Питања и одговори

Корисници Мере 6 су ЈЛС за пројекте који се спроводе у насељеним местима која имају до 10.000 становника. Циљ ове мере биће унапређење руралне инфраструктуре и побољшање квалитета живота и услова за развој пословања у руралним подручјима, а прихватљиве инвестиције односиће се на изградњу и реконструкцију, као и набавку непокретне опреме. Прихватљиви сектори улагања у овој мери су водоснабдевање, канализација, изградња и реконструкција путева, управљање отпадом и снабдевање енергијом.

Прихватљиви корисници су ЛАГ-ови, регистровани у складу са Законом о удружењима, а које су одабрани и уговорени од стране ИПАРД агенције. Изменом Закона о пољопривреди и руралном развоју створен је правни основ за спровођење ове Мере, на начин како је прописала ЕУ. Сходно томе, ЈЛС је омогућено да буду оснивачи или чланови ЛАГ-а. Статус ЛАГ-а стиче удружење, регистровано у складу са прописима којима се регулише правни положај удружења, а на одређеној територији Републике Србије која обухвата рурална подручја, чији су оснивачи или чланови домаћа и страна физичка и правна лица и ЈЛС. Овако основано удружење као обавезне органе управљања има скупштину, управни одбор и заступника, чији су обавезни циљеви прописани законом и коме је одобрена Локална стратегија руралног развоја (LSRR).

Прихватљиви корисници у оквиру Мере 4 су пољопривредна газдинства, и то физичка и правна лица, укључујући предузетнике, уписана у Регистар пољопривредних газдинстава, која се добровољно обавежу да се у периоду од најмање 5 година придржавају агро-еколошко-климатских обавеза. Операције које ће бити подржане у склопу ИПАРД III програмског периода су плодоред на обрадивим површинама, затрављивање међуредног простора у вишегодишњим засадима, успостављање и одржавање полинаторских трака и одрживо управљање ливадама и пашњацима.

Износ средстава који корисник може да добије у оквиру једног пројекта је 1.300.000 евра, док је минимални износ подршке 20.000 евра. Укупан износ подршке за програмски период 2021–2027. године по кориснику може бити највише 2.500.000 евра. Као и у Мери 1, због све већег значаја очувања животне средине, додатно су стимулисане инвестиције које се односе на третман отпадних вода и управљање отпадом, као и за коришћење обновљивих извора енергије, са повећањем максималног износа подршке са 50% на 60%.

Прихватљиви корисници Мере 3 су привредни субјекти, односно регистровани предузетници и микро, мала и средња привредна друштва и земљорадничке и рибарске задруге, који су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава и налазе се у активном статусу. Поред овог услова, корисници морају да испуне и низ општих и посебних услова у зависности од врсте и сектора улагања. Овом мером су обухваћени сектори прераде млека, прераде меса, прераде воћа, прераде поврћа, прераде житарица и индустријског биља, прераде грожђа, прераде јаја и прераде рибе.

Прихватљиви корисници који ће бити подржани у Сектору прераде млека у Мери 3 морају да поседују капацитет објекта за прераду млека од 3.000 до 100.000 л на крају инвестиције. У Сектору прераде меса, када су инвестиције за кланице у питању, прихватљиви корисници су они који имају минимални дневни капацитет клања од 10 говеда или 50 свиња или 50 оваца и коза или 500 ћурака и/или гусака или 5.000 бројлера на крају инвестиције. Такође, у Сектору прераде меса подржане су инвестиције у изградњу и опремање објеката за прераду меса са минималним капацитетом за сечење или прераду од 500 кг дневно на крају инвестиције.

Право на ИПАРД подршку у Сектору прераде воћа и Сектору прераде поврћа имаће они прерађивачи чија је вредност прихватљиве инвестиције већа од 50.000 евра. Право на подршку у Сектору прераде житарица и индустријских усева, такође, ће бити условљено вредношћу инвестиције, односно, прихватљиви су сви они корисници чија је вредност прихватљиве инвестиције већа од 50.000 евра. У Сектору прераде рибе, специфични критеријум за кориснике је минимални дневни капацитет прераде рибе од 200 кг. Прихватљиви ИПАРД корисници, који ће бити подржани у Сектору прераде грожђа су они који имају капацитет годишење производње вина од 20.000 до 1.000.000 л на крају инвестиције. У Сектору прераде јаја, биће подржани корисници који на крају инвестиције имају уписан објекат у Регистар одобрених објеката.

Износ средстава који корисник може да добије у оквиру једног пројекта је 1.000.000 евра, док је минимални износ подршке 20.000 евра. Укупан износ подршке за програмски период 2021-2027. године по кориснику може бити највише 2.000.000 евра. ИПАРД подршка изражена је у процентуалном износу од 60% вредности прихватљивих трошкова инвестиције. Млади пољопривредници, са мање од 40 година у моменту подношења захтева за одобравање пројекта, као и произвођачи сертификованих органских производа, моћи ће да остваре већи ниво подршке, у односу на остале кориснике у Мери 1, у износу од 70% прихватљивих трошкова. Корисници који ће инвестицију реализовати у подручју са отежаним условима рада у пољопривреди моћи ће да остваре већи ниво подршке, у износу од 65% прихватљивих трошкова. Такође, због све већег фокуса на очување животне средине, додатних 10% подршке биће омогућено корисницима који улажу у инвестиције у управљање отпадним водама и отпадом, као и у обновљиве изворе енергије.

Мера 1 је превасходно намењена физичким лицима, укључујући предузетнике, али корисници ове мере могу бити и правна лица, односно земљорадничке и рибарске задруге и микро, мала и средња привредна друштва, која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава и налазе се у активном статусу. Поред овог услова, корисници морају да испуне и низ општих и посебних услова у зависности од врсте и сектора улагања. Овом мером су обухваћени сектори млека, меса, воћа, поврћа, житарица и индустријског биља, грожђа, јаја и рибарства.

Право на подршку у Сектору млека ИПАРД III програма имаће корисници који на крају инвестиције имају минимално 30, а максимално 300 млечних крава. 

Када је реч о Сектору меса, капацитети објеката за смештај животиња, који ће ИПАРД корисници бити у обавези да испуне на крају инвестиције, износе за: говеда од 30 до 1.000, крмаче од 30 до 400, овце и козе од 200 до 1.000, товне свиње од 200 до 10.000, бројлере од 5.000 до 50.000. 

Такође, прихватљиви корисници у ИПАРД III програму су произвођачи ћурака и гусака. Капацитет објекта за смештај ћурака, на крају инвестиције, треба да буде од 1.000 до 10.000, док се за гуске капацитет креће од 300 до 3.000. 

Критеријум за изградњу складишних капацитета, у Сектору житарица и индустријског биља у ИПАРД III програму је од 50 ха пољопривредног земљишта под житарицама и индустријским биљем. 

Специфични критеријум за набавку трактора у ИПАРД III програму изједначен је са набавком других машина и механизације - од 50 до 100 ха пољопривредног земљишта под житарицама и индустријским биљем на крају инвестиције. Специфични критеријум код производње хмеља је од 2 до 100 ха на крају инвестиције. 

У Сектору воћа и у Сектору поврћа право на ИПАРД подршку није условљено површином у хектарима, већ вредношћу инвестиције, односно, за ИПАРД подршку биће прихватљиви сви корисници чија је вредност прихватљиве инвестиције већа од 50.000 евра без обзира на површину под воћем или поврћем. 

Услов за ИПАРД подршку у Сектору јаја је од 5.000 до 200.000 кокошака носиља у експлоатацији на крају инвестиције. 

Када је реч о Сектору виноградарства, прихватљиви корисници су они који на крају инвестиције имају од 2 до 100 ха засада под грожђем. 

У Сектору рибарства прихватљиви су корисници који на крају инвестиције имају објекат за производњу рибе чији је годишњи капацитет већи од 10 т.

Пре почетка спровођења ИПАРД програма III програма неопходно је доказати испуњеност одређених услова који се односе на способност Републике Србије да успешно спроводи мере ИПАРД III програма. Почетак спровођења мера ИПАРД III програма планиран је за 2023. годину, и то након реакредитације већ акредитованих мера ИПАРД II програма и акредитације нових мера. Први Јавни позиви за Меру 1 и Меру 3 планирани су за први квартал 2023. године.

Финансијски допринос Европске уније за ИПАРД III програм износи 288 милиона евра. Очекује се да ће ова подршка ЕУ, заједно са националним и приватним доприносом, износити преко 580 милиона евра вредности инвестиција у руралним подручјима Републике Србије. Највећи део средстава из ИПАРД програма биће усмерен на примарне пољопривредне произвођаче у Републици Србији, кроз Меру 1 – Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава. Корисницима Мере 1 на располагању ће бити 115.200.000 евра укупне јавне помоћи (финансијски допринос ЕУ и национални допринос).

Избор мера свака држава корисница ИПАРД програма утврђује на основу претходно спроведених секторских анализа у пољопривреди и прерађивачкој индустрији, као и на основу процене потребе и потенцијала за диверзификацију руралне економије и захтева заштите животне средине. У оквиру ИПАРД III програмског периода предвиђене су следеће мере:

• Мера 1: Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава;
• Мера 3: Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства;
• Мера 4: Агро-еколошко-климатска мера и органска производња;
• Мера 5: Спровођење локалних стратегија руралног развоја - ЛЕАДЕР приступ;
• Мера 6: Инвестиције у руралну јавну инфраструктуру;
• Мера 7: Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања и
• Мера 9: Техничка помоћ (подршка Управљачком телу у спровођењу ИПАРД програма)

Поред већ акредитованих мера ИПАРД II програма 2014 - 2020, ИПАРД III програмом 2021 – 2027. предвиђено је увођење нових мера, нових сектора, нових граница финансијске подршке, као и нових специфичних критеријума. Нова мера у оквиру ИПАРД III програма је Мера 6 - Инвестиције у руралну јавну инфраструктуру. Када је реч о Мери 1 - Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава и Мери 3 - Инвестиције у физичку имовину које се тичу прераде и маркетинга пољопривредних производа и производа рибарства, једна од новина ИПАРД III програма се односи на увођење греенфиелд инвестиција. За потенцијалне ИПАРД кориснике ова новина значи да ће се провера специфичних критеријума по сектору инвестиције проверавати у фази одобравања коначне исплате ИПАРД подстицаја. На овај начин, омогућено је да потенцијални ИПАРД корисници који тек започињу активности у одређеном сектору буду прихватљиви корисници средстава ИПАРД III програма. У поменутим мерама уведени су нови сектори, и то: Сектор рибарства у Мери 1 и Сектор прераде рибе и Сектор прераде житарица и индустријског биља у Мери 3. У оквиру Мере 4 - Агро-еколошко-климатска мера и органска производња, укључена је подршка за одабране операције, док су у Меру 7 – Диверзификација пољопривредних газдинстава и развој пословања, поред сектора руралног туризма, уведени нови сектори, и то: Сектор директног пласмана пољопривредно – прехрамбених производа и производа домаће радиности и Сектор услуга малог обима.

ИПАРД програм је инструмент за претприступну помоћ у области руралног развоја који је намењен земљама кандидатима са циљем припреме за имплементацију и управљање Заједничком пољопривредном политиком Европске уније (ЕУ). ИПАРД програм има за циљ модернизацију и унапређење продуктивности сектора пољопривредне производње и прераде, као и развој руралних заједница и побољшање квалитета живота људи који у њима живе.

Спровођењем ИПАРД програма, Република Србија остварује сопствене циљеве који се односе на повећање конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора, одрживо управљање природним ресурсима, климатске промене и повећање атрактивности руралних подручја. ИПАРД програм, такође, доприноси циљевима Зеленог договора ЕУ и Зелене агенде за Западни Балкан и то кроз: унапређење управљања стајњаком и отпадом, модернизацију имовине, производњу енергије из обновљивих извора и повећање енергетске ефикасности, трансфер иновативних и еколошки прихватљивих технологија и еколошки и климатски прихватљиве методе пољопривредне производње. Поред тога, ИПАРД има улогу и у достизању европских стандарда у области хигијене и безбедности хране, добробити животиња и заштите животне средине, али и у припреми за коришћење значајно већих фондова који ће становништву Републике Србије бити на располагању након придруживања Европској унији.

Одлуком Европске комисије број С(2022)1537 од 9. марта 2022. године, у оквиру инструмента за претприступну помоћ у области руралног развоја (ИПАРД), усвојен је ИПАРД III програм Републике Србије за период 2021 – 2027. године.