је нагласити да педагошки асистент за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом није персонализована услуга већ пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у установи, у складу са њиховим развојним, образовним и социјалним потребама и помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у наставним и vannastavnim активностима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна додатна образовна подршка и сарађује са родитељима.

Овај Правилник је ступио на снагу 20.12.2019. године, али одредбе које се односе на педагошког асистента за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом почињу да се примењују након почетка примене аката Владе којима се уређују каталог радних места и коефицијенти за обрачун и исплату плата за тог асистента. 

Важно је нагласити да су ближи услови које образовна установа треба да испуни да би добила педагошког асистента регулисана чланом 16а Правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 73/2016, 45/2018, 106/2020 и 115/2020).