Питања и одговори

Кластери, као мреже међусобно повезаних предузећа у ланцу вредности и пружаоца услуга, образовних, научно-истраживачких и других институција и агенција подршке, су ефикасан механизам за унапређење конкурентности, продуктивности, иновативности и запослености на одређеном подручју. 

Кластери доприносе локалном економском развоју креирајући окружење у којем мала и средња предузећа остварују боље пословне перформансе, креирају више нових радних места, извршавају веће пореске уплате и исплаћују веће зараде запосленима. Кластери подстичу предузетништво и оснивање нових предузећа кроз креирање услова за лакше искоришћавање нових пословних шанси и ефеката економије обима и ширине, смањивање улазних баријера за нова предузећа, успостављање блиских односа сарадње и поверења између предузећа што омогућава бржи и лакши проналазак купаца за производе и услуге предузећа; уску специјализацију и снижавање трошкова итд. 

Иницијативе за развој кластера представљају важне инструменте регионалних и локалних политика економског развоја.

У анализи локалне привреде могу се користити примарни и секундарни, квалитативни и квантитативни подаци. Примарни подаци су они које сами прикупљамо користећи различите методе прикупљања података као што су анкете, интервјуи и фокус групе. Секундарни подаци су они који су већ расположиви, односно доступни у различитим статистичким и другим базама, извештајима и публикацијама као нпр. у публикацијама Републичког завода за статистику. Квантитативни подаци су објективни, нумерички, док су квалитативни подаци субјективни и дескриптивни. Одређене мањкавости квантитативних података су условиле потребу за применом квалитативних метода, односно прикупљање података методама као што су интервјуи, посматрање, упитници. Одабир врсте и метода за прикупљање података зависиће од предмета и циља истраживања који се жели спровести.

Управљање подацима се односи на обраду података за време и након истраживачког процеса и оно обухвата документовање, форматирање, складиштење, поверљивост, етику и дељење података. Документовање се односи на начин на који ћемо организовати податке како би други могли да их разумеју и користе; форматирање се односи на одлуку о формату у којем ћемо чувати податке; складиштење подразумева чување података на више сигурних локација, односно тзв. ,,бацк-уп"; поверљивост и етичност треба обезбедити када подаци садрже осетљиве информације, када је потребно обезбедити писани пристанак испитаника или када их је неопходно учинити анонимним; дељење подразумева могућност коришћења података од стране других лица. За ефикасно управљање подацима је неопходно утврдити ко је одговоран за коју активност управљања подацима; обезбедити располагање свим потребним вештинама; обезбедити све потребне ресурсе (људи, време, новац); планирати трошкове складиштења.

Ефикасност инструмената и мера локалних политика у значајној мери је условљена њиховом заснованошћу на подацима. Да би се донеле исправне одлуке, нпр. у погледу одабира приоритетног сектора чији ће се развој посебно подржавати, током планирања локалног економског развоја треба користити одређене аналитичке технике и методе. Резултати истраживања и анализа се користе да би се унапредио процес доношења одлука и боље користила већ постојећа знања и прикупиле нове информације за будуће одлуке. Доношење одлука и креирање политика на бази доказа (података, резултата анализа) је важан алат за остваривање циљева локалног економског развоја. Анализе локалне привреде пружају одговоре на следећа питања: какво је тренутно стање локалне економије; који сектори (делатности) су најзначајнији, односно који имају најјачу конкурентску позицију у локалној економији; који сектори чине тзв. економску базу локалне привреде у смислу да креирају највећи број радних места или највише доприносе вредности производње; који сектори у локалној економији расту најбрже, креирајући растући број нових радних места и развојних шанси; да ли у локалној економији постоје кластери и у којим делатностима; какве су перформансе локалне економије у поређењу са другим подручјима.

Циркуларна економија представља регенеративни економски систем у оквиру којег се производни ресурси, отпад, емисија отпада и енергетски одлив битно умањују успоравањем, заокруживањем и продужавањем енергетских и материјалних циклуса (животних циклуса производа). То се остварује пре свега осмишљавањем и стварањем производа на такав начин да им се максимално продужи животни век, али и одржавањем, сервисирањем и рециклажом.

Модел циркуларне економије у потпуној је супротности у односу на тренутно доминантну линеарну економију која промовише концепт производње назван “узми (из природе), направи (у процесу производње), искористи, одбаци (на отпад)”.

Акт о малом бизнису (Small Business Ацт - СБА) представља оквир за политику развоја привреде у Европској унији (2008.) – Односи се на предузећа са мање од 250 запослених, који чине 99,8% ЕУ привреде (“Мислите прво о малима“). За Републику Србију има огроман значај за усаглашаање прописа и поступака у процесу ЕУ интеграција.

Нови регулаторни оквир Републике Србије је у поступку усклађивања је са новим регулаторни моквир ЕУ за унапређење повољног пословног окружења за развој малих и средњих предузећа за период 2021-2027. године.

Приликом израде Плана развоја и Програма развоја ЛЕР, секторских програма и планова ЈЛС, потребно је да се води рачуна да постоји вертикална и хоризонтална усклађеност политика подршке развоју привреде.

Акт о малом бизнису је најважнији у циљу креирања инклузивне привреде, која подразумева стварање окружења повољног за развој специфичних група унутар локалне привреде -предузетника и породичних фирми, привредних субјеката који имају потешкоће у пословању, почетника у бизнису, малх, осетљивих и рањивих привредника. женског предузетништва, младих, итд.

Са друге стране, обавеза је јавне управе да редовно одговара на захтеве привреде, да нуди јасне информације и поједностављене процедуреПрилагодити средства јавне политике потребама М, да поштује једнакост понуђача и конкуренцију  у поступцима јавних набавки, као и да додељује државну помоћ на транспарентан начин, у складу са антикорупцијским правилима.

Акт о малом бизнису значајан је и када се говори о подршци иновацијама, приступу јединственом тржиште (стандардизација, патенти), унапређивању вештина малих и средњих предузећа, и подстицања свих врста иновација (умрежавање истраживачких институција, подршка иновирању, заштита интелектуалне својине).

Отворени подаци су од кључног значаја за ЛЕР, нарочито у контексту паметног града, зелене економије и укључивања грађана, приватног сектора и академске заједнице у живот локалне заједнице. Отворени подаци нису исто што и транспарентни подаци. Отворени подаци су машински читљиви и доступни свим заинтересованим странама у ЛЕР-у – локалним MMSP, инвеститорима, младим предузетницима, истраживачима, итд. Идеја је да се доступни и ажурирани подаци искористе од стране привредника који раде на унапређењу технолошког развоја и иновирању.

Према Закону о електронској управи и одговарајућем подзаконском акту – Уредби о начину рада Портала отворених података, ЈЛС имају обавезу да отворен налог на овом Порталу и велики број података из разних области јавног интереса објављују на овом Порталу. Подаци из области ЛЕР-а, који се могу објавити су бројни (од трошкова пословања у индустријској зони, регистра МСП, додељених субвенција, података о локацијама, инвестицијама, до профила привреде, итд.). Битно је да буду у машински читљивом облику, спремни за преузимање и поновну употребу као део новог истраживања, целине, или иновативног решења.

Данас се говори о различитим аспектима „памети“ једног града – паметној економији (смарт economy), паметном грађанину (смарт цитизен), паметним сервисима (смарт сервицес), паметним решењима (смарт солутионс), паметним апликацијама (смарт applications) итд.

Електронска управа и паметан град су „отворени“ концепти и подразумјевају излазак свих битних актера из зоне комфора коју нуде заокружени, изоловани системи. Дигитализација се заснива на отварању и размени података, која је омогућена путем комуникације између различитих система. Предности оваквог интегрисаног система су бројне – смањује се бирократија, директно се приступа базама података које су отворене, штеди се време и новац. Али, да би различити системи могли међусобно да комуницирају, неопходно је да буду интероперабилни, а то значи, да се поштују универзални стандарди, који ће омогућити њихову несметану и потпуну комуникацију, у безбедном, сигурном окружењу.

Дигитална трансформација је изразито динамичан процес, који захтева стално учење, праћење трендова и иновирање, а сарадња са привредом је кључна.

Од 2016. године до данас, са ступањем на снагу Закона о запосленима у АП и ЈЛС, значајно је унапређен оквир за мерење учинка запослених у ЈЛС, а добро дефинисани радни циљеви су предуслов за оцењивање, односно, мерење учинка запослених. По овом закону, постоји обавеза утврђивања индивидуалних радних циљева на почетку календарске године за сваког од оцењиваних. Сваки запослени треба да буде оцењен за остварене резултате у односу на те радне циљеве.

Потребно је имати у виду да се циљеви не припремају за радна места, већ за конкретне особе које раде на тим радним местима, у складу са праксом, које послове ЛЕР-а обављају и које су компетенције неопходне за то радно место.

Радних циљева може бити највише пет. Послови ЛЕР-а су по својој прироси високо сложени и за њих је могуће дефинисати и више од пет циљева, али се, за потребе оцењивања, ограничава на пет најважнијих у тој календарској години. Битно је да се кроз дефинисање радних циљева службеника за ЛЕР не дефинише само форма, већ да буде обухваћена и суштина.

Радне циљеве припрема оцењивач за сваког службеника коме је он оцењивач, а на основу сврхе и описа радног места, као и стратешких тј. оперативних циљева у области ЛЕР. У том смислу, документа на основу којих се формулишу радни циљеви су Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места или коначни опис радног места, стратешки планови, оперативни планови и слична документа.

Радни циљеви треба да произлазе из онога што службеник ради на датом радном месту и у том смислу оцењивач нема слободу да, по сопственом нахођењу и произвољно уноси послове у радне циљеве, већ радни циљеви треба да „говоре” о очекивањима које он као руководилац има од службеника у погледу онога што су његове главне дужности на послу. У том смислу циљеви могу да се разликују од године до године за истог службеника, зависно од контекста посла и измењених очекивања које руководилац има, а све ради остваривања потребних резултата у раду.

Начин на који су послови ЛЕР-а организовани разликује од ЈЛС до ЈЛС. Градови по природи ствари имају потребу за већим бројем људи који су организовани у Одељења, службе или одсеке. Већина мањих ЈЛС има само по једног службеника са пуним или непунима радним временом. Нажалост, ови службеници чето уз послове подстицања привредног развоја и подршку привреди обављају и сијасет других послова, као што је припрема пројеката, писање извештаја за друге области, управљање капиталним инвестицијама, итд. Потребно је да ЈЛС преиспитају и ревидирају постојећу организацију и описе послова ЛЕР-а.

Изменама и допунама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, број 114/2021) уведен је појам компетенција у процес управљања људским ресурсима, са циљем унапређења управљања кадровима у органима АП и ЈЛС, а које су неопходне за квалитетно и ефикасно обављање послова. У овом контексту су начињене измене законских одредби у погледу тога да се Правилником о организацији и систематизацији радних места, поред радних места службеника, услова за рад на њима и броја извршилаца, одређују и потребне компетенције за обављање послова радног места. Поред наведеног, врши се и додатно прецизирање обавезних елемената Правилника у погледу радних места, описа звања у којима су радна места разврстана, услова за рад на сваком радном месту који се односе на врсту и ниво образовања, државни стручни, односно посебан стручни испит и потребно радно искуство у струци, као и потребне компетенције за обављање послова радног места. Предвиђено је да се компетенције за рад утврђују за свако радно место у посебном Обрасцу компетенција, чији су садржај и изглед прописани Уредбом о одређивању компетенција за рад службеника у органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе. Образац компетенција је саставни део правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, што је утврђено чланом 35. ове Уредбе. Наведене измене су имале за последицу доношење нових, односно измене и допуне постојећих подзаконских аката. Конкретније:

• донета је Уредба о одређивању компетенција за рад службеника у органима аутономних покрајина и ЈЛС.пдф- погледај/преузми
• извршена је измена и допуна Уредба о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у АП и ЈЛС.пдф - погледај/преузми

Увођењем система компетенција, послови ЛЕР-а би се могли значајно уредити.

Према чл. 142. став 4. Закона о спорту, јединица локалне самоуправе, у року од годину дана од усвајања Националне статегије развоја спорта, утврђује програм развоја спорта на својој територији, у складу са Стратегијом, и доставља га Министарству омладине и спорта у року од 15 дана од дана усвајања. Закон о спорту није утврдио прекршајну одговорност за ЈЛС због недоношења програма развоја спорта на својој територији. Треба, међутим, водити рачуна да је чланом 138. став 8. Закона о спорту прописано да ЈЛС врши одобравање годишњих и посебних програма у складу са Законом о спорту, Националном стратегијом развоја спорта, националним категоризацијама у спорти и Програмом развоја спорта у јединици локалне самоуправе. 

Према чл. 6. Правилника о номенклатури спортских занимања и звања, тренер у спорту је занимање лица која учествују у демонстрирању спортских вештина, програмирању, планирању и реализацији стручно-васпитног и стручно-педагошког рада у одређеној спортској грани, за спортисте свих узраста. Карактеристични послови тренера у спорту јесу: техничко-тактичко обучавање спортиста, планирање тренажног процеса, вођење тренинга, контрола припремљености и селекција спортиста, анализа и корекција тренажног процеса и такмичења, вођење наступа на такмичењима; вођење документације рада и постигнутих резултата, припремање извештаје о раду; обезбеђивање материјално техничких услова за извођење вежбања и тренажног процеса (чл. 7. Правилника о номенклатури спортских занимања и звања). Оперативни спортски тренер је једно од спортских звања у оквиру занимања тренер у спорту (чл. 8. тач. 1) Правилника о номенклатури спортских занимања и звања). У складу са наведеним, оперативни спортски тренер може да буде тренер репрезентације.

Не постоје, осим ако нису прописана статутом спортског удружења. Према чл. 40. став 3. Закона о спорту, статутом спортског удружења се уређују органи, њихова овлашћења, начин избора и разрешења, трајање мандата и начин одлучивања.

Ко не може да буде члан управе спортске организације прописано је чланом 33. став 2. Закона о спорту. Тренери који су чланови клуба нису искључени из чланства у управи спортске организације.